• Cаffeе 1
  • Gjouritch 2
  • Jouritch 1
  • kraj 1
  • ponovljene 1
  • ponovljenog 1
  • que 3
  • quote 40
  • А 108
  • а 487
  • авантуре 2
  • авантури 1
  • авлије 3
  • авлији 4
  • авлију 2
  • Австралијанац 1
  • Австрије 1
  • автографисани 1
  • авторитет 1
  • агенат 1
  • агитатор 2
  • Агитацијона 1
  • агитовати 1
  • АГНЕША 1
  • Агнеша 69
  • Агнеше 11
  • Агнеши 10
  • Агнешин 2
  • Агнешина 2
  • Агнешине 1
  • Агнешиних 1
  • Агнешино 5
  • Агнешину 2
  • Агнешку 1
  • Агнешо 6
  • Агнешом 8
  • Агнешу 12
  • агонија 1
  • Адам 1
  • Ади 1
  • адиђари 1
  • адреса 1
  • ажан 1
  • азбуком 1
  • Азијско 1
  • ајде 1
  • аката 1
  • акварелу 1
  • аквизиција 1
  • ако 143
  • Ако 28
  • акорд 1
  • акцентом 1
  • акција 1
  • акције 1
  • акцију 1
  • Ал 1
  • ал 2
  • алати 1
  • Албанији 1
  • Александра 2
  • алеопатија 1
  • Али 127
  • али 365
  • алијанције 1
  • Ама 23
  • амбари 1
  • Америку 1
  • Америци 1
  • амнестије 1
  • амо 5
  • анархија 1
  • Анатомија 1
  • ангажовао 1
  • анђела 3
  • антагонизма 1
  • антипатичан 1
  • антипатичне 1
  • апсане 1
  • Апсолутно 1
  • апсолутно 2
  • арабеска 1
  • Арављани 1
  • аранжованом 1
  • арије 1
  • аристократија 1
  • аристократских 1
  • аристократском 1
  • армоније 1
  • армонисала 1
  • армоничним 1
  • армоничног 1
  • арњевима 1
  • аровима 1
  • артија 1
  • артију 1
  • археологији 1
  • архиву 2
  • архиђакона 1
  • архиепископ 1
  • Астрономију 1
  • асурица 1
  • Атлетски 1
  • атмосфере 1
  • аудијенцију 1
  • Аустријском 1
  • афекат 1
  • афери 1
  • Ах 41
  • ах 6
  • ахаха 1
  • баба 2
  • бабо 2
  • бабу 1
  • Баварског 1
  • бавећи 1
  • бави 3
  • бавили 2
  • бавио 5
  • бавити 1
  • бавих 1
  • бављења 3
  • бављење 4
  • багре 1
  • бадава 1
  • бадрог 1
  • Бајза 1
  • бака 1
  • Бакарни 1
  • бакшиш 5
  • бакшиша 1
  • бал 3
  • балек 1
  • балзаку 1
  • Балканско 1
  • Балканског 2
  • Балкану 3
  • балкон 1
  • балконским 1
  • балу 3
  • бан 1
  • Баната 1
  • Банатске 1
  • Банатском 1
  • Банату 1
  • банда 1
  • баном 1
  • бању 1
  • Бапска 1
  • Бар 1
  • бар 40
  • баритон 1
  • баритону 1
  • барјачиће 1
  • Баркари 10
  • Баркарија 4
  • Баркарију 1
  • Баркарли 1
  • барок 1
  • барон 6
  • барона 2
  • бароне 1
  • бароном 3
  • баронских 1
  • барутана 1
  • бастијоне 1
  • баталимо 1
  • Батином 1
  • Баточина 2
  • Баточини 10
  • баце 1
  • Баци 1
  • баци 7
  • бацила 2
  • бацили 1
  • бацим 1
  • бацио 7
  • бацити 1
  • бацих 1
  • баш 36
  • Баш 5
  • баштице 1
  • БДЕЊЕ 1
  • бди 2
  • бдила 1
  • бега 1
  • бегенисао 1
  • бегство 1
  • беде 1
  • бедема 2
  • беди 1
  • бедницима 1
  • беду 3
  • Без 4
  • без 61
  • безазлено 1
  • безбрижне 2
  • безбрижним 1
  • безбрижно 1
  • безгранично 1
  • бездан 2
  • бездушник 1
  • безнадеждан 1
  • безнадежној 1
  • безобзирно 1
  • безобзирном 2
  • безобразник 1
  • безсмислену 1
  • безуман 1
  • безумно 1
  • безумној 1
  • безусловно 1
  • безуспешне 1
  • безуспешном 1
  • Бејах 1
  • бејах 4
  • бејаше 7
  • Бела 2
  • бела 3
  • беле 1
  • Беле 1
  • белеге 1
  • бележака 1
  • белетристичке 1
  • белешка 2
  • белешке 1
  • белешку 1
  • белешци 1
  • Бели 1
  • бели 3
  • белим 3
  • белих 1
  • бело 1
  • белог 2
  • белој 1
  • белом 1
  • белу 2
  • бен 1
  • бенављењима 1
  • Беном 1
  • бео 2
  • Београд 2
  • Београда 3
  • београдски 1
  • БЕОГРАДСКОМ 1
  • Београду 7
  • бербери 1
  • берберина 1
  • берберину 1
  • Бернарден 1
  • бесвесно 3
  • беседио 1
  • бескрајни 1
  • бескрајно 1
  • бескрајност 1
  • бесмислено 1
  • бесни 1
  • бесно 1
  • беспослена 2
  • беспосличара 1
  • беспредметне 1
  • Бетовенова 1
  • беху 9
  • Беч 1
  • Бечком 1
  • Бечу 3
  • Беше 1
  • беше 58
  • би 341
  • библија 1
  • библијотека 3
  • библијотеком 1
  • библијотеку 3
  • библијотеци 3
  • бива 11
  • бивала 1
  • бивало 4
  • бивао 2
  • бивате 1
  • Бијографије 1
  • била 142
  • Била 5
  • Биле 1
  • биле 22
  • Били 1
  • били 45
  • било 150
  • Било 16
  • Био 20
  • био 229
  • бира 2
  • Бирајте 2
  • бирам 1
  • бисери 1
  • бисмо 7
  • бисте 20
  • бистре 1
  • бистрим 1
  • бистрину 1
  • бистром 1
  • битанга 1
  • бити 121
  • бића 1
  • биће 12
  • Биће 5
  • бићемо 1
  • Бићу 1
  • бих 89
  • Бихнерова 1
  • благ 2
  • блага 3
  • благе 1
  • благим 2
  • благо 6
  • благовољења 1
  • благодаран 2
  • благодари 1
  • Благодарим 1
  • благодарим 3
  • благодаримо 1
  • Благодаримо 1
  • благодарни 2
  • благодејања 2
  • благодејање 2
  • благодјејања 1
  • благодјејање 1
  • Благородије 1
  • благородну 1
  • благосиљајући 1
  • благословени 1
  • благословених 2
  • благословеној 1
  • благост 1
  • благостања 1
  • благостањем 1
  • благостању 1
  • благотворни 1
  • благотворно 1
  • благотворном 1
  • блажена 1
  • блажено 1
  • блаженом 1
  • блаженства 2
  • блаженство 2
  • блаженству 1
  • блед 3
  • бледа 1
  • бледи 2
  • бледило 1
  • бледо 7
  • бледог 1
  • бледога 1
  • блеђи 1
  • блејање 1
  • Блештави 1
  • блештавим 1
  • блештила 1
  • ближе 7
  • близине 1
  • близини 2
  • Близу 1
  • близу 19
  • блискост 1
  • блистао 1
  • блисташе 2
  • бљувотина 1
  • Бог 9
  • Бога 4
  • богаство 1
  • богаством 1
  • богат 7
  • богата 2
  • богаташких 1
  • богате 4
  • богати 1
  • богатије 1
  • Богатије 1
  • богатијем 1
  • богатији 2
  • богатијих 1
  • богатијом 1
  • богато 1
  • богатог 1
  • богатој 1
  • богатом 1
  • Богатство 1
  • богатство 2
  • богату 2
  • богзна 1
  • богиња 1
  • богме 3
  • Богом 1
  • Богоматере 1
  • Богослужења 1
  • Богу 8
  • божанственом 1
  • божанствену 1
  • Боже 14
  • Божија 1
  • Божића 1
  • Божја 3
  • Божје 2
  • боја 1
  • бојажљиво 5
  • бојажљивом 1
  • бојазан 1
  • бојала 2
  • бојали 1
  • бојао 2
  • боје 2
  • боји 4
  • бојим 1
  • бојите 1
  • бојиш 1
  • боју 1
  • бол 5
  • бола 4
  • болан 6
  • Болело 1
  • болесна 3
  • болесни 4
  • болесник 2
  • Болесник 4
  • болесника 8
  • болесниково 3
  • болесникову 2
  • болеснику 4
  • болесницима 1
  • болесничке 2
  • болесничкој 1
  • болесног 1
  • болеснога 1
  • Болест 1
  • болест 6
  • болестан 8
  • болести 8
  • болећиве 1
  • болешљив 1
  • болешљиво 1
  • болешљивости 1
  • болештина 1
  • болешћу 1
  • боли 3
  • болна 4
  • болни 1
  • болним 1
  • болница 1
  • болнице 2
  • болници 2
  • болницу 1
  • болно 2
  • болну 4
  • боловала 2
  • боловања 2
  • боловање 1
  • боловао 3
  • боловаше 1
  • болови 1
  • болом 2
  • болу 2
  • болује 1
  • Боља 1
  • боља 3
  • боље 25
  • Боље 4
  • бољега 2
  • бољем 1
  • бољи 6
  • бољим 1
  • бољих 3
  • бољка 4
  • бонички 1
  • бора 2
  • боравила 1
  • боравити 1
  • борац 1
  • бораца 2
  • Борба 1
  • борба 6
  • борбама 1
  • борбе 4
  • борби 6
  • борбом 2
  • борбу 9
  • борећи 1
  • бори 1
  • борили 1
  • борим 1
  • борио 3
  • борити 1
  • борове 1
  • борца 1
  • борцем 1
  • Боса 1
  • Босанске 1
  • Босански 1
  • босиљак 1
  • Босни 1
  • Босну 1
  • Бравос 1
  • бравче 1
  • брада 1
  • брадом 2
  • браду 5
  • брајко 2
  • брак 1
  • брака 4
  • бране 1
  • бранио 1
  • браниоце 1
  • бранича 1
  • Бранко 1
  • Бранкова 1
  • Бранковић 2
  • Брасилији 1
  • Браство 1
  • брат 2
  • брата 2
  • братац 1
  • брате 2
  • братиме 1
  • братски 1
  • браћа 3
  • браће 1
  • браћом 1
  • брашна 1
  • брашно 1
  • брвну 1
  • брда 2
  • брди 1
  • брегови 1
  • бреговима 2
  • брежуљак 1
  • брежуљку 1
  • Бреслави 1
  • брже 6
  • бржим 1
  • брзи 1
  • брзином 1
  • брзих 1
  • Брзо 3
  • брзо 46
  • брига 4
  • бригама 3
  • бриге 4
  • бригом 1
  • бригу 1
  • брижљиво 4
  • брижна 1
  • брижне 1
  • брижним 1
  • брижних 1
  • брижно 3
  • бризи 1
  • брилијантима 1
  • бринем 2
  • бринеш 1
  • бринула 1
  • бринули 1
  • бринуо 1
  • бринути 2
  • бришући 1
  • брк 1
  • бркове 2
  • брковима 2
  • брлог 1
  • број 10
  • Број 3
  • броја 3
  • бројеве 2
  • бројеви 1
  • бројевима 1
  • бројно 1
  • броју 8
  • брокат 1
  • бронзана 1
  • брошура 1
  • брошуре 1
  • брујању 1
  • бруком 1
  • брутални 1
  • брутално 1
  • брчиће 1
  • брчићи 1
  • брчићима 1
  • буба 1
  • бубице 1
  • бугарске 1
  • Бугарској 1
  • будала 1
  • Будала 1
  • будалаштине 1
  • будалаштину 1
  • будале 1
  • буде 64
  • будем 13
  • будемо 4
  • будете 10
  • будеш 1
  • Буди 1
  • буди 6
  • Будима 1
  • Будимском 1
  • Будимску 1
  • Будиму 6
  • будио 1
  • Будите 3
  • будите 7
  • буду 4
  • будућим 1
  • будућих 1
  • будућност 14
  • будућности 5
  • бујају 1
  • бујне 1
  • бујнија 1
  • бујној 1
  • бујну 1
  • було 1
  • бунилу 2
  • бунцам 1
  • бура 1
  • Бургундској 2
  • буре 1
  • буржоазија 2
  • бурна 1
  • бурне 1
  • бурних 1
  • бурну 1
  • буру 1
  • бусола 1
  • бутику 1
  • вадећи 1
  • вади 1
  • вадио 2
  • важан 1
  • Важи 1
  • важи 3
  • важио 1
  • важне 1
  • важније 1
  • важних 1
  • важно 3
  • важној 1
  • важном 1
  • важности 2
  • важну 1
  • ваздан 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 8
  • ваздуха 3
  • ваздуху 3
  • Вајда 1
  • вали 1
  • ваља 15
  • Ваљада 1
  • ваљада 4
  • ваљају 1
  • Ваљало 1
  • ваљало 2
  • ваљан 3
  • ваљаног 2
  • ваљану 1
  • ваљао 1
  • Ваљда 1
  • ваљда 7
  • вам 231
  • Вам 4
  • вама 18
  • Вама 2
  • вами 15
  • Вами 2
  • вампиру 1
  • ван 8
  • ванбрачне 1
  • ванредне 2
  • ванреднога 1
  • вапај 1
  • варалица 1
  • варало 1
  • варам 2
  • варао 1
  • Варате 2
  • Вараш 1
  • варвари 1
  • Вардара 1
  • вариво 1
  • варница 1
  • варош 2
  • Варош 2
  • варошана 1
  • варошани 1
  • варошанин 1
  • вароши 4
  • варошима 1
  • варошица 2
  • варошице 2
  • варошици 5
  • варошицу 2
  • варошко 1
  • вас 172
  • Вас 4
  • васионе 1
  • васиони 1
  • васпитавају 1
  • васпитавати 1
  • васпитала 1
  • васпитали 2
  • васпитан 1
  • васпитана 2
  • васпитања 1
  • васпитање 4
  • васпитању 1
  • васпитач 1
  • васпитаче 1
  • ватра 2
  • ватре 6
  • Ватрен 1
  • ватрене 1
  • ватреним 1
  • ватрену 1
  • ватри 1
  • ватру 6
  • ватруштини 1
  • ватруштином 1
  • ваш 13
  • Ваш 3
  • ваша 14
  • Ваша 6
  • ваше 45
  • Ваше 9
  • вашег 6
  • вашега 5
  • Вашем 1
  • вашем 12
  • ваши 3
  • вашим 18
  • ваших 12
  • Вашој 2
  • вашој 7
  • вашом 4
  • Вашу 2
  • вашу 23
  • Вегетаријанство 1
  • ведра 2
  • ведрим 1
  • ведрих 1
  • веђа 1
  • веђе 1
  • веже 1
  • вежем 1
  • вежеш 1
  • вежу 1
  • веза 4
  • везала 1
  • везан 2
  • везане 2
  • везати 1
  • везе 3
  • вези 2
  • везивало 1
  • везова 1
  • везом 1
  • везу 2
  • везују 2
  • веје 1
  • век 10
  • века 2
  • вековима 1
  • вековних 1
  • вековно 1
  • веку 1
  • Веле 2
  • веле 3
  • велеиздају 1
  • велелепну 1
  • вели 14
  • Велик 1
  • велик 2
  • Велика 2
  • велика 28
  • великашима 2
  • великашка 1
  • великашки 1
  • великашким 2
  • великашких 1
  • Велике 1
  • велике 10
  • Велики 1
  • велики 9
  • великим 10
  • великих 6
  • велико 8
  • великога 3
  • великодостојника 1
  • великодушност 1
  • великој 6
  • Великом 1
  • великом 7
  • великомученика 1
  • великопоседници 1
  • велику 18
  • велим 7
  • велите 10
  • величанствен 1
  • величанствена 1
  • величанствени 1
  • величанственије 1
  • величанствених 1
  • величанственом 1
  • величанствену 2
  • величине 2
  • велиш 7
  • велом 3
  • вељаше 8
  • вене 1
  • Венере 1
  • венула 2
  • венуо 2
  • венча 2
  • венчања 4
  • венчање 4
  • венчати 1
  • вео 3
  • веома 9
  • вере 4
  • вересију 1
  • Веридба 1
  • веридбе 3
  • верне 1
  • верно 2
  • веровала 1
  • веровати 1
  • вероисповест 1
  • вероисповести 1
  • Вертера 1
  • веру 1
  • веруј 1
  • Верујем 5
  • верујем 9
  • верујете 1
  • Верујеш 2
  • верујте 1
  • Верујте 1
  • весела 2
  • веселе 1
  • весели 1
  • веселија 1
  • веселији 2
  • веселим 1
  • веселих 2
  • весело 4
  • веселог 2
  • веселом 3
  • весео 3
  • веслач 1
  • вест 7
  • вести 2
  • ветар 2
  • Већ 12
  • већ 241
  • већа 3
  • веће 3
  • већег 1
  • већега 2
  • већем 2
  • већи 5
  • већим 7
  • Већина 2
  • већина 4
  • већини 2
  • већином 14
  • већих 2
  • већма 6
  • већој 3
  • већом 1
  • већу 2
  • вече 28
  • Вечера 1
  • вечера 4
  • вечерава 1
  • вечерају 1
  • вечерале 1
  • вечерали 2
  • вечерас 1
  • Вечерас 1
  • вечерате 1
  • вечераш 1
  • вечерашњег 1
  • вечере 4
  • вечери 15
  • вечерицу 1
  • вечерње 2
  • вечером 1
  • вечеру 2
  • вечита 3
  • Вечити 1
  • вечитим 1
  • вечито 14
  • вечитога 1
  • вечитом 2
  • вечно 1
  • вешање 1
  • вешт 3
  • вештачка 1
  • вештачким 1
  • вештију 1
  • вештим 1
  • вештина 1
  • вештине 1
  • вештином 2
  • вешто 7
  • вешту 1
  • Ви 122
  • ви 184
  • вид 2
  • вида 1
  • Виде 1
  • виде 21
  • видев 1
  • Видела 1
  • видела 11
  • виделе 1
  • Видели 1
  • видели 10
  • Видело 1
  • видело 6
  • виделу 1
  • Видео 2
  • видео 34
  • видети 12
  • видеће 1
  • видећемо 1
  • Видећеш 1
  • видећи 3
  • Видећу 1
  • видећу 2
  • Видех 1
  • видех 2
  • Види 1
  • види 30
  • видику 2
  • видим 39
  • Видим 6
  • видимо 3
  • Видите 12
  • видите 16
  • видиш 4
  • Видиш 5
  • видним 1
  • видно 1
  • виду 5
  • виђа 1
  • виђали 1
  • виђао 1
  • Виђао 1
  • виђате 1
  • виђати 1
  • виђења 5
  • виђење 1
  • визиту 2
  • викала 1
  • викали 1
  • викање 1
  • викати 1
  • Викну 1
  • викну 7
  • вила 3
  • виле 2
  • вилинском 1
  • виловњака 1
  • вина 5
  • виновник 1
  • виновника 1
  • виноградима 1
  • вирећи 1
  • вири 3
  • вирио 1
  • виси 4
  • висиле 1
  • висина 1
  • висине 2
  • висини 1
  • висину 2
  • висови 2
  • висовима 1
  • Висок 1
  • Висока 1
  • висока 4
  • високе 1
  • Високи 1
  • високи 2
  • високим 3
  • високо 4
  • високог 3
  • високога 1
  • високој 1
  • високом 4
  • високородној 1
  • витезови 1
  • витка 2
  • витки 1
  • Витковић 1
  • вице 1
  • вичете 2
  • вичући 2
  • вишак 1
  • више 179
  • Више 2
  • вишега 2
  • виши 1
  • вишим 1
  • вишој 1
  • вишу 2
  • влада 1
  • владалац 3
  • владалачке 1
  • владам 1
  • владамо 1
  • владао 1
  • владаоца 1
  • владаоце 1
  • владаоцем 1
  • владаоци 1
  • владаочева 2
  • владаочево 1
  • владарке 2
  • владе 1
  • владике 1
  • влажним 4
  • власи 2
  • власима 1
  • власника 1
  • власником 1
  • власт 3
  • власти 5
  • влашћу 1
  • Вогу 1
  • вода 1
  • воде 4
  • водена 1
  • воденицу 1
  • Води 1
  • води 2
  • водила 2
  • водили 1
  • водим 2
  • водимо 1
  • водио 9
  • водити 1
  • водом 3
  • водоскок 1
  • воду 1
  • водуњавим 1
  • водуцу 1
  • вођа 1
  • вођаху 1
  • вођаше 6
  • вође 1
  • вођом 1
  • воза 1
  • возао 1
  • Војвода 8
  • војвода 9
  • војводи 2
  • војводину 1
  • војводо 1
  • војводом 1
  • војводу 5
  • војвоткиња 3
  • Војвоткиње 1
  • Војвоткињине 1
  • војвоткињом 2
  • војвоткињу 1
  • Војислав 3
  • војником 1
  • војници 1
  • војничким 1
  • војну 1
  • војска 2
  • војску 1
  • војсци 1
  • волела 4
  • волеле 1
  • волели 1
  • волео 17
  • Волео 3
  • волети 3
  • волеће 1
  • воли 6
  • Волим 1
  • волим 11
  • волимо 2
  • волите 1
  • волиш 6
  • воља 8
  • вољан 2
  • воље 15
  • вољи 5
  • вољна 2
  • вољни 3
  • вољно 1
  • вољом 1
  • вољу 2
  • воње 1
  • воћа 1
  • воћем 1
  • воштана 1
  • воштаницу 1
  • врага 1
  • враголастим 1
  • Врања 2
  • Врањанском 1
  • врат 1
  • Врата 1
  • врата 34
  • вратанцетом 1
  • Вратар 1
  • вратару 1
  • врате 1
  • врати 19
  • Вратив 1
  • вратила 1
  • вратили 2
  • вратим 4
  • вратима 11
  • вратимо 1
  • вратио 4
  • вратите 1
  • Вратите 1
  • вратити 3
  • вратићу 2
  • вратих 1
  • Вратих 1
  • вратиш 2
  • вратише 1
  • вратни 1
  • вратницама 2
  • вратнице 1
  • вратоломан 1
  • врату 3
  • враћа 4
  • враћају 2
  • враћајући 1
  • враћала 1
  • враћало 1
  • враћам 1
  • враћао 1
  • враћати 4
  • враџбине 2
  • врбак 2
  • врбаку 1
  • Врбице 1
  • врбу 1
  • врдати 1
  • врдаш 1
  • врева 2
  • вреве 1
  • вреви 2
  • вреву 1
  • вреде 1
  • вредети 1
  • вреди 4
  • вредило 1
  • вредна 1
  • вредне 1
  • вредних 1
  • вредно 1
  • вредност 1
  • вредности 4
  • вређа 3
  • вређала 1
  • вређати 1
  • вређаш 1
  • врело 1
  • време 74
  • времена 24
  • времене 1
  • временима 1
  • временом 3
  • времену 3
  • врење 1
  • врео 1
  • врзмају 1
  • ври 1
  • врила 1
  • врискала 1
  • врисну 1
  • врлина 1
  • врлине 1
  • врлину 1
  • врло 103
  • Врло 7
  • врпце 1
  • врскапут 1
  • врскапута 1
  • врста 6
  • врстају 1
  • врсте 2
  • врстом 1
  • врсту 7
  • врта 1
  • Врта 1
  • вртар 1
  • вртео 1
  • врти 1
  • вртијаше 3
  • вртлога 2
  • вртове 1
  • вртовима 1
  • врту 2
  • врућа 1
  • врућина 1
  • врућу 4
  • врхова 2
  • врховни 2
  • врху 1
  • врхунац 2
  • врхунцу 2
  • вршено 1
  • вршећи 1
  • вршио 2
  • вукла 1
  • Вукло 1
  • вукло 3
  • вуцибатина 2
  • вуче 1
  • г 3
  • Г 3
  • га 487
  • гада 1
  • газда 3
  • Газдарица 1
  • газдарица 7
  • газдарици 1
  • газдарицу 1
  • газдаричине 1
  • газди 1
  • газдом 2
  • гази 1
  • гајде 1
  • гакне 1
  • галан 1
  • галантнога 1
  • галерија 1
  • галерију 2
  • гануле 1
  • гарантујем 2
  • гарантујете 1
  • гарнирунгом 1
  • гаћа 1
  • гвожђе 1
  • гвозден 1
  • гвоздени 1
  • гвоздених 1
  • гвозденом 1
  • где 136
  • Где 6
  • гдегде 2
  • гдегод 3
  • генијалних 1
  • генијалност 1
  • Геновеву 1
  • Географија 1
  • географију 1
  • гибак 1
  • гимназију 1
  • гине 1
  • гипке 1
  • глава 13
  • Глава 2
  • главе 7
  • глави 7
  • главна 4
  • главне 1
  • главни 9
  • главније 1
  • главним 3
  • Главно 1
  • главно 2
  • главног 1
  • главнога 2
  • главној 3
  • главном 1
  • главноме 8
  • главну 4
  • Главобоља 1
  • главобоља 2
  • главом 17
  • Главу 1
  • главу 28
  • Гладан 1
  • гладан 3
  • гладећи 2
  • глади 1
  • гладио 1
  • гладна 1
  • гладни 1
  • гладујем 2
  • гладујете 1
  • глас 16
  • Глас 3
  • гласа 1
  • гласали 1
  • гласило 2
  • гласка 1
  • гласно 7
  • гласовима 1
  • гласовир 2
  • гласовира 1
  • гласовиром 1
  • гласом 23
  • гласу 1
  • глатку 1
  • гле 1
  • Гле 4
  • гледа 7
  • гледајмо 1
  • гледају 1
  • гледајући 10
  • гледала 7
  • гледалаца 1
  • Гледам 1
  • гледам 4
  • гледани 1
  • Гледао 1
  • гледао 18
  • гледаоце 1
  • гледаоцима 1
  • гледате 2
  • гледати 1
  • гледаћу 2
  • Гледаћу 2
  • гледаше 11
  • гледишта 1
  • глибова 2
  • глумица 1
  • глумицом 1
  • глумовати 1
  • глупи 1
  • глупо 2
  • гнев 1
  • гнева 1
  • гневно 2
  • гневном 1
  • гнездо 1
  • гнусном 1
  • гнушам 1
  • гњавити 1
  • говор 5
  • говора 3
  • говорасте 1
  • говорах 1
  • говораху 2
  • говораше 8
  • говоре 2
  • Говорећи 1
  • говори 19
  • Говори 5
  • говорила 4
  • говорили 6
  • Говорим 1
  • говорим 7
  • говоримо 2
  • говорио 18
  • Говорио 2
  • говористе 1
  • говорите 11
  • Говорите 4
  • говорити 6
  • говорићу 1
  • говорих 1
  • говориш 8
  • говорљивији 1
  • говорник 1
  • Говорник 2
  • говорника 1
  • говору 1
  • год 6
  • година 45
  • годинама 15
  • Године 1
  • године 30
  • Години 1
  • години 4
  • годином 1
  • годину 13
  • годишње 2
  • гоји 1
  • голим 1
  • голо 1
  • гологлав 1
  • голубовима 1
  • гомила 1
  • гомиле 1
  • гомили 2
  • гомилицом 2
  • гомилом 1
  • гомилу 1
  • гоне 1
  • гони 1
  • гонити 1
  • Гоњени 1
  • Гордијски 1
  • Горе 1
  • горе 18
  • горела 3
  • гори 5
  • горња 1
  • горње 3
  • горњем 1
  • Горњем 1
  • горњи 2
  • горњим 2
  • горњих 1
  • горњој 1
  • Горњој 1
  • госпидине 1
  • господа 3
  • Господар 1
  • господар 2
  • Господара 1
  • господаре 1
  • господарев 1
  • господарем 1
  • господари 1
  • господарка 1
  • господару 1
  • Господару 1
  • господе 8
  • ГОСПОДИН 1
  • Господин 10
  • господин 28
  • господина 16
  • господине 71
  • Господине 9
  • господином 8
  • господину 4
  • господичићима 1
  • господом 3
  • господска 3
  • господски 7
  • господских 4
  • господском 2
  • господску 1
  • господства 1
  • Госпођа 2
  • госпођа 20
  • госпођама 3
  • госпође 11
  • Госпође 3
  • госпођи 1
  • Госпођица 17
  • госпођица 25
  • госпођице 19
  • Госпођице 2
  • госпођици 4
  • госпођицом 3
  • Госпођицу 1
  • госпођицу 7
  • госпођичиним 2
  • госпођо 29
  • Госпођо 4
  • госпођом 1
  • госпођу 3
  • госпоства 1
  • госпоштина 3
  • гост 5
  • госта 4
  • госте 1
  • гости 2
  • Гости 2
  • гостију 3
  • гостионице 3
  • гостионицу 3
  • гостионичарев 1
  • госту 2
  • готов 2
  • готова 3
  • готови 1
  • готово 12
  • грабеж 1
  • град 8
  • града 9
  • гради 1
  • градива 1
  • градиво 1
  • градова 2
  • градовима 6
  • ГРАДУ 1
  • граду 17
  • грађана 2
  • грађанин 1
  • грађанином 1
  • грађанину 1
  • грађанске 1
  • грађански 1
  • грађанских 1
  • грађанској 1
  • грађење 1
  • граја 1
  • граматичким 1
  • грана 1
  • гранитној 1
  • граница 1
  • границама 3
  • границе 1
  • Грацу 1
  • Грделичког 1
  • грдила 1
  • грдио 1
  • грдне 2
  • Грдни 1
  • греда 3
  • греде 2
  • гресима 1
  • Грете 1
  • грех 4
  • грехова 1
  • греши 1
  • грешне 2
  • грижу 1
  • грицкају 1
  • грицкати 1
  • Грка 1
  • грким 1
  • грла 1
  • грлити 1
  • грло 1
  • грмљавина 1
  • грмљавину 1
  • гроб 1
  • гроба 5
  • гробље 2
  • Грозио 1
  • грозначивим 1
  • грозним 1
  • грозница 1
  • грозници 2
  • грозницом 1
  • грозничава 1
  • грозничавом 2
  • грозничавошћу 1
  • грокће 1
  • гром 2
  • ГРОФ 1
  • Гроф 26
  • гроф 31
  • грофа 5
  • гроФе 1
  • грофе 14
  • Грофе 2
  • ГРОФИЦА 1
  • Грофица 35
  • грофица 61
  • грофицама 1
  • Грофице 2
  • грофице 26
  • Грофици 1
  • грофици 9
  • грофицом 3
  • грофицу 6
  • грофичин 2
  • грофичиним 1
  • грофичино 1
  • Грофичино 1
  • грофичину 2
  • грофова 1
  • грофове 2
  • грофово 3
  • грофовске 2
  • грофовских 1
  • грофовској 1
  • грофовску 2
  • грофову 1
  • грофом 3
  • грофу 3
  • грохотом 1
  • Гроцке 1
  • грош 1
  • грошевима 1
  • грубо 1
  • грубости 1
  • Груди 1
  • груди 5
  • грудима 2
  • Грујићеве 1
  • Грујићевој 1
  • група 1
  • групама 2
  • групи 1
  • груписале 1
  • Грци 3
  • Грцима 2
  • грчевито 3
  • грчко 1
  • Грчкој 1
  • губи 3
  • губио 1
  • губитак 1
  • губити 2
  • губитком 1
  • губитку 1
  • Губиш 1
  • гумно 1
  • гунђајући 1
  • гураше 1
  • гуркали 2
  • гуркање 1
  • гурну 1
  • гурнули 1
  • гуска 1
  • гуску 1
  • гуслама 1
  • густ 1
  • густим 3
  • гушили 1
  • гушило 1
  • гушу 1
  • д 1
  • Да 113
  • да 2056
  • давала 2
  • давале 1
  • давали 1
  • давао 5
  • даве 1
  • дави 1
  • давити 2
  • давнашње 1
  • Давно 1
  • давно 9
  • Даде 1
  • даде 8
  • дадох 1
  • дадоше 3
  • даду 2
  • дај 1
  • Дај 2
  • даје 4
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајете 1
  • дајте 1
  • Дајте 2
  • дају 3
  • дајући 1
  • дакао 1
  • Дакле 25
  • дакле 88
  • Дала 1
  • дала 4
  • далека 2
  • далеке 1
  • далеки 1
  • Далеко 2
  • далеко 7
  • далекој 1
  • далеку 1
  • дали 2
  • Далматинско 1
  • даље 53
  • Даље 8
  • даљем 1
  • даљине 3
  • даљини 4
  • даљне 1
  • дам 10
  • дама 7
  • дамама 1
  • дамарима 3
  • даме 2
  • дамо 2
  • дамом 1
  • Дан 1
  • дан 52
  • дана 52
  • Данас 3
  • данас 36
  • данашња 1
  • данашње 2
  • Данашњи 1
  • данашњи 3
  • данашњим 1
  • Дане 1
  • дане 2
  • дани 6
  • данима 1
  • даном 3
  • Дању 1
  • дању 3
  • дао 9
  • дар 4
  • дара 1
  • дарак 1
  • дарива 1
  • даровит 3
  • даровитих 1
  • дару 1
  • даскала 1
  • даскама 1
  • дате 1
  • дати 10
  • датим 1
  • датум 1
  • даћу 3
  • дах 1
  • дахом 1
  • два 37
  • двадесет 5
  • дваес 3
  • дваест 2
  • двају 2
  • дванаест 3
  • дванаестина 1
  • двапут 2
  • двапута 1
  • Две 1
  • две 44
  • двема 2
  • двери 1
  • двеста 1
  • двога 1
  • двоглед 5
  • двогодишњег 1
  • двоје 6
  • двојици 1
  • двојицу 1
  • двонедељног 1
  • двор 1
  • Двор 2
  • Двора 1
  • двора 3
  • дворана 4
  • дворане 2
  • дворани 3
  • дворану 1
  • дворац 1
  • дворишта 1
  • двориште 2
  • дворишту 1
  • дворкиња 9
  • дворкиње 1
  • дворкињом 1
  • дворкињу 2
  • дворски 1
  • двору 3
  • дворца 2
  • дворцем 1
  • дворцу 2
  • двоструких 1
  • Де 1
  • де 14
  • дебела 1
  • дебеле 1
  • дебелим 3
  • дебелу 1
  • дебео 1
  • дебље 1
  • девет 8
  • деветнаестом 1
  • девојака 1
  • девојачка 1
  • девојаштво 3
  • Девојка 1
  • девојка 6
  • девојкама 1
  • девојке 3
  • девојком 1
  • девојку 2
  • девојци 3
  • девојче 2
  • девојчета 2
  • дед 2
  • Дед 2
  • деда 1
  • дедови 1
  • дежмекасту 1
  • дејство 1
  • деколте 1
  • дела 12
  • Дела 2
  • делања 1
  • делање 1
  • делао 1
  • делатнија 1
  • дели 1
  • делима 2
  • делимице 1
  • делимично 1
  • Делич 1
  • дело 1
  • делова 1
  • делове 2
  • деловима 2
  • делокруг 1
  • делом 2
  • делу 1
  • дељао 1
  • демагог 1
  • демагогом 1
  • демагогу 1
  • демократији 1
  • демонски 1
  • део 15
  • депешом 1
  • депешу 1
  • дер 1
  • десет 10
  • десетака 1
  • десетина 2
  • десетину 3
  • десетица 1
  • десетогодишње 1
  • десеторо 1
  • десетоструки 1
  • деси 1
  • десило 1
  • десио 1
  • десити 1
  • десна 2
  • десне 1
  • Десно 1
  • десној 1
  • десном 1
  • Деспот 1
  • Деспотовој 1
  • Дете 1
  • дете 14
  • детета 3
  • дететом 1
  • детету 1
  • детињске 1
  • детињства 1
  • детињству 1
  • дефинитивна 1
  • деца 3
  • деце 2
  • деци 4
  • децо 1
  • децом 2
  • децу 6
  • дечице 1
  • дечка 1
  • дечко 3
  • Дешава 1
  • дешава 4
  • ди 2
  • диван 2
  • дивану 1
  • дивиденду 1
  • дивљења 2
  • дивљој 1
  • дивна 6
  • дивне 2
  • дивни 3
  • дивним 2
  • Дивно 1
  • дивно 4
  • дивног 4
  • дивном 2
  • дивну 1
  • дивовске 3
  • дивота 1
  • Дивота 1
  • дигао 1
  • дигне 1
  • дигнем 1
  • дигну 1
  • диже 8
  • дижући 1
  • дизаше 1
  • дијалектичари 1
  • дијурном 1
  • дика 1
  • дим 1
  • диму 1
  • Диоген 1
  • дипломатска 1
  • дира 1
  • дирам 1
  • дирао 1
  • дирате 1
  • дирати 2
  • дирљива 1
  • дирљиве 1
  • дирљивије 1
  • дирљивим 1
  • дирљиво 2
  • дирнула 1
  • дирнуло 1
  • дисање 1
  • дисао 2
  • дисармонију 1
  • дискретан 1
  • дисциплина 1
  • дисциплини 1
  • дишући 1
  • длан 2
  • дланом 1
  • дна 1
  • дневне 1
  • дневни 1
  • дневним 1
  • дневно 9
  • дневну 1
  • дно 1
  • дну 3
  • До 12
  • до 154
  • доба 27
  • добавити 1
  • Добар 2
  • добар 7
  • доби 3
  • добивао 2
  • добија 1
  • добије 3
  • добијем 5
  • добијемо 1
  • добију 1
  • добила 2
  • добили 3
  • добио 14
  • добити 9
  • добра 11
  • добре 7
  • добри 1
  • добрим 1
  • добрих 3
  • Добро 16
  • добро 53
  • доброг 3
  • доброга 2
  • доброј 1
  • добром 2
  • добротвор 1
  • доброте 2
  • доброти 1
  • доброћудна 1
  • доброчинствима 1
  • добру 2
  • довде 6
  • доведе 5
  • доведем 1
  • Доведите 1
  • довезла 1
  • довела 2
  • довеле 1
  • довело 1
  • довео 1
  • довече 1
  • Довече 1
  • довијека 1
  • довикну 4
  • довикнуто 1
  • доводи 1
  • доводите 1
  • довољан 3
  • довољна 2
  • довољно 12
  • довољној 3
  • довршавала 1
  • довршен 1
  • довршена 1
  • доврши 3
  • довршивао 2
  • довршили 1
  • довршио 3
  • довршујем 1
  • довукао 1
  • довуче 1
  • догађај 8
  • догађаја 4
  • догађаје 1
  • догађајем 1
  • догађаји 3
  • догледу 1
  • договарали 2
  • договарао 1
  • договори 1
  • договору 1
  • догод 1
  • догоди 2
  • догодио 1
  • догори 1
  • дода 2
  • додавао 1
  • додаде 13
  • Додајмо 1
  • Додајте 1
  • додамо 2
  • додатак 1
  • додати 2
  • додатком 1
  • Доде 1
  • доделили 1
  • Додијало 1
  • додириваху 1
  • додирну 1
  • додиру 1
  • Додуше 1
  • дођ 1
  • дође 31
  • Дође 4
  • дођем 2
  • дођеш 2
  • дођи 1
  • дођите 2
  • дођосте 1
  • Дођох 1
  • дођох 3
  • дођоше 3
  • дођу 3
  • доживети 1
  • доживотне 1
  • дозволила 1
  • дозволити 4
  • дозволу 4
  • дозвољавајући 1
  • дозвољавам 1
  • дозидан 1
  • дозна 1
  • дознадох 1
  • Дознала 1
  • дознао 1
  • Дознао 1
  • дознати 1
  • дозрели 1
  • док 62
  • Док 7
  • докажем 3
  • доказ 4
  • доказа 2
  • доказало 1
  • Доказаћу 1
  • доказе 3
  • докле 4
  • докопа 1
  • доксат 2
  • доксату 6
  • доктор 1
  • докторе 2
  • докторову 1
  • докусурити 1
  • долазак 10
  • долазе 2
  • долази 9
  • долазим 2
  • Долазимо 1
  • долазио 11
  • долазите 3
  • долазити 2
  • долазно 1
  • доласка 4
  • доласку 3
  • доле 15
  • Доле 3
  • долина 1
  • долини 1
  • долину 1
  • Долину 2
  • дољу 2
  • дом 2
  • дома 3
  • домазлуку 1
  • домаКицом 1
  • домамила 1
  • домамило 1
  • домаће 2
  • домаћега 1
  • домаћем 1
  • Домаћим 1
  • домаћин 4
  • домаћинство 1
  • домаћица 3
  • домаћици 1
  • домаћицу 3
  • домовима 2
  • домовине 2
  • домовини 2
  • домовину 1
  • дому 1
  • Дому 2
  • донашао 1
  • донде 8
  • донела 2
  • донели 2
  • Донео 2
  • донео 9
  • донесе 6
  • донесем 2
  • донесена 1
  • донесете 1
  • донесите 2
  • донесоше 1
  • донета 1
  • донети 3
  • Донеће 2
  • донеше 2
  • доносећи 1
  • доноси 4
  • доносила 1
  • доносили 1
  • доносио 1
  • доње 1
  • доњем 1
  • Доњем 1
  • допада 6
  • допадају 2
  • допадала 1
  • допадати 1
  • допаде 1
  • допадљив 1
  • допадљива 1
  • допадљивог 1
  • допао 2
  • допирало 1
  • допире 1
  • дописује 1
  • доправљао 1
  • допринело 1
  • допрла 1
  • допуни 1
  • допунили 1
  • допуним 1
  • допуните 1
  • Допусти 1
  • допустили 1
  • допустите 1
  • Допустите 1
  • допушта 1
  • допуштао 1
  • допуштено 1
  • Доручак 1
  • доручак 2
  • доручка 3
  • доручковаше 1
  • Досад 1
  • досад 22
  • Досада 1
  • досада 8
  • досадан 1
  • досадањем 1
  • досадањим 1
  • досадашње 2
  • досадашњи 1
  • досадашњим 1
  • досадашњом 1
  • досади 3
  • досадило 2
  • досадио 1
  • досадна 1
  • досадне 1
  • досадно 1
  • досађивали 1
  • досетака 1
  • досеткама 1
  • досетке 1
  • досетљивији 1
  • доспела 1
  • доспео 2
  • Доста 1
  • доста 46
  • достајала 1
  • достигли 1
  • достигло 1
  • достигне 1
  • достиже 2
  • достижно 1
  • достојанства 2
  • достојанствена 1
  • достојанствено 3
  • достојанственом 1
  • достојна 1
  • достојно 1
  • достојном 1
  • дотакнути 1
  • дотера 1
  • дотераним 1
  • доћи 20
  • Доћи 3
  • дохватити 1
  • доцкан 15
  • Доцкан 2
  • доцне 1
  • доцније 30
  • Доцније 5
  • дочек 2
  • дочека 2
  • дочекали 1
  • дочекао 2
  • дочеках 1
  • дочекивали 1
  • дочекивао 1
  • дочекиваху 1
  • дочепају 1
  • Дошав 1
  • дошане 1
  • дошао 26
  • Дошао 4
  • Дошла 2
  • дошла 5
  • дошле 1
  • Дошли 1
  • дошли 7
  • дошло 4
  • дошљак 2
  • Дошљак 2
  • дошљаке 1
  • дошљакиња 1
  • дошљаци 2
  • др 2
  • Драга 2
  • драга 5
  • драганом 1
  • Драги 1
  • драги 5
  • драгим 2
  • драго 4
  • драгог 1
  • драгоцене 1
  • драгоцено 2
  • драгоценост 2
  • драгу 2
  • дражесне 1
  • дражи 1
  • дражима 1
  • драме 2
  • дрангулије 2
  • драперија 1
  • дрвена 1
  • дрвени 1
  • дрвеће 1
  • дрворезом 1
  • дрворезу 1
  • дремљиве 1
  • држава 1
  • државе 3
  • државица 1
  • Државна 1
  • државним 2
  • државних 1
  • државну 3
  • држала 4
  • држале 2
  • држаље 1
  • држања 3
  • држање 19
  • држањем 1
  • држању 5
  • држао 8
  • држати 1
  • држаше 1
  • држећи 3
  • држи 5
  • држим 1
  • Држите 1
  • држите 2
  • дрска 1
  • дрски 1
  • дрским 1
  • дрско 2
  • дрскост 2
  • дрскости 1
  • друг 4
  • друга 9
  • другде 2
  • друге 22
  • други 31
  • Други 4
  • другим 13
  • другима 2
  • других 9
  • Друго 1
  • друго 23
  • другова 6
  • другове 1
  • Другови 1
  • другови 5
  • друговима 3
  • Другог 1
  • другог 8
  • другога 3
  • другој 14
  • Другом 1
  • другом 14
  • другоме 2
  • другу 9
  • дружби 1
  • дружбу 1
  • дружење 1
  • дружили 1
  • дружим 1
  • дружине 2
  • друкчије 6
  • друкчијега 1
  • друкчији 1
  • друм 1
  • друмови 1
  • друмовима 1
  • друмом 1
  • Друмом 1
  • друштава 1
  • друштва 5
  • друштвена 1
  • друштвене 3
  • друштвени 2
  • друштвеним 2
  • друштвених 2
  • друштвенога 1
  • друштвеној 2
  • друштвеном 3
  • друштво 11
  • Друштво 2
  • друштвом 1
  • друштву 11
  • дрхтала 1
  • дрхтало 2
  • дрхтао 2
  • дрхташе 1
  • дрхтећи 2
  • дрхћете 1
  • дрхћући 2
  • дубина 1
  • дубине 1
  • дубини 1
  • дубину 2
  • дубље 3
  • дубљег 1
  • дубљих 2
  • дубок 1
  • дубоки 1
  • дубоким 3
  • дубоко 12
  • Дубоко 2
  • дубоком 1
  • дувана 2
  • дуг 1
  • дуга 1
  • дугачка 2
  • дугачке 1
  • дугачки 1
  • дугачким 2
  • дугачких 2
  • дугачког 1
  • дугачком 2
  • дугачку 1
  • дуге 2
  • дугим 1
  • дугих 1
  • дугмета 1
  • дугмету 2
  • Дуго 1
  • дуго 38
  • дугове 1
  • дугови 1
  • дугог 3
  • дугој 1
  • дугом 1
  • дуготрајне 1
  • дугујем 1
  • дугуљаста 1
  • дуже 6
  • дужих 1
  • дужност 8
  • дужности 9
  • дужностима 1
  • Дунав 2
  • Дунава 2
  • Дунавске 2
  • Дунавски 1
  • дупком 1
  • дурљиво 1
  • дућанима 2
  • дућанским 1
  • дух 6
  • духа 11
  • духова 2
  • духовита 1
  • духом 2
  • духу 2
  • Душа 1
  • душа 14
  • Душан 1
  • Душане 2
  • душе 37
  • душевна 3
  • душевне 5
  • душевни 1
  • душевним 5
  • душевних 1
  • душевно 7
  • душевног 2
  • душевној 1
  • душевном 1
  • душевну 4
  • души 5
  • душице 2
  • душо 1
  • душом 7
  • душу 10
  • ђаво 1
  • Ђак 1
  • ђак 3
  • ђака 3
  • ђаконија 1
  • ђаци 4
  • ђацима 1
  • ђаче 1
  • Ђаче 1
  • ђачић 1
  • ђачке 3
  • ђачки 2
  • ђачким 2
  • ђачких 2
  • ђачког 1
  • ђачкој 1
  • ђеније 1
  • ђипа 1
  • Ђура 1
  • Ђурађ 2
  • Ђурић 24
  • Ђурића 8
  • Ђурићу 20
  • е 5
  • Е 8
  • евангелисту 1
  • еве 1
  • Ево 23
  • ево 24
  • Евстратија 5
  • Евстратијо 1
  • егзистенција 1
  • егзистенције 1
  • егзотичан 1
  • егзотичнога 1
  • егзотичном 2
  • Егреши 1
  • Егрешијем 1
  • Едгар 1
  • експлодовада 1
  • екстазу 2
  • елементе 1
  • елементу 1
  • еманципацији 1
  • Емилију 1
  • ене 1
  • енергије 2
  • енергију 1
  • енергичан 2
  • ено 2
  • Ено 6
  • епизодама 1
  • епизоде 1
  • епитрахиљ 1
  • Еркела 1
  • ескорту 1
  • Естетика 2
  • естетике 1
  • Ето 7
  • ето 8
  • ефекат 2
  • ефеката 1
  • ефекту 1
  • Ехем 1
  • жагор 2
  • жалим 4
  • жалио 3
  • жалосни 1
  • жалосним 1
  • жалосног 2
  • жалост 7
  • Жао 1
  • жао 10
  • жар 1
  • жарке 1
  • жеге 1
  • жегло 1
  • желе 1
  • железничке 1
  • желела 3
  • желели 3
  • желео 9
  • желети 1
  • желећи 1
  • жели 8
  • желим 12
  • Желим 2
  • желите 14
  • Желите 5
  • желиш 1
  • жеља 1
  • жељан 1
  • жеље 5
  • жељени 1
  • жељи 2
  • жељна 1
  • жељно 1
  • жељом 1
  • жељу 4
  • жена 11
  • Жена 2
  • женама 1
  • Жене 2
  • жене 6
  • Женеви 1
  • жени 4
  • женидбе 1
  • женидбу 1
  • женика 1
  • женине 1
  • женирало 1
  • женице 1
  • женици 1
  • жено 1
  • женом 2
  • Женска 1
  • женска 16
  • женскадија 1
  • Женске 1
  • женске 18
  • женски 1
  • женским 2
  • женскиња 5
  • женскиње 2
  • женских 2
  • женског 1
  • женскога 1
  • женској 1
  • женском 2
  • женску 1
  • жену 9
  • жестина 3
  • жестине 1
  • жестином 2
  • жестио 1
  • жестити 2
  • жестоко 4
  • жетелаца 1
  • жешћа 1
  • жив 4
  • жива 3
  • живахност 1
  • живе 6
  • живели 1
  • живело 1
  • Живео 3
  • живео 4
  • живети 6
  • Живећемо 1
  • Живећеш 1
  • живећи 1
  • живи 14
  • живиздрави 1
  • живим 11
  • живимо 2
  • живину 1
  • живих 1
  • живиш 1
  • живјети 1
  • живља 1
  • живље 1
  • живљи 2
  • живо 11
  • живовању 1
  • живог 2
  • живом 2
  • живописан 1
  • живописаца 1
  • живописних 1
  • живописно 3
  • живописном 1
  • живости 1
  • Живот 1
  • живот 38
  • ЖИВОТА 1
  • живота 37
  • животворног 1
  • животиња 2
  • животињицу 1
  • животињско 1
  • животне 1
  • животом 9
  • животу 16
  • живу 1
  • живце 2
  • жига 1
  • жигом 1
  • жиру 1
  • житнице 1
  • жицама 2
  • жишка 1
  • жмарци 1
  • жртава 1
  • жртва 1
  • жртве 2
  • жртвовао 4
  • Жртву 1
  • жртву 3
  • жртвује 1
  • жртвујем 1
  • жртвујете 1
  • жртвујеш 1
  • жртвујте 1
  • жудео 1
  • жудим 2
  • жудно 4
  • жудња 1
  • Жудња 1
  • жудње 1
  • журили 1
  • Журич 1
  • жутим 1
  • жутих 1
  • жутом 1
  • За 24
  • за 408
  • Забава 1
  • забава 8
  • забаве 5
  • забави 3
  • забавишту 1
  • забављају 1
  • забављао 1
  • забављати 1
  • забаву 3
  • Забадава 1
  • забаци 1
  • забаченог 1
  • забаченом 1
  • забележен 2
  • забележи 1
  • забележио 1
  • забелешка 1
  • заблагодарили 1
  • заблудели 1
  • заболе 1
  • заболи 1
  • забораве 2
  • заборави 3
  • заборавили 1
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • заборавих 1
  • Заборавих 1
  • заборавља 1
  • Заборављаш 1
  • заборављен 1
  • заборављено 1
  • забранила 1
  • забранио 1
  • забрањујете 1
  • забринусмо 1
  • забринуте 2
  • забринуто 4
  • забринутој 1
  • забринутости 1
  • забуне 3
  • забуни 5
  • забуну 1
  • завађао 1
  • завали 1
  • заведете 1
  • завере 1
  • завеса 2
  • завесама 2
  • завесе 6
  • завесом 1
  • завести 1
  • завесу 2
  • ЗАВЕТ 1
  • завет 3
  • заветова 1
  • заветовала 1
  • заветовање 1
  • заветовао 1
  • завештању 1
  • завешчица 1
  • завирити 1
  • зависи 2
  • зависна 1
  • завичај 1
  • завичаја 3
  • завичајем 1
  • завичају 5
  • завладао 1
  • завод 2
  • заводи 2
  • заводима 1
  • заводу 1
  • завођења 1
  • Завој 1
  • завој 4
  • завоју 2
  • заволела 1
  • заволели 1
  • заволео 1
  • заволеше 1
  • завремена 1
  • заврну 1
  • заврнуше 1
  • завршетку 2
  • заврши 2
  • завршићете 1
  • завршне 1
  • завуче 1
  • загазила 1
  • загазиле 1
  • загазили 1
  • загледала 3
  • загледали 1
  • заглибљивати 1
  • загонетна 1
  • загонетно 4
  • заграђено 1
  • Загреба 1
  • загрева 1
  • загреја 1
  • загрејах 1
  • загреју 1
  • загрли 2
  • загрлише 1
  • загрљај 1
  • загрљајима 1
  • загрљају 3
  • загрчи 1
  • загубљене 1
  • загушеним 1
  • загушљивије 1
  • загушљиво 1
  • Задатак 1
  • задатак 4
  • задах 1
  • задаха 1
  • задахнућем 1
  • задивљен 3
  • задивљени 1
  • задигнутим 1
  • задиркивања 1
  • задња 1
  • задњег 1
  • задњи 1
  • задњих 1
  • задоби 1
  • задобије 2
  • задобијем 1
  • задобили 2
  • задобио 1
  • задобити 4
  • задовољан 5
  • задовољи 1
  • задовољило 1
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољни 2
  • задовољним 1
  • задовољно 5
  • задовољства 1
  • задовољство 4
  • задовољством 1
  • задовољству 1
  • задоцнела 1
  • задоцни 2
  • задоцнио 1
  • задоцнити 1
  • задремао 1
  • задржавајући 1
  • задржавам 1
  • задржала 2
  • задржале 2
  • задржани 1
  • задржати 1
  • задржи 3
  • задрта 1
  • Задруга 1
  • задруга 3
  • Задругари 1
  • задруге 4
  • задругом 1
  • задругу 2
  • задружним 1
  • задружних 1
  • задрузи 1
  • задрхта 2
  • задрхташе 1
  • задуван 1
  • задужбини 1
  • задуживати 1
  • задужио 1
  • Задушницама 1
  • зажарена 1
  • зажарени 1
  • зажарено 2
  • зажели 1
  • Зазвони 1
  • зазвони 4
  • заинтересовала 1
  • заинтересовало 1
  • заинтересовања 1
  • заинтересовање 1
  • заинтересујем 1
  • заискати 1
  • заиста 2
  • заједница 2
  • заједнице 2
  • заједници 1
  • заједнички 4
  • заједничко 2
  • заједничког 1
  • заједно 16
  • заказану 1
  • Заказао 1
  • заказао 2
  • закарабуљено 1
  • закачиње 1
  • заклео 1
  • заклетве 1
  • заклетву 1
  • заклети 1
  • заклех 1
  • заклоном 1
  • Заклопи 1
  • заклопи 2
  • заклопити 1
  • заклопљених 1
  • закључак 1
  • закона 1
  • законима 1
  • закржављење 1
  • закуца 1
  • зала 2
  • залазећи 1
  • Заламеји 1
  • залевају 1
  • залепљен 1
  • залогај 3
  • Заложићу 1
  • залуд 1
  • залудан 1
  • залуду 3
  • залута 1
  • залуталом 1
  • заљубљена 1
  • заљубљени 2
  • Заљубљеност 1
  • заљубљује 1
  • замак 1
  • замашан 1
  • замашне 1
  • замашно 1
  • замене 1
  • замени 2
  • заменик 1
  • заменика 1
  • замену 1
  • заметнула 1
  • заметнуо 1
  • замиловао 1
  • замилује 1
  • замириса 1
  • замисао 1
  • Замисли 1
  • замисли 9
  • замислимо 1
  • замислио 2
  • Замислите 1
  • замислити 2
  • замишљала 1
  • замишљали 1
  • замишљен 2
  • замишљени 1
  • замишљенији 1
  • замишљено 4
  • замишљеном 1
  • замоли 9
  • замолим 3
  • замолио 1
  • Замолите 1
  • замолити 2
  • замрси 1
  • замршених 1
  • замршеној 1
  • замршивале 1
  • замутише 2
  • занавек 5
  • занат 1
  • заната 2
  • занатлија 3
  • ЗАНАТЛИЈЕ 1
  • Занатлије 3
  • занатлије 4
  • Занатлијска 1
  • занатлијске 1
  • занатлијски 1
  • занатлијској 1
  • занатлијском 1
  • занатлију 1
  • занатом 2
  • занату 3
  • занео 1
  • занесењачко 1
  • занети 1
  • занимала 1
  • занимало 1
  • занимљив 4
  • занимљива 1
  • занимљиве 1
  • занимљивије 1
  • занимљивим 3
  • занимљивом 1
  • занос 1
  • заноса 2
  • заносан 1
  • заносне 1
  • заносном 1
  • заогрну 1
  • заогрнуте 1
  • заокругљеним 1
  • заокругљује 1
  • заори 1
  • заоставштине 1
  • заостали 1
  • заосталу 1
  • западњаком 1
  • западњачка 1
  • западњачког 1
  • западњачку 1
  • Западу 1
  • запали 3
  • запаљене 1
  • запаљено 1
  • запамтио 3
  • запамтите 1
  • запели 1
  • запечаћен 1
  • запињаше 1
  • Запита 1
  • запита 29
  • запитала 1
  • запитали 1
  • запитам 4
  • запитао 1
  • запитате 1
  • запитати 5
  • запиткивали 1
  • запиткивања 1
  • запиткивао 1
  • Заплака 1
  • заплака 3
  • заплаче 1
  • заплачем 1
  • заплет 1
  • заплетени 1
  • заплетених 1
  • заплетено 1
  • заплеће 1
  • запљускивали 1
  • заповеда 1
  • заповедате 1
  • заповедила 1
  • заповеднички 1
  • заповест 2
  • заподене 1
  • запоставља 1
  • започе 1
  • Започео 1
  • започео 2
  • започети 2
  • зар 14
  • Зар 22
  • зараде 6
  • зараду 1
  • зарађивао 2
  • зарађивати 2
  • зарађује 2
  • зарађујем 2
  • заређао 1
  • заруди 1
  • заручена 2
  • заручење 6
  • заручили 2
  • заручни 1
  • Заручник 1
  • заручнику 1
  • Засад 3
  • засад 6
  • Засада 1
  • засветлеше 2
  • засветли 1
  • засветлиле 1
  • засебан 3
  • засебном 1
  • засебну 2
  • засенак 2
  • засенити 2
  • заслади 1
  • заслуживало 1
  • заслужила 5
  • заслужио 1
  • заслужује 1
  • заслужујете 1
  • засновица 4
  • засновице 2
  • засновицу 2
  • заспа 1
  • заспати 1
  • заспи 2
  • застава 1
  • заставе 1
  • застаде 6
  • застајкивао 1
  • застиде 1
  • застидео 1
  • застирачима 1
  • застрте 1
  • заступника 2
  • заступнику 2
  • заступништву 1
  • заступства 1
  • затварање 1
  • затвора 1
  • затворе 1
  • затворен 1
  • затворена 3
  • затворене 2
  • затвори 1
  • затворила 1
  • затворим 1
  • затворише 2
  • затегнута 1
  • затекао 1
  • затекла 2
  • Затекло 1
  • затећи 2
  • затече 2
  • Затим 31
  • затим 66
  • Зато 19
  • зато 51
  • заточеника 1
  • заточеници 1
  • заточења 1
  • затрчати 1
  • Заузе 1
  • заузе 2
  • заузео 2
  • заузети 1
  • заузеше 1
  • заузима 3
  • заузимањем 1
  • заузимању 1
  • заузимао 1
  • заузме 1
  • заустави 7
  • зауставити 1
  • зауставише 1
  • заустављајући 2
  • захвалан 1
  • захвали 8
  • захвалим 3
  • захвални 2
  • захвално 1
  • захвалности 5
  • захваљивати 1
  • захваљујем 1
  • захтев 1
  • захтева 1
  • захтевајући 1
  • захтевате 2
  • захтеву 1
  • зацело 6
  • заценио 1
  • зачедише 1
  • зачето 1
  • зачетој 1
  • зачецима 1
  • зачу 1
  • зачуди 3
  • зачудио 1
  • зачудише 1
  • Зачуђено 1
  • зачуђено 6
  • зачуђеном 1
  • зачује 1
  • заштитник 3
  • зашто 34
  • Зашто 34
  • зашушну 1
  • збијене 1
  • збило 1
  • Збиља 3
  • збиља 4
  • збирка 1
  • збирке 3
  • Због 4
  • због 41
  • збогом 1
  • Збогом 3
  • збор 4
  • зборишта 2
  • зборове 1
  • збору 1
  • збуни 2
  • збунити 1
  • збуњен 2
  • збуњени 1
  • збуњено 5
  • збуњеност 2
  • звала 3
  • звали 2
  • звана 1
  • зване 1
  • звани 1
  • званија 1
  • званим 1
  • званичан 1
  • званичним 2
  • званично 1
  • званичној 1
  • звано 1
  • званом 1
  • звања 1
  • звање 2
  • звањима 3
  • звао 2
  • звезданог 1
  • звекетање 1
  • звери 1
  • звечи 1
  • звонаром 1
  • звони 1
  • звонило 1
  • звонио 1
  • звонцета 1
  • зврјање 1
  • звук 1
  • звукове 1
  • звучним 1
  • звучном 1
  • згади 1
  • згазимо 1
  • згледаше 1
  • згледнуше 2
  • згодан 7
  • згодна 3
  • згодни 1
  • згодније 1
  • згоднијем 1
  • згоднију 1
  • згодним 1
  • згодно 7
  • згодном 1
  • згодну 2
  • зготови 1
  • зграда 2
  • зградама 1
  • зграде 4
  • згради 1
  • зградице 1
  • зграду 3
  • згужвам 1
  • здањем 1
  • Здрав 1
  • здрав 4
  • здраве 2
  • здрави 1
  • здравије 2
  • здравији 2
  • здравим 1
  • здравише 1
  • здравље 12
  • здрављем 2
  • здрављу 2
  • здравој 1
  • здравом 1
  • здраву 1
  • зебњом 2
  • зелен 1
  • зелени 2
  • зеленкастим 1
  • зеленкасту 1
  • земаља 2
  • земаљска 1
  • земаљске 1
  • земаљски 2
  • земаљскога 1
  • земља 3
  • земљаке 1
  • земљама 2
  • земље 5
  • Земљи 1
  • земљи 18
  • земљину 2
  • земљиште 3
  • земљишту 1
  • земљорадника 1
  • земљу 5
  • Земуна 1
  • Земуну 1
  • зеница 1
  • зет 2
  • зета 2
  • зетовљевој 1
  • Зетом 1
  • зету 1
  • зивкањима 1
  • зид 8
  • зида 2
  • зидар 1
  • зидати 1
  • зидова 2
  • зидови 4
  • зидовима 3
  • зиду 4
  • зима 2
  • зиме 4
  • зими 2
  • зимње 1
  • зимњи 1
  • зимњој 1
  • зимски 1
  • зимских 1
  • зинимају 1
  • злата 1
  • златан 4
  • златни 1
  • златних 1
  • златног 1
  • ЗЛАТНОГ 1
  • златном 2
  • златну 2
  • златом 2
  • зле 1
  • злих 1
  • зло 3
  • зловољна 1
  • зловољно 2
  • злочин 2
  • злочинстава 1
  • злочинци 1
  • злу 1
  • Змај 1
  • змији 1
  • Зна 2
  • зна 32
  • знаде 1
  • знадем 1
  • Знадеш 1
  • знађасмо 1
  • Знађасмо 1
  • знађасте 2
  • знађаху 2
  • знађаше 8
  • Знај 1
  • знајте 1
  • знају 5
  • Знајући 2
  • знајући 3
  • знак 4
  • знаке 1
  • знакова 1
  • знакове 1
  • знала 7
  • знали 5
  • знало 2
  • Знам 15
  • знам 76
  • знаменитог 1
  • Знамо 1
  • знамо 3
  • знања 1
  • знање 2
  • Знао 2
  • знао 23
  • знате 33
  • Знате 6
  • знати 11
  • знацима 1
  • Значе 1
  • значе 2
  • значи 2
  • значиле 1
  • значило 2
  • значити 1
  • Знаш 2
  • знаш 28
  • зној 5
  • зове 12
  • Зовем 1
  • зовем 2
  • зовемо 1
  • зовете 2
  • зовите 1
  • Зовите 1
  • зовну 4
  • зову 2
  • зоологији 1
  • зоологију 1
  • зора 2
  • зоре 1
  • зором 3
  • зрак 1
  • зраку 1
  • зрачак 3
  • зрела 1
  • зрелији 1
  • зрелијим 1
  • зрно 2
  • зубе 1
  • зујањем 1
  • зује 1
  • Зулејку 1
  • зуцкање 1
  • И 144
  • и 2466
  • ивици 1
  • иглу 2
  • игра 2
  • играм 1
  • игранака 1
  • Игранка 1
  • ИГРАНКА 1
  • игранка 2
  • игранкама 1
  • игранке 3
  • игранку 2
  • игранци 2
  • играња 1
  • игрању 1
  • играти 1
  • играше 1
  • игре 1
  • идајала 1
  • иде 27
  • идеја 7
  • идејал 1
  • идејала 1
  • идејализам 1
  • идејалистичким 1
  • идејална 1
  • идејалног 1
  • идејалом 1
  • идејама 1
  • идеје 8
  • идејицу 1
  • идејом 1
  • идеју 3
  • Идем 4
  • идем 5
  • Идемо 1
  • идемо 2
  • идете 1
  • идеш 8
  • иди 4
  • идите 2
  • Идите 5
  • идропатија 1
  • иду 3
  • идући 1
  • Идући 1
  • иђаше 3
  • ижљуби 1
  • из 113
  • Из 14
  • Иза 1
  • иза 10
  • изабери 1
  • изабра 1
  • изабрала 4
  • изабрали 1
  • изабраних 1
  • изабраници 1
  • изабрао 3
  • изабраше 1
  • изађе 3
  • изађоше 1
  • изађу 1
  • изазвала 2
  • изазвали 1
  • изазвало 1
  • изазван 1
  • изазивала 1
  • изазове 3
  • изашао 1
  • избаце 1
  • избаци 1
  • избацити 2
  • избацише 1
  • избачена 2
  • избегава 1
  • избегне 1
  • избегнем 1
  • избећи 4
  • избила 1
  • избио 1
  • избледелим 1
  • изближе 6
  • изблиза 1
  • Изблиза 1
  • избор 5
  • изборима 1
  • избором 2
  • избраника 1
  • избријану 1
  • избрисати 1
  • извадака 1
  • извади 12
  • Извади 3
  • извадимо 1
  • извадио 1
  • извадити 1
  • извалио 1
  • изван 1
  • изведе 1
  • извезао 1
  • извезеним 1
  • извесна 2
  • извесне 1
  • извесним 6
  • Извесно 1
  • извесно 9
  • извесног 2
  • извеснога 2
  • извесном 1
  • извесности 1
  • извесну 1
  • известан 2
  • известила 1
  • известим 1
  • известио 1
  • известити 1
  • изветрити 1
  • извештавао 1
  • извештавати 1
  • извештај 1
  • извештаја 2
  • извештаје 1
  • извештајима 1
  • извештен 1
  • извешти 1
  • извешћа 3
  • извешће 1
  • извидети 1
  • извине 1
  • Извините 2
  • извињење 1
  • извитоперена 1
  • изводим 1
  • извојевали 1
  • извојевати 1
  • Извол 5
  • Изволите 3
  • изволите 4
  • извор 2
  • извора 1
  • изворе 1
  • извору 1
  • изврнутим 1
  • изврсним 1
  • изврсном 1
  • извршена 1
  • извршење 1
  • извршила 1
  • извршити 2
  • извуче 2
  • изгладнео 2
  • изглед 1
  • изгледа 19
  • Изгледа 5
  • Изгледала 1
  • изгледала 7
  • изгледали 1
  • изгледало 6
  • изгледао 5
  • изгледате 1
  • изгледати 2
  • изгледаће 1
  • изгледаш 1
  • изгледаше 5
  • изгледима 2
  • изгледом 1
  • изгледу 3
  • изговараше 1
  • изговорене 3
  • изговореним 1
  • изговори 4
  • изговорила 1
  • изговорио 1
  • изгорео 1
  • изгредима 1
  • изгрицкали 1
  • изгубе 1
  • изгуби 1
  • изгубила 5
  • изгубили 2
  • изгубило 1
  • изгубимо 1
  • изгубио 10
  • изгубите 1
  • изгубити 3
  • изгубићете 1
  • изгубљена 2
  • изгубљени 1
  • изгубљеним 1
  • изгубљено 3
  • изгубљеног 1
  • изгубљенога 1
  • изгубљену 1
  • изда 1
  • Издавала 1
  • издавалачкој 1
  • издаваше 1
  • издадоше 1
  • издаду 1
  • издаје 1
  • издајем 1
  • издајица 1
  • издалека 7
  • издао 1
  • издатака 1
  • издати 2
  • издахнула 1
  • издахнуо 2
  • издашно 2
  • издејствовао 1
  • издржава 1
  • издржавале 1
  • Издржавам 1
  • издржати 2
  • издржи 2
  • издржљивији 1
  • издржљивим 1
  • издржљивости 1
  • изиграти 1
  • изиђе 9
  • изиђем 1
  • Изиђем 1
  • изиђоше 1
  • Изиђоше 1
  • изискивати 1
  • изискује 1
  • изискују 1
  • изићи 1
  • Изишао 1
  • изишао 4
  • изишла 2
  • изјави 1
  • изјавимо 1
  • изјавио 1
  • изјавише 1
  • изјадала 1
  • изјасне 1
  • изјасни 1
  • изјаснити 1
  • изјашњене 1
  • изједначавате 1
  • изјури 1
  • излагао 1
  • излажући 1
  • излаз 1
  • излаза 2
  • излазе 2
  • излазећи 1
  • излази 2
  • излазили 1
  • излазило 1
  • излазио 2
  • излазу 1
  • изласком 1
  • излету 1
  • излечи 1
  • изли 1
  • излије 2
  • излишна 1
  • изложба 1
  • изложила 2
  • изложим 1
  • изложио 1
  • излозима 1
  • излупа 1
  • измакне 1
  • између 22
  • измена 2
  • изменили 1
  • изменио 1
  • изменити 1
  • изменом 1
  • измењени 1
  • измењивање 1
  • измењивању 1
  • измет 1
  • измивеним 1
  • измислити 1
  • измишљава 1
  • измишљених 1
  • измишљеног 1
  • измолим 1
  • изневерена 2
  • изневери 1
  • изнемогао 3
  • изнемоглијим 1
  • изнемогло 1
  • изнемоглог 1
  • изнемоглом 1
  • изненада 1
  • изненади 2
  • изненадило 1
  • изненадише 1
  • изненадног 2
  • изненађена 1
  • изненађено 3
  • изненађења 4
  • изненађење 4
  • изненађењу 1
  • изнео 3
  • изнесе 1
  • изнесемо 1
  • износећи 1
  • износим 1
  • износимо 1
  • износио 4
  • изнурен 1
  • изнурена 1
  • изнуреном 1
  • изнутра 6
  • изобиљу 1
  • изолованим 1
  • изоловања 1
  • изостанем 1
  • израдила 1
  • израдио 2
  • израђен 1
  • израђују 1
  • израз 4
  • израза 3
  • изрази 1
  • изразима 2
  • изразом 3
  • изразу 3
  • израстао 1
  • израчунао 1
  • Израчунао 1
  • изређани 1
  • изрека 1
  • изреку 1
  • изрецканим 1
  • изречна 1
  • изречне 1
  • изродио 1
  • изудара 1
  • изузев 1
  • изузетак 2
  • изузетка 3
  • изузетном 1
  • изусти 4
  • изустила 1
  • изустите 1
  • изучавањем 1
  • изучавао 1
  • изучих 1
  • ијерархију 1
  • икада 5
  • икоме 2
  • икона 1
  • иконице 1
  • иконостас 1
  • иконостасом 1
  • ил 1
  • ИЛИ 1
  • Или 12
  • или 197
  • илити 1
  • Илић 1
  • им 49
  • Има 15
  • има 79
  • имађасмо 1
  • Имађах 1
  • имађах 5
  • имађаху 2
  • имађаше 6
  • Имају 2
  • имају 6
  • имајући 2
  • имала 19
  • имале 3
  • имали 13
  • имало 5
  • Имам 3
  • имам 44
  • Имамо 1
  • имамо 2
  • имања 13
  • имањем 2
  • имањима 1
  • имању 3
  • Имао 2
  • имао 51
  • имате 14
  • Имате 4
  • имати 26
  • Имаће 1
  • имаће 3
  • Имаћете 1
  • имаћете 2
  • имаћеш 5
  • Имаћу 2
  • Имаш 2
  • имаш 3
  • Име 1
  • име 20
  • имена 10
  • именом 5
  • имену 3
  • имућна 1
  • инако 1
  • иначе 24
  • Инглезу 1
  • индивидуа 1
  • индивидуалном 1
  • иностранства 2
  • Иностранство 1
  • иностранство 6
  • иностранством 1
  • иностранству 2
  • инстинкат 1
  • инстинктом 1
  • институције 1
  • инструмената 1
  • инструменту 2
  • интелектуална 1
  • интелигентније 1
  • интелигенција 2
  • интелигенцијом 1
  • интенцијама 2
  • интерес 2
  • интереса 5
  • интересантна 1
  • интересантно 1
  • интереси 1
  • интересима 1
  • интереснијих 1
  • Интересно 1
  • интересовало 1
  • интересовати 1
  • интересом 4
  • интересује 2
  • интересујем 1
  • интересујеш 1
  • интернацијоналнога 1
  • интимно 1
  • интимност 3
  • интриганта 1
  • интригу 1
  • иоле 3
  • ипак 78
  • Ипак 8
  • ироније 1
  • иронични 1
  • иронично 2
  • исели 1
  • иселих 1
  • исисавате 1
  • исказ 1
  • исказали 1
  • исказује 1
  • искао 1
  • искашље 1
  • искићени 1
  • искључиво 2
  • искочи 3
  • искрале 1
  • искрен 2
  • искрена 2
  • искренијег 1
  • искреним 2
  • Искрено 1
  • искрено 10
  • искреност 1
  • искро 1
  • искрсла 1
  • искрсну 1
  • искрснути 1
  • искру 1
  • искупи 1
  • искуснији 1
  • искуснију 1
  • искуства 4
  • искуство 3
  • искушава 1
  • искушење 2
  • искушењу 1
  • ислабелим 1
  • исмеје 1
  • испаде 2
  • испао 1
  • испашта 1
  • Испевао 1
  • испекла 2
  • испипао 1
  • исписане 1
  • исписаних 1
  • исписано 1
  • испитати 1
  • испитивања 1
  • испитивао 1
  • испитом 1
  • испитује 3
  • испитују 1
  • испитујући 3
  • исплакала 1
  • исповести 1
  • Испод 1
  • испод 7
  • испосника 1
  • исправи 1
  • исправљаше 1
  • исправном 1
  • исправност 1
  • испразнила 1
  • испразнити 1
  • испратио 1
  • испратити 1
  • испратише 1
  • испрва 1
  • испрекиданим 1
  • испрекидано 1
  • исприча 9
  • испричала 1
  • испричам 2
  • испричасте 1
  • испросили 1
  • испросио 2
  • испросити 1
  • испрошена 2
  • испрошеница 1
  • испуни 2
  • испунио 1
  • испуните 1
  • испунити 4
  • испуњавају 1
  • испуњавам 1
  • испуњен 1
  • испупченим 1
  • испусти 1
  • испустио 2
  • иста 1
  • истакне 1
  • истакнете 1
  • истакнеш 1
  • истакнута 1
  • исте 2
  • истерам 1
  • истеричном 1
  • истесаше 1
  • Исти 1
  • исти 4
  • истим 2
  • истина 12
  • истини 1
  • истинита 4
  • истинитија 1
  • истинито 1
  • истинитог 1
  • истину 2
  • истиснут 1
  • истицало 1
  • истичете 1
  • исто 21
  • истоветне 1
  • истога 2
  • Исток 2
  • ИСТОКА 1
  • Истока 4
  • Истоку 4
  • истом 6
  • Историја 1
  • историје 1
  • историји 1
  • историјограф 2
  • Историју 1
  • историју 3
  • источним 1
  • источних 1
  • источног 1
  • источном 1
  • источњачким 1
  • истражујем 1
  • истргао 1
  • истргне 1
  • истргнути 1
  • истресе 1
  • истрешће 1
  • истрошио 1
  • исхлади 1
  • исходу 1
  • исцрпан 1
  • исцрпао 1
  • исцрпли 1
  • исцрпсти 2
  • исцртамо 1
  • ићи 9
  • их 93
  • Ишао 1
  • ишао 8
  • ишло 4
  • ишта 2
  • ишчезе 3
  • ишчезле 1
  • ишчекивала 1
  • ишчекивало 1
  • ишчекиваше 1
  • Ја 225
  • ја 350
  • јави 3
  • јавила 1
  • јавили 1
  • јавим 2
  • јавио 1
  • јавити 4
  • јавиш 1
  • јавише 2
  • јавља 1
  • јављали 1
  • јављао 1
  • јављати 1
  • јављаш 1
  • јављаше 1
  • јавна 2
  • јавне 1
  • јавним 4
  • јавнога 1
  • јавном 3
  • јавности 1
  • јавношћу 1
  • јагњади 1
  • јада 2
  • јаде 1
  • Јадна 1
  • јадни 3
  • јадној 2
  • јадном 1
  • Јадранском 1
  • јак 1
  • јака 2
  • јаке 2
  • јаки 3
  • јаким 2
  • јаких 1
  • Јако 2
  • јако 60
  • јакој 1
  • јаком 2
  • јаку 2
  • јамачно 1
  • Јамчиш 1
  • ЈАНКОВИЋ 2
  • Јанковић 4
  • Јанковића 3
  • Јанковићева 6
  • Јанковићеве 2
  • Јанковићевим 2
  • Јанковићевих 3
  • Јанковићевој 1
  • Јанковићевом 1
  • Јанковићеву 1
  • Јанковићем 1
  • Јанковићка 2
  • Јанковићке 1
  • Јануар 1
  • јануару 1
  • јаруге 1
  • јаругу 1
  • јасна 1
  • јасне 1
  • јасније 2
  • јасно 8
  • јасноћа 1
  • јастучић 1
  • јатомице 1
  • Јахач 1
  • јахачи 1
  • јача 2
  • јачао 1
  • јаче 2
  • јачи 3
  • јачу 1
  • Је 14
  • је 2420
  • Јевреја 1
  • Јевреји 1
  • Јеврејин 1
  • Јеврејска 1
  • јеврејских 1
  • јеврејском 1
  • Јеврејчићи 1
  • Јевропе 1
  • Јевропи 2
  • Јевропске 1
  • Јевропских 1
  • Јевропско 1
  • Јевропском 1
  • Јевропу 2
  • Јегејско 1
  • Један 6
  • један 74
  • једанаест 1
  • Једанпут 1
  • једанпут 4
  • једва 22
  • Једва 5
  • Једина 2
  • једина 4
  • јединац 2
  • једине 1
  • једини 6
  • јединим 2
  • јединица 1
  • јединици 1
  • јединицом 1
  • јединицу 1
  • једино 28
  • Једино 4
  • јединој 1
  • једином 1
  • једину 2
  • Једна 1
  • једна 37
  • једнаки 3
  • једнако 14
  • једначину 1
  • једне 19
  • Једне 2
  • једним 8
  • једних 2
  • Једно 1
  • једно 38
  • једног 18
  • Једнога 1
  • једнога 8
  • Једногласно 1
  • једној 8
  • једнолика 2
  • једнолики 1
  • Једнолики 1
  • једноликошћу 1
  • једном 78
  • Једном 8
  • једноножних 1
  • једноставне 1
  • једноставним 1
  • једнострано 1
  • Једну 1
  • једну 46
  • језгро 1
  • језера 1
  • језик 8
  • језике 4
  • језиком 2
  • језику 1
  • језицима 2
  • јектике 1
  • јеку 2
  • јел 5
  • Јел 5
  • Јелена 1
  • Јелене 1
  • Јелени 1
  • Јелено 3
  • Јелица 1
  • Јелице 2
  • Јелком 1
  • јело 3
  • јем 1
  • јео 2
  • јер 199
  • Јер 8
  • Јермени 1
  • Јерменским 1
  • јесам 3
  • Јесам 7
  • јесен 3
  • јеси 3
  • Јеси 7
  • Јесмо 2
  • Јест 16
  • јест 20
  • Јесте 21
  • јесте 8
  • јестива 1
  • Јесу 2
  • јесу 3
  • јетко 1
  • јефтина 2
  • јефтину 1
  • јецање 2
  • Јов 2
  • јој 105
  • Јок 1
  • Још 11
  • још 313
  • ју 9
  • Југоистоку 1
  • југоисточне 1
  • југословенским 1
  • југословенских 1
  • југословенског 1
  • Југу 3
  • јужним 1
  • јужњаци 1
  • јужњачка 1
  • јужњачки 1
  • јужњачким 1
  • Јулија 4
  • Јулији 1
  • Јулијо 8
  • Јулијом 1
  • Јулију 1
  • Јулка 1
  • Јулку 1
  • јунак 3
  • јунака 3
  • јунаци 1
  • јуначке 1
  • јурења 1
  • јурија 1
  • јурије 1
  • јурили 1
  • јурио 1
  • јуриш 1
  • јуришу 1
  • јурну 1
  • Јутрење 1
  • јутро 3
  • јутром 1
  • јутрошњег 1
  • јутру 2
  • Јуче 1
  • јуче 3
  • јучерашња 1
  • јучерашњи 1
  • јучерашњим 1
  • јучерашњих 1
  • к 9
  • ка 4
  • кабинету 1
  • кава 1
  • каваљер 1
  • каваљера 1
  • каваљерство 1
  • Кавана 1
  • кавана 5
  • каванама 2
  • каване 6
  • КАВАНИ 1
  • кавани 9
  • каваница 3
  • Каваница 3
  • каванице 3
  • каваници 2
  • каваницу 5
  • каваном 1
  • каванског 3
  • кавану 8
  • кавгу 1
  • каве 3
  • Кавеџија 5
  • кавеџије 1
  • кавеџију 1
  • каву 2
  • кад 213
  • Кад 66
  • када 41
  • Када 5
  • кадар 1
  • кадгод 1
  • кадивеним 1
  • кадивених 1
  • кадра 4
  • кадре 1
  • кадри 1
  • кадтад 1
  • каже 8
  • кажем 15
  • кажете 6
  • кажеш 5
  • кажи 3
  • Кажите 2
  • кажите 3
  • кажњавање 1
  • кажу 2
  • каза 1
  • казала 4
  • казамати 1
  • казао 2
  • казасте 1
  • казати 2
  • казаћу 1
  • Казаћу 3
  • казивала 3
  • казивање 1
  • казивати 1
  • Казимир 2
  • Казмира 1
  • казнити 1
  • казујући 1
  • какав 14
  • Какав 3
  • каква 18
  • Каква 5
  • Какве 1
  • какве 11
  • Какви 1
  • какви 2
  • каквим 7
  • Каквих 1
  • каквих 14
  • Какво 4
  • какво 5
  • каквог 8
  • каквој 6
  • каквом 11
  • какву 11
  • како 145
  • Како 45
  • Калај 1
  • Калдерона 1
  • калдрму 1
  • Календар 3
  • Калифорнији 1
  • калуђерског 1
  • калупу 1
  • калфа 1
  • калфу 1
  • каљав 1
  • каљам 1
  • каљаче 1
  • Кам 1
  • камен 2
  • камена 1
  • камену 1
  • камења 2
  • камењем 2
  • камо 18
  • Камо 4
  • канабе 2
  • канабету 3
  • канда 16
  • Канда 2
  • кандидације 1
  • кандидовало 1
  • кандила 1
  • кандиоцету 1
  • кану 1
  • канцеларијама 1
  • канџи 1
  • Као 14
  • као 287
  • кап 1
  • капак 1
  • капелу 1
  • капетан 1
  • капетану 1
  • капије 1
  • капији 1
  • Капији 1
  • капијом 4
  • капију 2
  • капитализма 1
  • капитализму 1
  • капља 1
  • капом 2
  • капу 1
  • капут 2
  • капутом 1
  • капуту 1
  • карактер 5
  • карактера 2
  • карактеран 1
  • карактере 2
  • карактерима 1
  • карактеристичнога 1
  • карактерише 1
  • карактеру 1
  • Карла 3
  • Карловаца 1
  • Карловачки 1
  • КАРЛОВЦИ 1
  • Карпатских 1
  • Карпатскога 1
  • карти 1
  • карту 3
  • Каруца 1
  • каруца 2
  • каруце 1
  • касао 1
  • каси 1
  • касирка 1
  • касније 1
  • касно 2
  • кат 1
  • категорично 1
  • каткад 6
  • Католичанске 1
  • католичким 1
  • кафа 1
  • кафаницу 1
  • кашаљ 2
  • кашљао 1
  • кашљем 1
  • кашљуцање 2
  • кашљуцаш 1
  • кашто 1
  • квалификације 1
  • квалификацијом 2
  • квари 2
  • Кварнеру 1
  • кварт 1
  • квасила 1
  • келнеру 2
  • кесом 1
  • кестенаста 1
  • кестење 1
  • кецељу 1
  • киван 1
  • Кијеву 1
  • ким 4
  • киме 1
  • кињење 1
  • кињила 1
  • киповима 1
  • кирију 1
  • киселим 1
  • киселина 1
  • китњастих 1
  • кићанком 1
  • кишобран 1
  • кишобрана 1
  • клавијатуре 1
  • Кланца 1
  • класификације 1
  • класично 2
  • клетва 1
  • клече 1
  • климатати 1
  • климну 3
  • клин 1
  • клип 1
  • клисар 1
  • клисарево 1
  • клисару 2
  • клица 1
  • клицу 2
  • клонула 1
  • клуб 1
  • Клуб 1
  • КЛУБА 1
  • клуба 8
  • клубу 1
  • клупа 1
  • кљукају 1
  • Кључ 1
  • кључем 1
  • Кмет 1
  • кнегиња 1
  • Кнегиња 3
  • КНЕГИЊИЦА 1
  • Кнегињица 29
  • кнегињица 40
  • Кнегињице 1
  • кнегињице 6
  • кнегињици 7
  • кнегињицом 4
  • Кнегињицу 1
  • кнегињицу 5
  • кнегињичин 1
  • кнегињичине 1
  • кнегињичино 3
  • кнегињичину 2
  • кнегињо 10
  • кнеже 1
  • кнежев 1
  • кнежеви 1
  • Кнежеви 1
  • кнежевина 1
  • кнежевине 1
  • Кнежевине 2
  • Кнез 1
  • кнез 3
  • Књажева 1
  • Књаз 3
  • Књига 2
  • књига 8
  • књигама 2
  • Књиге 1
  • књиге 12
  • књиговодство 1
  • књигу 9
  • књижевне 1
  • књижевника 1
  • Књижевника 1
  • књижевници 1
  • књижевност 3
  • књижевности 1
  • књижица 1
  • књижицу 1
  • Ко 13
  • ко 39
  • кова 3
  • ковање 1
  • ковача 2
  • ковачево 1
  • ковачки 1
  • ког 1
  • кога 39
  • Код 11
  • код 112
  • КОД 2
  • кода 1
  • коже 3
  • кожу 2
  • која 148
  • Која 4
  • које 116
  • Које 2
  • којег 2
  • којекако 1
  • којекуд 2
  • којему 2
  • Којешта 1
  • којешта 2
  • који 186
  • Којим 1
  • којим 15
  • којима 28
  • којих 11
  • којој 33
  • Којом 1
  • којом 10
  • коју 60
  • кокетне 1
  • кола 27
  • Кола 3
  • колар 1
  • колеба 1
  • колевке 1
  • колега 3
  • колена 2
  • колиби 1
  • колика 1
  • колики 1
  • колико 47
  • Колико 6
  • коликом 1
  • колима 5
  • колир 1
  • колиром 1
  • коло 1
  • коловођама 1
  • колоратуре 1
  • колпортера 1
  • колска 1
  • ком 3
  • комад 2
  • комада 2
  • комади 1
  • комадима 1
  • коме 26
  • комешање 1
  • комешањем 1
  • комично 1
  • комичном 1
  • коморник 2
  • коморниковим 1
  • компетентне 1
  • компликација 1
  • компликован 2
  • комплименат 1
  • Конак 2
  • конак 5
  • коначан 1
  • коначно 1
  • конвенцијонализма 1
  • кондиције 1
  • конзервативне 1
  • консулат 1
  • конце 1
  • концерат 1
  • концерте 1
  • коња 4
  • коњак 1
  • коњака 1
  • коњаника 1
  • коњанике 1
  • коњаници 1
  • коњима 1
  • коњицима 1
  • копији 1
  • корак 8
  • корака 5
  • кораке 1
  • кораком 2
  • Кораци 1
  • кораци 5
  • корацима 4
  • корачаја 1
  • корачао 1
  • коректних 1
  • коректност 1
  • Коректност 1
  • Коректор 23
  • коректор 34
  • коректора 8
  • коректорова 1
  • коректоровим 1
  • коректорово 2
  • коректоровом 1
  • коректором 4
  • коректору 7
  • коректуре 1
  • коректури 1
  • корела 1
  • Кореџовљеве 1
  • корисни 1
  • корисно 1
  • КОРИСНОМ 1
  • корист 3
  • користан 1
  • користе 3
  • користи 3
  • користили 1
  • користио 1
  • користити 2
  • корицама 1
  • коса 3
  • косе 1
  • коси 2
  • коснуло 1
  • косом 3
  • кости 2
  • костију 2
  • косу 2
  • котарицом 1
  • коцку 1
  • коче 1
  • кочијама 1
  • кочијашу 1
  • кочије 1
  • кош 1
  • кошева 1
  • кошевима 1
  • кошуља 1
  • Кошуља 1
  • кошуље 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 1
  • крава 1
  • Крагујевац 10
  • Крагујевца 1
  • Крагујевцу 12
  • крај 13
  • краја 7
  • крајева 3
  • крајеве 1
  • крајевима 1
  • крајним 1
  • крајња 4
  • крајње 2
  • крајњим 1
  • крајњу 2
  • крају 19
  • Крајцаре 1
  • кракова 1
  • кракове 1
  • краљ 1
  • краља 3
  • краљеви 1
  • краљевине 1
  • краљевска 1
  • краљевске 1
  • Краљевске 1
  • краљевских 1
  • краљица 1
  • краљице 1
  • красе 1
  • Красна 1
  • красни 1
  • красно 1
  • кратак 4
  • кратка 3
  • кратке 6
  • кратким 1
  • кратких 1
  • кратко 11
  • кратког 3
  • кратку 2
  • краће 1
  • Крашевски 4
  • Крв 1
  • крв 8
  • крвавих 1
  • крви 1
  • крвљу 1
  • кревет 1
  • кревету 1
  • Крену 1
  • кретале 1
  • кретало 1
  • кретање 1
  • кретању 2
  • кретах 1
  • крив 1
  • криве 1
  • криви 1
  • Кривица 1
  • кривице 4
  • криво 4
  • кривоклетник 1
  • кривоклетника 1
  • кривоклетства 1
  • кривоклетство 1
  • кривоног 2
  • кривоноги 1
  • кривоногом 1
  • кривце 1
  • кризе 1
  • крије 1
  • кријем 2
  • кријеш 4
  • крију 1
  • крик 1
  • крила 2
  • крило 5
  • крилу 5
  • криоца 1
  • крити 4
  • критике 2
  • критичан 1
  • критичком 1
  • критичној 1
  • кркљање 1
  • крова 1
  • кроз 49
  • Кроз 9
  • кроза 1
  • кроја 1
  • кроји 1
  • крокну 1
  • кросред 1
  • крпица 1
  • Кррагуевац 1
  • Крсно 1
  • крст 5
  • крстић 3
  • крстиће 1
  • крстићем 1
  • крстом 1
  • круг 1
  • круговима 2
  • кругу 4
  • крупна 6
  • крупне 1
  • крупнија 1
  • крупније 1
  • крупнијим 2
  • крупним 4
  • крупних 1
  • крупница 1
  • крупној 1
  • крупну 1
  • круту 1
  • крушака 1
  • Кршћаше 1
  • кћер 28
  • кћери 15
  • кћерино 1
  • кћерину 1
  • кћерка 1
  • кћерком 3
  • кћерку 1
  • кћерци 1
  • кћи 9
  • куд 4
  • кује 1
  • кука 2
  • кукавна 1
  • кукајући 1
  • кукам 1
  • куке 1
  • Куку 2
  • кукуриче 1
  • кукуруз 1
  • културе 3
  • културни 1
  • културних 1
  • културнога 2
  • културу 1
  • кум 2
  • Кума 2
  • кума 4
  • купатила 1
  • купи 1
  • купина 1
  • куснији 1
  • кутији 1
  • кутију 2
  • кутка 1
  • кутку 4
  • кутове 1
  • кутовима 1
  • куту 1
  • Кућа 1
  • кућа 13
  • кућама 5
  • куће 48
  • кућевне 1
  • кућевном 1
  • кући 41
  • кућица 1
  • кућице 1
  • кућицу 1
  • кућом 6
  • кућу 10
  • куца 3
  • куцања 2
  • куцање 2
  • куцне 1
  • куцну 1
  • л 1
  • лаганије 2
  • лагано 1
  • Лађа 1
  • лађе 4
  • лађом 3
  • лаж 2
  • лаже 1
  • лажи 2
  • лажна 1
  • лажног 1
  • лажов 1
  • Лајпцигу 1
  • Лак 1
  • лак 3
  • лака 1
  • лакат 1
  • лаке 5
  • лаки 2
  • лаким 1
  • лакну 1
  • лако 14
  • Лако 3
  • лаком 1
  • Лакомислене 1
  • лакомислених 1
  • лакомисленом 1
  • лакрдијаш 2
  • лакрдијаша 1
  • лакрдијаши 1
  • лакрдијашу 1
  • лакрдије 1
  • Лакше 1
  • лакше 11
  • лакши 1
  • лампом 1
  • лампу 2
  • лане 1
  • ланчевима 1
  • ланчић 2
  • ланчићем 1
  • ланчићу 1
  • Ларошфукола 1
  • Ласал 1
  • Ласалова 1
  • ласкава 1
  • ласкаш 1
  • лати 1
  • латим 1
  • латинско 1
  • лафе 1
  • Ле 1
  • лева 2
  • лево 1
  • леву 1
  • легао 1
  • легла 2
  • легне 4
  • ледних 1
  • леђа 4
  • леђима 1
  • лежала 3
  • лежало 1
  • лежао 4
  • лежаше 1
  • леже 3
  • Лежећи 1
  • лежећи 3
  • лежи 8
  • лежишта 1
  • лек 2
  • лека 3
  • Лекар 5
  • лекар 8
  • лекара 5
  • лекаре 1
  • лекаревој 1
  • лекари 2
  • лекарије 1
  • лекарске 1
  • лекарски 1
  • лекова 1
  • Лекова 1
  • лекове 2
  • лекови 1
  • лековима 1
  • лектира 1
  • лектире 2
  • лектиру 1
  • леп 7
  • лепа 12
  • лепе 10
  • лепезу 1
  • Лепенице 2
  • лепи 2
  • лепим 5
  • лепих 6
  • Лепо 19
  • лепо 30
  • лепог 6
  • лепога 1
  • лепој 1
  • лепом 5
  • лепота 2
  • Лепоте 1
  • лепоте 3
  • лепотица 1
  • лепотицу 1
  • лепотом 2
  • лепу 6
  • лепушкастог 1
  • лепчићем 1
  • лепша 1
  • лепше 4
  • лепши 2
  • лепших 2
  • лет 2
  • лета 1
  • летаргије 1
  • летела 1
  • летело 1
  • лети 2
  • летње 2
  • летњем 1
  • летњиковац 1
  • летњој 1
  • летос 1
  • лету 1
  • лећи 1
  • лечења 1
  • лечење 1
  • лечим 1
  • Лечником 1
  • ли 210
  • ливада 1
  • ливадама 1
  • ливаде 1
  • лик 6
  • ликер 1
  • ликове 1
  • ликови 1
  • ликовима 1
  • лим 1
  • лирске 1
  • лиснице 1
  • лисницу 2
  • лист 2
  • листа 7
  • листова 1
  • листовима 1
  • листу 2
  • литерарнога 1
  • лица 20
  • Лице 1
  • лице 46
  • Лицем 1
  • лицем 10
  • лицу 11
  • личила 1
  • личио 1
  • лична 2
  • личне 2
  • лично 5
  • личног 1
  • личност 13
  • личности 5
  • личностима 2
  • личношћу 1
  • личну 1
  • лишеног 1
  • лиши 1
  • лов 3
  • лову 2
  • логике 1
  • ложе 2
  • ложи 2
  • лоза 1
  • локалу 1
  • ломећи 1
  • Лондона 1
  • Лорелеј 1
  • лорњету 1
  • лорњон 2
  • лоших 1
  • луга 1
  • лугова 2
  • луговима 1
  • луда 4
  • луде 2
  • лудницу 1
  • лудовале 1
  • лудоријама 1
  • лудорије 1
  • лукава 1
  • лукавих 1
  • лукаво 4
  • лукавости 1
  • лукавошћу 1
  • лукавство 1
  • лукавством 1
  • луксуз 2
  • луле 1
  • лумповао 1
  • лумпови 1
  • лупе 1
  • Лупнуше 1
  • лута 1
  • лутајући 2
  • лутала 2
  • лутање 2
  • лутње 1
  • лутњу 2
  • љ 1
  • Љубав 2
  • љубав 27
  • љубави 18
  • љубављу 2
  • љубазан 1
  • љубазна 2
  • љубазније 1
  • љубазнији 1
  • љубазним 1
  • љубазно 3
  • љубазност 1
  • љубазности 3
  • љубе 1
  • љуби 1
  • љубимац 1
  • љубимаца 1
  • љубимца 1
  • љубити 2
  • Љубица 1
  • Љубљани 1
  • љубопитљиво 5
  • људе 9
  • људи 30
  • људима 5
  • људска 1
  • људске 2
  • људски 2
  • људским 1
  • људском 1
  • људства 2
  • љуљање 1
  • љуљашци 1
  • љуљуша 1
  • љупка 1
  • љупки 1
  • љута 1
  • Љута 1
  • љути 2
  • љутила 1
  • љутине 1
  • љутита 1
  • љутито 2
  • љутиш 2
  • љушти 1
  • М 1
  • Ма 2
  • ма 42
  • магли 1
  • магловитога 1
  • маглуштине 1
  • мада 1
  • Мадоне 1
  • мађарска 1
  • мађарске 1
  • Мађарски 1
  • мађарском 1
  • мађарштине 1
  • мазити 1
  • Мајка 18
  • мајка 33
  • мајке 13
  • мајкине 3
  • мајкином 1
  • мајкину 1
  • Мајко 1
  • мајко 2
  • мајком 7
  • Мајку 1
  • мајку 9
  • мајмун 1
  • мајмуна 2
  • мајмунска 1
  • мајстор 2
  • мајсторицу 1
  • мајци 14
  • мајчина 3
  • мајчиним 1
  • мајчино 2
  • Македовласи 1
  • македовлашку 1
  • макне 2
  • мал 1
  • Мала 1
  • мала 20
  • малаксава 1
  • малаксалости 1
  • малаксаше 1
  • малакше 1
  • мале 11
  • малене 2
  • малени 1
  • маленкост 1
  • маленог 1
  • малену 1
  • Мали 1
  • мали 13
  • малим 1
  • малих 2
  • малишан 2
  • малко 1
  • мало 139
  • Мало 9
  • малог 2
  • малога 2
  • малој 2
  • малолетна 1
  • малом 13
  • малоруских 1
  • малоуман 1
  • малу 8
  • малчице 1
  • маље 1
  • мами 1
  • мамили 1
  • мамице 14
  • Мамице 2
  • мамуран 1
  • МАНАСТИРСКА 1
  • мангуп 1
  • мане 1
  • манија 1
  • манифестације 1
  • манифестацију 1
  • мантији 2
  • мањ 1
  • мања 1
  • мање 10
  • мањи 1
  • мањих 2
  • Мара 1
  • марака 1
  • мараме 1
  • марамом 4
  • мараму 3
  • Марат 1
  • Марата 1
  • марвене 1
  • марвену 1
  • марвинче 1
  • мари 6
  • Маријом 1
  • марили 1
  • марим 2
  • марите 1
  • Мариту 1
  • Марка 2
  • маркизом 1
  • Маркс 1
  • Мартиновићеве 1
  • маршала 2
  • маршалом 1
  • мастан 1
  • масу 1
  • Математика 1
  • математика 2
  • математику 1
  • математици 1
  • математичном 1
  • матер 4
  • матере 5
  • материјала 2
  • материјализам 1
  • материјалиста 1
  • материјална 2
  • материјалне 1
  • материјално 1
  • материјалној 1
  • материн 1
  • материне 2
  • материно 2
  • материнска 4
  • материнске 2
  • матерински 1
  • материнско 1
  • матерњи 3
  • матерњим 1
  • Мати 1
  • мати 7
  • МАТИЈАШИЋ 1
  • матори 1
  • Маћедонији 1
  • маукне 1
  • мах 5
  • маха 2
  • махнимо 1
  • Махну 1
  • махну 3
  • махнуо 1
  • махом 1
  • мач 1
  • Мачак 1
  • мачак 2
  • Мачванин 1
  • маче 1
  • мачке 1
  • маширала 1
  • машта 1
  • маштанија 1
  • маште 3
  • машти 1
  • ме 131
  • мегдана 1
  • мед 1
  • медаљону 1
  • медене 1
  • медицинаре 1
  • медицину 1
  • међ 1
  • Међер 2
  • међу 17
  • Међу 5
  • међународне 1
  • међупростор 1
  • међупросторима 2
  • међусобно 1
  • међусобном 2
  • Међутим 13
  • међутим 32
  • мезетисати 1
  • мезимче 1
  • мек 1
  • меким 1
  • мекости 1
  • меланхоличан 1
  • меланхоличним 2
  • мелем 1
  • мемљив 1
  • Мене 6
  • мене 72
  • Мени 12
  • мени 36
  • Ментор 1
  • мења 4
  • мењају 1
  • мењам 1
  • мењаш 1
  • мерама 1
  • мере 1
  • мери 9
  • меса 1
  • месец 3
  • месеца 7
  • месеци 15
  • Месецима 1
  • месецу 1
  • месечина 1
  • месечине 1
  • месечини 1
  • месечним 1
  • месечно 10
  • месо 2
  • Месојеђа 2
  • места 20
  • Местанце 1
  • местанце 2
  • местанцету 1
  • местима 6
  • местимице 1
  • место 25
  • месту 16
  • метара 1
  • мете 2
  • Метеорологију 1
  • метне 1
  • метну 5
  • метнула 1
  • методу 1
  • меће 1
  • мећу 1
  • Мефистофело 1
  • Мефистофелским 1
  • механа 1
  • механе 1
  • механи 2
  • механом 5
  • механска 1
  • механском 1
  • механу 5
  • механџија 1
  • Механџија 2
  • мешавина 1
  • мешавине 1
  • мешавини 1
  • мешавину 2
  • мешале 1
  • мештанима 1
  • мештанке 1
  • Ми 28
  • ми 297
  • миг 1
  • мила 2
  • миле 1
  • милијуна 5
  • милијунар 1
  • Милић 1
  • Милићев 1
  • Милићем 2
  • Милићу 1
  • Милкина 2
  • мило 4
  • милосрдне 1
  • милост 2
  • Милост 4
  • милости 1
  • милостив 1
  • Милостива 2
  • милостива 5
  • милостиве 1
  • милостивих 1
  • милостиво 1
  • Милостивој 1
  • миља 1
  • миндерлука 1
  • миндерлуку 1
  • Минерве 1
  • министри 1
  • министрима 1
  • минули 1
  • минуло 1
  • минут 2
  • минуше 1
  • Минхену 1
  • мир 4
  • мира 3
  • мираз 1
  • миран 1
  • Мирис 1
  • мирис 6
  • мириса 1
  • мирисаве 2
  • мирисави 1
  • мирисавој 1
  • мирисавом 1
  • мирисао 1
  • мириси 1
  • мирна 5
  • мирни 1
  • мирније 1
  • мирнији 2
  • мирним 1
  • мирно 16
  • мирном 2
  • мирну 2
  • мировину 1
  • миром 1
  • миру 1
  • мисао 17
  • мисаоној 1
  • Мисиру 1
  • мисле 1
  • мислећи 2
  • мисли 32
  • Мислила 1
  • мислила 16
  • мислили 2
  • мислило 1
  • мислим 27
  • Мислим 8
  • мислима 3
  • мислимо 1
  • мислио 17
  • Мислио 2
  • мислите 3
  • мислити 11
  • Мислиш 1
  • мислиш 9
  • мицала 1
  • мишиће 1
  • Мишићи 1
  • мишицама 1
  • мишком 3
  • мишку 1
  • мишљах 1
  • Мишљах 1
  • мишљаше 5
  • мишљења 5
  • мишљење 2
  • мишљењу 1
  • млад 10
  • млада 11
  • Млада 3
  • младе 6
  • младеж 5
  • млади 22
  • младим 4
  • Младић 11
  • младић 46
  • младића 25
  • младиће 1
  • младићев 1
  • младићева 2
  • младићеве 2
  • младићево 6
  • младићевој 1
  • младићи 2
  • младићима 1
  • младићке 1
  • младићска 3
  • младићске 3
  • младићски 2
  • младићским 2
  • младићских 1
  • младићско 1
  • младићског 1
  • младићску 1
  • Младићу 1
  • младићу 14
  • младих 3
  • младо 2
  • младог 5
  • младога 3
  • младожења 2
  • младожењом 1
  • младожењу 2
  • младој 5
  • младолик 1
  • младом 8
  • младост 4
  • Младости 1
  • младости 10
  • младошћу 2
  • младу 3
  • млађа 2
  • млађане 1
  • млађе 1
  • млађег 2
  • млађега 1
  • Млађи 1
  • млађи 10
  • млађим 2
  • млађима 2
  • млекар 1
  • млекару 1
  • млеком 1
  • млечне 1
  • млитава 1
  • мм 1
  • многа 1
  • многе 4
  • многи 4
  • многих 1
  • Много 5
  • много 57
  • многогодишњом 1
  • многоме 1
  • множину 1
  • мном 15
  • мноштво 2
  • Мо 1
  • мо 2
  • моби 1
  • мог 4
  • мога 11
  • могав 1
  • могаде 8
  • Могао 1
  • могао 64
  • могах 1
  • могаху 1
  • могаше 2
  • могла 41
  • могле 7
  • могли 22
  • могло 29
  • могох 1
  • Могу 1
  • могу 50
  • могуће 22
  • Могуће 7
  • могућна 1
  • могућност 1
  • могућности 3
  • мода 1
  • модерном 1
  • моди 6
  • Можда 15
  • можда 66
  • може 55
  • Може 6
  • можемо 7
  • можете 16
  • Можете 3
  • можеш 4
  • мозак 1
  • мозгу 1
  • Мој 4
  • мој 49
  • моја 30
  • Моја 8
  • моје 55
  • Моје 6
  • мојега 3
  • моји 7
  • мојим 7
  • мојима 1
  • мојих 4
  • мојој 12
  • мојом 5
  • моју 24
  • молба 2
  • молбе 2
  • молби 3
  • молбом 1
  • молбу 1
  • моле 2
  • молећи 5
  • моли 3
  • молила 2
  • молиле 1
  • молим 31
  • Молим 31
  • Молио 1
  • молио 2
  • молитва 1
  • молитвенику 1
  • молитви 1
  • молитву 1
  • молити 1
  • мољах 1
  • мољаше 2
  • мом 5
  • Момак 1
  • момак 5
  • момака 1
  • моме 8
  • моменти 1
  • моменту 1
  • момка 1
  • момкова 1
  • момци 1
  • момчадије 1
  • Момче 1
  • Монтескије 1
  • мопса 1
  • Мора 1
  • мора 12
  • Моравску 2
  • Мораву 1
  • морала 11
  • морале 2
  • морали 1
  • морална 3
  • моралног 1
  • моралну 1
  • морало 2
  • Морам 1
  • морам 10
  • морамо 1
  • морао 14
  • Морао 2
  • морате 2
  • морати 5
  • Мораћете 1
  • мораћу 1
  • Мораш 1
  • Море 1
  • море 4
  • морем 1
  • морила 1
  • морске 1
  • морској 1
  • Мору 1
  • Москви 1
  • моста 3
  • мостић 3
  • мостића 1
  • мотиве 2
  • мотрењу 1
  • мотримо 1
  • моћ 4
  • моћи 20
  • Мохамед 1
  • Мохача 1
  • мочарне 1
  • мрак 1
  • мраку 1
  • мрамора 1
  • мраморне 1
  • мрачне 1
  • мрачним 1
  • мрачних 1
  • мрдне 1
  • мрдну 3
  • мрежа 1
  • мржња 2
  • мржње 2
  • мржњи 1
  • мрзе 1
  • мрзи 1
  • мрзим 3
  • мрзио 1
  • мрзите 2
  • мрзити 1
  • мрзиш 2
  • мрмљајући 3
  • мрмљаше 1
  • мртвачког 1
  • мртви 1
  • мртвило 2
  • мртвим 1
  • мртво 1
  • мртву 1
  • мршав 1
  • мршави 1
  • мршавим 1
  • Мршавог 1
  • му 399
  • мувањем 1
  • мувао 1
  • мудар 1
  • Муж 2
  • муж 6
  • мужа 5
  • муже 1
  • мужева 1
  • мужеви 1
  • мужем 1
  • мужу 3
  • музеј 2
  • Музејског 1
  • музикалан 1
  • музике 1
  • музику 2
  • музичар 1
  • мука 5
  • мукама 2
  • муке 2
  • мукне 1
  • муком 3
  • муку 1
  • мумлање 2
  • муња 1
  • мурузне 1
  • Муса 1
  • мутан 1
  • муте 1
  • Мутним 1
  • муцкајући 1
  • мучан 1
  • Мучен 1
  • мучила 3
  • мучим 1
  • мучити 1
  • мучиш 1
  • мучна 1
  • мучних 1
  • мучно 4
  • мучног 2
  • мучној 1
  • мушка 1
  • мушкарци 1
  • мушки 2
  • мушких 1
  • мушку 1
  • НА 1
  • На 48
  • на 760
  • Набави 1
  • набави 2
  • набавили 1
  • набавио 2
  • набавити 4
  • набавићу 1
  • Набавићу 1
  • набављао 1
  • набор 1
  • набрајала 1
  • набраним 1
  • набројана 1
  • набројаним 2
  • набројано 1
  • навали 1
  • навалили 1
  • навалом 2
  • наваљивања 1
  • наваљивањем 1
  • наваљивању 1
  • наваљивао 1
  • наваљује 3
  • наведе 1
  • навела 1
  • навече 2
  • навикама 2
  • навикао 2
  • навикнете 1
  • навиком 1
  • навику 1
  • навлаш 1
  • наводила 1
  • нагим 1
  • нагласила 2
  • нагласком 1
  • наглашивала 1
  • наглашујући 1
  • нагледао 1
  • нагло 6
  • нагнем 1
  • наговарао 1
  • наговешћујем 1
  • наговори 1
  • наговорите 1
  • нагодба 1
  • нагомилани 2
  • нагони 1
  • нагону 1
  • награда 2
  • награди 1
  • наградила 2
  • над 25
  • нада 2
  • надајте 1
  • надајући 1
  • надала 1
  • надале 2
  • надам 11
  • надама 1
  • надању 1
  • надао 13
  • Надате 1
  • надати 3
  • Надвојводе 3
  • надгледа 1
  • наде 5
  • надежде 1
  • надену 1
  • надзор 1
  • надзорник 2
  • надзорника 1
  • надзорнику 1
  • надзорница 1
  • надзорничку 1
  • нади 1
  • надимају 1
  • надимале 1
  • надимаху 2
  • надлежних 1
  • надлежном 2
  • надлештва 2
  • надокнадити 2
  • надокнађује 1
  • надом 3
  • надражајем 1
  • надраживала 1
  • надстрешнице 1
  • наду 1
  • Надувеним 1
  • Нађе 1
  • нађе 14
  • нађем 3
  • нађен 1
  • нађено 1
  • нађох 1
  • нађоше 2
  • нађу 3
  • нажалост 1
  • наже 1
  • назад 1
  • назадњака 1
  • назадњаштва 2
  • назва 1
  • назвала 1
  • назвао 1
  • назвасте 2
  • назвати 3
  • назеб 1
  • назеба 1
  • назебао 1
  • назебе 1
  • назив 1
  • назива 3
  • називају 2
  • називао 1
  • називаху 2
  • називаш 2
  • називаше 1
  • назирао 1
  • назираше 1
  • назире 1
  • назирете 1
  • назови 1
  • назрети 1
  • наивни 1
  • наивним 1
  • наивних 1
  • наивно 2
  • наиђе 1
  • наиђем 1
  • наиђосмо 1
  • наиђу 1
  • наизменце 2
  • наиме 1
  • наићи 1
  • наишао 3
  • нај 1
  • најадиковао 1
  • најближа 4
  • најближе 1
  • најближи 2
  • најбогатији 1
  • најбогатијих 2
  • најбоље 10
  • најбољем 2
  • најбољи 4
  • најбољим 1
  • најбољих 1
  • најважнијим 1
  • највећа 3
  • највеће 4
  • највећега 2
  • највећем 2
  • највећи 3
  • највећим 5
  • највећих 2
  • највећма 1
  • највећој 1
  • највећом 4
  • највећу 2
  • највише 13
  • највишу 1
  • најглавнијем 1
  • најглавнијих 1
  • најгнусније 1
  • Најгоре 1
  • најгорем 1
  • најгори 2
  • најгушћем 1
  • најдаље 1
  • најдаровитији 1
  • најдражој 1
  • најдуховитије 1
  • најезде 1
  • најживљем 1
  • најзад 1
  • Најзад 2
  • најзгодније 2
  • најздравија 1
  • најјача 1
  • најјачу 1
  • најјефтиније 1
  • најкраћи 1
  • најлакше 1
  • најлепша 1
  • најлепше 2
  • најлепши 1
  • најлепшој 1
  • најлепшом 1
  • најлошијима 1
  • најмање 2
  • најмилија 1
  • најмилије 4
  • најмилијег 1
  • најмилији 1
  • најмилијих 1
  • најмилијој 1
  • најмио 1
  • Најмлађа 1
  • најмлађа 5
  • најмлађе 1
  • најмлађи 2
  • најмлађој 1
  • најмљена 1
  • најмоћнијих 1
  • најнадлежнијем 1
  • најодличнију 1
  • најодличних 1
  • најодсуднијим 1
  • најодсуднију 1
  • најозбиљнијих 1
  • најокретнија 1
  • најомраженијом 1
  • најотменијих 1
  • најпаметнија 1
  • најпаметније 1
  • најпаметнији 1
  • најплеменитије 1
  • најплеменитијег 1
  • најплеменитију 1
  • најпокорнији 1
  • најпонизнији 1
  • најпоузданији 1
  • најправилније 1
  • Најпре 2
  • најпре 22
  • најприкладнијој 1
  • најпунија 1
  • најређе 1
  • најсамосталнија 1
  • најсвежији 1
  • најсветијих 1
  • најсветију 1
  • најсветлија 1
  • најсилнија 2
  • најсилнији 1
  • најсилнијих 1
  • најсиромашнија 1
  • најсјајније 1
  • најсјајнијој 1
  • најскривеније 1
  • најсрећнија 1
  • најсрећнијега 1
  • најсрећнијим 1
  • најсрећнијих 1
  • Најстарија 1
  • најстарија 2
  • најстарији 1
  • најстаријој 1
  • најтајније 1
  • најтеже 1
  • најтежем 1
  • најтемељније 1
  • најтоплијим 1
  • најугледнија 1
  • најугледнију 1
  • најузвишенијем 1
  • најуређеније 1
  • најчистија 1
  • најчистијем 1
  • накарађена 1
  • накашља 1
  • накашљала 1
  • накита 1
  • накити 1
  • накитима 2
  • наклоност 7
  • наклоности 5
  • наклоностима 1
  • наклоњена 2
  • накнаде 1
  • накнадити 1
  • накнаду 1
  • накупило 1
  • налаже 1
  • налазаше 1
  • налазе 4
  • налази 6
  • налазиле 1
  • налазим 6
  • налазимо 6
  • налазио 9
  • налазите 1
  • налазити 1
  • налазиш 2
  • налакти 1
  • наливен 1
  • налик 1
  • налогу 1
  • наложеној 1
  • наложила 3
  • наложио 1
  • наљутити 1
  • нам 30
  • Нама 1
  • нама 8
  • намамити 1
  • наменили 1
  • намењена 1
  • намењено 2
  • намењивала 1
  • намера 6
  • намеравам 1
  • намерама 1
  • намере 8
  • намери 3
  • намером 2
  • намеру 5
  • намести 4
  • Наместив 1
  • наместивши 1
  • наместила 1
  • наместио 1
  • наместити 1
  • наметање 2
  • наметати 1
  • наметљив 2
  • наметне 1
  • наметнула 1
  • намеће 1
  • намећу 1
  • намештај 3
  • намештају 2
  • намештала 1
  • намештена 1
  • намештене 2
  • намештених 1
  • намештено 2
  • нами 3
  • намирили 1
  • намирисао 1
  • намирити 1
  • намирујеш 1
  • намирују 1
  • намисли 1
  • Намислио 1
  • намрштених 1
  • намрштено 1
  • нана 3
  • Нано 1
  • нано 10
  • Наново 1
  • наново 29
  • Наоколо 1
  • наоколо 3
  • наочаре 4
  • нападаје 1
  • нападима 1
  • нападне 1
  • нападнув 1
  • напао 3
  • напаћеним 2
  • напаћеном 1
  • Написа 1
  • написа 4
  • написала 2
  • написали 1
  • написане 1
  • написаних 1
  • написано 1
  • написао 2
  • написати 1
  • написах 1
  • напитак 1
  • напитом 1
  • напише 1
  • напишем 1
  • напишеш 1
  • напиши 1
  • наплачем 1
  • напоје 1
  • напојени 1
  • напоји 1
  • Наполеон 1
  • напоље 5
  • Напољу 3
  • напољу 4
  • напоменуо 3
  • напоменути 3
  • напора 2
  • напоре 1
  • напослетку 12
  • Напослетку 8
  • направи 2
  • направим 1
  • направио 1
  • направите 1
  • направљена 1
  • напрасно 3
  • напрегнут 1
  • напрегнута 1
  • напрегнуто 1
  • напрегнутом 2
  • напред 9
  • напредак 5
  • напредне 1
  • напреднијим 1
  • напредног 1
  • напредовати 1
  • напредујете 1
  • напрезања 1
  • напретка 1
  • Напротив 2
  • напротив 8
  • напудрованих 1
  • напуни 2
  • напунила 1
  • напунио 1
  • напуњен 1
  • напуњена 1
  • напусти 3
  • напустили 2
  • напустимо 2
  • напустио 3
  • напустити 3
  • напустиш 1
  • напуштајући 1
  • напуштање 1
  • нарав 3
  • нарави 2
  • наравно 6
  • нараштаји 1
  • наредба 1
  • наредбама 1
  • наредбе 1
  • наредби 3
  • наредбу 1
  • Нареди 1
  • нареди 2
  • наредила 2
  • наредите 1
  • наређено 1
  • наређујете 1
  • народ 7
  • народа 3
  • народне 3
  • народним 2
  • народно 1
  • Народном 1
  • народност 1
  • народности 11
  • народностима 2
  • народу 4
  • нарођеност 1
  • нарочита 2
  • нарочите 2
  • нарочити 5
  • нарочитим 1
  • нарочитих 2
  • нарочито 37
  • Нарочито 4
  • нарочитог 2
  • нарочитога 1
  • нарочиту 2
  • наручје 2
  • наручју 1
  • нас 50
  • насамо 3
  • насеља 1
  • насилних 1
  • насилничка 1
  • насиље 1
  • насиљем 2
  • наскоро 7
  • наслагале 1
  • наслагао 1
  • наслада 1
  • наслањајући 1
  • наслањала 2
  • наследио 1
  • наследна 1
  • наследника 1
  • наследству 1
  • наслон 2
  • наслони 11
  • Наслонила 1
  • наслонио 2
  • наслоном 2
  • наслону 1
  • наслоњачи 1
  • наслоњачу 2
  • наслоњен 3
  • наслути 1
  • наслутила 1
  • насмеја 10
  • насмејаним 1
  • насмејао 2
  • насмејаше 2
  • насмехну 1
  • насмеши 1
  • насртај 1
  • насртајем 1
  • наста 10
  • Наста 2
  • настави 30
  • наставила 1
  • наставио 2
  • наставити 2
  • Наставиће 1
  • наставићу 1
  • наставља 2
  • настављаше 1
  • настаје 1
  • Настаје 1
  • настане 1
  • настао 2
  • Настарија 1
  • настати 1
  • Настом 1
  • настрана 2
  • настраних 1
  • настрано 1
  • настраном 1
  • настрану 1
  • наступе 1
  • наступи 1
  • Наступи 1
  • наступила 1
  • наступио 2
  • наступити 1
  • натакнуте 1
  • натаче 1
  • натенане 1
  • натераће 1
  • натке 1
  • натоварена 1
  • натовари 1
  • натпис 2
  • натписа 2
  • натписи 1
  • натписом 2
  • натраг 10
  • натчовечанским 1
  • наћи 8
  • науде 1
  • наук 1
  • Наука 1
  • наука 4
  • наукама 1
  • науке 12
  • науку 1
  • наумили 1
  • науци 2
  • научи 1
  • научила 2
  • научили 1
  • научим 1
  • научио 3
  • научите 1
  • научих 2
  • нахођењу 1
  • нахрани 1
  • нацијонална 1
  • нацијонални 1
  • нацијоналним 2
  • нацрт 1
  • нацрта 1
  • нацртале 1
  • нацртана 1
  • нацрте 1
  • начела 3
  • начелни 1
  • начело 2
  • начелу 1
  • начин 25
  • начина 2
  • начине 2
  • начини 2
  • начинити 1
  • начином 5
  • начину 1
  • начитан 1
  • начитанијег 1
  • Наш 1
  • наш 5
  • Наша 1
  • наша 6
  • нашали 1
  • нашао 4
  • наше 12
  • нашег 4
  • нашега 5
  • нашем 5
  • наши 3
  • нашим 4
  • нашима 1
  • нашироко 2
  • наших 5
  • нашкоде 1
  • нашкоди 1
  • нашкодила 2
  • нашкодити 1
  • нашкодиће 1
  • нашла 1
  • нашли 1
  • нашој 6
  • нашом 1
  • нашу 7
  • не 590
  • Не 90
  • неба 4
  • небеса 1
  • небеског 1
  • небо 2
  • небрежљиве 1
  • небројено 2
  • небуха 1
  • невероватно 4
  • невесело 2
  • невешт 1
  • невешта 1
  • невидима 1
  • невина 2
  • Невине 1
  • невиним 1
  • невино 1
  • невину 1
  • невољи 1
  • невољно 1
  • невраћена 1
  • негда 1
  • негде 5
  • неге 2
  • него 29
  • Него 7
  • неговати 1
  • негодовања 1
  • негодовање 1
  • негодовању 1
  • негује 1
  • негујеш 1
  • недара 1
  • недеља 5
  • недеље 17
  • недељи 1
  • недељно 1
  • недељнога 1
  • недељном 1
  • недељом 1
  • недељу 1
  • недовољно 1
  • недовршене 2
  • недозвољене 1
  • недостајаше 1
  • недостатка 1
  • недра 1
  • недрима 1
  • нежан 2
  • нежна 2
  • нежне 1
  • нежније 1
  • нежним 2
  • нежних 1
  • Нежно 1
  • нежно 3
  • нежној 1
  • нежном 4
  • Нежност 1
  • нежност 4
  • нежности 4
  • нежну 2
  • независан 1
  • независно 1
  • независност 2
  • незадовољених 1
  • незадовољна 2
  • незадовољство 1
  • незаконито 1
  • незахвалан 1
  • незахвална 1
  • незваног 1
  • незгода 3
  • незгодама 2
  • незгоди 1
  • незгодних 1
  • незгодно 5
  • незгодној 1
  • незгодном 1
  • нездравим 1
  • незнатан 2
  • незнатна 2
  • незнатнијих 1
  • незнатним 1
  • незнатном 3
  • Неизвесност 1
  • неизвесност 3
  • неизвесности 5
  • неизмерно 1
  • неизмерну 2
  • неизоставно 2
  • неисказане 1
  • неисказано 1
  • неискусан 2
  • неискусни 1
  • неискусним 2
  • неискусног 1
  • неискусну 1
  • неисправности 1
  • неисцрпан 1
  • нејака 1
  • нејасан 1
  • неје 1
  • неједнаким 1
  • нека 42
  • Нека 9
  • некад 3
  • Некада 1
  • некада 18
  • некадања 1
  • некадашњи 1
  • некадашњих 1
  • некажњен 1
  • Некакав 1
  • некакав 6
  • некако 2
  • Неке 1
  • неке 16
  • неки 35
  • Неки 6
  • неким 13
  • некима 2
  • неких 6
  • неко 22
  • Неког 1
  • неког 8
  • некога 1
  • некој 5
  • некоја 2
  • некоји 1
  • некојих 1
  • неколико 113
  • Неколико 2
  • неком 14
  • некоме 1
  • некоректност 1
  • Неку 1
  • неку 14
  • нем 1
  • Нема 10
  • нема 44
  • немађах 1
  • немађаху 2
  • немађаше 3
  • немајте 1
  • немају 5
  • немам 17
  • Немам 3
  • немамо 3
  • неман 1
  • немарним 1
  • немарно 2
  • Немате 1
  • немате 8
  • Немачка 1
  • немачке 1
  • немачки 7
  • немачкога 1
  • Немачкој 4
  • немачку 1
  • Немачку 1
  • немаш 3
  • немило 2
  • немилом 1
  • Немилосрдном 1
  • немилост 2
  • немилу 1
  • немим 1
  • неминован 1
  • Неминован 1
  • неминовна 1
  • немио 1
  • немирна 1
  • немирнија 1
  • немирнији 1
  • немирном 1
  • немиром 2
  • немо 2
  • немогуће 6
  • немогућна 1
  • немогућност 1
  • немој 15
  • Немој 5
  • Немојмо 1
  • немојте 14
  • Немојте 9
  • неморалним 1
  • немоћи 2
  • нему 1
  • Немца 1
  • Немци 1
  • нена 1
  • ненадмашан 1
  • ненадмашна 1
  • нене 1
  • необазривој 1
  • необична 2
  • необичне 1
  • необични 1
  • необично 5
  • необичнога 1
  • необичност 1
  • необичности 1
  • необразива 1
  • неограниченог 1
  • неодвојну 1
  • неодлучна 1
  • неодлучно 3
  • неодобравање 1
  • неодољива 1
  • неодољиви 1
  • неодољивој 1
  • неодољивом 1
  • неодољивост 1
  • неодољиву 1
  • неодређеним 2
  • неодређено 1
  • неодређеног 1
  • неодређеном 1
  • неодређену 1
  • неозбиљну 1
  • неопходно 1
  • неопходном 1
  • неотклоњива 1
  • неочекивано 1
  • неписмене 1
  • неповерења 1
  • неповољне 1
  • неповољно 2
  • неповрат 2
  • неподесна 1
  • неподобан 1
  • непознат 2
  • непозната 1
  • непознате 1
  • непознати 1
  • непознатим 3
  • непознатих 1
  • непознатог 1
  • непознатој 1
  • непознатом 1
  • непоколебљив 1
  • непокретности 1
  • непомичан 1
  • непомично 3
  • непосредних 3
  • непосредно 1
  • непосредности 1
  • непотпуна 2
  • непотпуним 1
  • непотпуно 3
  • непотребним 1
  • непотребно 1
  • непоуздан 1
  • непоузданим 3
  • непоузданом 1
  • непоштен 1
  • неправде 1
  • неправилна 1
  • неправично 1
  • непредвиђене 1
  • непрекидно 2
  • непрестано 13
  • непрестаном 1
  • непрестанце 2
  • непријатан 1
  • непријатељ 1
  • Непријатељ 1
  • непријатељи 1
  • непријатељства 1
  • Непријатно 1
  • непријатно 2
  • непријатности 2
  • неприлике 1
  • неприлици 1
  • неприметно 6
  • неприродан 1
  • неприродног 1
  • непристрасан 1
  • неприступачан 1
  • непромишљен 1
  • непроходну 1
  • нерада 1
  • нерадо 4
  • неразборита 1
  • неразборито 1
  • неразвијене 1
  • нераздвојна 1
  • неразумљива 1
  • неразумљиве 2
  • неразумљивије 1
  • неразумљиво 1
  • нерасположење 1
  • нервознији 1
  • нервозно 5
  • нервозном 2
  • нервозност 1
  • несавладљиве 1
  • несаница 1
  • несвесно 4
  • несвест 1
  • несвестица 1
  • несвршена 1
  • несмотреност 1
  • несмотрености 1
  • несносан 1
  • несносна 1
  • несносним 1
  • несносног 1
  • несносној 1
  • неспавања 1
  • неспоразум 1
  • неспоразумевања 1
  • неспоразуму 1
  • неспособна 2
  • неспретним 1
  • несравњена 1
  • несравњено 1
  • несравњиве 1
  • несразмерно 1
  • несређене 1
  • несретна 1
  • несретник 1
  • несретног 1
  • несрећа 6
  • несрећан 5
  • несреће 6
  • несрећна 7
  • несрећни 2
  • несрећу 1
  • неста 1
  • нестаде 6
  • нестадоше 1
  • нестајало 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • нестати 1
  • несташна 1
  • несташне 1
  • несташним 1
  • нестрпељив 1
  • нестрпељиво 5
  • нестрпељивом 1
  • нестрпљење 2
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљењу 2
  • Несугласица 1
  • Неће 3
  • неће 36
  • Нећемо 1
  • нећемо 2
  • Нећете 1
  • нећете 11
  • Нећеш 1
  • нећеш 5
  • нећу 19
  • Нећу 7
  • неуглађеност 1
  • неудата 2
  • неуздрмљиво 1
  • неумивени 1
  • неуморан 1
  • неуморним 1
  • неуморно 1
  • неуредна 1
  • неуредно 2
  • неусиљено 1
  • неутешна 1
  • неутешних 1
  • неутешну 1
  • неучтив 1
  • нехотице 6
  • нечег 1
  • нечега 5
  • нечем 1
  • нечему 1
  • нечујно 1
  • Нешто 1
  • нешто 67
  • ни 122
  • Ни 5
  • нигде 1
  • Нигде 1
  • ниже 1
  • нижег 1
  • нижега 2
  • нижим 1
  • низ 2
  • низак 1
  • низу 2
  • није 298
  • Није 40
  • ниједанпут 1
  • Ник 2
  • никад 26
  • Никад 3
  • никада 2
  • никаква 2
  • никакве 3
  • никаквим 1
  • никакво 2
  • никако 5
  • никле 1
  • никло 1
  • Нико 1
  • нико 10
  • никог 2
  • никога 3
  • Никола 1
  • Николајевић 1
  • никуд 1
  • Никшић 1
  • Нинчић 94
  • Нинчића 7
  • Нинчићеве 2
  • Нинчићевим 1
  • Нинчићевом 1
  • Нинчићем 3
  • Нинчићу 6
  • Нисам 15
  • нисам 73
  • ниси 13
  • Ниси 4
  • Нисим 1
  • ниске 1
  • ниску 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 9
  • нисте 17
  • Нисте 2
  • Нису 1
  • нису 31
  • Нит 1
  • нит 2
  • нити 12
  • ничега 4
  • ничим 1
  • Ничић 1
  • Ниша 1
  • нишан 1
  • ништ 1
  • Ништа 6
  • ништа 76
  • ништо 1
  • Нишу 1
  • Но 39
  • но 91
  • нов 3
  • нова 4
  • новајлија 1
  • новајлијама 1
  • новац 4
  • новаца 5
  • нове 5
  • новембарског 1
  • нови 1
  • новијега 1
  • новим 5
  • новина 4
  • новинама 7
  • новинара 1
  • новинарском 1
  • новине 6
  • нових 2
  • ново 3
  • новог 1
  • новогодишњи 1
  • новој 1
  • Новој 1
  • новом 3
  • нову 1
  • новца 1
  • новцем 3
  • новци 1
  • новцу 3
  • новчаних 1
  • новчаницама 2
  • новчића 8
  • Нога 1
  • нога 2
  • ногавицама 1
  • ногама 1
  • ноге 4
  • ноже 1
  • ножева 1
  • нојевом 1
  • ноктима 1
  • нос 4
  • носаче 1
  • носаше 2
  • носе 4
  • носећи 2
  • носи 4
  • носила 2
  • носимо 1
  • носио 2
  • носу 1
  • нотирао 1
  • ноћ 11
  • Ноћ 3
  • ноћас 3
  • ноћашњом 1
  • ноћи 5
  • ноћивајући 1
  • ноћивам 1
  • ноћним 2
  • ноћно 1
  • ноћу 5
  • ношаше 2
  • нуди 4
  • нудила 1
  • Нудим 1
  • нуђено 1
  • нужда 1
  • нужди 2
  • нужне 1
  • нужно 10
  • нуткањем 1
  • њ 21
  • ње 35
  • Њега 2
  • њега 69
  • Његов 1
  • његов 20
  • његова 30
  • Његова 5
  • Његове 1
  • његове 27
  • његови 2
  • његовим 12
  • његових 2
  • његово 26
  • Његово 5
  • његовој 9
  • његовом 2
  • његову 38
  • њезине 3
  • њезиним 1
  • њезиној 1
  • Њему 2
  • њему 63
  • њен 13
  • Њен 2
  • њена 13
  • Њена 6
  • Њене 1
  • њене 17
  • њени 1
  • њеним 4
  • њених 1
  • Њено 1
  • њено 13
  • њеној 3
  • њену 19
  • Њену 2
  • њива 1
  • њивама 1
  • њиве 1
  • њим 35
  • Њима 3
  • њима 35
  • њиме 15
  • Њих 1
  • њих 33
  • њихов 7
  • Њихова 1
  • њихова 12
  • њихове 4
  • њихови 2
  • њиховим 5
  • њихових 3
  • Њихово 1
  • њихово 2
  • њиховој 2
  • њиховом 1
  • њихову 7
  • њој 17
  • Њојзи 3
  • њојзи 5
  • њом 15
  • њоме 2
  • њу 22
  • О 20
  • о 225
  • оба 1
  • Оба 1
  • обавези 1
  • обавестили 1
  • обавестим 1
  • обавестите 3
  • обавестити 1
  • обадве 2
  • обадвема 1
  • обадвоје 1
  • обадвојица 1
  • обазрев 1
  • обазрив 1
  • обазрива 1
  • обазривија 1
  • обазриво 6
  • обале 2
  • обали 3
  • обалу 1
  • обарају 1
  • обарајући 1
  • обасипао 1
  • обасјавала 1
  • обасу 1
  • Обасу 1
  • обасуо 1
  • обвезала 1
  • обвезан 1
  • обвезана 1
  • обвезани 1
  • обвезати 1
  • обвези 1
  • обвезне 1
  • обвезу 1
  • обви 1
  • обгрли 1
  • обдарила 1
  • обдржавају 1
  • Обе 1
  • обе 8
  • обележавајући 1
  • обележена 1
  • обележене 1
  • обележио 1
  • обележје 2
  • обелодани 1
  • обелоданио 1
  • Оберњикова 1
  • обеси 1
  • обећа 1
  • обећавало 1
  • обећавам 1
  • обећаваше 1
  • Обећај 1
  • обећала 2
  • обећање 1
  • обећањима 1
  • обећао 1
  • обећати 1
  • Обећах 1
  • обешен 1
  • обешена 1
  • обзир 1
  • обзира 5
  • обзиром 1
  • обзиру 1
  • обигравао 1
  • обиђем 1
  • обилазио 1
  • обилно 1
  • обичај 4
  • обичаја 1
  • обичаје 1
  • обичајима 1
  • обичају 3
  • обичан 3
  • обичествује 1
  • обична 3
  • обични 1
  • обичним 4
  • обичних 1
  • обично 34
  • обичног 1
  • обичном 1
  • обичну 1
  • објави 2
  • објавити 1
  • објаву 1
  • објасни 3
  • објаснимо 1
  • објаснио 4
  • објаснити 2
  • Објаснићу 1
  • објашњава 1
  • објашњавајући 4
  • објашњавања 1
  • објашњавање 1
  • објашњавао 1
  • објашњавати 2
  • објашњаваше 4
  • објашњен 1
  • облагао 1
  • облада 2
  • облак 1
  • области 2
  • облачити 1
  • облачних 1
  • облигатна 1
  • облигатни 1
  • оближња 1
  • оближње 1
  • оближњег 2
  • оближњем 1
  • оближњој 3
  • оближњу 1
  • облик 2
  • облика 1
  • облику 6
  • облогама 1
  • Обложи 1
  • обмањивала 1
  • обмањивали 1
  • обмота 1
  • обновљен 1
  • обогатио 1
  • обожавалаца 1
  • обоје 3
  • обојица 1
  • обојицом 1
  • обојицу 1
  • оболелог 1
  • оборе 1
  • обори 4
  • оборила 1
  • обрадова 4
  • обрадовала 1
  • образа 2
  • образе 3
  • образи 1
  • образован 2
  • образоване 1
  • образованим 3
  • образованог 1
  • образованом 2
  • образованоме 1
  • образованост 4
  • образованости 1
  • образовање 1
  • образовањем 1
  • образовању 1
  • обранку 1
  • обрати 2
  • обратим 1
  • обратио 1
  • обратите 2
  • обратити 1
  • обратиће 1
  • обратих 1
  • обратно 2
  • обраћала 1
  • обраћам 3
  • обраћате 2
  • обрашчићи 1
  • обрвама 1
  • обре 1
  • обријана 1
  • Обриса 1
  • обриса 6
  • обрисање 1
  • обрисао 1
  • обрну 1
  • обрт 3
  • обрту 3
  • обудовила 1
  • обузе 2
  • Обузе 2
  • обузела 1
  • обуставити 1
  • обуће 1
  • обухватила 1
  • обухватиле 1
  • обуче 1
  • Ова 14
  • ова 36
  • Овај 29
  • овај 96
  • овака 2
  • овакав 2
  • овакве 1
  • оваквих 1
  • овакву 2
  • оваке 5
  • оваки 2
  • Оваки 2
  • оваким 7
  • оваких 2
  • Овако 3
  • овако 38
  • овакој 3
  • оваком 1
  • оваку 8
  • Овамо 2
  • овамо 40
  • овамошњем 1
  • овдашњи 1
  • овдашњих 1
  • овде 85
  • Овде 9
  • ове 59
  • Ове 9
  • овековечити 1
  • ови 13
  • Ови 4
  • Овим 3
  • овим 35
  • овима 2
  • ових 15
  • овлаш 1
  • Ово 22
  • ово 62
  • овог 31
  • овога 16
  • овогодишњим 1
  • Овој 2
  • овој 29
  • оволики 1
  • Оволики 1
  • оволико 1
  • оволиког 1
  • оволиком 2
  • оволику 1
  • Овом 1
  • овом 45
  • овоме 19
  • ову 38
  • овуда 3
  • огласише 1
  • огледа 1
  • огледала 1
  • огледало 1
  • огледалу 1
  • огледаоце 1
  • огледати 1
  • огњишта 4
  • оговара 1
  • оговарао 1
  • оговори 1
  • огорчења 1
  • оградом 1
  • ограђена 1
  • огранак 1
  • ограничавала 1
  • ограничени 1
  • огрев 1
  • огрлица 1
  • огрлицу 2
  • огроман 4
  • огромна 2
  • огромне 2
  • огромни 2
  • огромним 1
  • огромних 2
  • огромној 1
  • огромну 1
  • огртач 2
  • огртача 1
  • огртаче 1
  • Од 25
  • од 321
  • ода 2
  • одабирању 1
  • одабирао 1
  • одабрана 1
  • одавало 2
  • одаваху 1
  • Одавде 1
  • одавде 13
  • одавна 3
  • одавно 2
  • одагна 1
  • одагнаше 1
  • одаду 1
  • одазвати 1
  • Одаја 1
  • одајама 2
  • одаје 9
  • одаји 3
  • одајицу 1
  • одајући 2
  • одакле 11
  • Одакле 2
  • одала 2
  • одам 1
  • одан 5
  • одана 1
  • оданих 1
  • оданост 1
  • оданости 2
  • одао 1
  • одар 3
  • одарац 1
  • одати 3
  • Одатле 1
  • одатле 2
  • Одбаци 1
  • одбацивао 1
  • одбацили 1
  • одбацим 1
  • одбацити 1
  • одби 1
  • одбија 1
  • одбијао 2
  • одбијена 2
  • одбијете 1
  • одбију 1
  • одбио 3
  • одбити 4
  • одбор 2
  • одбране 1
  • одбрани 1
  • одбрану 1
  • одважим 1
  • одважна 1
  • одважно 1
  • одважност 1
  • одвајење 1
  • одвајкада 1
  • одведе 3
  • Одведите 1
  • одведоше 1
  • Одведоше 1
  • одвели 1
  • одвести 2
  • одвоје 1
  • одвојен 1
  • одвојена 1
  • одвојености 1
  • одвојила 1
  • одвојили 1
  • одвојио 1
  • одвојити 1
  • одвратан 1
  • одврати 14
  • одвратила 1
  • одвратити 1
  • одвратне 1
  • одвратну 1
  • одвукао 1
  • одговарао 3
  • одговарате 2
  • одговарати 2
  • одговор 13
  • одговора 12
  • одговоре 1
  • одговори 109
  • одговорила 1
  • одговорим 2
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорите 1
  • Одговорите 1
  • одговорити 5
  • одговорих 1
  • одговорни 1
  • одговорним 1
  • одговорност 2
  • одговором 2
  • одгоји 1
  • одгори 1
  • одгурнете 1
  • одгурну 1
  • одгурнула 1
  • оде 52
  • Оде 7
  • одевен 7
  • одевена 3
  • одевене 1
  • одевени 2
  • одевених 1
  • одевеног 2
  • одела 1
  • оделита 1
  • оделите 2
  • оделити 2
  • оделитијег 1
  • оделитијим 1
  • одело 5
  • оделу 13
  • одељака 1
  • одељења 5
  • одељење 2
  • одем 1
  • одеш 2
  • одзврјала 1
  • оди 1
  • Оди 2
  • одигравала 1
  • одилазили 1
  • Одилазио 2
  • одилазио 3
  • одиста 36
  • Одиста 4
  • Одите 1
  • одјахао 1
  • одједанпут 3
  • одједном 8
  • одјури 2
  • одјурила 1
  • одјурио 1
  • одјутрос 1
  • одлагао 1
  • одлазак 12
  • одлази 1
  • одлазила 1
  • одлазио 3
  • одласка 3
  • одласком 1
  • одлежао 1
  • одликовала 1
  • одликовао 1
  • одличан 2
  • одлична 1
  • одличне 2
  • одличних 3
  • одличног 2
  • одличну 2
  • одложи 2
  • одложите 1
  • одломи 2
  • одломцима 1
  • одлуку 3
  • одлуци 1
  • одлучан 1
  • одлучивања 1
  • одлучила 1
  • одлучити 1
  • одлучнија 1
  • одлучније 1
  • одлучно 2
  • одлучнога 1
  • одмаку 1
  • одмарали 1
  • одмарам 1
  • одмарао 1
  • Одмах 1
  • одмах 48
  • одмаче 1
  • одмерени 1
  • одмереније 1
  • одмеренији 1
  • одмереним 2
  • одмерено 1
  • одмери 1
  • одмицала 1
  • одмор 5
  • одмора 1
  • одмори 5
  • одморити 2
  • однеговала 1
  • однео 3
  • однесе 1
  • однесемо 1
  • однесите 1
  • Однесите 1
  • однесоше 1
  • однети 1
  • односима 1
  • одношај 1
  • одобравала 3
  • Одобравали 1
  • одобравам 1
  • одобравање 1
  • одобравао 1
  • одобраваше 2
  • одобрења 1
  • одобри 1
  • одобрила 1
  • Одовуд 1
  • одовуд 4
  • одозго 3
  • одоздо 1
  • одолети 1
  • одонуд 3
  • одосмо 3
  • одостраг 1
  • одох 2
  • одоше 7
  • одра 8
  • одрасла 3
  • одраслији 1
  • одраслог 1
  • одраслу 1
  • одрастеш 1
  • одреди 1
  • одредила 2
  • одредили 1
  • одредио 3
  • одређен 3
  • одређена 1
  • одређеније 1
  • одређенијег 1
  • одређеним 2
  • одређено 2
  • одређеног 1
  • одређивала 1
  • одређујући 1
  • одрекао 2
  • одрекла 2
  • одрећи 5
  • одрече 2
  • одречем 1
  • одрешенији 1
  • одрешених 1
  • одреши 1
  • одрешитији 1
  • одржава 2
  • одржавали 1
  • одржавање 1
  • одржала 1
  • одржах 1
  • одржи 2
  • одржите 1
  • одрима 2
  • одричем 1
  • одричете 1
  • одру 8
  • одсад 3
  • одсада 1
  • Одсада 1
  • одсвирала 1
  • одсвирали 1
  • одсела 1
  • одселе 1
  • одсели 1
  • Одселила 1
  • одселио 1
  • одселише 1
  • одсечени 1
  • одсечни 1
  • одсјаивало 1
  • одскочио 1
  • одступањем 1
  • одступите 2
  • одсудан 3
  • одсуднији 1
  • одсудном 3
  • одсутни 1
  • одуговлачила 1
  • одуговлачио 1
  • одуже 1
  • одуживао 1
  • одужити 1
  • одузме 1
  • одуминула 1
  • одупирања 2
  • одупирање 1
  • одупиреш 1
  • одустаје 1
  • одустанеш 2
  • одустати 1
  • одушевљавају 2
  • одушевљени 1
  • одушевљења 1
  • одушевљењем 2
  • ожени 1
  • оженио 3
  • оживело 1
  • оживи 2
  • озарило 1
  • озбиљан 5
  • озбиљио 1
  • озбиљна 5
  • озбиљне 2
  • озбиљни 4
  • озбиљније 3
  • озбиљнијем 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљнијих 2
  • озбиљним 4
  • озбиљних 3
  • Озбиљно 1
  • озбиљно 14
  • озбиљношћу 1
  • озбиљо 1
  • оздрави 3
  • оздравити 4
  • Оздравиће 2
  • означава 1
  • означено 1
  • означи 1
  • означим 1
  • Означио 1
  • означити 1
  • означујући 1
  • ојача 2
  • ока 5
  • окана 1
  • окане 1
  • окарактериса 1
  • окарактерисала 1
  • оквасио 1
  • оквир 3
  • оквирима 1
  • окићене 1
  • оклевања 2
  • оклевао 1
  • оклеваше 3
  • окна 1
  • окнима 1
  • Око 2
  • око 43
  • оковом 1
  • оковратник 1
  • оковратником 1
  • Околина 1
  • околина 2
  • околине 1
  • околини 2
  • околину 3
  • околишења 1
  • околишим 1
  • околних 1
  • около 1
  • оком 4
  • окорелом 1
  • окрајцима 1
  • Окрену 1
  • окрену 7
  • окренув 1
  • окренуо 2
  • окренут 2
  • окренута 3
  • окренуше 1
  • окретан 1
  • окрете 10
  • окретна 1
  • окретни 1
  • окретност 1
  • окретности 1
  • окреће 1
  • окречене 1
  • окриљем 1
  • округле 1
  • округло 1
  • окружавају 1
  • окружавали 1
  • оку 2
  • окуша 1
  • олако 2
  • олакшава 1
  • олакшавала 1
  • олакшао 1
  • оловком 1
  • олтар 2
  • олтара 1
  • омален 1
  • омалена 1
  • омање 1
  • омањег 1
  • омањим 1
  • омањом 1
  • омеопатија 1
  • омилео 1
  • омиљен 1
  • омиљена 1
  • Омладина 1
  • омладина 2
  • омладине 7
  • омладини 3
  • омладином 1
  • омрзли 1
  • омршавелом 1
  • Он 100
  • он 246
  • она 216
  • Она 72
  • онај 52
  • Онај 8
  • онакав 1
  • онаквог 1
  • онако 26
  • онамо 14
  • Онда 12
  • онда 60
  • ондашњим 1
  • Онде 2
  • онде 22
  • оне 69
  • Оне 7
  • онемогућити 1
  • онесвеслог 1
  • онесвешћен 1
  • Они 14
  • они 29
  • оним 13
  • онима 4
  • оних 21
  • Оно 8
  • оно 83
  • Оног 1
  • оног 28
  • онога 20
  • оној 12
  • онолике 1
  • онолики 1
  • оноликих 1
  • онолико 6
  • оном 20
  • ономад 3
  • ономадашњи 1
  • ономадне 2
  • ономе 4
  • ону 21
  • онуд 1
  • опадали 1
  • опадате 1
  • опажа 1
  • опажамо 1
  • опажања 1
  • опази 1
  • опазила 1
  • опазио 2
  • опазите 1
  • опајали 1
  • опала 1
  • опале 1
  • опалог 1
  • опаметила 1
  • опаметио 1
  • опанака 1
  • опанке 1
  • опао 1
  • опасан 3
  • опасна 4
  • опасне 1
  • опасни 2
  • опасним 1
  • опасних 1
  • опасно 6
  • опасног 1
  • опаснога 1
  • опасном 1
  • опасност 2
  • опасности 3
  • опасношћу 1
  • опасну 2
  • опера 1
  • опере 2
  • оперску 1
  • Опет 4
  • опет 43
  • опи 1
  • опијао 1
  • опијен 1
  • Опијен 1
  • опио 1
  • опипа 1
  • описа 2
  • описала 1
  • описани 1
  • описати 1
  • описе 1
  • описиваше 1
  • описује 1
  • опишем 1
  • опкољен 2
  • оплакивао 1
  • оплемењује 1
  • опозиција 1
  • опозиције 1
  • опозицијонога 1
  • опомена 1
  • опомене 3
  • опоменете 1
  • опомену 4
  • опоменути 1
  • опомињао 1
  • опомињати 1
  • опомињаше 1
  • опомиње 1
  • опорави 1
  • опоравља 1
  • опорављења 1
  • опоре 1
  • опорим 1
  • опра 1
  • оправдала 1
  • оправдане 1
  • оправдано 2
  • оправдања 2
  • оправдањем 1
  • оправку 1
  • оправљате 1
  • опрали 1
  • определили 1
  • определити 1
  • опредељен 1
  • опрезан 1
  • опрезније 1
  • опрезно 3
  • опрезност 1
  • опрезу 1
  • опремом 1
  • опрему 1
  • опрљити 1
  • Опрости 1
  • опрости 7
  • опростите 2
  • Опростите 2
  • опростити 1
  • опроштај 1
  • опроштаја 1
  • опсениле 1
  • опсенити 1
  • опстанак 1
  • оптерећен 1
  • оптерећивати 1
  • оптужбе 1
  • опхођење 2
  • опхођењем 1
  • опхођењу 1
  • опчињен 1
  • опширне 1
  • опширније 2
  • опште 6
  • општег 1
  • општега 1
  • општењу 1
  • општечовечанске 1
  • општи 3
  • општиле 1
  • општим 2
  • Општина 1
  • општинским 2
  • ораховине 1
  • организму 1
  • оригиналима 1
  • оријентално 1
  • оркестра 1
  • орман 3
  • ормана 4
  • орманима 2
  • орманчићем 1
  • орманчићу 1
  • оружја 2
  • оружница 1
  • осам 8
  • осамљеног 1
  • осаму 1
  • освежи 1
  • освежити 1
  • освести 1
  • освестила 1
  • освета 1
  • осветим 1
  • осветити 1
  • осветљене 1
  • осветљену 1
  • осветљење 1
  • освештен 1
  • освојиле 1
  • осврну 1
  • осврнуо 1
  • осврте 2
  • оседеле 1
  • оседелог 1
  • осети 4
  • осетила 1
  • осетио 5
  • осетљива 1
  • осетљиву 1
  • осећа 5
  • осећај 8
  • осећаја 10
  • осећаје 6
  • осећаји 4
  • осећајима 4
  • осећајном 1
  • осећају 2
  • осећали 1
  • Осећали 1
  • осећам 3
  • осећања 2
  • осећање 3
  • осећањем 1
  • осећању 1
  • Осећао 1
  • осећао 9
  • осећате 1
  • осећаше 2
  • осигура 3
  • осигурала 1
  • осигурало 1
  • осигурамо 1
  • осигурана 1
  • осигурао 2
  • осигурати 2
  • Осим 1
  • осим 13
  • осиротела 2
  • осица 1
  • оскудева 1
  • оскудице 1
  • оскуднога 1
  • ослабела 1
  • ослабео 1
  • ослабиле 2
  • ослепили 1
  • ослободи 1
  • ослободити 1
  • ослобођена 1
  • ослови 6
  • ословио 3
  • ословити 1
  • ослони 1
  • ослонио 1
  • ослонити 1
  • ослонца 1
  • осмејак 2
  • осмејака 1
  • осмејком 7
  • осмејкујући 1
  • осмехну 6
  • осмехом 1
  • осмешкујући 1
  • оснивалац 1
  • осниваоца 1
  • основ 1
  • основа 2
  • основи 2
  • основне 1
  • основом 1
  • основу 3
  • особа 1
  • особе 2
  • особеностима 1
  • особина 1
  • особинама 1
  • особине 5
  • особит 1
  • особито 2
  • особитога 1
  • особиту 1
  • особља 2
  • особу 1
  • осорљиво 2
  • осредња 2
  • осредњем 1
  • осредњим 1
  • оста 7
  • остав 1
  • Остави 1
  • остави 17
  • оставила 3
  • Оставим 1
  • Оставимо 1
  • оставимо 7
  • оставио 5
  • оставити 4
  • оставићу 1
  • оставку 2
  • оставља 1
  • остављају 2
  • остављајући 2
  • остављала 2
  • остављам 1
  • остављање 2
  • остављао 2
  • остављена 1
  • остављени 1
  • остављеног 1
  • остаде 15
  • остадоше 3
  • остаје 6
  • остајем 1
  • Остајем 1
  • остају 1
  • остала 5
  • остале 11
  • остали 8
  • осталим 4
  • осталима 1
  • осталих 2
  • остало 7
  • осталог 1
  • осталом 22
  • остане 9
  • останем 3
  • останете 1
  • останеш 2
  • остани 1
  • Останимо 1
  • останите 1
  • останка 1
  • остану 2
  • остао 8
  • Остарела 1
  • остарео 3
  • остатак 3
  • остати 7
  • остатке 1
  • остатком 1
  • остах 1
  • осташе 2
  • остварења 1
  • остварење 2
  • остварењу 1
  • оствари 2
  • остварити 1
  • осудили 1
  • осудити 1
  • осудише 1
  • осуђен 1
  • осуђеницима 1
  • осуђивали 1
  • осуство 1
  • отаљавам 1
  • Отац 1
  • отац 11
  • отаџбине 4
  • отаџбину 3
  • отварају 1
  • отварање 2
  • отвараху 1
  • отвараше 1
  • отвор 1
  • отвора 1
  • отворен 2
  • отворена 5
  • отворене 4
  • отворени 1
  • отворенија 1
  • отвореним 1
  • Отворено 1
  • отворено 3
  • отвореној 1
  • отвореном 1
  • Отвори 1
  • отвори 15
  • отворила 1
  • отворио 1
  • отворих 1
  • отворише 5
  • оте 2
  • отегао 2
  • отела 1
  • отео 1
  • отерају 1
  • отерала 1
  • отерали 1
  • отерао 1
  • отераћеш 1
  • отесана 1
  • отети 2
  • отиде 1
  • отидите 1
  • отима 1
  • отимају 1
  • отимате 1
  • отиснете 1
  • отиснути 1
  • отићи 8
  • отишао 9
  • Отишла 1
  • отишла 4
  • отишли 1
  • отишло 1
  • Откад 1
  • Отказала 1
  • Откако 1
  • откако 6
  • откинути 1
  • отклеца 1
  • отклонити 1
  • откључа 1
  • откри 1
  • открио 1
  • Откуд 10
  • откуд 6
  • откуда 1
  • откупио 1
  • откуцајима 1
  • отмен 3
  • Отмена 1
  • отмена 2
  • отмене 1
  • отмени 3
  • отменија 1
  • отменије 1
  • Отменије 1
  • отменији 1
  • отменијих 1
  • отменим 4
  • отмено 1
  • отменог 1
  • отменога 1
  • отменом 1
  • отменост 1
  • отмености 1
  • отмеш 3
  • отољавам 1
  • отоман 2
  • отомана 1
  • отоманом 1
  • отоману 3
  • отоплило 1
  • отпадају 1
  • отпале 1
  • отпасти 1
  • отпевати 1
  • отпечаћено 1
  • отплаћује 1
  • отпорука 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 3
  • отпочела 1
  • отпочета 1
  • отпочето 1
  • отпочине 1
  • отпочињући 1
  • отпочну 2
  • отпрати 1
  • отпре 1
  • Отприлике 2
  • отприлике 6
  • отпуст 1
  • отпустила 1
  • отпустите 1
  • отпутовали 2
  • отпутовао 1
  • отпуштен 2
  • отргао 1
  • отргло 1
  • отргнем 1
  • отргнути 1
  • отрезнио 1
  • отресе 1
  • отрести 1
  • Отрести 1
  • отрова 1
  • отровао 1
  • отровна 1
  • отровном 1
  • отрцаним 1
  • отрцаном 1
  • отрча 1
  • Отуд 5
  • отуд 7
  • отуда 4
  • отуђивање 1
  • отупила 1
  • отшкринута 1
  • отшкринутом 1
  • оћелавим 1
  • официр 2
  • официра 1
  • официри 1
  • Ох 13
  • ох 2
  • охладила 1
  • Охо 1
  • охолости 2
  • Охох 1
  • охрабрен 1
  • охрабри 1
  • охрабрили 1
  • оца 6
  • оцем 4
  • оценити 1
  • оцењени 1
  • оцу 3
  • очајава 1
  • очајавам 1
  • очајања 1
  • очајање 1
  • очајању 1
  • очајне 1
  • очајни 1
  • очајнички 1
  • очајничким 1
  • Очајно 1
  • очајно 3
  • очајној 1
  • очајном 1
  • очарава 1
  • очаравала 1
  • очаран 1
  • очеве 2
  • очеви 1
  • очевидно 1
  • очевидној 1
  • очевину 1
  • очевој 1
  • очеву 1
  • очекивала 1
  • очекивале 1
  • очекивани 2
  • очекивања 2
  • очекивање 1
  • очекивању 1
  • Очекивао 1
  • очекивао 3
  • очекивати 2
  • очекиваше 3
  • очекује 2
  • очекујем 1
  • очекују 1
  • очекујући 3
  • очеличен 1
  • Очи 1
  • очи 58
  • очигледан 1
  • очигледна 2
  • очигледним 1
  • Очигледно 2
  • очигледно 6
  • очигледном 2
  • Очију 1
  • очију 9
  • очима 23
  • очински 1
  • очинских 1
  • очинско 1
  • Очувана 1
  • оштар 1
  • оштећени 1
  • оштре 1
  • оштрим 3
  • оштрине 1
  • оштро 6
  • оштрог 1
  • оштроумна 1
  • П 4
  • па 169
  • Па 83
  • пабирчити 1
  • Павла 46
  • Павле 360
  • Павлем 1
  • Павлов 8
  • Павлова 9
  • Павлове 3
  • Павлови 1
  • Павловим 4
  • Павлових 1
  • Павлово 4
  • Павловој 2
  • Павловом 1
  • Павлову 6
  • Павлом 4
  • Павлу 37
  • пада 2
  • падају 2
  • падале 2
  • падало 3
  • падате 1
  • Паде 1
  • паде 11
  • падне 3
  • паду 2
  • паетон 1
  • пажљив 1
  • пажљива 2
  • пажљиви 1
  • пажљивија 1
  • Пажљиво 1
  • пажљиво 7
  • пажња 1
  • пажње 3
  • пажњи 3
  • пажњом 2
  • пажњу 5
  • пазар 2
  • пази 1
  • пазимо 1
  • пазио 1
  • Пајо 1
  • пак 28
  • пакао 2
  • паклени 1
  • пала 2
  • паланачки 1
  • паланачког 1
  • паланчани 1
  • палате 4
  • палати 1
  • палатина 1
  • палатом 2
  • палећи 1
  • Палилулско 1
  • Палићску 1
  • пало 1
  • памет 5
  • паметан 1
  • паметни 1
  • паметнији 1
  • паметно 2
  • памте 1
  • памтим 1
  • памтио 1
  • памћењу 1
  • панорама 1
  • пансијонату 1
  • панталонама 1
  • пао 9
  • папке 1
  • пар 2
  • пара 1
  • парада 1
  • паралелу 1
  • пардон 1
  • паре 4
  • Париз 3
  • Париза 1
  • Паризу 10
  • парипа 1
  • Париских 1
  • Париског 2
  • парка 2
  • паркету 1
  • парница 1
  • Парница 1
  • пароком 1
  • партеру 1
  • партија 3
  • партију 3
  • пару 1
  • парче 3
  • пас 1
  • пасти 3
  • патио 1
  • патња 1
  • патњама 2
  • патње 3
  • патњи 3
  • патолошку 1
  • патос 1
  • патријотизма 1
  • патријоткиња 1
  • патријотске 1
  • патријотском 1
  • паћеници 1
  • паук 1
  • паши 2
  • пашњака 2
  • Пе 1
  • пева 3
  • певала 1
  • певали 2
  • певања 2
  • Певање 1
  • певање 2
  • певању 1
  • певао 3
  • певач 1
  • певаш 1
  • певуцкала 1
  • певуцкати 1
  • педала 1
  • пекла 1
  • пењањем 1
  • пењем 1
  • пепела 2
  • пепелом 1
  • пепео 2
  • пера 1
  • перади 2
  • перо 1
  • Перо 1
  • персоналијама 1
  • перу 1
  • песама 7
  • песма 1
  • песмама 3
  • Песме 1
  • песме 16
  • песмица 1
  • песмице 2
  • песмицу 1
  • песму 2
  • песне 2
  • песник 2
  • песника 1
  • песнику 1
  • песницама 1
  • песнице 3
  • песници 1
  • песницу 1
  • Пет 1
  • пет 19
  • петао 1
  • пете 1
  • пети 1
  • петли 1
  • петнаес 1
  • Петнаес 1
  • Петнаест 1
  • петнаест 4
  • петоро 1
  • Петрограду 1
  • пећ 1
  • пећи 2
  • пехарник 1
  • пециво 1
  • печат 1
  • пешак 1
  • пешаке 1
  • пешице 1
  • Пеште 2
  • Пешти 21
  • Пешту 7
  • пива 2
  • пивару 1
  • пијан 1
  • пијацу 1
  • пије 1
  • пијем 2
  • Пијте 1
  • пијте 2
  • Пијуковићка 1
  • Пијуковићке 2
  • Пијуковићку 1
  • пијући 1
  • пијуцкао 1
  • пикантна 1
  • пикантном 1
  • пили 1
  • пирка 1
  • писала 8
  • писаљку 1
  • писама 4
  • писамце 2
  • писана 1
  • писано 1
  • писање 4
  • Писао 1
  • писао 4
  • писати 5
  • писаћег 1
  • писаћим 1
  • писац 2
  • писаца 1
  • писма 15
  • ПИСМАНЦЕТА 1
  • писмено 1
  • писмима 2
  • писмо 44
  • Писмо 6
  • писмом 2
  • писму 10
  • писца 1
  • пита 3
  • питај 1
  • питају 1
  • питала 2
  • питам 6
  • питања 3
  • питање 19
  • Питање 2
  • питањем 1
  • питањима 1
  • питању 3
  • питао 1
  • питате 2
  • питати 3
  • питаћеш 1
  • питаш 2
  • пити 1
  • питом 1
  • питома 1
  • Питоми 1
  • питомим 1
  • питомих 1
  • питому 1
  • пиће 2
  • пише 8
  • пишем 3
  • пишеш 1
  • пиши 1
  • Пјера 1
  • плава 2
  • плаве 3
  • плавих 3
  • плавкасту 2
  • плавој 1
  • плавом 1
  • плакала 4
  • плакаше 1
  • плам 1
  • пламен 1
  • Пламени 1
  • пламеном 1
  • пламичком 1
  • пламтело 1
  • План 1
  • плана 1
  • плане 1
  • плановима 1
  • плану 1
  • планути 1
  • Плата 1
  • плата 2
  • плате 2
  • плати 1
  • платим 1
  • платите 1
  • платна 1
  • платом 1
  • плаћам 1
  • плаћао 1
  • плах 1
  • плачеван 1
  • плачеш 2
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плаши 1
  • плебејца 2
  • племенита 1
  • племените 1
  • племенити 1
  • племенитијем 1
  • племенитих 1
  • племенито 2
  • Племенитој 1
  • племенитошћу 1
  • племић 2
  • племића 1
  • племиће 1
  • племства 3
  • племству 2
  • плеснива 1
  • плетући 1
  • плећа 2
  • плитка 1
  • плитког 1
  • плиткоумних 1
  • плод 1
  • плоде 1
  • плодова 2
  • плот 2
  • плочи 1
  • плочник 1
  • пљескале 1
  • По 26
  • по 274
  • побегао 1
  • побегла 1
  • победи 1
  • победим 1
  • победио 2
  • победоносно 2
  • победу 2
  • побеђен 1
  • побеснео 1
  • побија 1
  • побијајући 1
  • побио 1
  • побожан 1
  • побожни 1
  • побожну 1
  • поболева 1
  • побољша 1
  • побољшању 1
  • поборавити 1
  • побринуо 1
  • побројане 1
  • побројао 1
  • побуда 1
  • побуде 4
  • побудило 1
  • побудим 1
  • побуна 1
  • побуни 1
  • повезана 1
  • повезане 1
  • повезаних 1
  • повезану 1
  • поверава 1
  • повереник 1
  • Повереник 1
  • повереника 1
  • поверење 3
  • поверити 1
  • поверљиво 1
  • поверова 1
  • поветарац 1
  • повеће 3
  • повећи 3
  • повијао 1
  • повинова 1
  • повиновали 1
  • повинујете 1
  • повиси 1
  • повише 2
  • повлаче 1
  • повода 1
  • повољнијим 1
  • повољним 1
  • повољно 4
  • поворку 1
  • повратак 2
  • повратила 1
  • Повратила 2
  • повратило 1
  • повратка 1
  • повратке 1
  • повратку 5
  • повреда 1
  • повредио 2
  • површину 1
  • површни 2
  • површно 4
  • повукао 1
  • повукла 3
  • повукли 1
  • повукло 1
  • повукоше 1
  • повући 1
  • повуче 2
  • повучен 2
  • повучена 1
  • повучених 1
  • повучено 1
  • повученога 1
  • повученост 1
  • повученошћу 1
  • повучете 1
  • погађам 1
  • погазила 1
  • погазио 3
  • погачицу 1
  • погачу 4
  • погдегде 3
  • поглавито 1
  • поглади 3
  • Поглед 1
  • поглед 22
  • Погледа 3
  • погледа 69
  • погледав 2
  • погледајте 1
  • Погледајте 2
  • погледају 1
  • погледајући 2
  • погледала 2
  • погледали 1
  • Погледам 1
  • погледам 2
  • погледао 3
  • погледаше 1
  • погледи 4
  • погледима 1
  • погледом 16
  • погледу 11
  • погнут 1
  • погнута 1
  • погодаба 1
  • погодбама 1
  • погодила 3
  • погодим 1
  • погодио 5
  • погодна 2
  • погодних 2
  • погоршала 1
  • погрешака 3
  • погрешила 4
  • погрешили 1
  • погрешио 1
  • погрешкама 1
  • погрешке 4
  • погрешком 1
  • погрешку 1
  • погрешно 2
  • погружених 1
  • погруженог 1
  • погруженом 1
  • Под 2
  • под 44
  • пода 2
  • Подај 2
  • подаје 1
  • подаље 4
  • подбочена 1
  • подглавље 1
  • подели 1
  • поделила 1
  • поделио 1
  • подељен 2
  • подесног 1
  • подземним 1
  • подигао 2
  • подигло 1
  • подигне 1
  • подигнув 1
  • подигнувши 1
  • подигнуте 1
  • подигнуту 1
  • подигоше 1
  • Подигоше 1
  • подиђоше 1
  • подиже 12
  • Подиже 2
  • подижемо 1
  • подижући 3
  • подизала 1
  • подићи 2
  • подјармила 1
  • подлогом 1
  • подложан 1
  • подложна 1
  • подлози 1
  • подмладио 2
  • подмладити 1
  • подне 9
  • поднесе 1
  • поднесете 1
  • поднети 1
  • подносила 1
  • подносили 1
  • подносити 3
  • подобно 1
  • подобности 1
  • подозриво 1
  • подражавајући 1
  • подри 1
  • подругљив 1
  • подругљиви 1
  • подругљивих 1
  • подругљиво 3
  • подсећао 1
  • подугачке 1
  • подудара 1
  • подуже 11
  • подужи 4
  • подужих 1
  • подуље 1
  • Пође 2
  • пође 7
  • пожар 1
  • Пожаревца 1
  • Пожаревцу 2
  • пожртвовања 1
  • пожртвовању 2
  • пожурио 1
  • позавади 1
  • позајми 1
  • Позва 1
  • позва 2
  • позвав 1
  • позвала 7
  • позвале 3
  • позвали 3
  • позвати 1
  • позваше 1
  • Поздрав 1
  • поздрава 4
  • поздраве 1
  • Поздрави 1
  • поздрави 7
  • поздравити 2
  • Поздрављам 1
  • поздравље 1
  • поздравом 1
  • поздраву 1
  • позив 4
  • позиваше 1
  • позиве 1
  • позивница 1
  • позивнице 5
  • позивницом 3
  • Позивницу 1
  • позивницу 3
  • позиву 3
  • позиција 1
  • позлаћен 1
  • позлаћена 2
  • позлаћени 2
  • позлаћених 1
  • позлила 1
  • позлило 4
  • познавала 1
  • познавање 2
  • познавао 6
  • познавати 1
  • познаваше 1
  • познаје 2
  • познајем 7
  • Познајете 2
  • познајете 4
  • Познајући 1
  • познала 1
  • познам 1
  • познаника 2
  • познаником 1
  • познанику 1
  • познаници 2
  • познаницима 1
  • познанстава 2
  • познанства 2
  • познанство 3
  • познанством 1
  • познанству 1
  • познао 2
  • познаству 1
  • познат 4
  • позната 1
  • познати 2
  • познатија 1
  • познатијих 1
  • познатих 1
  • Познато 1
  • познато 4
  • познатог 2
  • позове 3
  • позовете 1
  • позовите 1
  • позову 3
  • позоришне 1
  • позоришта 3
  • позориште 2
  • позоришту 1
  • Позоришту 1
  • позорнице 1
  • позорници 1
  • Појава 1
  • појава 9
  • појаве 2
  • Појави 1
  • појави 11
  • појавила 1
  • појавио 1
  • појавих 1
  • појављивала 1
  • појављивали 1
  • појављивати 1
  • појављује 3
  • појављујемо 1
  • појављују 1
  • појаса 1
  • поједине 1
  • поједини 1
  • појединим 3
  • појединих 4
  • појединост 2
  • појединости 3
  • појединостима 3
  • појединцем 1
  • појетичан 1
  • појетичким 1
  • појетичну 1
  • појма 1
  • појмити 2
  • појмови 1
  • појмовима 1
  • појури 1
  • покаже 2
  • покажем 1
  • покажете 1
  • показа 6
  • показавши 1
  • показала 1
  • показали 1
  • показао 3
  • показати 1
  • показивала 1
  • показиваног 1
  • показивањем 1
  • показивао 4
  • показивати 1
  • показиваше 1
  • показује 8
  • показујем 1
  • показују 2
  • покајање 1
  • покаткад 1
  • покварен 1
  • покварени 1
  • покварених 1
  • поквареном 1
  • поквари 1
  • покварили 1
  • покварим 1
  • покварити 2
  • покладе 1
  • поклања 1
  • поклањасмо 1
  • поклон 2
  • Поклони 1
  • поклони 10
  • поклонивши 1
  • поклонили 1
  • поклоним 3
  • поклонио 1
  • Поклоните 1
  • поклонити 2
  • поклониш 1
  • поклонише 1
  • поклоном 1
  • поклоњен 1
  • поклопац 1
  • поклопца 1
  • покоји 1
  • покојна 1
  • Покојна 1
  • покојне 1
  • покојници 1
  • поколебано 1
  • поколебаном 1
  • поколења 1
  • покорних 1
  • Покрај 1
  • покрет 1
  • покрета 3
  • покретале 1
  • покрети 5
  • покретима 3
  • покретом 1
  • покрету 1
  • покри 4
  • покривачем 1
  • покривачима 1
  • покривена 1
  • покривени 1
  • покривено 1
  • покрила 1
  • покровитељ 1
  • покрупних 1
  • покуља 1
  • покуљаше 1
  • Покупио 1
  • покуша 3
  • покушавали 1
  • покушавао 2
  • покушајте 1
  • Покушајте 1
  • покушала 1
  • покушали 1
  • покушам 1
  • покушао 1
  • покушате 1
  • покушати 3
  • покушаћемо 1
  • пола 25
  • Пола 3
  • полагала 1
  • полагано 18
  • Полагано 5
  • полаганом 1
  • полагачко 1
  • полаже 2
  • полазак 1
  • ПОЛАЗАК 1
  • полази 2
  • полазило 1
  • полазио 1
  • Полако 1
  • полако 3
  • поласку 4
  • поле 1
  • полеђини 1
  • полетом 1
  • полијелејом 1
  • полију 1
  • политиран 1
  • политираном 2
  • политичка 1
  • политичке 2
  • политичког 2
  • политичком 1
  • полиција 1
  • Полиција 1
  • полиције 1
  • полицијом 2
  • полицијска 1
  • половине 1
  • половини 2
  • половину 1
  • положај 12
  • положаја 5
  • положаје 1
  • положајем 4
  • положају 13
  • положена 2
  • положене 1
  • положеној 1
  • положи 2
  • положила 1
  • положио 1
  • положити 1
  • полу 4
  • полугласно 7
  • полудела 1
  • полукругу 1
  • полумрак 1
  • полумрачним 1
  • полумртвог 1
  • полуотворена 1
  • полупразан 1
  • полуцивилизованом 1
  • поља 3
  • поље 4
  • пољима 1
  • пољске 1
  • пољски 1
  • пољу 1
  • пољуби 8
  • пољубим 1
  • пољубио 1
  • пољубиш 1
  • пољупцима 3
  • помагао 2
  • помађаривање 1
  • помађарили 1
  • помаже 1
  • помало 1
  • Помало 1
  • помена 1
  • помене 1
  • помену 1
  • поменусмо 1
  • поменути 1
  • поменуто 1
  • поменутој 1
  • поменуту 1
  • помешано 1
  • помилова 1
  • Помиловањима 1
  • помињеш 1
  • помињући 2
  • помисао 1
  • Помисли 1
  • помисли 5
  • Помислио 1
  • помислио 3
  • помислити 4
  • помишљајући 1
  • помишљала 2
  • помишљао 2
  • помишљате 1
  • Помишљах 1
  • помогли 2
  • помогло 1
  • помогне 2
  • помогнем 1
  • помодне 1
  • поможе 2
  • помози 1
  • Помози 2
  • поморанџу 1
  • помоћ 13
  • помоћи 19
  • помоћу 4
  • понавља 1
  • понављају 1
  • понављали 2
  • Понављам 2
  • понављања 3
  • понављање 1
  • понављао 1
  • понављаше 1
  • понајбоље 1
  • понајразумљивија 1
  • понајчудноватија 1
  • понамештани 1
  • понашања 1
  • понашању 1
  • понегде 3
  • Понекад 1
  • понекад 15
  • понеке 1
  • понеки 1
  • понеких 2
  • понело 1
  • понемчен 1
  • Понео 1
  • понео 2
  • понесите 1
  • понесу 1
  • понети 2
  • понижени 1
  • понизити 1
  • понизиш 1
  • понизно 1
  • понова 2
  • понови 2
  • поновио 1
  • поновити 1
  • поновљеној 1
  • поновно 1
  • поново 2
  • понором 1
  • понос 1
  • поносим 1
  • поносит 2
  • поносити 1
  • поноситим 1
  • поносито 2
  • поноситог 1
  • поноситости 1
  • поносом 1
  • понуда 1
  • понуди 5
  • понудила 1
  • понудиле 1
  • понуду 1
  • поп 1
  • попе 4
  • попео 1
  • попеше 2
  • попи 1
  • попије 1
  • попијем 2
  • попио 1
  • поплашена 1
  • поплашено 7
  • поплашили 1
  • попне 1
  • попну 1
  • поправи 2
  • поправило 1
  • поправио 2
  • поправити 1
  • поправљања 1
  • поправљање 1
  • попреко 1
  • попрети 1
  • попречне 1
  • популаризацији 1
  • популарним 1
  • популарност 1
  • попусти 1
  • попустише 1
  • попустљивији 1
  • попустљиво 1
  • попустљивости 1
  • попуштају 1
  • попуштајући 1
  • попуштате 1
  • поразговори 1
  • поразила 2
  • порасли 1
  • Поред 5
  • поред 69
  • поредак 2
  • поређаних 1
  • порекла 2
  • порекло 2
  • пореклу 2
  • поремете 1
  • поремећен 1
  • поремећено 1
  • поретка 1
  • порећи 2
  • порицао 1
  • породица 11
  • породицама 1
  • породице 15
  • породици 9
  • породицом 3
  • породицу 5
  • породична 1
  • породичне 1
  • породични 1
  • породичним 1
  • породичних 1
  • породичног 2
  • породичном 1
  • порока 3
  • пороци 1
  • пороцима 1
  • портир 1
  • портиру 1
  • порука 1
  • порумене 3
  • поручена 1
  • поручи 1
  • Поручивао 1
  • поручио 2
  • Поручио 2
  • Поручише 1
  • поруџбине 1
  • порушио 1
  • посаветује 1
  • посади 1
  • Посао 1
  • посао 13
  • посведневно 1
  • посветим 1
  • посветите 1
  • посветити 1
  • посвећен 1
  • посвећена 1
  • посвршују 1
  • посебно 1
  • поседе 1
  • поседи 1
  • поседоше 1
  • посета 6
  • посетама 2
  • посете 9
  • посети 7
  • посетилац 1
  • посетиле 1
  • посетим 1
  • посетимо 1
  • посетиоцима 1
  • посетите 3
  • посетити 3
  • посетницу 3
  • посету 8
  • посећена 1
  • посећивала 1
  • посећивања 1
  • посећивао 4
  • посећује 1
  • посигурно 1
  • поситних 1
  • посла 19
  • послала 3
  • посланика 1
  • Посланству 1
  • послао 2
  • послати 2
  • Послаћу 2
  • Послаше 1
  • После 20
  • после 91
  • последица 2
  • Последице 1
  • последице 5
  • последња 7
  • последње 17
  • последњег 4
  • последњем 3
  • последњи 6
  • последњим 1
  • последњима 1
  • последњих 2
  • последњој 1
  • последњу 1
  • послетку 5
  • пословање 1
  • пословању 2
  • пословаше 1
  • послове 8
  • послови 1
  • пословима 2
  • послом 2
  • послу 2
  • Послужитељ 4
  • послужитељ 8
  • Послужитеља 1
  • послужитеља 3
  • послужитељу 3
  • послузи 1
  • послуша 2
  • послушај 1
  • послушајте 1
  • послушали 1
  • послушао 1
  • послушати 1
  • послушност 1
  • послушношћу 1
  • посматрајући 3
  • посматрала 2
  • посматралачким 1
  • посматрале 1
  • посматрам 1
  • посматрања 2
  • посматрање 2
  • посматрању 1
  • посматрао 4
  • посматраоца 1
  • посматрате 1
  • посматраше 2
  • посрамљен 1
  • посредан 1
  • посреством 1
  • посрнуло 1
  • посртала 1
  • поста 1
  • постави 2
  • поставила 1
  • поставио 1
  • поставише 1
  • постављен 1
  • постављене 1
  • постављених 1
  • постада 1
  • постаде 6
  • постадох 1
  • постајао 1
  • постаје 2
  • Постала 1
  • постала 7
  • постали 1
  • постало 2
  • постанем 1
  • постанете 2
  • постанка 1
  • постанку 1
  • постао 17
  • постарати 1
  • постати 2
  • постаћете 2
  • постеља 3
  • постеље 10
  • постељи 10
  • постељу 3
  • постепеног 1
  • постепености 1
  • постигав 1
  • постигао 1
  • постигне 2
  • постигнете 1
  • постићи 3
  • постојала 2
  • постојало 1
  • постојанство 1
  • постојати 1
  • постоје 1
  • постоји 5
  • пострек 1
  • пострешене 1
  • поступак 6
  • поступака 1
  • поступало 1
  • поступам 1
  • поступати 1
  • поступило 1
  • поступка 3
  • поступно 1
  • поступцима 1
  • посуђа 1
  • посумњао 1
  • потајно 1
  • потајном 1
  • потаман 1
  • потанко 1
  • потапша 1
  • потврђиваше 6
  • потезима 2
  • потекао 1
  • потекла 1
  • потекло 1
  • потказивања 1
  • потока 1
  • потомке 1
  • потомци 1
  • потоп 1
  • потпаљеног 1
  • потпис 1
  • потписом 2
  • потпише 1
  • потпишете 1
  • потпишите 1
  • потпомагала 2
  • потпомагаће 1
  • потпомогнут 1
  • потпоре 2
  • потпору 1
  • потпуне 1
  • Потпуно 1
  • потпуно 10
  • потпуној 1
  • потпуну 1
  • Потражи 1
  • потражи 5
  • потражило 1
  • потражим 1
  • потражио 1
  • потражише 1
  • потражујемо 1
  • потраја 1
  • Потреба 1
  • потреба 6
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 8
  • потреби 1
  • потребни 2
  • потребним 1
  • потребно 18
  • потребом 2
  • потребу 2
  • потребују 1
  • потрес 2
  • потреса 2
  • потресе 2
  • потресен 1
  • потресено 1
  • потркуше 1
  • потроши 1
  • потрошила 1
  • потрошили 1
  • потрошим 1
  • потрошно 1
  • потрти 1
  • потруди 1
  • Потруди 1
  • потрудили 1
  • потрудићу 1
  • потрчаше 1
  • потрчи 1
  • потрчите 1
  • потукли 1
  • потурчењака 1
  • потчињена 2
  • потчињени 1
  • поћи 2
  • поуздала 1
  • поуздам 1
  • поуздан 3
  • поуздани 2
  • поузданије 1
  • поузданији 1
  • поузданим 1
  • поуздано 5
  • поузданости 2
  • поуздану 1
  • поуздања 1
  • поуздање 1
  • ПОУКА 1
  • поука 2
  • поучавати 1
  • похабана 1
  • похађали 1
  • похађати 1
  • похвалама 1
  • похвале 1
  • похвалу 1
  • Похита 1
  • похита 4
  • похитају 1
  • похитала 1
  • похитали 1
  • похитам 1
  • похитао 2
  • похитати 1
  • поцепани 1
  • поцрвене 1
  • поцрвенивши 1
  • поцрпао 1
  • почасну 2
  • почаст 1
  • почасти 2
  • Поче 1
  • поче 19
  • почев 1
  • почела 8
  • почеле 3
  • почели 2
  • почело 3
  • почео 10
  • Почео 4
  • почетак 3
  • почети 2
  • почетка 4
  • почетку 5
  • почетник 1
  • почетнику 2
  • почетничке 1
  • почетничких 1
  • Почеше 1
  • почеше 3
  • почивао 1
  • почивке 6
  • починила 1
  • починити 1
  • починули 1
  • почињао 1
  • почиње 5
  • почињемо 1
  • Почињете 1
  • почињу 2
  • почињући 1
  • почни 1
  • пошаље 3
  • пошаљем 1
  • пошаљете 1
  • Пошаљите 1
  • пошао 2
  • пошвабила 1
  • пошла 2
  • пошли 2
  • пошље 1
  • пошљите 1
  • поште 1
  • поштен 2
  • поштених 1
  • поштено 5
  • поштеној 1
  • поштеном 1
  • поштења 1
  • пошти 1
  • пошто 27
  • Пошто 6
  • поштовања 4
  • поштовање 1
  • поштовати 1
  • Поштом 1
  • пошту 3
  • поштујем 3
  • пр 1
  • прав 1
  • Права 1
  • права 26
  • Правда 1
  • правдало 1
  • праве 3
  • праведно 1
  • правећи 1
  • прави 7
  • правији 1
  • правилан 1
  • правили 1
  • правилима 2
  • правилније 1
  • правим 2
  • правима 2
  • правио 1
  • правих 2
  • правичан 1
  • правник 1
  • правника 1
  • право 29
  • правог 1
  • правога 1
  • правозаступник 1
  • правом 2
  • Православље 1
  • православна 1
  • Православна 1
  • православне 1
  • православни 1
  • православним 3
  • праву 10
  • правца 2
  • праг 2
  • Прагу 1
  • ПРАГУ 1
  • прагу 7
  • прадед 1
  • празан 1
  • Празна 1
  • празна 3
  • празне 2
  • празни 1
  • празним 1
  • празнична 1
  • празничне 1
  • празнично 2
  • празно 1
  • Практика 1
  • практичне 1
  • практичније 1
  • практичнијем 1
  • практичним 1
  • практичних 2
  • практично 3
  • практичну 1
  • прапорчиће 1
  • прати 1
  • пратила 1
  • пратили 1
  • пратио 1
  • пратити 1
  • пратња 1
  • пратњи 5
  • пратњом 1
  • праћаше 2
  • прашини 1
  • прашњаву 1
  • прашта 1
  • праштајући 1
  • праштаху 1
  • ПРВА 1
  • прва 8
  • првак 1
  • прваци 1
  • Прве 1
  • прве 5
  • првенац 1
  • првенства 1
  • првенчетову 1
  • први 29
  • Први 5
  • првим 2
  • првина 1
  • првих 5
  • прво 3
  • првог 4
  • првога 3
  • првој 1
  • првом 7
  • прву 4
  • пргав 1
  • пргави 1
  • пргавост 1
  • пре 69
  • Пре 7
  • пребацивали 1
  • пребацивања 5
  • пребацивање 1
  • пребацивањима 1
  • пребацивао 1
  • пребацивати 2
  • пребациваше 1
  • пребацила 1
  • пребацује 1
  • пребацујеш 1
  • пребацују 1
  • пребди 1
  • пребдио 1
  • пребива 1
  • пребивају 2
  • пребивања 2
  • пребивао 1
  • пребиваше 1
  • преблаги 1
  • пребледе 5
  • пребледео 1
  • преближује 1
  • пребогат 1
  • преболети 2
  • пребриса 1
  • преброја 1
  • преброје 1
  • пребројим 1
  • превагу 1
  • превазилазило 1
  • превари 1
  • преварила 3
  • преведене 1
  • превелика 1
  • превелике 2
  • превео 1
  • превести 1
  • превлачила 1
  • превлашћу 1
  • превод 1
  • превођаху 1
  • преврат 2
  • преврне 1
  • преврнути 1
  • прегазила 1
  • прегаоцима 1
  • преглед 3
  • прегледа 3
  • прегледала 1
  • прегледали 1
  • прегледао 3
  • прегледаше 1
  • прегрши 1
  • пред 139
  • Пред 6
  • преда 17
  • предавања 2
  • предавање 1
  • предавањима 1
  • предавао 2
  • предавим 1
  • Предаде 1
  • предаде 7
  • предаје 1
  • предајем 1
  • Предајте 1
  • предака 2
  • предам 2
  • предамо 1
  • предао 4
  • предате 2
  • предати 5
  • предаш 1
  • предвечерја 2
  • предвечерје 1
  • предвечерњем 1
  • предвидео 2
  • предвидети 2
  • предвиђала 1
  • Предвиђам 1
  • предвиђам 2
  • предвиђао 6
  • предграђа 1
  • предграђе 2
  • предграђима 1
  • предзнак 1
  • предлагала 3
  • предлагача 1
  • предлаже 1
  • предлажеш 1
  • предлог 1
  • предлогом 1
  • предмет 1
  • предметима 1
  • предњој 1
  • предомишљала 2
  • предосећаје 1
  • предохране 1
  • предрагог 1
  • предрх 1
  • председава 1
  • предсобље 2
  • предсобљу 1
  • представа 1
  • представе 1
  • представи 1
  • представила 1
  • представим 1
  • представио 2
  • представите 1
  • представља 3
  • представљају 3
  • представљајући 1
  • представљала 1
  • представљали 1
  • представљам 1
  • представљана 1
  • представљање 1
  • представљао 3
  • представљаху 1
  • представник 1
  • представнике 1
  • Представници 1
  • предузе 1
  • предузетом 1
  • предузећа 1
  • предузеће 1
  • предузећем 2
  • предузме 1
  • предупредим 1
  • предупредити 1
  • предусретљиво 1
  • предусретљивост 1
  • предусретљивости 1
  • пређашња 3
  • пређашње 4
  • пређашњег 1
  • пређашњем 2
  • пређашњи 2
  • пређе 18
  • пређох 1
  • пређоше 1
  • През 13
  • Преза 1
  • прездравити 1
  • презиме 1
  • презимена 1
  • Презимена 1
  • презире 2
  • презирем 2
  • презирете 1
  • презриво 1
  • преиначавају 1
  • прек 1
  • прекидао 1
  • прекиде 5
  • прекине 1
  • прекинем 1
  • прекинуо 3
  • прекинут 1
  • прекинути 3
  • преклињала 2
  • преко 35
  • Преко 5
  • прекобројну 1
  • прекодан 3
  • преконоћ 4
  • прекор 1
  • прекорачи 2
  • прекорачили 1
  • прекорачити 2
  • прекорно 1
  • прекосутра 1
  • Прекосутра 2
  • прекрасна 1
  • прекрасно 3
  • Прекрасно 3
  • прекрасну 1
  • прекрати 2
  • прекратило 1
  • прекратити 1
  • прекрсти 1
  • прелаз 2
  • Прелазе 1
  • прелазећи 1
  • прелазим 2
  • прелазио 1
  • прелетала 1
  • прелете 3
  • прелиставао 1
  • прелом 1
  • Према 1
  • према 67
  • премери 2
  • преместе 1
  • преместила 1
  • преместио 1
  • преместих 1
  • премештена 1
  • премишљаше 1
  • пренемагање 1
  • пренесе 1
  • преноћи 3
  • преноћили 1
  • преноћимо 1
  • преноћиште 1
  • преобрати 1
  • преобући 1
  • преобучете 1
  • преоста 1
  • преостајало 1
  • преостаје 6
  • преостају 1
  • преостало 1
  • преостатке 1
  • преотме 1
  • препатио 1
  • препираху 1
  • препиркама 1
  • препирке 2
  • препирку 2
  • Преписивањем 1
  • преписују 1
  • препише 1
  • препишем 1
  • преплашено 1
  • преплаши 1
  • препокриле 1
  • препорођен 1
  • препоруку 1
  • препоруци 1
  • препоручи 1
  • препоручивала 1
  • препоручивао 2
  • препоручила 1
  • препоручите 1
  • препоручујем 1
  • препоручујући 1
  • препрека 1
  • препрекама 1
  • препреке 2
  • препреку 1
  • препуна 1
  • прерана 1
  • пресадити 1
  • пресвлаке 1
  • пресвлаку 1
  • пресвлачити 1
  • пресвуче 1
  • пресели 2
  • пресећи 1
  • пресецала 1
  • пресече 1
  • пресечено 1
  • преслатким 1
  • пресрећна 1
  • пресрећни 1
  • пресрећно 1
  • пресрећну 1
  • престављао 1
  • престаде 1
  • престадох 1
  • престала 1
  • престало 1
  • престао 2
  • престарела 1
  • престати 1
  • престо 1
  • престојала 1
  • престола 1
  • престоли 1
  • престолу 3
  • престоница 2
  • престоницама 1
  • престонице 1
  • Престонице 1
  • престоници 3
  • престоно 1
  • престрави 3
  • престрављен 1
  • престрављено 2
  • пресудан 1
  • пресуде 1
  • пресудна 1
  • претвара 1
  • претварањем 1
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претворити 1
  • прете 1
  • претежан 1
  • претежнијим 1
  • претежно 1
  • Претекао 1
  • претекао 3
  • претекли 1
  • претекнем 1
  • претендује 1
  • претерана 1
  • претеране 1
  • претераним 1
  • претерано 3
  • претерану 1
  • претећи 1
  • прети 1
  • претиле 1
  • претње 1
  • претопао 1
  • претпоставити 6
  • претпоставку 1
  • претпоставља 1
  • претпрошле 1
  • Претпрошле 1
  • претресају 1
  • претресање 1
  • претресаху 1
  • претрпео 2
  • претрпи 2
  • претрпљене 1
  • претходно 1
  • прећаше 1
  • прећутала 1
  • прећутали 1
  • прећутао 1
  • префињеним 1
  • префињеност 1
  • прехитрио 1
  • преходница 1
  • преходницама 1
  • преходницима 1
  • преходно 1
  • преходнога 1
  • преходном 1
  • прецениле 1
  • преци 3
  • прецизно 1
  • прецртају 1
  • пречом 1
  • пречу 1
  • прешла 3
  • Прештампано 1
  • пржене 1
  • При 4
  • при 59
  • прибавио 1
  • прибегава 2
  • прибегла 1
  • Прибежиште 1
  • прибележи 4
  • прибележили 1
  • Прибележио 1
  • прибелешка 1
  • прибере 1
  • прибећи 1
  • приближавала 1
  • приближавао 1
  • приближи 9
  • приближивао 3
  • приближиваше 1
  • приближила 1
  • приближио 1
  • приближите 1
  • приближише 1
  • приближна 1
  • приближно 1
  • приближује 8
  • приближујете 1
  • приближују 2
  • прибра 2
  • прибран 1
  • прибрао 3
  • привидно 3
  • привиђења 1
  • привиђење 1
  • привикнем 1
  • привлачила 1
  • привлачна 1
  • привлачне 1
  • привлачнији 1
  • привлачним 1
  • привлачно 1
  • привлачну 1
  • приволи 1
  • привредили 1
  • привређује 1
  • привремене 1
  • привремену 1
  • приврженика 1
  • Приврженика 1
  • приврженике 1
  • приврженост 1
  • привукле 1
  • привуче 1
  • пригодним 1
  • придвечерја 1
  • приде 1
  • придике 1
  • придици 1
  • придобије 1
  • придолазе 1
  • придошлице 1
  • придошлици 1
  • придошлицу 2
  • придружи 3
  • придружиле 1
  • придружим 1
  • придружио 3
  • Приђе 2
  • приђе 9
  • Приђи 1
  • приђите 1
  • приздрави 1
  • призна 1
  • признаде 1
  • признадох 1
  • признаје 1
  • Признајем 1
  • признајем 6
  • признајемо 1
  • признајете 2
  • признала 2
  • признанице 1
  • признања 1
  • признање 6
  • признати 8
  • призор 4
  • призора 2
  • призоре 1
  • призори 1
  • пријавило 1
  • пријавим 1
  • пријављују 1
  • пријатан 4
  • пријатељ 11
  • Пријатељ 2
  • пријатеља 21
  • пријатељевој 1
  • пријатељеву 1
  • пријатељем 2
  • пријатељи 2
  • Пријатељи 2
  • пријатељица 3
  • пријатељице 2
  • пријатељици 1
  • пријатељицу 1
  • пријатељске 1
  • пријатељским 1
  • пријатељских 1
  • пријатељства 2
  • пријатељствима 1
  • Пријатељство 1
  • пријатељство 2
  • пријатељством 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 9
  • пријатна 2
  • Пријатна 2
  • пријатнија 1
  • пријатније 1
  • пријатним 1
  • пријатних 1
  • пријатно 7
  • пријатном 3
  • прико 3
  • прикривао 1
  • прикрије 3
  • прикупио 1
  • прикупљаху 1
  • прилагодан 1
  • прилазио 1
  • прилегни 1
  • прилепи 1
  • прилика 20
  • приликама 26
  • прилике 41
  • приликом 9
  • прилику 8
  • прилици 30
  • приличан 1
  • Приличан 1
  • приличило 1
  • прилично 7
  • прилог 1
  • прима 3
  • примамио 1
  • примамљива 3
  • примамљивија 1
  • примамљивије 1
  • примамљиво 4
  • примате 1
  • примати 2
  • примедаба 3
  • примедба 2
  • примедбама 1
  • примедбе 1
  • примедби 1
  • примедбу 3
  • применити 1
  • примену 1
  • пример 8
  • примете 2
  • примети 9
  • приметила 12
  • приметили 3
  • приметим 1
  • Приметио 1
  • приметио 15
  • приметих 1
  • Приметих 1
  • приметна 1
  • приметно 1
  • примећивала 1
  • примећивали 1
  • примећује 1
  • прими 4
  • примила 1
  • Примила 1
  • примили 3
  • примио 4
  • примисмо 1
  • примите 1
  • примити 7
  • примицала 1
  • примљен 1
  • примљена 1
  • приморају 1
  • приморати 2
  • Приморје 1
  • примчива 2
  • примчиво 1
  • примчиву 1
  • принуђена 1
  • принуђени 1
  • принуђено 1
  • принцезе 1
  • припада 2
  • припадају 1
  • припадам 1
  • припадамо 1
  • припадао 1
  • припадаху 2
  • припалио 1
  • приписивао 1
  • приповедам 1
  • припомогле 1
  • припрема 1
  • припремао 1
  • припреме 1
  • припреми 3
  • припремила 1
  • припремио 1
  • припремити 1
  • припремљене 1
  • прирастао 1
  • приреди 1
  • приредила 2
  • приређивала 1
  • приређивача 1
  • приређивачем 1
  • природа 4
  • природе 5
  • природи 3
  • природна 1
  • природне 2
  • природни 3
  • природним 2
  • Природно 1
  • природно 4
  • природњака 1
  • природу 1
  • прирођене 1
  • прирођено 1
  • присвоји 1
  • присебна 1
  • присенку 1
  • прискочи 1
  • Приспев 1
  • приспели 1
  • приспелим 1
  • Приспео 1
  • приспеше 1
  • пристаде 2
  • пристадох 1
  • пристајале 1
  • пристајали 1
  • пристајало 1
  • пристаје 3
  • пристајем 3
  • пристајете 1
  • Пристајеш 1
  • пристала 4
  • пристали 1
  • присталица 1
  • присталицама 1
  • пристанак 3
  • пристане 2
  • пристаниште 1
  • пристаништу 1
  • пристанком 1
  • пристао 3
  • пристати 1
  • пристојним 1
  • пристојно 2
  • пристојној 3
  • пристојности 1
  • приступ 1
  • приступа 3
  • приступи 5
  • приступио 1
  • присуства 1
  • Присуство 1
  • присуствовати 1
  • присуством 1
  • присуству 1
  • присутан 1
  • присутне 1
  • присутни 1
  • присутност 2
  • притегне 1
  • притискујући 1
  • притисне 1
  • притиште 2
  • притрчаху 1
  • приуготовљен 1
  • приуготовљени 1
  • приуготовљено 1
  • прихвати 3
  • прихватите 2
  • прихватиш 1
  • прихватише 1
  • прихваћала 1
  • приход 3
  • прихода 2
  • приходи 1
  • приходом 2
  • прича 6
  • причај 1
  • Причајте 1
  • причала 1
  • Причали 1
  • причали 2
  • причало 1
  • причао 2
  • причасте 1
  • причати 1
  • причека 1
  • Причекајте 1
  • причекајте 2
  • причекаћу 1
  • причу 1
  • причувај 1
  • пришао 1
  • пришипетља 1
  • прљав 2
  • прљава 1
  • прљави 2
  • прнут 1
  • пробавимо 1
  • пробијала 1
  • пробитачна 1
  • пробитачније 1
  • проблема 1
  • пробуди 9
  • пробудила 1
  • пробудио 4
  • пробудити 1
  • пробуђена 1
  • проведе 3
  • проведем 2
  • проведеног 1
  • проведену 1
  • провеле 1
  • провео 3
  • провидне 1
  • провидни 1
  • провидног 1
  • проводе 2
  • проводила 1
  • проводили 1
  • проводио 1
  • проводити 1
  • проводно 2
  • провокатера 1
  • прогласио 1
  • прогледао 1
  • прогнање 1
  • проговори 20
  • проговорио 1
  • програма 1
  • прогутао 1
  • прода 1
  • продавнице 1
  • продавца 1
  • продао 1
  • продати 1
  • продера 1
  • продире 1
  • продре 1
  • продрла 1
  • продудужење 1
  • продужава 1
  • продужавајући 1
  • продужавала 1
  • продужавам 1
  • продуже 1
  • продужи 11
  • продужила 1
  • продужили 1
  • продужио 1
  • продужите 3
  • продужити 1
  • продужују 1
  • Прође 4
  • прође 9
  • прођи 1
  • Прођоше 3
  • прођоше 4
  • проживео 1
  • прозбори 2
  • Прозор 1
  • прозор 11
  • прозора 8
  • прозоре 1
  • Прозори 1
  • прозори 3
  • прозорима 2
  • прозорја 1
  • прозором 2
  • прозорски 1
  • прозору 10
  • прозрело 1
  • прозрео 1
  • произведе 2
  • произведу 1
  • произвела 1
  • произвеле 1
  • произвео 1
  • произвести 1
  • производе 1
  • произилазе 1
  • произићи 1
  • произлазе 1
  • произлази 1
  • пројуре 1
  • пројури 1
  • пројурила 1
  • пројурише 1
  • проклет 1
  • проклети 1
  • проклетством 1
  • проклињати 1
  • проклињем 1
  • прокопима 1
  • Прокте 1
  • пролажаше 1
  • пролазаше 1
  • пролазе 3
  • пролазећи 1
  • пролази 3
  • пролазиле 2
  • пролазили 5
  • пролазио 2
  • пролазише 1
  • пролазна 1
  • пролазно 1
  • пролазу 3
  • пролетела 1
  • пролетњи 1
  • пролећа 1
  • промашио 1
  • промена 1
  • промене 3
  • промени 2
  • променила 1
  • промениле 1
  • променио 3
  • промену 1
  • промет 1
  • Промишљала 1
  • промотрио 1
  • промрмља 1
  • промуклим 1
  • проналаском 2
  • пронеше 1
  • пропада 1
  • пропадају 1
  • пропадајући 1
  • пропадања 1
  • пропадање 1
  • пропала 2
  • пропале 1
  • пропали 2
  • пропалица 6
  • пропалице 1
  • пропао 4
  • пропаст 6
  • пропасти 6
  • Пропашћете 1
  • проповедајући 1
  • пропутовали 1
  • пропушта 1
  • прорачунати 1
  • проредом 1
  • проређеније 1
  • проричући 1
  • просе 1
  • просед 2
  • проседа 1
  • проседој 1
  • просечно 2
  • проси 2
  • просидба 1
  • просидби 2
  • просидбом 2
  • просидбу 1
  • просилаца 2
  • просим 5
  • просиоцем 1
  • просиоци 1
  • просити 1
  • просјака 1
  • Просјачка 1
  • Проста 1
  • проста 5
  • простак 1
  • просте 1
  • прости 1
  • простих 1
  • Просто 2
  • просто 5
  • простог 1
  • простодушно 2
  • простодушности 1
  • простоме 1
  • простор 3
  • простора 2
  • простоте 2
  • простран 1
  • пространо 1
  • пространој 1
  • пространу 1
  • протекла 1
  • протектори 1
  • протекцијом 1
  • протерали 3
  • протерам 1
  • против 7
  • противи 1
  • противила 1
  • противим 2
  • противљаху 1
  • противна 4
  • противника 1
  • противниковим 1
  • противно 2
  • противног 1
  • противној 1
  • противном 1
  • противност 2
  • противну 1
  • противу 10
  • проткана 1
  • проткане 1
  • протопресвитеријат 1
  • протрља 1
  • протура 1
  • проћердам 1
  • проћи 5
  • проузроковала 1
  • проузрокованим 1
  • проузроковао 1
  • проузроковати 1
  • проузрокује 1
  • проучавао 1
  • проуче 1
  • проучи 1
  • професор 1
  • професора 1
  • професором 1
  • проходао 1
  • процењује 1
  • Прочита 2
  • прочита 4
  • прочитавао 1
  • прочитала 1
  • прочитао 3
  • прочиташ 1
  • прошао 2
  • прошла 2
  • прошле 5
  • прошли 2
  • прошлим 1
  • прошлих 2
  • прошло 6
  • прошлост 5
  • прошлости 3
  • прошлошћу 3
  • прошћем 1
  • прслуком 1
  • прсне 2
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 4
  • прсти 2
  • прстима 1
  • пружа 2
  • пружало 1
  • пружао 1
  • пружену 2
  • пружи 7
  • пружила 1
  • пружиле 1
  • псећи 1
  • Пси 1
  • психо 1
  • психолошким 1
  • псовка 1
  • Пст 1
  • публике 1
  • Публике 1
  • публици 2
  • пукне 1
  • пун 14
  • пуна 3
  • пуначка 1
  • пуначку 1
  • пунђи 1
  • Пуне 1
  • пуне 7
  • пуни 2
  • пуним 3
  • пуно 27
  • пуноважност 1
  • пуној 1
  • пунолетна 2
  • пунолетства 1
  • пуном 3
  • пуну 2
  • пуста 1
  • пусте 1
  • пусти 5
  • пустила 2
  • пустили 1
  • пустим 4
  • пустио 1
  • Пустио 1
  • пустите 1
  • Пустите 1
  • пустити 1
  • пустиће 1
  • пусто 1
  • пустога 1
  • пустолов 1
  • пут 57
  • пута 30
  • путањом 2
  • путе 2
  • путеве 1
  • путевима 1
  • Путем 1
  • путем 9
  • пути 1
  • путник 2
  • путнице 1
  • Путници 1
  • путници 2
  • путницима 3
  • путничка 1
  • путничке 2
  • путничким 1
  • путничког 1
  • путовања 1
  • путовање 2
  • путовати 1
  • путу 12
  • путује 3
  • путујем 1
  • путујући 1
  • пуцкања 1
  • пушење 1
  • пушећи 1
  • пушили 1
  • Пушкин 1
  • пушта 2
  • пуштају 2
  • пуштала 3
  • пуштао 1
  • пуштен 1
  • пчелица 1
  • Р 1
  • рабатан 1
  • рабаџијска 1
  • раван 6
  • равна 1
  • равне 1
  • равни 3
  • равница 1
  • равног 1
  • равнодушан 2
  • равнодушна 1
  • равнодушни 1
  • равнотежу 1
  • рад 17
  • Рада 1
  • рада 4
  • раде 4
  • Раденик 1
  • раденика 1
  • Раденика 1
  • Раденику 1
  • раденичкога 1
  • радећи 1
  • Ради 2
  • ради 22
  • радије 2
  • радила 1
  • радили 2
  • радим 8
  • радимо 5
  • Радио 1
  • радио 10
  • радионицама 1
  • радите 4
  • радити 1
  • радиће 1
  • радиш 4
  • радни 1
  • радним 1
  • радних 1
  • радници 1
  • радња 1
  • радње 2
  • радњи 3
  • радо 16
  • радовала 1
  • радовао 1
  • радозналост 5
  • радом 3
  • радосно 8
  • Радост 1
  • радост 7
  • Радости 1
  • радости 4
  • радошћу 2
  • раду 2
  • радује 1
  • радујем 1
  • радујете 1
  • радујеш 1
  • радују 1
  • Разапињао 1
  • разапиње 1
  • разбарушеном 1
  • разбацујем 1
  • разбило 1
  • разбише 1
  • разборита 1
  • разборити 2
  • разборитост 1
  • разбраства 1
  • разбратио 1
  • Развадише 1
  • разведрише 1
  • развезе 1
  • разви 3
  • развија 1
  • развијао 1
  • развијати 2
  • развијен 2
  • развијена 2
  • развијеним 2
  • развијено 1
  • развио 1
  • развитак 2
  • развитка 2
  • развитку 1
  • развичем 1
  • развод 2
  • развратник 1
  • разгали 1
  • разгалити 1
  • разгледа 2
  • разгледала 1
  • разгледао 1
  • разгледате 1
  • разговарају 1
  • разговарајући 1
  • разговарала 4
  • разговарали 5
  • разговарало 1
  • разговарамо 3
  • разговарао 1
  • разговарасмо 1
  • разговарати 1
  • разговараху 2
  • разговор 32
  • Разговор 4
  • разговора 8
  • разговоран 2
  • разговоре 4
  • разговори 4
  • разговору 9
  • разгрну 1
  • раздваја 1
  • раздвајају 1
  • раздвоји 1
  • раздељују 1
  • раздрао 2
  • раздробиш 1
  • разиђоше 1
  • разилазиле 1
  • разишли 1
  • разјарену 1
  • разлагања 6
  • разлагање 5
  • разлагањима 1
  • разлагању 1
  • разлагао 2
  • разлагати 1
  • разлеже 1
  • разлика 5
  • разлике 1
  • разлику 8
  • различитог 1
  • разлог 2
  • разлога 3
  • разлоге 3
  • разложно 1
  • размаженим 1
  • размажено 1
  • размацима 1
  • размимоилазили 1
  • размишља 3
  • размишљај 1
  • размишљајући 1
  • размишљала 2
  • размишљам 2
  • размишљања 4
  • размишљање 1
  • размишљањем 1
  • размишљању 1
  • размишљао 1
  • размишљаше 3
  • размрси 1
  • разне 4
  • разним 6
  • разних 6
  • разноврсност 1
  • разнога 3
  • разноликих 1
  • разонодим 1
  • разори 1
  • разрешити 1
  • разривају 1
  • разрогачио 1
  • разуме 8
  • разумеваху 1
  • разумеваш 1
  • разумеде 4
  • разумела 2
  • разумеле 1
  • разумели 2
  • разумем 8
  • разумемо 2
  • разумео 7
  • разумете 1
  • разумети 10
  • Разумећете 1
  • разумеш 1
  • разуми 1
  • разумљиво 5
  • разуму 2
  • рај 2
  • рајска 1
  • ракију 1
  • раме 3
  • раменима 1
  • раменом 1
  • рамену 1
  • рана 2
  • рандеву 1
  • ране 1
  • раније 10
  • ранијим 1
  • рано 7
  • раном 1
  • рану 3
  • расејано 2
  • раскине 1
  • раскомаданог 1
  • раскопчаним 1
  • раскош 1
  • раскошних 1
  • раскошно 1
  • раскрави 1
  • раскрснице 1
  • раскрсници 1
  • распикућства 1
  • распитао 1
  • распитате 1
  • распитиваше 1
  • распитује 1
  • распитујеш 1
  • расплетеном 1
  • распознаје 1
  • распознати 2
  • располагати 1
  • располагаће 1
  • располажем 2
  • расположења 1
  • расположење 5
  • расположењем 3
  • расположењу 15
  • распоред 1
  • распореда 1
  • распореду 2
  • распоређивали 1
  • расправа 1
  • расправе 1
  • расправио 1
  • расправити 1
  • расправљаху 1
  • распремају 1
  • распростирање 1
  • раставити 1
  • растају 1
  • Растају 1
  • растали 1
  • растанак 1
  • растанка 2
  • растанку 1
  • растану 1
  • растерао 1
  • растројства 1
  • растројство 1
  • растужи 1
  • расу 1
  • расут 1
  • расуте 1
  • расцветала 1
  • рат 1
  • ратови 1
  • рафинираним 1
  • рафова 1
  • рафове 1
  • рафовима 2
  • рахатлуку 1
  • рацијоналнога 1
  • рачун 1
  • рачуна 10
  • рачунају 1
  • рачунам 1
  • рачунању 1
  • рачунати 3
  • рачуне 2
  • рачунџија 3
  • раширише 1
  • Рашка 1
  • рашчистили 1
  • рашчистити 1
  • рашчишћавали 1
  • рашчуло 1
  • рђав 1
  • рђава 2
  • рђавим 2
  • рђавих 2
  • рђаво 5
  • рђавог 1
  • реалка 1
  • реалнија 1
  • ревизор 1
  • ревизора 1
  • ревизором 2
  • ревносно 1
  • револуција 1
  • револуцијонарна 1
  • револуцијонарних 1
  • револуцијонарнога 1
  • ред 16
  • реда 7
  • редака 1
  • редакција 1
  • редакције 1
  • редакцији 1
  • редакцијону 1
  • редакцију 3
  • реднику 1
  • редове 1
  • редови 1
  • редовима 1
  • редовни 1
  • редовних 1
  • редовно 3
  • редовног 1
  • редом 4
  • Реду 1
  • реду 6
  • редуту 1
  • редуша 2
  • ређе 4
  • резане 1
  • резонује 1
  • река 1
  • Рекао 1
  • рекао 14
  • реке 2
  • рекла 11
  • рекли 5
  • рекнем 2
  • Рекосте 1
  • рекосте 5
  • рекох 14
  • Рекох 7
  • Рекоше 1
  • рекоше 3
  • Религија 1
  • религијозног 1
  • рељеф 1
  • реметити 1
  • република 2
  • ресултат 2
  • ресултата 1
  • ретка 1
  • реткасту 1
  • ретке 3
  • ретких 1
  • ретко 3
  • ретком 2
  • ретку 2
  • Рећи 3
  • рећи 44
  • реферисала 1
  • Реци 1
  • реци 5
  • Рецидив 2
  • Рецимо 1
  • рецимо 4
  • Реците 2
  • реците 3
  • Реч 2
  • реч 22
  • рече 138
  • Рече 2
  • речени 1
  • реченице 1
  • речи 43
  • речима 16
  • речитости 1
  • речици 1
  • решавала 1
  • решавање 1
  • решавао 1
  • решавати 1
  • решен 1
  • решена 1
  • решења 1
  • решетке 1
  • реши 12
  • Реши 2
  • решила 4
  • решили 1
  • решим 1
  • решио 6
  • решити 2
  • решито 1
  • Реших 1
  • реших 4
  • Решише 1
  • ризница 1
  • ризницу 1
  • роб 1
  • робијаше 1
  • робијаши 1
  • робијашима 2
  • робље 1
  • робови 1
  • ровова 1
  • рог 1
  • рога 1
  • РОГА 1
  • рода 1
  • родбине 1
  • роди 1
  • родила 5
  • родили 1
  • родио 2
  • родитеља 7
  • родитеље 2
  • родитељи 3
  • родитељима 2
  • родитељска 1
  • родитељски 2
  • родитељским 3
  • родитељско 2
  • родитељском 1
  • родити 2
  • родних 1
  • родну 1
  • родом 1
  • Родом 1
  • роду 1
  • рођака 2
  • рођаци 1
  • рођена 3
  • рођења 1
  • рођењем 1
  • рођењу 1
  • розетом 1
  • рок 3
  • РОМАН 1
  • романа 1
  • романима 1
  • романсијер 1
  • романсијери 1
  • романтика 1
  • романтичким 1
  • романтичне 2
  • роману 1
  • ромори 1
  • ропству 1
  • ропћу 1
  • рубац 1
  • рубље 4
  • рубрици 1
  • ругаш 1
  • руе 1
  • ружа 1
  • ружно 3
  • рука 3
  • рукавице 1
  • рукама 13
  • руке 18
  • руковања 1
  • руковао 2
  • руковаше 1
  • руком 16
  • Рукопис 1
  • рукопис 2
  • рукопису 1
  • руку 40
  • рум 2
  • рума 1
  • румена 1
  • румене 1
  • руменије 1
  • руменило 1
  • руменити 1
  • румених 1
  • Румуни 1
  • румунске 1
  • румунски 3
  • румунских 1
  • румунској 1
  • рупици 1
  • рупцем 1
  • Русији 1
  • руски 2
  • Руских 1
  • руху 3
  • руци 9
  • руча 1
  • ручају 1
  • Ручак 1
  • ручак 3
  • ручали 2
  • ручка 2
  • ручку 1
  • ручним 1
  • с 114
  • С 4
  • Са 19
  • са 489
  • сабајле 1
  • саби 1
  • сабор 1
  • Сав 1
  • сав 10
  • Саве 1
  • савезу 1
  • савесношћу 1
  • савести 1
  • савет 3
  • савета 2
  • савете 2
  • саветима 2
  • саветова 2
  • саветовала 1
  • саветовао 1
  • саветоваше 2
  • саветодавац 1
  • саветодавца 1
  • саветује 1
  • саветујем 3
  • саветујете 1
  • саветујеш 1
  • саветују 1
  • савешћу 1
  • сави 1
  • савијена 1
  • савијутак 1
  • савијутку 1
  • савцит 1
  • сагињањем 1
  • сагласности 1
  • сагнуо 2
  • сагнуте 1
  • саграђена 1
  • саграђених 1
  • сад 124
  • Сад 33
  • Сада 5
  • сада 50
  • садањем 1
  • садашње 2
  • садашњег 1
  • садашњем 2
  • садашњим 2
  • садашњост 1
  • садашњошћу 1
  • садржину 1
  • Сажа 1
  • сажалева 1
  • сажалења 1
  • сажалењем 2
  • сажаљевам 1
  • саже 4
  • сазва 1
  • саздану 1
  • сазна 2
  • сазнаде 3
  • сазнадосмо 1
  • сазнадох 1
  • сазнаду 1
  • сазнала 1
  • Сазнала 1
  • сазнали 3
  • сазнало 1
  • сазнам 1
  • сазнање 3
  • сазнао 1
  • сазнате 1
  • сазнати 4
  • сазрео 1
  • сакри 2
  • сакрила 1
  • сакрио 2
  • сакрити 1
  • сакупљене 1
  • сакупљени 2
  • сала 1
  • сале 3
  • сали 2
  • салон 3
  • салона 1
  • салонски 1
  • салонској 1
  • салонску 1
  • салону 1
  • салончић 2
  • салончићу 1
  • салу 1
  • сам 556
  • сама 26
  • саме 5
  • сами 26
  • самим 3
  • самих 2
  • Само 14
  • само 191
  • самог 1
  • самога 4
  • самој 2
  • самом 4
  • самоопредељења 1
  • самостална 2
  • самосталне 1
  • самосталну 1
  • самостан 1
  • самоће 1
  • самоћи 1
  • самоубијства 1
  • самоубијство 1
  • самоуче 1
  • самрти 2
  • Самртник 1
  • самртничке 2
  • саму 4
  • сан 5
  • Санда 2
  • Сандо 5
  • сандука 1
  • сане 1
  • санта 1
  • сања 1
  • сањалице 1
  • сањаријама 3
  • сањарије 2
  • сањива 1
  • Сањиво 1
  • саопћење 1
  • саопштава 1
  • саопштавам 1
  • саопштења 2
  • саопштење 2
  • саопшти 1
  • Саопшти 1
  • саопштила 3
  • саопштим 3
  • саопштимо 1
  • саопштио 1
  • саопштите 2
  • сапуна 1
  • сапунџијским 1
  • сапунџијског 1
  • сапутник 1
  • сарадника 1
  • сарадником 1
  • сарказмом 1
  • саркастично 1
  • Сасвим 3
  • сасвим 43
  • саслуша 1
  • саслушају 1
  • саслушате 1
  • састава 1
  • Састави 1
  • саставити 2
  • састављених 1
  • састаде 1
  • састајали 1
  • састају 1
  • састали 1
  • Састанак 1
  • састанак 12
  • састанака 2
  • састане 3
  • састанемо 1
  • састанете 1
  • састанка 6
  • састанке 1
  • састанку 4
  • састанци 1
  • састанцима 1
  • састао 1
  • састати 3
  • сат 5
  • сата 11
  • сатанским 1
  • сате 2
  • сати 13
  • сатирући 1
  • сатреш 1
  • саучешћем 1
  • сахата 3
  • сахранио 1
  • сачека 9
  • сачекајте 1
  • сачекали 1
  • сачекам 1
  • сачекао 1
  • сачекати 3
  • сачекаш 1
  • сачува 2
  • сачувало 1
  • сачувам 1
  • сачувао 1
  • сва 7
  • свагда 1
  • свадбе 1
  • свадбени 1
  • свадби 1
  • свадљивости 1
  • свађе 1
  • свак 3
  • Свака 2
  • свака 5
  • Свакако 10
  • свакако 18
  • сваке 5
  • Сваки 1
  • сваки 17
  • Сваким 1
  • сваким 3
  • свако 11
  • сваковрсних 1
  • сваког 3
  • свакога 3
  • свакодневни 1
  • свакодневних 2
  • свакодневно 1
  • свакодневном 1
  • свакодневну 1
  • свакој 4
  • свакојаке 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 2
  • свакојаком 2
  • Сваком 1
  • сваком 5
  • свакоме 4
  • сваку 7
  • Свану 1
  • сванути 1
  • свастика 1
  • сватове 1
  • свачим 1
  • свашта 1
  • Све 11
  • све 166
  • свег 1
  • Свега 2
  • свега 30
  • сведок 1
  • свеж 2
  • свежа 1
  • свежањ 2
  • свеже 3
  • свежег 3
  • свежије 1
  • свежији 2
  • свежине 1
  • свежину 1
  • свежој 1
  • свежу 1
  • свеједно 1
  • Свеједно 1
  • свема 1
  • свемоћан 1
  • свемоћни 2
  • свему 14
  • свеопштега 1
  • свесни 2
  • свесним 1
  • свесно 1
  • свест 1
  • свестан 3
  • свести 6
  • Свет 2
  • свет 24
  • Света 1
  • СВЕТА 1
  • света 22
  • Свете 1
  • светила 1
  • Светина 1
  • светини 2
  • светиња 1
  • светитељске 1
  • Светла 1
  • светли 2
  • светлије 1
  • светлила 1
  • светлих 1
  • светлише 1
  • светло 1
  • светлост 3
  • Светлост 8
  • Светлости 3
  • светлошћу 1
  • светлуца 1
  • светлуцање 1
  • светњака 1
  • свето 1
  • Свето 1
  • светог 2
  • Светозара 1
  • Светој 1
  • светом 5
  • светске 1
  • светски 1
  • светскога 1
  • светској 1
  • свету 19
  • свећица 1
  • свећу 2
  • свеучилишни 1
  • свеучилишта 1
  • свеца 1
  • свецем 1
  • свечано 1
  • свечаном 2
  • свечаноме 1
  • свечаност 1
  • свечану 1
  • сви 33
  • Сви 4
  • свиде 1
  • свиди 1
  • свију 4
  • свиле 1
  • свилу 1
  • свим 4
  • свима 16
  • свињче 1
  • свира 1
  • свирала 4
  • свирали 1
  • Свирали 1
  • свираљке 1
  • свирање 4
  • свирању 1
  • свирати 2
  • свираш 1
  • свиреп 1
  • свирепи 2
  • свирепост 1
  • свирка 3
  • свирку 5
  • свирци 1
  • свих 3
  • свлачењу 1
  • свлачити 2
  • сво 1
  • свог 7
  • свога 17
  • сводова 1
  • сводовима 1
  • сводом 1
  • свој 65
  • своја 8
  • Своје 1
  • своје 94
  • својевољно 1
  • својег 2
  • својега 27
  • својеручно 1
  • својим 74
  • својима 2
  • својина 2
  • својих 22
  • својој 29
  • својом 19
  • својстава 2
  • својственост 1
  • својствену 1
  • својта 1
  • Своју 1
  • своју 78
  • свом 18
  • своме 28
  • сворим 1
  • сврати 2
  • свраћао 1
  • сврнем 1
  • сврси 1
  • сврха 1
  • сврхе 1
  • свршава 1
  • свршао 1
  • свршен 3
  • свршена 6
  • свршене 1
  • свршетку 3
  • сврши 8
  • свршив 1
  • свршила 2
  • свршим 1
  • свршио 3
  • свршити 5
  • сврших 1
  • сву 9
  • свуда 14
  • свукоше 1
  • се 1641
  • себе 33
  • себи 45
  • себичних 1
  • себично 1
  • себичност 1
  • себичњаштва 1
  • севдалијске 1
  • Севера 1
  • северној 1
  • Северној 1
  • Северозапада 1
  • седам 3
  • седамдесете 1
  • Седе 1
  • седе 23
  • седела 6
  • седели 2
  • седео 12
  • Седео 2
  • Седећи 1
  • седећи 11
  • седи 10
  • Седи 3
  • седим 4
  • седимо 1
  • Седите 1
  • седите 2
  • седиш 2
  • седишта 1
  • седиштима 1
  • седишту 1
  • седла 1
  • седне 7
  • седнемо 1
  • седнете 1
  • седницама 1
  • седну 1
  • Седоше 2
  • сеђаше 1
  • сезони 1
  • сејала 1
  • сејању 1
  • сејем 1
  • секе 1
  • секретар 1
  • сексер 4
  • сексера 1
  • села 8
  • селима 1
  • селу 3
  • сељак 6
  • сељака 4
  • сељаке 1
  • сељаку 1
  • сељанин 2
  • сељанка 2
  • сељанци 1
  • сељачка 2
  • сељачке 1
  • сељачкога 1
  • сељачком 3
  • сем 2
  • семе 2
  • Сен 1
  • сензације 1
  • сензацијони 1
  • сензацију 1
  • сенке 1
  • сентиментална 1
  • сентименталним 1
  • сентименталног 1
  • сентименталном 1
  • сео 2
  • сеоским 1
  • сеоцету 2
  • серија 1
  • СЕРИЈА 1
  • сестра 20
  • сестре 13
  • сестри 2
  • сестрино 1
  • сестрића 1
  • сестрићеве 1
  • сестрићима 1
  • сестрићу 1
  • Сестро 1
  • сестро 2
  • сестром 3
  • сестру 7
  • сетан 3
  • сети 5
  • сетила 2
  • сетим 1
  • сетио 2
  • Сетите 1
  • сетити 2
  • сетих 1
  • сетна 1
  • сетне 1
  • сетним 1
  • сетно 1
  • сетног 1
  • сетом 1
  • сећа 3
  • сећајте 1
  • Сећам 2
  • сећам 4
  • сећамо 1
  • сећања 1
  • сећање 1
  • сећао 1
  • сећате 1
  • сећати 1
  • Сећаш 1
  • сећаш 2
  • си 93
  • сиве 1
  • сиво 1
  • сивобелом 1
  • Сигетијеве 1
  • Сиглигетијеве 1
  • сигурно 1
  • Сигурно 2
  • сигурност 1
  • сиђе 1
  • сиђоше 1
  • сикира 1
  • сиктање 1
  • сила 4
  • силазити 1
  • силан 4
  • силе 4
  • сили 1
  • силна 3
  • силне 1
  • силним 2
  • силно 5
  • силном 1
  • силну 1
  • силом 7
  • силу 1
  • симетрично 2
  • симпатија 3
  • симпатије 3
  • симпатији 1
  • симпатичан 3
  • симпатична 1
  • симпатични 2
  • симпатичним 1
  • симпатично 1
  • симптомима 1
  • син 12
  • Син 2
  • сина 9
  • сине 6
  • синко 5
  • синова 1
  • синовима 1
  • синовље 1
  • синовљеве 2
  • синовљу 1
  • сином 3
  • синоћ 1
  • синоћњег 1
  • сину 1
  • синуше 1
  • сипао 1
  • сипљив 1
  • Сирена 1
  • сиренски 1
  • сировини 1
  • сиромах 4
  • сиромаху 1
  • сиромашак 2
  • сиромашан 1
  • сиромашне 1
  • сиромашнија 1
  • сиромашнијих 1
  • сиромашним 1
  • сиромаштва 1
  • сирота 1
  • сиротијој 1
  • сиротиња 2
  • сиротињом 1
  • сиротињски 1
  • сиротињским 2
  • сиротињског 1
  • сиротињу 3
  • сиротих 1
  • сиротици 1
  • сироту 1
  • сирочади 1
  • сисаваца 1
  • система 1
  • системе 1
  • сит 1
  • ситна 1
  • ситнаријом 1
  • ситне 1
  • ситним 2
  • ситница 7
  • ситницама 1
  • ситнице 1
  • ситничарским 2
  • сито 1
  • ситуације 1
  • ситуацију 1
  • сићушним 1
  • сишле 1
  • сја 1
  • сјај 8
  • сјаја 1
  • сјајан 2
  • сјајем 1
  • сјајна 3
  • сјајне 5
  • сјајни 2
  • сјајнија 1
  • сјајнију 2
  • сјајним 3
  • сјајних 4
  • сјајно 1
  • сјајног 2
  • сјајној 2
  • сјајном 3
  • сјају 6
  • скамењен 1
  • скамењена 1
  • скамијама 1
  • скандал 4
  • скандала 1
  • скандалом 1
  • скидајући 1
  • скиде 10
  • Скиде 3
  • складно 1
  • склон 1
  • склони 2
  • Склоњен 1
  • склопи 1
  • склопљеним 2
  • склопљених 2
  • скокну 1
  • Скопља 1
  • скопчана 1
  • скорим 2
  • Скоро 2
  • скоро 32
  • скочи 4
  • скочим 1
  • скочио 2
  • скрива 1
  • скривао 1
  • скривен 1
  • скривена 1
  • скривено 2
  • скривеног 1
  • скривеној 1
  • скривеном 1
  • скривену 1
  • скривио 1
  • скромна 1
  • скромно 1
  • скромној 1
  • скрупула 1
  • скрушену 1
  • скрхати 1
  • скрштених 1
  • скулторских 1
  • скуп 1
  • Скупа 1
  • скупа 4
  • скупе 2
  • скупи 1
  • скупили 1
  • Скупите 1
  • скупише 1
  • скупља 1
  • скупљала 1
  • скупљали 1
  • скупљамо 1
  • скупљан 1
  • Скупљање 2
  • скупље 2
  • скупо 3
  • скуповима 1
  • скупоцен 1
  • скупоцена 1
  • скупоцене 1
  • скупоценом 1
  • скупу 1
  • скупштина 1
  • скупштинским 1
  • скучен 1
  • скучено 1
  • скученог 1
  • слаб 4
  • слаба 3
  • слабачак 1
  • слабачка 3
  • слабачко 2
  • слабе 1
  • слабији 1
  • слабијих 1
  • слабим 2
  • слабити 1
  • слабо 3
  • слабој 2
  • слабост 1
  • слабости 3
  • слаботиња 1
  • слабоумни 1
  • слабуњав 1
  • слабуњаве 1
  • слабуњаво 1
  • слабуњавост 1
  • слава 2
  • Славе 2
  • Слави 1
  • славне 1
  • славни 1
  • славним 1
  • славних 1
  • Славо 1
  • Славонији 1
  • славу 2
  • слагалишта 1
  • слагао 2
  • слагати 1
  • Сладак 1
  • сладак 4
  • сладострасне 1
  • слажем 1
  • слажу 1
  • сланине 1
  • слао 4
  • сластима 1
  • слатка 1
  • слатке 1
  • Слатке 1
  • слатким 3
  • слатких 1
  • слатко 8
  • слатког 1
  • слатку 2
  • слегне 1
  • слепим 1
  • Слепог 1
  • слика 13
  • сликама 2
  • Слике 1
  • слике 9
  • слику 3
  • слици 1
  • сличица 1
  • сличним 1
  • сличних 1
  • Слично 1
  • слично 2
  • сличном 5
  • слободан 3
  • слободе 3
  • слободи 1
  • слободна 4
  • слободни 2
  • слободније 2
  • слободно 5
  • слободног 1
  • слободном 1
  • слободоуман 1
  • Слободоуман 1
  • слободоумних 1
  • слободу 4
  • Словаци 1
  • словачки 3
  • словачких 1
  • словеначки 1
  • словенскоме 1
  • словенску 1
  • словима 1
  • словом 1
  • сложен 1
  • сложене 1
  • сложених 1
  • сложи 1
  • Сложише 1
  • сложно 1
  • сломијеш 1
  • сломио 2
  • сломљене 1
  • Слуга 1
  • слуга 7
  • слугом 1
  • Службе 1
  • служби 3
  • службу 5
  • служе 1
  • служи 2
  • служило 1
  • служио 1
  • слутила 1
  • Слутила 1
  • слутим 1
  • слутио 3
  • слутите 2
  • слутње 2
  • слутњом 1
  • случај 15
  • Случај 3
  • случаја 5
  • случајева 1
  • случајевима 1
  • Случајно 1
  • случајно 8
  • случајности 1
  • случају 7
  • слуша 2
  • слушај 1
  • Слушај 2
  • слушајте 1
  • Слушајте 1
  • слушају 1
  • слушајући 2
  • слушала 3
  • слушалаца 4
  • слушале 1
  • Слушали 1
  • Слушам 1
  • слушам 6
  • Слушао 1
  • слушао 7
  • слушаоце 1
  • слушаоци 1
  • слушате 2
  • слушати 2
  • слушах 1
  • слушаше 3
  • смањио 1
  • сматра 1
  • сматрају 1
  • сматрале 1
  • сматрали 1
  • сматрало 1
  • сматрам 1
  • сматрати 3
  • Сматраћу 2
  • сме 7
  • смеде 4
  • Смедерева 2
  • Смедерево 1
  • Смедереву 2
  • смејала 1
  • смејао 1
  • смејати 1
  • смејете 1
  • смејући 2
  • смела 6
  • смели 1
  • смелији 1
  • смело 1
  • смелој 1
  • смелом 1
  • смелости 1
  • смем 4
  • сменише 1
  • смео 12
  • смер 9
  • смерова 2
  • смерове 1
  • сместа 1
  • сместе 1
  • сместити 1
  • сместише 1
  • смета 2
  • сметати 1
  • сметња 4
  • смех 1
  • Смеш 1
  • смеш 4
  • смешећи 1
  • смеши 2
  • смешио 1
  • смешна 1
  • смиловати 1
  • смилујете 1
  • смисао 1
  • смисла 5
  • смисли 2
  • смислу 4
  • смо 63
  • смотрено 1
  • Смочену 1
  • смрвим 2
  • смрвљена 1
  • Смрт 1
  • смрт 15
  • смртан 1
  • смрти 5
  • смртоносне 1
  • снага 1
  • снаге 10
  • снаго 1
  • снагом 1
  • снагу 5
  • снађе 2
  • снажна 1
  • снажним 2
  • снази 1
  • Снајка 1
  • снаше 1
  • снебивајући 1
  • сневесели 1
  • сневесељено 1
  • снег 3
  • снивала 1
  • снивамо 1
  • снивао 1
  • сниска 1
  • сниским 1
  • сниску 1
  • снова 1
  • снове 1
  • сном 1
  • снопља 1
  • снопље 1
  • сносио 1
  • сносити 1
  • сну 4
  • соба 7
  • собама 1
  • собарица 1
  • собе 7
  • соби 18
  • Собица 1
  • собица 4
  • собици 7
  • собицу 2
  • собна 1
  • собни 1
  • Собом 1
  • собом 27
  • собу 10
  • совуљаге 1
  • сокачић 1
  • Соко 2
  • сокола 1
  • Солуна 2
  • сосом 1
  • Социјалдемократ 1
  • социјалиста 1
  • сочних 1
  • спава 2
  • спавајући 1
  • спавала 1
  • спавале 1
  • спавало 1
  • спавам 1
  • спавамо 1
  • спавање 1
  • спавао 5
  • спавати 1
  • спаваху 1
  • спада 4
  • спадају 1
  • спадам 1
  • спадао 1
  • спадате 2
  • спадати 1
  • спаде 1
  • спази 5
  • спазио 1
  • спас 3
  • спасавајте 1
  • Спасавајте 1
  • спасавате 1
  • спасао 3
  • спасе 3
  • спасем 2
  • спасењем 1
  • спасењу 1
  • спаситељи 1
  • спаситељу 1
  • спасли 1
  • спасти 6
  • спасу 1
  • спахијске 1
  • спахилука 1
  • спахилуку 1
  • спевао 1
  • спекуланат 1
  • спекуланата 2
  • спекулантске 1
  • спекулативни 1
  • спекулативно 1
  • спекулације 1
  • специја 1
  • специјалиста 1
  • специјалитети 1
  • списа 1
  • списак 1
  • сплеле 1
  • сплетених 1
  • сплеткама 1
  • сплетом 1
  • спојени 1
  • спокојније 1
  • спокојно 1
  • Споља 2
  • споља 4
  • спољашни 1
  • спољашност 1
  • спољашности 1
  • спољашњост 1
  • спољашњости 2
  • спољњем 1
  • спомен 1
  • споменете 1
  • споменика 1
  • споменице 1
  • споменула 2
  • споменуо 2
  • споменути 2
  • споменутог 1
  • спомињале 1
  • спомињете 1
  • спопала 2
  • спопале 1
  • споразум 1
  • споразумевала 1
  • споразумевања 2
  • споразумевање 1
  • споразумевању 1
  • споразумевати 1
  • споразумела 2
  • споразумели 1
  • споразумем 2
  • споразумете 1
  • споразумети 1
  • споразуму 1
  • споредна 1
  • споредне 3
  • споредни 1
  • споредно 2
  • споредној 2
  • споредну 2
  • спорно 1
  • способна 1
  • способни 1
  • способностима 1
  • спрам 1
  • спрат 2
  • спрата 1
  • спрату 1
  • спрачавала 1
  • спрема 4
  • спремају 1
  • спремали 1
  • спреман 2
  • спремао 1
  • спремаху 1
  • спремаш 1
  • спремаше 1
  • спреми 8
  • спремим 2
  • спремити 1
  • спремише 1
  • спремна 1
  • спремни 1
  • спрему 3
  • спречи 1
  • спречила 1
  • спречим 1
  • спречимо 1
  • Спречићу 1
  • спроћу 2
  • спусти 6
  • спустила 1
  • спустим 1
  • спуштају 1
  • спуштенијим 1
  • спуштеним 1
  • СР 1
  • сразмера 2
  • сразмере 1
  • сразмери 1
  • срамно 1
  • сраму 1
  • Срба 5
  • Срби 7
  • Србија 1
  • Србијански 1
  • Србије 5
  • Србији 15
  • Србију 2
  • Србима 2
  • Србин 7
  • Србина 2
  • Србину 1
  • срдаца 1
  • срдачно 2
  • срдашцу 1
  • срдита 1
  • срдити 1
  • сребрнаст 1
  • сребрног 1
  • средина 2
  • средине 4
  • средини 6
  • средину 3
  • средио 1
  • средишта 2
  • средиштем 1
  • средишту 1
  • средње 1
  • средњег 1
  • средњега 1
  • средњим 1
  • средњих 2
  • средњој 1
  • средњу 1
  • средстава 3
  • средства 4
  • средствима 3
  • Сремска 1
  • срестава 1
  • срества 2
  • срествима 2
  • сретан 1
  • сретни 1
  • сретних 1
  • срећа 9
  • Срећан 1
  • срећан 9
  • среће 10
  • срећи 1
  • Срећна 1
  • срећна 11
  • срећни 2
  • срећнијим 1
  • срећним 4
  • срећно 2
  • срећном 1
  • срећну 2
  • Срећом 1
  • срећом 5
  • срећу 11
  • сриче 1
  • сркао 1
  • сркну 3
  • сродством 1
  • Српкиња 2
  • Српкињу 3
  • српска 1
  • СРПСКА 1
  • Српска 2
  • српске 5
  • Српски 1
  • српски 9
  • српским 4
  • српских 4
  • српско 2
  • српског 1
  • Српског 1
  • српскога 2
  • српском 3
  • српску 6
  • Српства 1
  • Српство 2
  • Српчићи 1
  • сруши 1
  • срушио 1
  • срца 12
  • срце 21
  • Срце 5
  • срцем 4
  • срцу 11
  • стабла 1
  • стаблу 1
  • ставим 1
  • ставити 2
  • ставља 2
  • ставши 1
  • Стаде 2
  • стаде 23
  • стадоше 4
  • стазе 1
  • стазом 2
  • стазу 1
  • стајала 12
  • стајале 1
  • стајали 2
  • стајало 3
  • стајао 10
  • стајати 2
  • стајаху 1
  • стајаше 1
  • стаје 5
  • стаклена 3
  • стакленим 1
  • стаклета 1
  • стакло 1
  • сталеж 1
  • сталежа 3
  • сталежи 2
  • сталешким 1
  • стали 3
  • стална 2
  • стално 3
  • сталношћу 2
  • стало 6
  • сталоже 1
  • сталоженији 1
  • Стан 2
  • стан 21
  • стана 2
  • стане 2
  • Станем 2
  • станемо 1
  • станице 1
  • станова 2
  • становаше 1
  • становима 1
  • становништва 2
  • становништву 1
  • станом 1
  • стану 5
  • станујем 1
  • станчић 3
  • стања 4
  • стање 5
  • стању 20
  • стао 2
  • стара 14
  • Стара 3
  • старалац 1
  • старање 1
  • стараоштво 2
  • старац 11
  • Старац 11
  • старе 4
  • старешина 2
  • старешинама 1
  • старешине 3
  • старешини 1
  • старешинству 1
  • стари 12
  • старија 1
  • Старија 1
  • старије 3
  • старијег 1
  • старији 3
  • старијим 2
  • старију 1
  • старим 3
  • старина 1
  • старинска 1
  • старинске 1
  • старински 3
  • старинским 4
  • старинско 1
  • старинског 1
  • старио 1
  • Старица 1
  • старица 2
  • старо 4
  • старог 1
  • старога 4
  • старом 3
  • старословенском 1
  • стару 3
  • старца 6
  • старцу 1
  • старчеве 1
  • старчеви 1
  • старчевим 1
  • старчево 1
  • стас 2
  • стаса 3
  • стати 1
  • ствар 57
  • ствара 2
  • стварају 1
  • стварало 1
  • стварањем 1
  • стварати 1
  • ствари 26
  • стварима 7
  • стварна 1
  • Стварна 1
  • стварне 2
  • стварним 3
  • стварно 1
  • СТВАРНОМ 1
  • стварчицу 1
  • створ 1
  • створа 1
  • створења 2
  • створење 3
  • створењу 1
  • створи 1
  • створиле 1
  • створили 1
  • створио 1
  • сте 201
  • СТЕВАН 1
  • Стеван 10
  • Стевана 1
  • Стеване 7
  • Стеваном 1
  • стегоше 1
  • стекао 1
  • стекла 2
  • стекле 1
  • стекли 2
  • стењући 1
  • степени 1
  • степенима 2
  • степенице 3
  • степену 2
  • стецишта 1
  • стече 1
  • стечено 1
  • стешњени 1
  • стигав 2
  • Стигав 4
  • стигао 2
  • стигла 1
  • стигли 2
  • стигне 3
  • стигнем 1
  • стигну 2
  • стигоше 1
  • Стигоше 1
  • стид 1
  • стида 2
  • стидео 1
  • стидети 1
  • стидљиво 1
  • стидљиву 1
  • Стиже 1
  • стиже 8
  • стижу 1
  • стила 1
  • стилом 1
  • стилу 3
  • стискивала 1
  • стисне 1
  • стиснем 2
  • стисну 1
  • стиснув 1
  • стиснувши 1
  • стиснуо 1
  • стиснутим 1
  • стиснутом 1
  • стићи 1
  • Стићи 1
  • стихова 2
  • стиховима 1
  • стицајем 1
  • стицају 1
  • стицали 1
  • стицању 1
  • Сто 1
  • сто 12
  • Стога 1
  • стога 3
  • стојала 3
  • стојао 5
  • стојаху 1
  • стојаше 4
  • стоје 1
  • стојећи 4
  • стојећки 3
  • Стоји 2
  • стоји 23
  • стојим 1
  • Стојим 2
  • стојимо 2
  • стоке 1
  • стоку 1
  • стола 7
  • столећа 1
  • столица 4
  • столице 2
  • столици 2
  • столицу 5
  • столова 1
  • столове 1
  • столови 1
  • столовима 2
  • столом 5
  • столу 4
  • стомак 1
  • стотина 2
  • Стотинама 1
  • стотинама 2
  • стотинаркама 1
  • сточетом 1
  • сточету 2
  • Страга 1
  • страдању 1
  • страдао 1
  • страдо 1
  • стражарење 1
  • стражарских 1
  • стражу 1
  • Страјк 1
  • Страна 1
  • страна 5
  • странака 1
  • странама 2
  • странаца 4
  • стране 31
  • страни 16
  • страним 2
  • Странкиња 1
  • странкиња 2
  • странкиње 5
  • страног 1
  • страној 1
  • страном 3
  • странствовање 2
  • страну 13
  • странца 2
  • странце 2
  • странцем 1
  • Странци 3
  • странци 4
  • странцима 2
  • страсна 2
  • страсно 2
  • страст 3
  • страстан 1
  • страсти 6
  • СТРАТА 1
  • Страта 11
  • Страте 1
  • Стратиној 1
  • Страто 8
  • Стратом 1
  • Страту 1
  • страћили 1
  • страх 2
  • страха 3
  • страховања 1
  • страховање 1
  • страхом 2
  • страхота 1
  • страхотан 1
  • страху 1
  • страшити 1
  • страшна 1
  • страшним 1
  • Страшно 2
  • страшно 4
  • стремови 1
  • стрепили 1
  • стрепио 1
  • стресе 5
  • стреху 2
  • стрина 1
  • строг 1
  • строга 1
  • строги 1
  • строго 3
  • строгој 1
  • строгом 1
  • строгости 1
  • стрпало 1
  • стрпах 1
  • стрпељива 1
  • стрпељивија 1
  • стрпили 1
  • стрпљења 1
  • стрпљење 3
  • стрпљењу 1
  • струја 3
  • струје 3
  • студија 1
  • студије 1
  • ступ 1
  • ступа 3
  • ступаца 1
  • ступи 2
  • ступио 1
  • ступити 1
  • ступише 1
  • ступова 1
  • ступови 1
  • ступовима 2
  • ступом 1
  • су 381
  • Субота 1
  • Суботице 1
  • Суботици 1
  • Суботу 1
  • сува 5
  • сувим 3
  • Сувише 1
  • сувише 28
  • сувишну 1
  • сувља 2
  • сувље 1
  • сувљој 1
  • сувљом 1
  • суво 2
  • сувоњав 1
  • сувоњави 1
  • сувоњаво 1
  • сувопаран 1
  • сувопарни 1
  • сугестије 1
  • суд 2
  • судбина 10
  • судбини 3
  • судбином 6
  • судбину 5
  • судбоносан 2
  • судбоносним 1
  • судбоносно 2
  • судбоносном 1
  • суделовача 1
  • суделоваче 1
  • судећи 1
  • судите 1
  • судова 1
  • судом 1
  • судску 1
  • суђење 1
  • суза 5
  • сузама 1
  • Сузе 1
  • сузе 8
  • сузна 1
  • сузним 1
  • сузних 1
  • сузом 1
  • сујеверја 1
  • сујета 1
  • сујетних 1
  • сукна 1
  • сукњицама 1
  • сукоба 2
  • сумњајући 1
  • Сумњам 2
  • сумњам 5
  • сумњате 1
  • Сумњате 1
  • сумње 17
  • сумњиво 2
  • сумњу 1
  • суморан 1
  • суморна 1
  • суморним 1
  • суморно 2
  • сумраку 3
  • сународнику 1
  • сународници 1
  • сунце 3
  • сунцу 1
  • сунчајући 1
  • сунчане 1
  • супер 1
  • супрот 1
  • супротна 2
  • супротне 1
  • супротно 1
  • супротност 1
  • супруга 2
  • Супруга 2
  • супруге 1
  • супружници 1
  • супрузима 1
  • суревњивим 1
  • суревњивости 1
  • суров 1
  • сурове 1
  • сурово 2
  • сусед 1
  • суседа 1
  • суседних 1
  • суседству 1
  • сусеству 2
  • сусрели 3
  • сусрео 3
  • сусрести 2
  • сусрет 1
  • сусретне 1
  • сусретну 1
  • сусретом 1
  • сустала 1
  • сусталог 1
  • сутра 13
  • Сутра 8
  • сутрашњи 1
  • сутрашњом 1
  • суши 1
  • сушите 1
  • суштини 3
  • схватања 1
  • схватање 1
  • СХВАТАЊУ 1
  • схватили 2
  • схватите 2
  • схватити 3
  • схваћеног 1
  • сцена 1
  • сцену 4
  • т 1
  • Та 24
  • та 42
  • табаком 1
  • табаци 1
  • таванице 3
  • тад 5
  • Тада 15
  • тада 53
  • тадањега 1
  • тадањем 1
  • тадањих 1
  • тадашње 1
  • тадашњу 1
  • тазбине 1
  • Тај 4
  • тај 41
  • тајана 1
  • тајанствене 2
  • тајанствени 1
  • тајанствено 1
  • тајанственој 1
  • тајанствености 1
  • тајили 1
  • тајим 1
  • тајна 2
  • тајне 2
  • тајни 1
  • тајно 1
  • тајности 1
  • тајну 4
  • Така 1
  • Такав 1
  • такав 6
  • Таква 1
  • таква 5
  • такве 4
  • такви 1
  • таквим 6
  • таквима 1
  • Таквих 1
  • таквих 2
  • таквој 4
  • таквом 8
  • таке 2
  • таким 3
  • таких 1
  • такмичара 2
  • такмиче 1
  • такни 1
  • тако 191
  • Тако 34
  • такове 1
  • таког 1
  • такође 17
  • такој 1
  • таком 2
  • такорећи 1
  • тактика 1
  • таку 2
  • таласање 1
  • таласањем 1
  • таласању 1
  • таласасти 1
  • таласи 1
  • таленат 1
  • таленте 1
  • талог 2
  • таман 2
  • Таман 2
  • тамбураше 1
  • тамбураши 1
  • таме 1
  • тамне 1
  • тамни 1
  • тамним 1
  • тамнину 1
  • тамнице 2
  • тамновања 1
  • Тамо 12
  • тамо 69
  • тамошњег 1
  • тамошњим 1
  • танка 1
  • танки 1
  • танким 1
  • танко 1
  • танковијег 1
  • танку 1
  • тањих 1
  • тапшање 1
  • тапшао 1
  • Тасила 1
  • Тасило 2
  • тата 1
  • татице 1
  • Татјана 1
  • тацлијама 1
  • тачку 1
  • тачно 3
  • тачног 1
  • тачношћу 1
  • ташт 1
  • таштина 1
  • таштини 1
  • таштину 2
  • твога 7
  • Твој 1
  • твој 8
  • Твоја 1
  • твоја 11
  • Твоје 1
  • твоје 17
  • твојега 1
  • твојем 1
  • твоји 1
  • Твоји 1
  • твојим 13
  • твојих 5
  • твојој 1
  • Твојој 1
  • твојом 1
  • твоју 5
  • твом 1
  • твоме 3
  • творац 1
  • творевина 2
  • тврдила 1
  • тврдим 3
  • тврдити 1
  • тврдни 1
  • тврдо 3
  • тврду 1
  • Те 1
  • те 179
  • тебе 22
  • теби 13
  • Теби 6
  • тежак 5
  • теже 1
  • тежња 1
  • тек 31
  • Тек 5
  • текао 1
  • Текелијанум 1
  • текле 1
  • тековинама 1
  • тековину 1
  • тела 4
  • телеграм 1
  • Телеки 1
  • телесна 2
  • телесне 1
  • телесни 1
  • телесним 1
  • телесно 3
  • телесну 1
  • тело 7
  • телом 3
  • телу 2
  • Тема 1
  • теме 1
  • темељ 1
  • темеља 1
  • темељне 1
  • темељно 1
  • темена 1
  • теменом 1
  • теолошки 1
  • теоријама 1
  • теоријској 1
  • Терало 1
  • теревенке 1
  • теревенци 1
  • Терезијом 1
  • терет 4
  • терете 1
  • теретом 1
  • терету 1
  • тесној 1
  • тесто 1
  • тетака 1
  • тетка 4
  • Теткица 1
  • теткица 7
  • теткице 3
  • теткицом 3
  • теткицу 3
  • теткичин 1
  • техником 1
  • тече 2
  • течно 1
  • тешаше 1
  • тешим 1
  • тешио 1
  • тешка 4
  • тешке 5
  • тешки 2
  • тешким 5
  • тешких 2
  • тешко 17
  • Тешком 1
  • тешком 4
  • тешкоћа 2
  • тешкоћама 1
  • тешкоће 1
  • тешку 1
  • ти 205
  • Ти 69
  • тикају 1
  • тикаше 1
  • тим 35
  • ТИМА 1
  • Тима 3
  • тиме 17
  • Тиме 8
  • тињала 1
  • тип 3
  • типова 1
  • тиранија 1
  • тираније 1
  • тиранисали 1
  • Тирингији 1
  • тисућа 2
  • титула 1
  • титуле 1
  • титулу 3
  • тих 9
  • тиха 1
  • тихе 1
  • тихи 2
  • тихим 3
  • тихо 11
  • тихог 1
  • тиху 1
  • тицаху 1
  • Тиче 1
  • тиче 8
  • тичу 4
  • тише 4
  • тишина 5
  • тканина 1
  • ткива 1
  • тлу 1
  • тма 2
  • То 183
  • то 559
  • тоалети 1
  • тоалету 2
  • товар 1
  • тог 3
  • Тога 1
  • тога 83
  • тој 10
  • ток 4
  • тока 1
  • током 1
  • току 6
  • толика 2
  • толике 1
  • толики 1
  • толиким 1
  • толиких 3
  • толико 59
  • толикој 3
  • толиком 4
  • толику 1
  • том 34
  • Томе 2
  • томе 64
  • тон 1
  • тоном 2
  • тону 2
  • топао 1
  • топла 1
  • топлије 1
  • топлији 1
  • топлим 2
  • топлином 1
  • топло 2
  • топлој 1
  • топлом 1
  • топлоте 2
  • точак 5
  • трава 1
  • трави 1
  • трага 3
  • трагање 3
  • трагању 2
  • трагедија 1
  • трагедије 2
  • трагикомичним 1
  • трагове 2
  • традицијама 1
  • траже 1
  • тражена 1
  • траженим 1
  • тражених 1
  • тражењем 1
  • тражи 11
  • тражила 1
  • тражили 2
  • тражило 1
  • Тражим 1
  • тражим 2
  • тражио 10
  • тражите 5
  • тражити 2
  • тражићу 1
  • трајало 2
  • трајати 3
  • трајаху 1
  • трајаше 2
  • трајашну 1
  • траје 2
  • трајнијем 1
  • трају 1
  • трбух 1
  • трг 1
  • трга 1
  • тргао 1
  • Тргни 1
  • трговаца 1
  • трговачка 1
  • Трговачко 1
  • тргови 1
  • трговина 2
  • трговине 1
  • трговину 2
  • трговца 2
  • трговци 4
  • трговцима 1
  • тргу 2
  • Треба 4
  • треба 62
  • требају 3
  • требала 5
  • требали 7
  • Требало 1
  • требало 10
  • требао 10
  • Требао 2
  • требати 4
  • Требаш 1
  • требаш 2
  • треби 1
  • требником 1
  • трезвенији 2
  • трезвену 1
  • трем 1
  • тренуо 1
  • тренут 9
  • тренутак 11
  • тренутака 13
  • тренутка 4
  • тренутком 1
  • тренутку 22
  • тренутна 1
  • тренутно 3
  • тренутном 1
  • тренуцима 1
  • трепавицама 1
  • Тресе 1
  • трећа 4
  • треће 4
  • трећега 1
  • трећем 1
  • трећи 2
  • трећине 3
  • трећину 3
  • трећу 1
  • трештен 1
  • трже 12
  • Три 1
  • ТРИ 1
  • три 24
  • трибини 1
  • тридесет 2
  • тридесете 1
  • триес 1
  • триест 1
  • тријумф 1
  • трима 1
  • тринаест 2
  • триста 1
  • трку 1
  • трљати 1
  • трљаше 1
  • трновита 1
  • тровао 1
  • трогодишњег 1
  • троје 2
  • троколица 1
  • троножац 1
  • Тронут 1
  • тронут 4
  • Тропоља 2
  • троугластих 1
  • трошак 2
  • троши 3
  • трошила 1
  • трошили 1
  • Трошим 1
  • трошио 3
  • трошите 1
  • трошити 1
  • трошкари 1
  • Трошкова 1
  • трошкове 2
  • трошковима 1
  • трошна 1
  • Трпезаријом 1
  • трпезарију 1
  • трпезу 1
  • трпело 1
  • трпи 3
  • Трста 2
  • труд 1
  • трудила 1
  • трудили 2
  • трудимо 2
  • Трудио 1
  • трудите 1
  • трудити 1
  • трудом 2
  • труђаше 1
  • трули 1
  • трулим 1
  • труло 1
  • трус 1
  • труцкавим 1
  • трчали 1
  • трчао 1
  • трчилажа 1
  • трчите 1
  • трчкарање 1
  • ту 159
  • Ту 56
  • туга 1
  • тугаљивој 1
  • туге 3
  • тугованку 1
  • тугу 1
  • тугујеш 1
  • Туда 1
  • туда 4
  • туђ 1
  • туђа 1
  • Туђа 1
  • туђе 3
  • туђег 1
  • туђем 3
  • туђим 3
  • туђин 1
  • Туђин 1
  • туђине 1
  • туђини 1
  • туђинска 1
  • туђинских 1
  • туђину 2
  • туђинца 1
  • туђинцу 1
  • туђинштине 3
  • туђих 1
  • туђој 2
  • туђом 1
  • тужан 1
  • тужбу 1
  • тужила 1
  • Тужише 1
  • тужне 2
  • тужних 1
  • тужно 7
  • тузи 1
  • тукао 1
  • тумарао 1
  • тумарати 1
  • тумача 1
  • тумачио 1
  • тупо 1
  • тури 1
  • туробности 1
  • турске 2
  • турских 1
  • турско 3
  • турског 1
  • Турској 1
  • турском 1
  • тутњава 1
  • тутњаву 2
  • ћаре 1
  • ћатом 1
  • ће 279
  • ћелав 2
  • ћелавом 2
  • ћело 1
  • ћелу 1
  • ћемо 29
  • ћепенци 1
  • ћерамидом 1
  • ћери 1
  • ћерком 2
  • ћерчиво 1
  • ћете 56
  • ћеш 33
  • ћилим 1
  • ћилимовима 1
  • ћилимом 1
  • ћифте 1
  • ћорава 1
  • ћоше 1
  • ћу 102
  • ћуд 2
  • ћуди 1
  • ћуприје 1
  • ћутала 4
  • ћутања 2
  • ћутање 4
  • ћутао 1
  • ћутати 1
  • ћуте 1
  • ћутећи 1
  • ћутећки 4
  • ћути 1
  • ћутим 1
  • ћутимо 1
  • ћутљива 2
  • У 116
  • у 1482
  • Убедљив 1
  • убеђења 1
  • убеђење 1
  • убеђењем 1
  • убезекну 1
  • убијца 2
  • убитачни 1
  • убити 1
  • ублажи 1
  • ублажила 1
  • убости 1
  • убрзане 1
  • убриса 1
  • убројао 1
  • убрус 2
  • убрусима 1
  • уважена 1
  • увалио 1
  • уведе 2
  • уведу 1
  • Увек 1
  • увек 53
  • увела 1
  • увели 1
  • увелике 1
  • увелико 1
  • увелу 1
  • уверава 1
  • уверавам 2
  • уверавање 1
  • уверавати 1
  • уверен 1
  • уверена 3
  • уверени 3
  • уверења 2
  • уверењем 1
  • увери 1
  • уверила 1
  • уверим 1
  • уверио 1
  • уверити 2
  • увећавам 1
  • увећане 1
  • увећати 1
  • увече 2
  • увиде 4
  • увидело 1
  • Увидео 1
  • увидео 5
  • увидети 5
  • увиђавне 1
  • увиђам 1
  • увиђао 1
  • увиђате 2
  • увиђати 1
  • увиђаше 1
  • увије 1
  • увијене 1
  • увијеним 2
  • увлачила 2
  • увод 1
  • уводе 1
  • увојцима 1
  • увреда 1
  • увредила 1
  • увредити 1
  • увреду 2
  • увређени 1
  • уврстити 1
  • угаљ 1
  • угао 5
  • угарска 1
  • угарским 1
  • Угарској 1
  • угарском 1
  • угашене 1
  • угашени 1
  • угинути 2
  • угла 1
  • углађенијег 1
  • углађенији 1
  • углачана 1
  • углачани 1
  • углачаних 1
  • углачаном 1
  • углед 1
  • Угледа 1
  • угледа 7
  • угледала 1
  • угледали 1
  • угледао 4
  • угледати 1
  • угледах 3
  • угледаху 1
  • угледна 1
  • угледним 1
  • угледом 1
  • углу 11
  • угнетеног 1
  • угнута 1
  • уговор 1
  • уговором 1
  • уговору 1
  • угодније 1
  • угодним 1
  • угодном 1
  • угостио 1
  • угушивати 1
  • угушује 1
  • удавати 1
  • удавача 1
  • удавачиним 1
  • удави 1
  • удадба 1
  • удаде 1
  • удаду 1
  • Удаје 2
  • удаје 6
  • удајем 1
  • удајеш 1
  • удају 1
  • удала 2
  • удали 6
  • удалили 1
  • удалио 1
  • удалити 1
  • удаљава 1
  • удаљавали 1
  • удаљен 1
  • удаљенија 1
  • удаљеније 1
  • удаљенијим 1
  • удаљенијих 1
  • удаљивао 1
  • удам 3
  • удар 2
  • удара 2
  • ударајући 1
  • ударали 1
  • ударао 1
  • ударати 1
  • удари 4
  • ударила 1
  • Ударила 1
  • ударио 1
  • ударити 1
  • ударци 2
  • ударцима 1
  • удата 1
  • удати 1
  • удаш 4
  • удела 2
  • уделио 1
  • удену 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесио 2
  • удесити 1
  • удешава 2
  • удешавајући 1
  • удешавамо 1
  • Удешавао 1
  • удешавао 3
  • удешена 4
  • удешени 1
  • удешено 2
  • удове 1
  • удовица 1
  • удовицом 1
  • удову 1
  • удовца 1
  • Удружење 2
  • удубила 2
  • удубили 1
  • удубио 5
  • удубиш 1
  • удубише 1
  • удубљен 1
  • удубљена 1
  • удубљења 1
  • уђе 30
  • уђи 1
  • Уђите 1
  • уђоше 1
  • Уђу 1
  • ужас 1
  • ужасе 1
  • ужасна 1
  • ужасне 2
  • ужасним 1
  • ужасно 3
  • ужасног 2
  • ужасној 1
  • ужасну 4
  • ужаснуо 1
  • ужаснут 1
  • уже 1
  • ужетом 1
  • ужива 1
  • уживају 1
  • уживајући 5
  • уживам 1
  • уживања 3
  • уживање 1
  • уживању 1
  • уживао 2
  • уживате 1
  • уживаш 1
  • уживео 1
  • уживи 1
  • ужину 1
  • Ужица 1
  • ужурбани 1
  • ужурбаним 1
  • ужурбаном 1
  • ужурбаност 1
  • Уз 1
  • уз 17
  • уза 5
  • Узалуд 1
  • узалуд 7
  • узалудан 1
  • узаман 1
  • Узаман 1
  • узан 3
  • узана 1
  • узане 2
  • узани 1
  • узаним 1
  • узаптила 2
  • узаптише 1
  • узбуди 2
  • узбудило 1
  • узбуђен 2
  • узбуђени 1
  • узбуђено 4
  • узбуђења 4
  • Узбуђење 1
  • узбуђење 4
  • узбуђењем 1
  • узбуђењима 1
  • узбуђењу 4
  • узбуни 1
  • узбурканих 1
  • узбуркати 1
  • узверено 3
  • узвик 1
  • Узвик 1
  • узвике 2
  • узвикивала 1
  • узвикиваше 2
  • узвикну 23
  • узвикнуо 1
  • узвине 1
  • узвину 1
  • узвинуо 1
  • узвисити 1
  • узвици 1
  • узвишен 1
  • узвишених 1
  • узвишено 2
  • узвишеној 1
  • узвишености 1
  • узвишену 1
  • узврпољи 1
  • узглавље 2
  • уздахну 10
  • уздахнуо 1
  • уздахом 1
  • уздигла 3
  • уздигло 1
  • уздигне 1
  • уздигнута 2
  • уздигнутим 1
  • уздиже 4
  • уздисај 2
  • уздисајем 1
  • уздисала 1
  • уздисаше 2
  • уздржа 1
  • уздржавају 1
  • уздржавала 1
  • уздржала 1
  • уздржао 1
  • уздржати 2
  • уздржи 1
  • уздржљивост 1
  • уздржљивости 2
  • уздрмала 1
  • уздрхта 5
  • уздрхталим 2
  • уздрхталом 1
  • Уздрхталом 1
  • уздрхћете 1
  • уздужних 1
  • узе 17
  • Узе 2
  • узев 2
  • Узео 1
  • узео 2
  • узети 4
  • узима 1
  • узимала 1
  • узимам 1
  • Узимао 1
  • Узме 1
  • узме 4
  • узмем 2
  • узмете 1
  • узмите 2
  • узнемирено 2
  • узнемиреном 1
  • узнемиреност 1
  • узнемири 1
  • узнемиривало 1
  • узнемиривати 1
  • узнемирила 1
  • узнемирило 1
  • узнемирим 1
  • узнемирити 1
  • узнемирујем 1
  • узнемирују 1
  • узносимо 1
  • узрок 9
  • узрока 7
  • узроке 1
  • узроком 1
  • узроку 1
  • узроцима 2
  • узрујане 1
  • узрујанији 1
  • узрујаним 1
  • узрујаности 1
  • узрујаше 1
  • ујак 11
  • Ујак 6
  • ујака 3
  • ујаку 6
  • ујаче 1
  • Уједно 1
  • уједно 9
  • ујка 3
  • ујкина 1
  • ујкино 1
  • ујкиној 1
  • ујко 1
  • ујкове 1
  • ујку 1
  • ујна 1
  • ујни 1
  • ујутру 1
  • укажете 1
  • указао 1
  • указујете 2
  • уклања 1
  • уклони 4
  • Уклонио 1
  • уклоните 1
  • уклониш 1
  • уклоњеним 1
  • укокочене 1
  • укопана 1
  • укопани 1
  • укопати 1
  • укочена 1
  • укочене 1
  • укоченост 1
  • укочили 1
  • Украде 1
  • украс 1
  • украса 1
  • украсили 2
  • украсима 1
  • Укратко 1
  • укратко 4
  • украшена 1
  • украшено 1
  • украшену 1
  • укрућена 2
  • укупно 1
  • укуса 3
  • укусном 1
  • укусом 1
  • укусу 1
  • укућана 2
  • укућане 1
  • укућани 1
  • улаз 2
  • улаза 3
  • улазак 1
  • Улазак 1
  • Улазећи 1
  • улази 3
  • улазила 1
  • улазили 3
  • улазим 1
  • улазимо 1
  • улазио 4
  • улазите 2
  • улазити 5
  • улазница 1
  • улазу 2
  • уласком 1
  • уласку 1
  • улетео 1
  • улица 2
  • Улица 2
  • улицама 3
  • улице 10
  • улици 8
  • улицканом 1
  • улицом 2
  • улицу 7
  • уличица 1
  • Уличица 1
  • уличице 2
  • улична 1
  • уличном 1
  • уловила 1
  • улога 1
  • улогу 3
  • улози 3
  • уљудан 1
  • уљудности 1
  • ум 4
  • ума 2
  • уме 1
  • умеде 3
  • умеју 1
  • умели 1
  • умем 2
  • умео 6
  • умерена 1
  • умерени 1
  • умереније 1
  • умеренијем 1
  • умеренији 1
  • умереним 1
  • умерено 2
  • умесила 1
  • умесим 1
  • Уместо 1
  • уместо 6
  • умети 3
  • уметника 1
  • Уметника 1
  • уметнику 1
  • уметница 1
  • уметнички 1
  • уметничких 1
  • уметност 1
  • уметности 1
  • умеша 4
  • умешале 1
  • умешност 1
  • Уми 1
  • умиваоник 1
  • умиваоника 1
  • умиваонику 1
  • умилне 1
  • умилније 1
  • умиљатост 2
  • умиљатости 1
  • умире 2
  • умиреш 2
  • умири 8
  • умирим 3
  • умирио 3
  • умирите 1
  • Умирите 1
  • умирити 1
  • умирих 1
  • умирно 1
  • умна 1
  • умним 2
  • умно 1
  • умокцем 1
  • умор 1
  • уморан 4
  • уморен 1
  • уморене 1
  • умори 1
  • уморна 1
  • уморни 1
  • уморног 1
  • уморну 1
  • умотворе 1
  • умочи 1
  • умре 8
  • умрем 1
  • умрети 5
  • умрећете 1
  • умрећеш 1
  • умрли 1
  • умро 4
  • умртви 1
  • умукну 1
  • умукоше 1
  • унаказио 1
  • унакрсно 1
  • унакрст 1
  • унапред 13
  • унеколико 1
  • унесете 1
  • унесрећио 1
  • унесрећите 2
  • унесрећујеш 1
  • Университета 1
  • университетлија 2
  • Университетска 1
  • университетски 2
  • университетским 2
  • университетској 1
  • университету 2
  • унижаваш 1
  • уништава 1
  • уништен 1
  • уништењем 1
  • уништиш 1
  • уносили 1
  • унука 1
  • унутра 10
  • Унутра 4
  • унутрашње 1
  • унутрашњим 1
  • унутрашњој 2
  • унутрашњост 2
  • Унутрашњост 2
  • унутрашњости 6
  • унутрашњу 1
  • уображених 1
  • уображеношћу 1
  • уображену 1
  • уображење 1
  • уображности 1
  • уозбиљено 1
  • уозбиљи 1
  • Уозбиљи 1
  • уоквирени 1
  • уопште 10
  • Уосталом 1
  • уочили 1
  • уочио 1
  • уочити 2
  • упадање 1
  • упаде 6
  • упадне 1
  • упали 2
  • упао 5
  • упечатка 1
  • упињаху 1
  • упита 35
  • уплете 1
  • упозна 2
  • упознају 1
  • упознала 1
  • упознали 2
  • упознамо 1
  • упознао 1
  • Упознао 1
  • упознати 1
  • упознаћу 1
  • упознаш 2
  • упозори 1
  • упозорио 1
  • упоредио 1
  • упоредите 1
  • упорно 1
  • упорност 2
  • употреби 1
  • употребила 3
  • употребили 1
  • Употребите 1
  • употребити 1
  • употребљавају 2
  • употребљавала 1
  • употребљавам 2
  • управе 3
  • управио 1
  • управитељ 1
  • управља 1
  • управљамо 1
  • управљао 1
  • управљач 1
  • управљен 1
  • управљено 1
  • управљеном 1
  • управни 1
  • Управо 1
  • управо 33
  • упражњавам 1
  • упрепасти 1
  • упрепашћен 1
  • упрепашћена 1
  • упропасте 1
  • упропасти 2
  • упропастиле 1
  • упропастим 1
  • упропашћавате 1
  • упропашћеним 1
  • упустава 1
  • упуства 6
  • упуствима 2
  • упусти 3
  • упустим 1
  • упустио 1
  • упуте 1
  • Упути 1
  • упути 5
  • Упутио 1
  • упутио 3
  • упутише 3
  • упутства 1
  • упућени 2
  • упућено 1
  • упућивала 3
  • упућује 1
  • упуштао 1
  • урадио 2
  • урадите 1
  • урадити 1
  • урађено 1
  • уредан 1
  • уредба 1
  • Уредба 1
  • уредбе 1
  • уредник 2
  • уредним 1
  • уредништва 2
  • уредништво 1
  • уредништву 1
  • Уредно 2
  • уредно 9
  • уредност 1
  • уредношћу 2
  • уређене 1
  • уређеног 1
  • уређење 1
  • уређивање 1
  • уређује 1
  • уређују 1
  • урешен 1
  • урешене 1
  • урликао 1
  • урођена 1
  • урођене 1
  • Урођене 1
  • урођеном 1
  • урођену 1
  • Уроша 1
  • усавршавали 1
  • усади 1
  • усађује 1
  • усамљена 3
  • усамљени 1
  • усана 1
  • усахнуо 1
  • уседелица 2
  • усели 1
  • уселила 1
  • усиљавало 1
  • усиљавања 1
  • ускипти 1
  • усклик 4
  • ускликну 3
  • ускликнуо 2
  • ускликом 1
  • усклици 1
  • ускок 1
  • ускоро 1
  • ускочили 1
  • Ускрса 1
  • условно 1
  • услуга 1
  • услуге 3
  • услугу 6
  • услужан 1
  • услужни 2
  • услузи 2
  • уснама 3
  • усне 3
  • усницама 1
  • уснице 1
  • успева 1
  • успео 3
  • успеси 1
  • успети 1
  • успех 3
  • успеха 6
  • успехом 1
  • успеху 1
  • успламтелим 1
  • усплахирен 1
  • усплахиреним 1
  • усплахирено 2
  • Успне 1
  • успомена 1
  • успоменама 1
  • Успомене 1
  • успомене 3
  • успоменом 1
  • успомену 2
  • успоставити 1
  • Усправи 1
  • усправи 3
  • успут 1
  • Успут 2
  • успутних 1
  • Усред 1
  • усред 15
  • усредсредити 2
  • усрећи 3
  • усрећила 1
  • усрећити 2
  • усрећиш 1
  • уста 2
  • устав 2
  • Устаде 1
  • устаде 20
  • устадоше 1
  • устајући 2
  • устао 3
  • устеже 1
  • устима 1
  • устреба 1
  • устукну 2
  • уступила 1
  • уступило 1
  • уступим 1
  • уступимо 2
  • уступиш 1
  • Усуђујем 1
  • усхићена 1
  • усхићења 1
  • утајила 1
  • утајити 1
  • утамањује 1
  • утврди 1
  • утврђен 1
  • утврђено 1
  • утврђиваше 1
  • утегнутој 1
  • утеси 2
  • утехе 1
  • утехом 2
  • утеху 1
  • утеши 1
  • утешити 1
  • утисак 8
  • утисака 1
  • утиском 3
  • утиску 3
  • утисци 1
  • утисцима 3
  • утицај 5
  • утицаја 8
  • утицајем 1
  • утицају 1
  • утицала 2
  • утицале 1
  • утицало 2
  • утицао 3
  • утицати 1
  • утичем 1
  • утичу 1
  • утишала 1
  • утонула 1
  • утонуло 1
  • утопија 1
  • утопљеничку 1
  • утпуства 1
  • утркују 1
  • утрошим 1
  • утрча 1
  • ући 2
  • ућута 12
  • Ућутао 1
  • ућуташе 1
  • Ућуташе 1
  • ућутка 1
  • ућуткати 1
  • ухвати 7
  • ухватив 1
  • ухватити 1
  • ухода 1
  • уходе 1
  • уцрвио 1
  • участвујете 1
  • уче 1
  • учевног 1
  • Ученик 1
  • ученика 2
  • учених 1
  • ученици 1
  • учестано 1
  • учешћа 2
  • учи 4
  • учили 1
  • учини 22
  • Учини 4
  • учинила 10
  • учинили 4
  • учинило 5
  • учиним 7
  • учинимо 1
  • учинио 8
  • учините 4
  • учинити 14
  • Учинићете 1
  • Учинићу 3
  • учинићу 4
  • учиних 1
  • учинише 2
  • учињен 1
  • учињено 2
  • учитељ 1
  • Учитељ 1
  • учитеља 2
  • учитељи 2
  • учиш 1
  • учтив 4
  • учтиви 1
  • учтиво 10
  • учтивог 1
  • учтивост 2
  • учтивости 4
  • ушао 7
  • уши 1
  • ушима 1
  • ушио 1
  • ушли 2
  • уштеде 1
  • фабрику 1
  • фактичка 1
  • фактора 1
  • факултете 1
  • фали 1
  • фанатизма 1
  • фанатичког 1
  • фантазије 1
  • фантазмагорије 1
  • Фауст 1
  • Фауста 1
  • фебруарске 1
  • фебруару 1
  • Феј 1
  • фењер 2
  • фењера 1
  • фењером 1
  • Фернек 8
  • фес 2
  • фесом 2
  • физијономијом 1
  • фиктивних 1
  • филаретама 1
  • филолога 1
  • философи 1
  • философију 1
  • философских 1
  • фин 1
  • фине 3
  • фини 1
  • финији 1
  • финим 1
  • фино 2
  • фином 1
  • Фон 1
  • форината 15
  • форинта 3
  • формално 1
  • формула 1
  • фотељи 1
  • фразама 1
  • фрајле 1
  • фрак 1
  • Французи 2
  • француска 2
  • француске 1
  • француски 4
  • француским 1
  • француско 1
  • Фрањо 1
  • фризера 1
  • ха 1
  • Ха 3
  • Хадерик 1
  • хај 1
  • Хај 1
  • Хајд 3
  • Хајде 1
  • хајде 3
  • Хајдемо 2
  • хајдемо 3
  • Хајдмо 1
  • Хајне 7
  • Хајнеа 3
  • Хајнеове 1
  • Хајнеову 2
  • хале 1
  • хали 1
  • халуцинације 1
  • хаљина 3
  • хаљинама 1
  • хаљине 10
  • хаљини 1
  • хаосу 1
  • хартија 2
  • хартијама 1
  • хартије 8
  • хартији 3
  • хартијици 1
  • хартијом 1
  • хартију 9
  • харфа 1
  • харфи 1
  • харфу 1
  • Хаха 1
  • Хвала 16
  • хвала 8
  • хвалила 1
  • хваљаше 1
  • Хватала 1
  • хватао 1
  • хваташ 1
  • Хидротерапију 1
  • хиљада 4
  • хиљадама 1
  • хиљаде 1
  • хиљаду 3
  • химере 1
  • Хинези 1
  • хинеску 1
  • хитале 1
  • хитали 1
  • хитамо 1
  • хитао 2
  • хиташе 1
  • хитни 1
  • хитно 1
  • хитну 1
  • хитњи 3
  • хитрине 1
  • хитро 2
  • хитру 1
  • хлад 1
  • хладан 4
  • хладне 1
  • хладним 1
  • хладно 7
  • хладног 1
  • хладнокрван 1
  • хладнокрвно 1
  • хладнокрвност 1
  • хладнокрвности 1
  • хладнокрвношћу 1
  • Хладноћа 1
  • хладну 2
  • хладовином 2
  • хлеб 1
  • хлеба 1
  • хлебом 1
  • хлепче 1
  • хм 4
  • Хм 5
  • хо 2
  • ход 2
  • хода 3
  • ходајући 3
  • ходати 3
  • ходаше 1
  • Ходи 1
  • ходник 1
  • ходника 1
  • ходнику 3
  • ходницима 2
  • ходу 1
  • хој 1
  • Хој 2
  • хотимично 2
  • Хоће 2
  • хоће 22
  • хоћемо 1
  • Хоћете 15
  • хоћете 22
  • хоћеш 12
  • Хоћеш 4
  • хоћу 13
  • Хоћу 4
  • хофирам 1
  • Хохохо 1
  • храбрећи 1
  • храбро 1
  • храм 1
  • храму 1
  • храна 3
  • хране 3
  • храни 2
  • храним 1
  • хранитеља 1
  • хранити 1
  • храну 2
  • храпавим 1
  • храстовицу 1
  • Хрвати 1
  • хрватски 1
  • хрватским 1
  • хрве 1
  • Хришћанској 1
  • Хришћанску 1
  • Хришћанства 1
  • Хришћанство 1
  • хрпом 1
  • хрпу 3
  • Хтеде 1
  • хтеде 13
  • хтедне 1
  • хтедосте 1
  • хтедох 2
  • хтедоше 1
  • Хтела 2
  • хтела 24
  • Хтели 1
  • хтели 6
  • Хтео 2
  • хтео 39
  • хулећи 1
  • Хуњадијеви 1
  • Цанка 1
  • царицом 1
  • царицу 1
  • царски 1
  • царскога 1
  • царства 1
  • царство 3
  • цветају 1
  • цветам 1
  • цвете 1
  • цветићима 2
  • цветне 1
  • цветних 1
  • цвету 1
  • цвеће 3
  • цвећем 2
  • цедилу 1
  • цел 1
  • цела 1
  • целе 4
  • цели 1
  • целиваше 1
  • целим 1
  • Цело 2
  • цело 4
  • целог 4
  • целога 1
  • Целога 1
  • целој 2
  • целом 5
  • целу 4
  • целцат 1
  • цељи 1
  • Цељски 1
  • цена 1
  • цене 2
  • ценили 1
  • ценим 3
  • ценимо 2
  • ценио 1
  • ценити 4
  • централно 1
  • центру 2
  • цену 2
  • цео 14
  • цепа 1
  • цепао 1
  • церемонијално 1
  • цивилизације 1
  • цивилизацијом 1
  • цивилизацију 1
  • цивилизоване 2
  • цивилиста 1
  • цивилистом 1
  • цигара 1
  • цигаре 1
  • цигару 1
  • цикну 1
  • циљаш 1
  • циљеви 1
  • ципела 1
  • ципеле 3
  • Цириху 1
  • цича 2
  • црва 1
  • Црвена 1
  • црвеним 1
  • црвених 1
  • црепуље 2
  • црепуљи 2
  • црква 2
  • црквама 1
  • цркве 5
  • цркви 4
  • црквом 3
  • црна 3
  • црне 2
  • црним 3
  • црнини 1
  • црних 1
  • црнкасте 1
  • црном 2
  • црномањасто 1
  • црнпурасте 1
  • црну 1
  • црпао 1
  • црта 2
  • цртала 1
  • цртама 3
  • цртане 1
  • цртање 2
  • црте 4
  • цртеж 3
  • цурица 1
  • цуру 1
  • чај 5
  • чаја 4
  • чајем 1
  • чајника 2
  • Чак 1
  • чак 21
  • чамао 1
  • чамите 1
  • чамотиње 1
  • чаму 1
  • чамцем 1
  • чара 4
  • чарапу 2
  • чардак 3
  • чаробне 1
  • чаробни 1
  • чаробник 1
  • чаробних 1
  • чаробну 2
  • чаршијске 2
  • чаршију 1
  • час 42
  • часа 2
  • часак 2
  • часком 1
  • Часком 1
  • часне 1
  • часова 2
  • часове 5
  • часови 1
  • часовима 1
  • Част 1
  • част 10
  • части 3
  • часу 4
  • Чачка 1
  • чаша 1
  • чаши 1
  • чашицу 1
  • чашу 4
  • чвор 2
  • чврсти 1
  • чврстим 3
  • Чврсто 1
  • чврсто 3
  • чврстој 1
  • чвршће 1
  • чега 4
  • чеда 1
  • чедо 5
  • чежња 1
  • чежње 2
  • чежњи 2
  • чежњу 1
  • Чека 1
  • чека 10
  • чекај 2
  • Чекај 2
  • Чекајте 3
  • чекајте 4
  • чекају 3
  • чекала 2
  • чекале 1
  • чекали 4
  • чекало 1
  • чекам 3
  • чекамо 1
  • чекања 1
  • Чекао 2
  • чекао 5
  • чекате 1
  • чекати 6
  • чекаће 1
  • чекаше 3
  • чекићем 1
  • чела 7
  • челикорезу 1
  • чело 6
  • челом 2
  • чељад 3
  • чељаде 1
  • чељади 1
  • чемерној 1
  • чемерном 1
  • Чему 1
  • чему 25
  • честита 1
  • честитам 3
  • честитаћу 1
  • честитке 1
  • честитог 1
  • честитом 1
  • честиту 1
  • Често 5
  • често 60
  • четворица 1
  • четврт 2
  • четврта 1
  • четврти 1
  • четвртине 1
  • четврто 1
  • четвртом 1
  • Четири 1
  • четири 15
  • четке 1
  • четкица 1
  • четкицом 2
  • Четрдесет 1
  • четрдесет 2
  • четрдесете 1
  • четрдесетој 1
  • четрдесету 1
  • четрес 2
  • четрнаест 1
  • чешке 1
  • чешља 1
  • чешљева 1
  • чешће 9
  • чибука 1
  • чивилук 1
  • чивилуком 1
  • чија 5
  • чије 7
  • чији 9
  • чијим 2
  • чијој 1
  • чију 2
  • Чика 1
  • ЧИЛАГ 1
  • Чилаг 78
  • Чилага 8
  • Чилагов 1
  • Чилагова 2
  • Чилагове 3
  • Чилаговим 1
  • Чилагом 4
  • Чилаже 6
  • Чилаш 2
  • чиле 1
  • чим 10
  • Чим 5
  • Чиме 1
  • чиме 4
  • чин 2
  • чине 3
  • чини 33
  • Чини 4
  • чинила 4
  • чинили 5
  • чинило 2
  • чиним 10
  • чинимо 3
  • Чинио 2
  • чинио 5
  • чините 1
  • чинити 11
  • чиниш 1
  • чиновника 2
  • чиновници 1
  • чиновничка 1
  • чиновнички 1
  • чину 1
  • чињаше 7
  • чио 1
  • чипака 1
  • чипкасте 1
  • чист 3
  • чиста 2
  • чисте 5
  • чистије 1
  • чистим 2
  • чистини 2
  • чистину 1
  • чистих 2
  • чисто 24
  • чистога 1
  • чистом 1
  • чистота 1
  • чистотом 1
  • чистоту 1
  • читав 3
  • читава 4
  • читаве 2
  • Читави 1
  • Читавих 1
  • читаво 1
  • читавом 4
  • Читаву 1
  • читаву 2
  • читај 1
  • читала 4
  • читалаца 1
  • читалачком 1
  • читале 1
  • Читали 1
  • читам 1
  • читања 1
  • читање 2
  • читањем 2
  • читао 4
  • читатељица 1
  • читати 3
  • читаћете 1
  • читачи 1
  • читаше 2
  • читко 1
  • Чича 1
  • чича 4
  • чичероне 1
  • чкиљави 1
  • члан 4
  • члана 1
  • чланицама 1
  • чланова 3
  • чланове 1
  • чланови 1
  • члановима 1
  • чланом 1
  • чобанин 1
  • Човек 3
  • човек 30
  • Човека 1
  • човека 21
  • човеком 8
  • човеку 5
  • човечанским 1
  • човечанских 1
  • човечанскога 1
  • човечанства 6
  • човечанство 1
  • човечанству 1
  • човече 4
  • човечјега 3
  • чорба 1
  • чу 6
  • чува 7
  • Чувајте 1
  • чувајте 2
  • чувају 1
  • чувала 2
  • чувам 1
  • чувао 4
  • чувар 1
  • чувара 1
  • чуварима 1
  • чувати 4
  • чувен 1
  • чувена 2
  • чувени 6
  • чувених 1
  • чувеном 1
  • чувењу 1
  • чувши 1
  • чуде 1
  • чудеса 1
  • чудила 1
  • чудили 1
  • Чудили 1
  • чудим 4
  • Чудио 1
  • чудио 3
  • Чудите 1
  • чудити 1
  • чудиш 1
  • Чудиш 1
  • чудна 1
  • Чудни 1
  • чудно 3
  • Чудноват 1
  • чудноват 3
  • Чудновата 2
  • Чудновато 1
  • чудновато 2
  • чудновату 1
  • чуднога 1
  • Чудо 5
  • чудо 7
  • чудовиште 1
  • чудом 1
  • чуду 1
  • чуђења 1
  • чуђење 1
  • чуђењем 6
  • чуј 4
  • чујаху 1
  • чујаше 4
  • чује 6
  • Чујем 2
  • чујем 6
  • чујемо 1
  • Чујете 1
  • чујеш 3
  • чујно 1
  • чула 5
  • Чули 1
  • чули 5
  • чуло 2
  • чуо 13
  • чути 2
  • чух 1
  • чуше 3
  • џади 1
  • џакове 1
  • џандрљив 1
  • џандрљивији 1
  • џбуњу 1
  • џезвицу 1
  • џентлмен 1
  • џентлменски 1
  • џентлмену 1
  • џеп 1
  • џепаш 1
  • ЏОКЕ 1
  • Џоке 9
  • ш 3
  • шака 1
  • шаке 1
  • шале 3
  • шалило 1
  • шаљем 1
  • шаљиве 1
  • шаљиво 2
  • шаљу 1
  • шамију 1
  • шану 3
  • шапат 1
  • шапатом 1
  • шапутање 1
  • шапуташе 1
  • шаре 1
  • шарене 1
  • Шарени 1
  • шаренилу 1
  • шареним 1
  • шареном 1
  • шару 2
  • Швајцарском 2
  • швапски 2
  • Швапску 1
  • шегрта 1
  • Шекспиров 1
  • шеретским 1
  • шеснаесторо 1
  • Шест 1
  • шест 11
  • шеста 1
  • шестој 1
  • шесторо 1
  • шета 1
  • шетају 1
  • шетајући 1
  • шеталишта 1
  • шеталишту 2
  • шетам 1
  • шетао 3
  • шетате 1
  • шетњу 3
  • шећерлеме 1
  • Шешир 1
  • шешир 8
  • шешира 2
  • шеширу 1
  • Шилер 1
  • шиљастом 1
  • шире 2
  • ширем 1
  • шири 1
  • ширим 1
  • ширите 1
  • широка 1
  • широке 2
  • широки 2
  • широким 1
  • широко 1
  • широког 1
  • шкиљава 1
  • шкоди 1
  • шкодити 1
  • школа 3
  • школама 3
  • школе 8
  • школи 2
  • школовања 2
  • школовање 3
  • школске 2
  • школских 1
  • школују 1
  • шкрипало 1
  • шкрипели 1
  • шкрипи 1
  • шкрипући 1
  • шкрофулозну 1
  • Шлекермаул 1
  • шлепом 1
  • шљива 1
  • шљивик 1
  • шљивовицом 1
  • Шљица 1
  • шљокицама 1
  • шољом 1
  • шољу 1
  • шпаг 1
  • шпањолског 1
  • Шпањолску 1
  • Шротово 1
  • шта 162
  • Шта 69
  • штале 2
  • штали 1
  • штамгаст 1
  • штампале 1
  • штампаних 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампарији 1
  • штампарске 1
  • штампарских 2
  • штампи 1
  • штап 2
  • штапа 1
  • штапом 1
  • штедионицама 1
  • штедионици 1
  • штедљив 1
  • штедљива 1
  • штедљиво 1
  • штедњом 1
  • Штета 1
  • штета 4
  • штетног 1
  • штету 3
  • Што 11
  • што 500
  • штогод 2
  • штошта 2
  • шћаше 1
  • шћери 1
  • Шулце 1
  • шум 1
  • шума 2
  • Шумадије 1
  • Шумадијска 1
  • Шумадијску 1
  • Шумадинца 1
  • шумарке 1
  • шуме 2
  • шушањ 1
  • шушнуо 1
  • шчепао 1
71392 matches
 те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онд 
la">LIBRI DONNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang=" 
 „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но 
неши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држ 
ођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.< 
 <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ст 
<p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да ва 
и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас траж 
 нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p>  
ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} 
 час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на  
ехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни к 
младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чек 
он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног ра 
о како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што и 
 са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо  
е мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема мног 
 Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор 
ого пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а она 
зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али 
о већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештин 
 тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да вен 
љења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, к 
и јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радњ 
а сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p 
} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на превра 
обелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зим 
лио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну. 
негињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p> 
губио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био са 
це?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, д 
а, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тре 
ана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера кој 
 спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Мате 
 осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша 
и.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, н 
добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унес 
кали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим нов 
{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптере 
еће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пр 
ек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме ј 
 српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски 
 више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном б 
 је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неогр 
, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а де 
је дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селим 
и су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате 
уцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чи 
у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узви 
м али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка 
м ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој  
ом стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, к 
то је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир  
 вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употре 
о сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је го 
огледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зг 
ма прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кук 
о Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се н 
познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова 
у“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови,  
лим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговор 
че Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стева 
ени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Бе 
ких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S 
с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се пол 
ем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на ваш 
ујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</ 
тановима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већино 
а су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Фра 
ај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је са 
 љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друш 
огла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје 
,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p> 
руку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле  
та, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>О 
а ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начел 
адан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су ко 
p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговор 
роду, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег  
теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја  
/p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи пози 
 Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата 
мо <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их,  
ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на располож 
тао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност њег 
 <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска 
ијатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет. 
долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се 
сад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSect 
ог шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисар 
ђу овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и на 
{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу  
 изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мал 
ци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре  
Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем 
а ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; п 
За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашт 
д одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти  
анату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у  
део у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— 
мо једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> 
а часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује 
не, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ пре 
ге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим 
биљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио 
ио латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарск 
до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта 
 твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, 
ер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијо 
трпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте  
, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Н 
<p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом 
род подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло инте 
ересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, он 
обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори  
тран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за гра 
.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div 
Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{ 
pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмит 
 могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српс 
— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом,  
> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231"  
причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше  
ни, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која ва 
алогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, п 
посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто д 
нуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болес 
{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше 
а Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, ил 
ите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а т 
егов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају  
</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би би 
мојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим да 
аде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прил 
је но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним  
ао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција 
а постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Мара 
не тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађа 
ваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тих 
раниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти н 
м синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни болов 
од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа р 
ко практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су има 
е; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ов 
већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. < 
е с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноград 
неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нароч 
<p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће посто 
виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју 
озлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом бар 
> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их  
 — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје 
ја поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија,  
г лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на див 
 да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n=" 
озор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор  
абаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим влас 
атерин смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала 
х (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда,  
вна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> 
ш једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магло 
се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала ј 
 мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало ужива 
да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{ 
од оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p 
ор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупрос 
е био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао с 
 шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тих 
ом сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином 
рилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем 
је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој  
 нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда,  
 ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло  
окажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спр 
> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто,  
остатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у  
 могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и  
ад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препо 
понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али  
кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, 
н.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишља 
аво чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљив 
става њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван 
ица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <f 
е седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да пост 
и ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наиш 
оговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као 
и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мај 
 <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама гла 
воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најбл 
ам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала 
болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађа 
p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући 
јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, с 
 боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео,  
остао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукам 
с српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са сре 
“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француск 
бом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбр 
раво на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само з 
оди, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладин 
у сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и неп 
И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држањ 
јци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сн 
апротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје  
 јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па  
а; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више 
} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са  
о домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" />  
 им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да ст 
града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена го 
ас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је с 
ња као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим  
гне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће  
ш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто? 
м случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала на 
рчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом теш 
 каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приб 
ао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости. 
однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа  
ромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, 
ваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} М 
едњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; 
говори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, 
сност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакак 
> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата. 
кође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни пр 
после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права ма 
н; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S 
ка.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и  
, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима  
њица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као 
постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" / 
ном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра и 
а; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у р 
фица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, нег 
 оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасв 
ли заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност 
н и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дак 
т стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несрећ 
о је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужите 
им местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из 
олим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако в 
/p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечат 
{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умири 
зненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно 
га тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марил 
 све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватањ 
 задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду на 
уђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чис 
грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћ 
ком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то  
{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха? 
авле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство оди 
 пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио до 
/p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с 
бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или как 
роћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог а 
 посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат,  
 у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оста 
ете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би мо 
чна.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом м 
j ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш гл 
у га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за т 
ла учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој оба 
и, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју лично 
веж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи с 
рема овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туро 
 обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад,  
 даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи 
ма је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напо 
 сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ов 
чега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патриј 
он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер 
 са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ пог 
и не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље,  
откане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима,  
бу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватр 
саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак ви 
век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по врт 
ле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси ужив 
.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>П 
ао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чув 
лика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку н 
 младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, у 
ора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше зауз 
оју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је м 
ме болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и  
} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој 
 је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком у 
пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p 
не на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало сво 
и је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану. 
дмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други  
 он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз  
 је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и са 
ко није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још им 
е пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сет 
о дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време 
ем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" />  
<p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да 
д.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна  
ију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошу 
уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то ов 
S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p 
жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одг 
сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} 
вога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце,  
тупа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди ко 
авам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек т 
м разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p> 
ного малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и би 
у спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, та 
 дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до 
ено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам 
меније женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одеве 
чало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљен 
, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетила 
 вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да 
— продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одг 
</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" 
се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се д 
 Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — осл 
 обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Гово 
} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са чита 
ици неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању. 
добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па  
p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Ка 
едном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Би 
а више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не т 
дно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S 
 Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица  
ет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не зна 
 мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот,  
 ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— 
неша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш  
т већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за ча 
 прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али н 
 борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не допис 
бно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S}  
ражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања,  
, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа 
"30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале би 
би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора. 
и, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима  
ијатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено 
а тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте 
 децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стец 
обар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да п 
вакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврс 
а и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ак 
S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања 
 и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном  
им да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, пости 
дини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све и 
а вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији,  
{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда 
оклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p 
ађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У о 
нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацил 
очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толи 
а двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> 
b n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде п 
егово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се ова 
 је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на 
} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље 
ахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у 
њо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хт 
ка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А  
{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим 
ар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p>  
клетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је 
идели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Б 
друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p 
сити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био  
 оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријск 
 дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осм 
познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међ 
рење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одваж 
одине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу к 
о му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољуб 
ско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледа 
> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p>  
а образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је п 
 лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима какви 
 горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог ш 
кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја? 
 доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> 
>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак св 
народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Нем 
 практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори,  
ју.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдари 
: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше д 
p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се ис 
 знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких м 
SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто 
у и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> < 
ика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо реч 
у и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— Т 
апитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} О 
им као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S}  
 једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима 
а онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чи 
леда, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То с 
ва, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значи 
рдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S 
а фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљад 
квом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша,  
, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити  
ба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одист 
бе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мал 
и овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господс 
шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од 
крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнат 
:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ  
 супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мис 
аку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p>  
 уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао  
кан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју р 
ричекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво,  
а, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање 
асти.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостив 
људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је  
много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кра 
даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме 
те или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због  
једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, који 
љу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом  
доше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Зат 
чних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљо 
ор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p> 
ним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматрала 
агрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске 
еома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаће 
ш, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да п 
то другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p 
страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље 
вет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S}  
="81" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрај 
ле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p> 
 n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Ма 
и рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њи 
, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у млад 
подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти 
 према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са сл 
 Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора 
Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћ 
 погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча  
ара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајли 
места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу. 
е био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мек 
ато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можд 
 ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p> 
ти, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S}  
 можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{ 
огледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, ј 
ћ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она п 
своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога 
дуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет раз 
шћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p> 
тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће,  
је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{ 
 те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, вид 
ло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба д 
њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до К 
ајвише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ип 
рати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми 
p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на к 
прича догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p> 
 нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p> 
, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прил 
лимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господс 
, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу 
више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговор 
адан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на п 
 Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</ 
Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</ 
е друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању 
о је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан —  
уги пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало 
оће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} К 
ем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шт 
грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње са 
 <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа исп 
м?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем 
ве младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S}  
животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се 
нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, 
пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</ 
Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> 
о девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док 
 зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> < 
оспођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепш 
 имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири 
S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи з 
гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и о 
ом било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо с 
али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>—  
зе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево 
ава да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили 
квог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — у 
и ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси  
жале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнеги 
аштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно 
.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где 
рино, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> 
д га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми см 
? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш  
еколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори св 
сто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја с 
>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању вре 
— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа  
 ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала. 
} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, как 
/p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга 
p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да 
ри све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта  
е, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и 
е вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и пале 
сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p> 
 чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињ 
/p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на п 
ли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике  
дња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема  
рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала  
ћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим 
римамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да н 
ста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би  
, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам 
ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори н 
ити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то вр 
p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не  
ало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можд 
а озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то  
ир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас т 
.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p 
 /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку 
 на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с оз 
на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео д 
.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање 
роугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за дру 
н напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Бор 
рло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег чо 
адић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној стр 
као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће о 
љини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево 
е би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад так 
 је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак ил 
сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он ј 
е своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чуј 
видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише 
ицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам  
паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје 
агу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известа 
е млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на ули 
оју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама би 
е, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" 
рпскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у  
ду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример  
пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину 
зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана 
мим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад с 
ћи по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покр 
 долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који 
ше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанств 
 пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра  
 и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине сила 
а су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о з 
 столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе 
складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отво 
аријама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се 
у и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p> 
лазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улаз 
аше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спава 
а њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле  
{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми п 
 газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... пи 
која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала ка 
 ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић  
ако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости 
атим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У он 
ед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао р 
адости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад  
n Dieu, mon Dieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.< 
решака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој мо 
ј-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је 
<l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста л 
лачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно 
 код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужит 
ред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео  
осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако промен 
 је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p>  
е вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила ј 
се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше в 
ти?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази  
ког Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је ј 
ете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, ос 
але путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвал 
<p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвез 
њући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скок 
решина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који  
</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе д 
а овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{ 
p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка 
 једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под 
за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прош 
ј с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде нази 
е је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белеш 
е, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији 
tle>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и с 
а је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију  
е бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанциј 
шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми с 
ти, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг... 
 кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и  
 се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште д 
еку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од  
 судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена о 
а не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је г 
} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе  
 кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о 
, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти зна 
ке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону? 
{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано 
погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде. 
p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Та 
p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{ 
 изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркар 
ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме  
ошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ниш 
зе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола. 
м већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— 
ве женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p>  
ош нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после т 
егод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто 
 најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак н 
> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</ 
 седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се  
 учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p 
тара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрх 
е сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе о 
>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав ра 
би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога  
ction" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле  
д капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.< 
ате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор  
е?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ће 
ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Аг 
офица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву го 
и сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она  
ирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољ 
е.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица 
— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће д 
одина.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом 
Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, да 
сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех 
 разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде ч 
 странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне пес 
n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад д 
он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се зам 
ква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо јо 
мње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја ниса 
 нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам пре 
о девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју ма 
једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе 
м те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не го 
брала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-н 
и.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама с 
p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин  
јајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морал 
, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пр 
 стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу 
 по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и 
дина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> 
огло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разгов 
 сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико вол 
стаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, 
оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите 
е више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет  
, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна 
а и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивањ 
жда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођ 
ате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учиниће 
теш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала  
 помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа 
/p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом 
гано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријате 
ут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кће 
вакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> <div type="chapter" x 
не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не 
презно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ 
и је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у 
Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено:</p> <p> 
тајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „ 
 ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; 
е, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми 
ега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше 
ивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Со 
 сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемириват 
оцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша  
м неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је 
е ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да 
</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твој 
стивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n="33" />  
>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпр 
е ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи 
се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну гр 
/p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у  
етницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо н 
нао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако з 
вако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дат 
 досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толик 
ало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не запла 
 на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим нов 
е у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> < 
 да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирал 
је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p>  
 уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још нади 
 према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђ 
зност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на бал 
гледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</ 
рпски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и од 
 ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</ 
к упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну  
одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такми 
ђа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књиг 
 како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да  
е поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што с 
во ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом?  
воје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Пав 
луку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господ 
ца Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим 
а кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти 
м отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Ч 
ица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињи 
рено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу прос 
је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља 
онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> < 
био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаш 
метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне р 
 за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидет 
зи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити оба 
ајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина 
дох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</ 
.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Бар 
јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{ 
ињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло  
путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се 
на велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Р 
ран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту 
рио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанк 
 господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p 
ин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да  
јим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је 
 овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, 
ни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p 
S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{ 
ашне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих  
i>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјал 
а смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Гроф 
 га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се 
сталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> же 
за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>—  
ле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p> 
у Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била  
дно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или а 
ким градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњ 
ета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбије 
мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да уср 
ш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну 
ма неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набави 
им по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем зауз 
ин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што  
олела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш сво 
 ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском,  
ш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући св 
ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешн 
ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опр 
 наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако н 
ном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна 
p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ћ 
S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви с 
д преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>—  
 има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не по 
S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега  
едном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа 
етпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда в 
 јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће поч 
негињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако 
још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само  
ном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађа 
S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несрећ 
:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не м 
ritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас  
радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло  
ај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверењ 
ине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква изве 
онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их 
е обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“. 
ба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам 
њарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим из 
абуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја са 
вате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако па 
 само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало 
а породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" 
8" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, н 
 не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута ма 
е тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, 
И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се  
писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се спора 
ао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братск 
а ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одг 
ад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не 
и и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш 
аље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову посло 
е унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз 
, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шест 
и је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарел 
 и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о ток 
атку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, 
ру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих л 
p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</ 
ер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите о 
ц стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуко 
 да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и от 
ја ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо 
то, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постај 
 које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим у 
о ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја т 
 ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није чове 
 да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разго 
тила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино пот 
ране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би  
не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговори 
е шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћи 
 драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех,  
ри:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очај 
сти.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љ 
илике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква 
меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име гр 
м неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем  
 рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда 
на Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим  
рпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.< 
е; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскап 
е, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цен 
ао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко  
ознанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да буде 
ј још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни,  
која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео < 
би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способно 
ара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпо 
азговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} М 
<p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприч 
eign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам б 
жите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на 
 — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где 
ину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се  
мамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамил 
у га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се ро 
ма.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђур 
да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</ 
 али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агне 
ријала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> 
адоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево в 
 лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, 
дбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>П 
нам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда  
ог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упи 
р?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим з 
 крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доц 
обије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају  
и ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што прео 
оћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S 
!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једн 
> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се 
 својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Ниј 
 неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати? 
и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која 
екајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дв 
а, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје стариј 
рцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, в 
а са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклонос 
а мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милост 
 враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, ј 
ам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете д 
 и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на м 
фичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка ти 
овити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим о 
е.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама  
лугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од 
едеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак 
у више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја 
а крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му  
адоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичко 
p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђац 
ст, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, нема 
авле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим нич 
е је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира  
 — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ д 
 дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она  
је кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што  
нова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он ј 
лу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да  
 ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло неп 
 знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и о 
сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по с 
 задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја 
ам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу 
утовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да м 
ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви с 
овно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је ста 
вљам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А з 
а се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, нег 
 разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али 
лестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била 
 бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју 
госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, 
ј са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <p 
о, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица п 
било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам 
 на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме шт 
нем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од  
n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверит 
ност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша. 
/p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је до 
м „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и чет 
} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је у 
ед иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младо 
и криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање вр 
о позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — п 
им погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока 
 површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом сл 
ренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека вр 
наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само д 
а опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да ј 
лози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје с 
дни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </ 
овци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвозде 
ио сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, —  
га грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} 
lestone unit="subSection" /> <p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону  
ред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} До 
feu de roi</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нароч 
од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје веч 
нчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стра 
ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република —  
ија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да 
женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгле 
и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпа 
а кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, 
ваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње  
ад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио дру 
ти тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њени 
 милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је у 
свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једи 
је безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да  
има посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, 
могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности  
женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест  
а имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми 
не су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> < 
 ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четр 
е но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично уде 
ћ</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица 
ре.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају 
им топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потре 
ност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно о 
} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— 
 <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p 
е госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на с 
њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и укл 
прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p 
е ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно  
је могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала гл 
о да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, р 
ђе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљањ 
рати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p 
ани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи при 
, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при к 
ин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и п 
лико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина 
му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад с 
е ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S}  
војих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му  
ста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћут 
као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да  
руга пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог мој 
ина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде о 
е је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кр 
м га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја са 
оју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попу 
есело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, ј 
> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало  
ошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади госп 
ће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела 
а сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина 
итала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурић 
и данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или из 
{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу 
ла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској п 
тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њег 
 Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице  
 показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом. 
 То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој у 
е, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћ 
оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit="subS 
че му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напуст 
/> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жен 
о по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинч 
је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ  
државам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, пр 
исмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да порем 
ледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и настав 
ех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писм 
м и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, н 
одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад ј 
подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а 
 каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где с 
е ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух 
ста где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ак 
ико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено 
то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај  
мири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико 
 понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> < 
убина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевс 
мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко  
.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је до 
?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се  
 али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне  
ко жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном  
жном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S 
а је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или  
 није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> < 
/p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:< 
ана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је ин 
о пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о такви 
ениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајко 
е своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада игра 
нао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба 
S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска под 
стају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} За 
 у какво опширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одгов 
зиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинил 
оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврст 
аде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се ра 
а, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпи 
ти, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марв 
ша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видит 
То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да м 
— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подно 
е вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једи 
ка велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута  
ћ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напуст 
 шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чег 
Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбу 
се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекат 
сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера 
?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас  
} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни н 
е; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио б 
<p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једно 
 пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан не 
и и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n=" 
аге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми т 
ам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</ 
ану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p> 
 треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па  
осте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не  
ста, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду 
давде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама  
у га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S}  
на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро  
 таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Пав 
р... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија. 
авом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— 
и?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} 
аспремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} 
ву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљен 
S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању д 
у лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само они 
без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, ка 
pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не ис 
унолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности. 
акао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније речени 
ео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања... 
олију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв 
м; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јест 
но, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и  
м мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја  
век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здрављ 
м код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће о 
иво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познаје 
аквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указује 
/p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад  
 болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, 
ли и због његове темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада прем 
 до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p 
а помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно по 
ари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свак 
ко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинил 
осла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео  
n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бив 
а се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Вид 
дмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им г 
да био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, 
Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици  
{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p 
туда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева 
 ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{ 
ја вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћ 
дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофи 
b n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због нез 
отпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том 
инуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је 
инцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства 
n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на 
 душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, 
о душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави  
љиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да на 
опитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>К 
говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала соб 
} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора н 
гања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> < 
 мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке па 
нанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било н 
када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресуда 
више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање би 
таде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива го 
>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив:  
тном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и зат 
 је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су м 
е је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави м 
но наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p 
бних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone 
але Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи 
одине.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на лис 
 деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња 
о једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољ 
то га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само  
јим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, прич 
" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали прид 
е процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родит 
е.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету,  
 наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно ш 
ле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S}  
о је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управ 
оче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да  
жење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање доп 
 у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претек 
ло својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу бил 
 је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му л 
е и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз ч 
авлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног 
кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако 
би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео.. 
стала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омлад 
 девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.< 
м учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодар 
о ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку,  
p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, 
рим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње 
 погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Н 
/p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, 
ала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче 
ок не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао. 
>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му арт 
руг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слуша 
омогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, а 
снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших к 
а.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то. 
ји дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, го 
ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— 
авле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим 
к пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала 
ега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати 
о је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледн 
p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си г 
све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштв 
о писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми 
чиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући  
} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> < 
га.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође по 
икога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би г 
и господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице стар 
ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буд 
су својственост овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделити 
ности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Не 
p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро  
 је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе 
реме; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размим 
 оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу,  
ухом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропад 
х понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита  
, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања в 
 и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богм 
 за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који т 
да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у 
 сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у проти 
жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш  
а сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће  
му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се с 
 са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од ра 
ануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>П 
д није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „спосо 
више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која г 
на га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Ма 
нам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препа 
ко часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И 
 врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натра 
 пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је  
ком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан у 
мам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како би 
м и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и оста 
мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати  
 као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он 
 жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — у 
, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, п 
нији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искус 
ћином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који упра 
још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отер 
а и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је т 
Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав  
 <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочи 
и ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе порти 
но и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p 
апунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тог 
 оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се јо 
лици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди 
 Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S 
због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, 
могућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?< 
овољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом зго 
боко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; му 
је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S 
 сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњен 
а доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате,  
 а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у  
икован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и разд 
ју такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним н 
 кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ст 
м; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при п 
ао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне 
цом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите 
p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари 
искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добије 
дим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрав 
службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи нау 
у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да 
— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичин 
ре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача 
сте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејањ 
 n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> < 
је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесн 
га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно 
су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Та 
 Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби. 
оји је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би 
да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио о 
им то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ак 
 ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле,  
 кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи 
уде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не  
 објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем 
ме.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше ча 
а много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће  
едајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</ 
Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас од 
то би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p>  
а ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта зн 
да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гр 
ао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога жив 
а срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро пр 
рати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од  
} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још 
гледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докл 
ете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово ј 
о се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се 
ас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и о 
је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети 
 могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити 
изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим ви 
> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може п 
раника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја им 
би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са 
аба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинч 
и пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже п 
кама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она в 
биљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се по 
да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Ти 
проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе 
 друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао наме 
м уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жести 
ле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати д 
есет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а т 
навек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца  
 кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти 
утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су н 
е бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за мо 
и не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога 
аче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p 
 чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муњ 
, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити од 
 сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</ 
и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам 
 ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обас 
 сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да с 
их била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочи 
а.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли. 
собито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S}  
.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на 
 њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су 
оље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си  
ад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивал 
и томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} П 
, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо  
мам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Т 
ије најтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине 
та у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио  
 што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе 
авле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер  
отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да 
то је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.< 
 <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато с 
 иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила 
а повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ва 
оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад друг 
неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковач 
ио је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио  
а, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена провед 
 да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити  
али прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану ко 
рактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви  
више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћ 
дуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глав 
еђутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одреч 
ештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при у 
ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Х 
бог својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Нај 
 Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на ва 
но позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</ 
.{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница т 
ра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бис 
ш и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у  
ахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што 
исам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода са 
ву великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевај 
анимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За ме 
м уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена. 
 — одговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти нис 
а, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p> 
о траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси  
Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста  
>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— 
 разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.< 
Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</ 
ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и п 
 <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о к 
то што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већм 
осподине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и мн 
ј.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, ш 
ква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде  
/p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>—  
} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, д 
а? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам дана 
д онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипа 
, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p 
 <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га  
пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше о 
p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више,  
чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од 
 руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели,  
>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном с 
узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушал 
мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је  
истојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изра 
оси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно па 
чекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану ј 
Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим 
есе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и  
х непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим пред 
ликих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљењ 
рано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интим 
адост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима др 
плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео да 
где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејало 
човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погл 
ечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подб 
<p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим 
а арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по с 
јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас раз 
 а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га зап 
тно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји 
о да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Ч 
репирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавал 
ква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</titl 
ли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам зас 
вратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим ст 
утра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А  
жне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано 
 се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила не 
 у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се об 
> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклон 
?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље  
е зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одваж 
о је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72 
во се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше,  
ичине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно ор 
даше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена 
је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: по 
бину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он м 
 Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} 
</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> < 
ог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних 
свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена 
 требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом  
им очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљ 
ња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући 
вилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252"  
е баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мис 
да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом  
ио онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p>  
етио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погле 
 да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле 
де лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима оти 
који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њи 
азмишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да  
еме при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{ 
опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало  
ближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тв 
највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је 
е блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш 
тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног  
дити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку 
а још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p 
, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S 
е млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим ва 
ај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано  
>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим в 
д нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му испри 
>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно из 
зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда и 
ак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> 
ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си про 
и ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича поглед 
У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква  
ли ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p>  
ајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква и 
ди и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам раз 
{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ст 
е њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, им 
/p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питањ 
>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свест 
је чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, во 
ни ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p>  
је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, го 
да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоћ 
 благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад 
S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си 
 се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са к 
 вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја с 
а крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики б 
суђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му б 
е зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста  
ави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад о 
ијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном в 
гу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које за 
/p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Срб 
 ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, д 
е,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стоја 
м ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сло 
ела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о 
на, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела храни 
дини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очи 
на рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења сада 
арочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић. 
оје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издр 
је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га он 
ве стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друшт 
елиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>—  
 или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју  
 столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре црт 
а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се 
 огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој про 
асовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви  
{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке  
још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово друштво, такође 
о Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са с 
а постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња 
 и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица 
цу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339 
 пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у  
дине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и изд 
ута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолик 
на чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите д 
насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше г 
о; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу  
и и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{ 
ледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у в 
ве светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум неш 
стојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски  
 или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико н 
о је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спад 
рситетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина  
ма, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће он 
врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, 
је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути  
очеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на заво 
о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, 
оћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви млад 
 његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> < 
а велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последњ 
</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, 
хом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од о 
.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван  
аметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају он 
кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако  
елите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као  
и се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој сва 
кла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гла 
андеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао 
 његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао 
 да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, шт 
о?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, 
 ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се в 
осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти  
цем удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; о 
 упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си  
.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот м 
 наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:lang="fr">noblesse obl 
 се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То 
кама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строг 
е тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним де 
а запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светл 
јте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одј 
рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћ 
ом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу 
— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питат 
брим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша 
врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и  
вољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје не 
ужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друг 
у несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш з 
 угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, 
оз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он 
p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Смат 
и.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{ 
, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се  
/p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. ( 
Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, ње 
 ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— 
бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта  
елика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње в 
ml:lang="fr">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крст 
што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У 
расти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређ 
 од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте  
 по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од 
умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ух 
т, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ј 
оља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше от 
e>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књ 
ркиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам 
ослове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој  
расан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не б 
 прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога,  
и јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и  
ставите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава чов 
м овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Т 
икације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испу 
торијограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народности, м 
атиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — 
ријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке  
аочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше нав 
> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>—  
верење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиг 
јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у п 
p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају д 
 му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то бил 
е отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвој 
нају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{ 
у саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио.. 
ашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породи 
 тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75"  
нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развич 
д ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече б 
умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књиж 
чком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле  
 то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприли 
а с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега ран 
еће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S}  
љан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као шт 
 овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игр 
 <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде прав 
неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле 
ини обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, 
е; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па он 
позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много м 
.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога  
мем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрв 
 беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био т 
инимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре 
а каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла н 
у суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајнич 
ком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p 
о више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладе 
охитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао  
агог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле. 
{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте с 
 почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И  
73" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као шт 
 палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви 
е, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунс 
 овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени в 
ажило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста 
ма.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Пав 
ила читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target=" 
нете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тог 
 кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме,  
 ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>П 
епријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народ 
 овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, на 
ни под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спек 
.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само пона 
 пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мај 
ретресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређени 
ерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе  
 на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред 
вршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносно 
но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у к 
Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он  
а он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би по 
е доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња пис 
у бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би би 
та желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од  
 још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лек 
ле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту 
-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам ов 
а, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас мо 
да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сја 
у, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, го 
су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељак 
а, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се  
 престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био  
> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је  
најемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улази 
 ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, к 
ахну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити  
ти две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} 
да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто  
илично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност. 
 бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену  
волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој 
дице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком  
 отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, шт 
да створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S}  
р ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у  
и времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бит 
носити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало ут 
 образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је  
 био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и кам 
 неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Гроф 
нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то са 
иштва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове н 
... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела са 
 Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S}  
личног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам ув 
ву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери  
едно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и о 
вле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако  
ма.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незад 
нковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapter"  
<head>XIV</head> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени  
<p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, наро 
и канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми 
се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мис 
мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар  
ујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф  
емојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета 
p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је  
врсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом  
редња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете годин 
 их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам 
 све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одг 
нице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није пот 
 доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету  
румовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме 
 Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците 
е, није била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник ма 
ити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јег 
подин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога наз 
је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече гр 
ра госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати как 
 двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} 
то напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо  
ан час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговар 
подине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја 
 <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче;  
у незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обр 
 за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, п 
није сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја ва 
 писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врат 
p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеу 
(то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим госпо 
p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа 
има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чард 
</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада раз 
је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начи 
у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и њег 
ве што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> < 
„уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дне 
 <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну п 
и.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу  
ни.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно уз 
док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још 
"172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица мет 
ања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и саст 
ртиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p 
..</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да са 
ана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбур 
новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала  
ја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема 
ас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ поста 
м одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, не 
: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад  
ругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се нек 
ад.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном 
 могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И мо 
на!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ћ 
аге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како н 
а једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељ 
а ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољ 
} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, ко 
 кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</ 
?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не т 
је, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја на 
p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте  
— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријат 
 одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, о 
су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате п 
и, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно  
шу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p>  
то је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено 
е Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S}  
и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавић 
зависност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двај 
/p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје  
едсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156 
 молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима. 
те што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ва 
 их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматр 
ла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући не 
.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има н 
мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене,  
као је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест  
д нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да р 
жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од з 
ије суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> њ 
е ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павл 
ући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам  
ти.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некој 
 земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погл 
ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћем 
ог тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа 
огу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>—  
 исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мис 
.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро  
 није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру 
/p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно с 
осле вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече в 
атио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се  
ије имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и ду 
/p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје нера 
 на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298"  
id="SRP18970_C2"> <head>II</head> <head>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, и 
, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад т 
ви и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је заве 
ној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у т 
егенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку 
 нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то ни 
ступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узв 
 Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p 
иког живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпо 
>Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља ж 
ас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</ 
на је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их ост 
а кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио  
ином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то н 
 ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам из 
грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одго 
е.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по су 
 да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је  
ђу вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; ч 
 и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да 
Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, 
<p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша св 
пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца с 
еки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф ру 
нство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близ 
И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} 
ла о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="17 
 си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна пр 
 као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим си 
 стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да  
е хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не пр 
S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пр 
 Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиља 
иснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> < 
 што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја  
нтименталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњ 
ме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, д 
вши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет  
 ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао  
 кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бис 
пљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је  
је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а бе 
страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те  
мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунск 
ђе и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; т 
рактичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали г 
тмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{ 
уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно за 
ом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>О 
 очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone uni 
, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто з 
 страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, 
о, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги 
ћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их у 
јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњиц 
 по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком сво 
ј.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно 
ма за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је 
ладић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много  
чекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато 
ојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пош 
оје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју ак 
 и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу д 
 дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задово 
био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да  
n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника к 
у њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним приро 
 но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока 
</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у са 
ет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином н 
ито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> < 
 лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој  
и је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p>  
ар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p> 
а, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урође 
римо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> < 
ји Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва  
ка.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофов 
 <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти 
н га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Т 
римчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> < 
вим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једно 
p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи 
м овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају ка 
ије било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о ово 
ном жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених 
о до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за 
 Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврди 
ог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем јед 
, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S}  
али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пав 
</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S}  
м тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он  
 то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица 
о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако 
о се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p> 
ио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још  
, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле  
амо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S 
одина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако с 
 душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може с 
уће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту 
} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану 
а.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосе 
енула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим 
{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учин 
вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера,  
јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је п 
једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивн 
постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n="29 
авно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао 
 углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све з 
о ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садр 
има.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојеност 
ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе н 
тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напољ 
} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа. 
l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски 
> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у 
уо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљ 
у стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додир 
рпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p>  
е тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протект 
 песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим година 
. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, и 
нац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он  
ли наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су з 
 хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p 
во.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљниј 
subSection" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; 
а савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који 
озору између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога  
к и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоолог 
 у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> < 
и какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очи 
реније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провид 
лиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{ 
е са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне 
ви горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно  
ћемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зи 
аду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога с 
, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богињ 
а замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим н 
тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој 
ика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Бу 
о приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нароч 
ђ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела 
 удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p 
а, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шесн 
е још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још 
аду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто  
радице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кн 
ји га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравње 
е нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не т 
рце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="l 
SRP18970_C16"> <head>XVI</head> <head>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо 
оследње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по 
днако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловито 
симо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце 
де сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца стран 
оме било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебе 
</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n 
</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута пр 
изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућан 
ан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола,  
м расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му 
иликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Л 
 је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па ј 
S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање 
пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високо 
творене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам до 
ватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не 
иплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде сре 
ијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S}  
ћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се 
 ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— 
 бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..< 
а у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завес 
у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и н 
отпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали св 
.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код  
ом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title 
оским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n=" 
ан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и к 
инама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Т 
вориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пре 
заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; 
/title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна 
 отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску б 
изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина 
лико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно н 
м:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од да 
дим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и 
 налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Же 
p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани,  
екрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узви 
 интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и н 
Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, и 
им престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпат 
у онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да за 
о му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, 
 говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је посто 
У тим образованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то 
овићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да б 
, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што  
а у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно поглед 
аше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да  
оране, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а о 
ећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пиј 
ким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и д 
е састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стр 
 вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узв 
/p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у после 
бележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без ра 
n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме? 
ему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га  
 коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи,  
 у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој х 
е узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако л 
тичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умот 
ела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању н 
а нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; п 
тамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат 
у родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у 
велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем ма 
ла је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори муж 
 младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је бил 
{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе 
ба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опо 
 <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трч 
едним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом п 
је добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину  
ата није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се с 
ратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пр 
реди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега тр 
ју, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је д 
са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколи 
им, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чи 
е у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица у 
ољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору л 
а утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или  
 пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S 
, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господи 
паснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао  
претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, ко 
н, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шт 
ића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам мо 
ачин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, кој 
есто.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске час 
68" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први ак 
, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрил 
жао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га нап 
 изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише об 
и у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n=" 
ри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и он 
опште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту  
 изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима 
 знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</ 
ичило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали  
плина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачун 
жењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме са 
де је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да проме 
 ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако б 
много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, п 
оре поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало 
ико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво ли 
смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се 
pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са нај 
 сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, как 
бу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p>  
 постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је роди 
странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом 
аустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку,  
е жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљ 
 утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим 
ала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом г 
е још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика б 
— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису теш 
...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар  
већега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи је 
утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да  
> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ст 
у и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И м 
олуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао  
 да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после 
есеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одби 
а разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и 
ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му  
требе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко 
ушом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и 
.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео д 
 себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше 
 њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење 
тава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18 
би слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у оста 
о петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове 
лала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измол 
Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да г 
во сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не  
а жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито 
уте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само м 
вадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са  
јевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност 
цветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантн 
у.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно  
 господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, г 
љубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на 
каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S 
ну да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би  
е тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била сре 
мо оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер  
p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо  
на о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се  
ици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала  
 пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго 
 проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ р 
<p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que donner?</for 
сине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби род 
ј „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та  
видео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ  
 фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била 
ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати,  
ер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје з 
али да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па  
 да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с  
м са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би бил 
како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па ка 
сто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отв 
цртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво к 
 снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не б 
ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хте 
о.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку,  
весели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до оса 
си.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам погл 
> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо,  
> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрп 
јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и она 
би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао ј 
алности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и  
тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпо 
анатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре. 
вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатн 
то налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, на 
 јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се  
арао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер  
Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он ниј 
ајпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатич 
 више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ак 
о да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идеја 
ечи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чист 
га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— 
кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она доб 
о то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица 
ету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једноли 
анцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странк 
ивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и  
неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо  
ђе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тре 
га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се 
у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S 
љавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више 
ати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као  
у, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво мес 
о и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што н 
је би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси  
е.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно т 
 отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југ 
 није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, ви 
млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, 
им особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретањ 
полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам  
 се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не 
е се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша поче 
и кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вреде 
ти, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би 
мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то ова 
 досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала;  
 куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док  
напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако  
 набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину  
 Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство поче 
лом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p> 
е, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим др 
ави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Ни 
 ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан к 
јатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?.. 
рочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потк 
 пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p> 
сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> 
вео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Н 
уштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, д 
 ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у др 
. дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши о 
рпски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозр 
абој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене оч 
једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> 
вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до д 
 n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих мо 
 немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је нак 
о сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</ 
повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативн 
ам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а  
о да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде п 
техе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно  
не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су ов 
јак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање  
Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни 
 за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали н 
и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би 
ах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је  
жда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћ 
ем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне румениј 
а ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Т 
 да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежа 
 да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n 
х, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и 
е у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под  
ну величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de roi</foreign> (к 
н бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке 
и, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао 
 али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом  
Г</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <f 
ашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређаш 
рзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало по 
ободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојче 
ђе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p>  
м одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.< 
огла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу  
.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да и 
е шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се по 
зили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, к 
омислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је си 
вача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас 
 имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чув 
>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ни 
елику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом про 
ну добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје јед 
угујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш 
би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> 
вати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је 
стима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље 
 се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и ткан 
ли усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовим 
налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично 
овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p>  
о је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени пореда 
 би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико к 
вуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путници 
а.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и по 
 би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле п 
 тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетен 
ам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло о 
 кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа заб 
ла, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху  
 да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње з 
ле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом  
д опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет 
 кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер  
је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин 
о стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно  
нутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Ова 
о где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину. 
оведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ће 
прављач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмеја 
А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са боле 
ће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни сим 
је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда нема 
 собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154"  
 јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу бе 
поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао 
ине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова да 
 ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би к 
иш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мен 
свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочи 
неша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неуд 
еколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити к 
еднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезно 
часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акц 
 слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учти 
ти, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразуме 
лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању 
а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа  
 наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би прос 
га моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могл 
нстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од 
у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код  
 кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, н 
и пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима 
а противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме,  
ривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што вели 
али кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се 
 писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање 
 због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ак 
</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе 
агујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато н 
бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште 
ед показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одм 
дао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године п 
осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину та 
гова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих 
рофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам 
кивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно. 
, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињи 
азмишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госп 
егодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори 
ло ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су о 
весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извој 
> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и наба 
авом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> 
ође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изглед 
, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има сво 
есно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а  
{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> 
јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кро 
вема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час води 
адић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној на 
ако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она  
<p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих 
?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље  
и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић  
 смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас 
д би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале дост 
>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите о 
ћ обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао 
ругој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу 
инити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би 
хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у пр 
траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <p 
е узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се послед 
р овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је 
дине, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих то 
 нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би св 
да да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Па 
дставио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, 
а би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледа 
г је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у 
 га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао о 
м згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели о 
замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са др 
ислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече гр 
, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све др 
 досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n= 
форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој жи 
домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једн 
та несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан. 
 <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако 
разумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елем 
браства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио п 
 али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и п 
 читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавај 
ерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом с 
е се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га 
p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што  
познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо 
је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви 
ац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена лично 
гујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле спомен 
е мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чин 
о, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згодније 
 то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S}  
Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, с 
ква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Аг 
ва?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну пром 
нака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је  
душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и п 
отреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младос 
ње треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што 
гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда б 
на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; не 
S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="10 
уде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— 
ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Ј 
о могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који 
о!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед  
, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући  
бодног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како в 
елу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да 
/p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресулт 
 она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема ч 
ре, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готов 
рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и 
 никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била д 
.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, о 
 да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S}  
едио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало  
ој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша ј 
 Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен 
p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практи 
већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажал 
ао њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут  
тимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први  
ам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слобо 
: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква 
подобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прили 
е њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} 
м толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похита 
м приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, а 
и састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Ч 
пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са вел 
Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће  
оји се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваков 
 ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.< 
гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, д 
 засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на ка 
, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чем 
о?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем 
<p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је п 
} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p>  
 где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p> 
варима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе 
 и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те праз 
кне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страс 
ило је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху  
ржању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој 
ено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега  
има.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште  
но место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на  
це са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „вла 
и материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећ 
дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и  
е.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригин 
ло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства. 
та говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се наро 
им положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, гов 
 више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и 
 се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам. 
ећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S 
где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописа 
чера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било  
им преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нис 
ица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са 
<p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита гроф 
Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви б 
> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одво 
века, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без о 
вића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, гд 
дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле пот 
вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за у 
ервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим 
 обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, призна 
оју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском  
илост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане орах 
ри прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с кр 
лава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим 
рпском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски з 
момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> 
ле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само 
/p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{ 
валности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет  
им видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На заво 
едно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да 
ред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути 
 из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на 
стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако снис 
је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркасти 
њица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} П 
ву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговор 
 госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађе 
о развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле 
ије знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа 
у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се  
ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш 
овори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а  
не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз 
орих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше м 
је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од гред 
 је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она 
а и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велик 
им пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на желез 
 бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао д 
 и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разум 
учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S 
скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није  
</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако  
обље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и нек 
е она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак  
<p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио 
волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан 
е, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је п 
чини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са на 
мљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњават 
{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> примет 
ј ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најм 
о, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету  
шир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле  
управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било наро 
 на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, С 
о да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разгов 
ади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са  
с увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је 
мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несани 
најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ћа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, пр 
сто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе 
ало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „ 
 да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јас 
ло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања ко 
 зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било  
p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педал 
е“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевен 
ала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта 
леда напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај мл 
дговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не прим 
она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запи 
 очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писм 
.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах 
hefoucauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева н 
у, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит наја 
места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: 
у изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је  
њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како и 
смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина сво 
зиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми  
ме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је 
ине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она 
з речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће 
та, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мами 
тали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена ј 
 сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима  
ирем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Око 
ила у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> < 
 је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даро 
Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброт 
а два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, јед 
устите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, а 
ега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва 
сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не сам 
имо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сва 
ам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више сн 
ку улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просид 
моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла б 
ротивно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дак 
с овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свира 
оменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног јез 
 твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја  
 коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја? 
свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се у 
 одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не 
 њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити 
и што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је  
високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилиц 
е сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хо 
 одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија са 
, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и у 
рени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од ст 
дан од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољуп 
ече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} А 
о.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим оч 
 на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао 
е сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчањ 
звеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак;  
присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али отк 
 је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуд 
завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том 
шти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, 
ружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мен 
, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала 
леваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Не 
муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Дол 
 наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трош 
ћи своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си  
 би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем рас 
 он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Ни 
кве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али ка 
годна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и им 
а није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито  
а њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер 
потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев 
и набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од 
а превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке народност 
 знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори 
о што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да  
ећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S}  
женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чин 
ло их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу 
књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане уже 
е места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већ 
и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Десп 
p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледају 
 развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део н 
 и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{ 
/> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овак 
 врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од  
киње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово с 
 узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењива 
го времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, приј 
</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти  
 опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb  
породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана пре 
ама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухват 
реко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био дон 
ти.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отпри 
 имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али 
јано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p>  
госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче,  
вне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све 
јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно п 
ност после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће 
роф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од 
<p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџи 
S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дан 
 родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра 
и завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки п 
.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавин 
на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себ 
ке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком опште 
јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но  
, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа. 
и је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им ук 
ти какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удеш 
а придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према с 
а балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.< 
 овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Мож 
 Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте ам 
p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до 
p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако ј 
 и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не ми 
head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <fore 
а, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд 
мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били 
цу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове 
/> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био  
знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то 
 племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S}  
ав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко 
 руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвал 
о се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и п 
г свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи ме 
и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брз 
о је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он би 
у својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи с 
 својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S}  
гох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро,  
дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу  
задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле о 
н точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, 
а у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној ве 
тише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> < 
рка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предл 
зван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} К 
 млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и  
ну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из  
ији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да до 
ицама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу  
д је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисл 
ва првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије  
рпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај боле 
 <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица 
датком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега р 
</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— О 
употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах  
 са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је од 
ржала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се 
 гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, јо 
аја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Пав 
{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила 
к поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђе 
знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S}  
тирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебели 
н.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам 
> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код о 
та он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би др 
ватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчи 
 праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.< 
">LIBRI DONNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr 
Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не  
 овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну б 
нчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био мл 
му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпоко 
нама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беш 
и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој  
зиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и 
 беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога,  
е, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, 
е овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш  
гну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се гла 
ла прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на сави 
олико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</ 
ку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је поста 
није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао  
оје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите о 
нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје 
ом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, 
/p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</ 
 Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} И 
nit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше 
а клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мр 
а њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио 
оје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва чека 
 да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао д 
но на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено 
> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао 
, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики 
к кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бој 
какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда  
 само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о п 
{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се  
 под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвр 
он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је 
их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа 
хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав и 
кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица 
 је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово ј 
те обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно п 
иром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до 
 да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на 
ве немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење нау 
ладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка н 
 том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и  
} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} 
pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски је 
 гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо ок 
ако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио 
ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је из 
<p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога  
о, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу и 
их лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стоја 
 спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђ 
е приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала мла 
 местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сест 
 било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигур 
бао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S}  
неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да и 
да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени  
дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом 
 у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала 
погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу 
S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га виш 
ило доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично 
њиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежа 
бро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни 
учен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено,  
м према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога гово 
 спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реш 
је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још 
је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</ 
се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одврати 
епо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи 
те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и 
 каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, за 
 <note xml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се о 
<pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од  
извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схвати 
естро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сест 
моран; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању з 
</p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком о 
/p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и п 
 које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио кар 
велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он  
вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не 
"184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла 
бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки 
дговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> 
ица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, ј 
и маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледам н 
ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем п 
акле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у с 
 га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она 
ене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ев 
теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да 
м за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим п 
Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан 
успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињ 
етна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, 
к квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, и 
 које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео 
аспитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово д 
 упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред ода 
>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више гу 
{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био  
вањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарс 
 се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи  
воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с ва 
ирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес ч 
и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и 
ознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{ 
, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак би 
и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати 
о даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситн 
мамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте мо 
ну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та  
великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би на 
 румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага шт 
Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из  
ко уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је 
ио при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове бил 
 би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безус 
смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после  
 држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам дра 
иким столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а 
и чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спре 
рвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се  
имо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице поч 
је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било  
њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима  
едној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S 
 Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неко 
ама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, не 
>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и ос 
нила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p> 
е хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан 
 Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повр 
 и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, т 
 толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале  
е кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоски 
рпска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Г 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неко 
ом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњ 
а друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља ра 
се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а  
 И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је  
о лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је дола 
ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој каз 
ио неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добр 
подина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој 
а сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ  
ним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност 
сао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља по 
p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстаз 
ао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред  
 би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Оз 
пуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужн 
о неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни 
 мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља о 
стор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмо 
тан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку 
асвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мо 
м лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</ 
у тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био  
а за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здрав 
ше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већин 
де Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао 
 n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код ј 
чног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим  
 остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале та 
 ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сј 
р не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општин 
таде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао 
а, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству,  
авнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изглед 
, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човек 
 око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био 
очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапун 
облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његови 
тио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опора 
а бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" / 
; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> < 
ло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придр 
оју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек ос 
е ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>—  
до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је  
ина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност  
вим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку нео 
олица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се за 
али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне ве 
 Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ ун 
 <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му 
 — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи,  
ове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се 
сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао  
а је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Не 
 га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n 
а, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је ов 
ио најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису бил 
опао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у 
он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој рав 
на, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим п 
ан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, кој 
о и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није ж 
о.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било 
велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично жив 
огај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је о 
ереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и н 
bSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на ули 
тио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се св 
о га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у по 
ј тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњав 
 с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њ 
потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији д 
е ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео го 
им најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала т 
утно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, ка 
>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар.. 
неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије  
у каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред к 
у је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се посл 
 говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Ка 
какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ј 
једно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о том 
 канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са суз 
сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклонос 
а онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће б 
ом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери  
 је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да г 
Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни  
ма први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опи 
а човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатиј 
 сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да и 
 два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански кра 
вори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброј 
ала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, 
омадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми 
лики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својо 
 ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озби 
у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако  
 и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковра 
уно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом 
ност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, о 
гранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чла 
one unit="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофиц 
ода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао 
ко је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му  
ј години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила 
раво сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица  
рло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ће 
 и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, ви 
ти први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар ре 
 Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше  
ознанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћ 
 му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турск 
 тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотр 
сани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље  
еца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.< 
је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче  
ак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И он 
је би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у ос 
ала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред  
 <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви С 
 и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најпр 
ји је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало пи 
је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку 
 да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворе 
а или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> 
</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} П 
S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод за 
S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет  
 он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и 
неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од к 
и он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док  
ао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за к 
а пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су  
тан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У  
е својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање  
 њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванред 
лона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретк 
неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да  
 кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда 
е из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не 
жде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично,  
 свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велик 
нутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој с 
авој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натпис 
ас у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душ 
е скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у к 
пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у  
гао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има јед 
</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би по 
страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утица 
о вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почел 
олима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве пром 
милније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због њег 
еда, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако  
м опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштин 
ту, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак о 
с познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчк 
ош једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знат 
д њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини суд 
 је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Ал 
вог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да  
жања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, 
стајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила  
би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси прж 
о утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву 
 <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у б 
 дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на њ 
да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле 
им, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофи 
 он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго 
огло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је 
,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми н 
га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кн 
аринско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} 
и говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако 
</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.< 
ња, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се ожен 
 сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха м 
ваху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску 
бе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да прове 
рхиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник;  
вих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>—  
 све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а не 
чи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је  
е, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали 
на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним дас 
али за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, н 
ућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло пр 
н ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не 
тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на в 
но, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{ 
шега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за 
их ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и з 
де ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље... 
{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде 
у.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе неш 
те се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности  
 после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Т 
ојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета  
ате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих би 
 друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле 
Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа нер 
мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне 
ва мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта  
ш чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>С 
 и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође  
луђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право 
ље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо  
 сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пош 
транци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнат 
ругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разла 
нако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка,  
ише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> 
 се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном 
благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, у 
вити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћниј 
 тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за  
 стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма б 
 што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <d 
ше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иност 
р они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљал 
дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли с 
 погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чиним 
 се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио свој 
само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако 
о толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одјед 
 су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видет 
атила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са  
 донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали нај 
 предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по  
исано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</ 
а.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима,  
свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у инос 
и „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана в 
Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењ 
нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ст 
 се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне 
ку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међут 
и да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То 
отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француск 
их уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима ју 
сним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао,  
овине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Стан 
а је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољн 
 био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био уста 
 му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се на 
литичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање 
 Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са 
већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога п 
очео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред ка 
ћа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље л 
 допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да  
 господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да 
 као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретн 
најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Аг 
д тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Д 
при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то 
и то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво из 
? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон 
а — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле раз 
ошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, 
9" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговара 
прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље  
> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођо 
довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="16 
/> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да н 
има, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези 
ер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га за 
о јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаље 
просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину? 
 буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</ 
 улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала д 
је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да 
јала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади госп 
бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, д 
</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ћ 
ли бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, 
о вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — 
питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако б 
у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа  
а духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фаус 
оћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење про 
мо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на т 
 је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да м 
гословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случај 
х јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се об 
 изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако ре 
штавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у ва 
ти у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О то 
римећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситни 
 дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с у 
ти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, и 
ре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је в 
е болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја,  
кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према  
 још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити 
о обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— 
ико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих 
ављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаље 
, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој< 
лумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја  
о хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је  
са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — 
 кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико  
е ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Н 
о увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узал 
; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чу 
 и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога П 
асвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем  
у, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> < 
ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад  
ем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле с 
 бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јави 
— То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти  
у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени да 
 прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или б 
е стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{ 
 недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцка 
а до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p 
че мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пеш 
<pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и тетк 
?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали д 
 не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Аг 
и, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплемен 
р сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</ 
нски саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је са 
а борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад н 
анка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазн 
развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и св 
њила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дак 
 и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да 
рофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за  
>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, у 
Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> 
ешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l 
е на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте уви 
утку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, 
у срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога  
 требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају,  
 Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била так 
а је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одај 
 један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе не 
ротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла 
е само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отм 
ти како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја 
 неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и д 
јући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја 
умњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде 
 на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашо 
прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим  
— рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица 
јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће 
, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да вид 
да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луд 
рилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами 
, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да  
ћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда 
ало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми,  
тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напу 
>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упроп 
у и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у  
еме упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за он 
разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало  
тог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног гра 
ме могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним прил 
м да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> 
ошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану о 
сује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ств 
екох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред п 
рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је ја 
/p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах,  
гледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај нач 
 право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођ 
 кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p 
ћан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и 
?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да матери 
илаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте ја 
"253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чини 
ајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи. 
чаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривокле 
ња што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није 
у науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без нау 
едини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да  
а.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти  
ла у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми с 
ити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{ 
а, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и та 
а врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набр 
вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— 
о му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он 
</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш пред 
; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав к 
 тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— П 
ати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе за 
 звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>—  
ати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече с 
ужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељ 
} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лут 
и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење треб 
ше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а о 
 кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb  
сима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша тетк 
 одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути сало 
ећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за 
p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност  
кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам  
их десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте;  
ећ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослет 
рију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама 
елаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу 
оре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и а 
ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на с 
о надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао ј 
љио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> < 
ађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту 
оуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израч 
лико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је бл 
зивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Би 
и сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, н 
на што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што  
ју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он т 
 обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем до 
ознајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и п 
нати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на 
а по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једн 
ам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему. 
, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; 
ш и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Млад 
{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо пр 
го предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, —  
<p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— 
не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф  
сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите. 
и, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</ 
љах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, д 
ам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да 
зна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јес 
има.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли  
ћити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; за 
сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих 
сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, 
ав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га 
његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у о 
 сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остав 
енски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи 
лу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који 
ли радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено П 
и поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по 
 јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина  
оћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света  
— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одго 
чна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p 
двојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљи 
 улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити б 
ити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо  
 затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довел 
ашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овог 
к, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но 
} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја бриг 
тела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ  
ти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој 
е ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај,  
 не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Мно 
е ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и 
смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињућ 
дравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем  
но да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зат 
 бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</ 
а вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, тем 
 ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледа 
ад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држа 
; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао 
и за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају  
 Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Ста 
ено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам  
 онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег чо 
ња да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више,  
ицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав поло 
 беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме  
е среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, 
или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да с 
 зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим 
је зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p> 
лијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де  
p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с п 
 <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си 
ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S 
у увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се так 
 била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак 
 јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћ 
ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку 
ку забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин 
сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Д 
> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на рас 
уђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега ов 
понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветод 
м потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу уда 
 тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе 
 чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим  
а веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би 
ичности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваш 
ду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход  
и није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, 
азнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита 
 оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био  
ак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{ 
 молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, д 
нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете 
" /> јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанат 
нством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је  
.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер 
ети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,.. 
еном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ ко 
бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнег 
то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога. 
— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то  
о и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би с 
ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, в 
ма стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове наук 
ладно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворе 
ље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи поди 
 па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме  
 и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му сталн 
обом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до  
д на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрег 
твовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте он 
 и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Н 
 рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не д 
ве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> < 
слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо н 
 мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужн 
воме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте  
и је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</ 
а врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим  
 и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жа 
надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви с 
опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и 
ле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас  
ица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} 
Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што с 
к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p 
о у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ 
него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколи 
pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редак 
ада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до крај 
гу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само 
</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</ 
лонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p>  
pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми 
ори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још н 
 ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> < 
 уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n="272" /> <div t 
 је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву ј 
и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; заврши 
их успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мен 
елика отменост ових благословених лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и п 
велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословених богаством, угледом, л 
м. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих љу 
чним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо  
, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смр 
следње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и цивилизова 
марао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости до 
о постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и ка 
е био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Корект 
ком водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао  
.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са  
ила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је завет 
</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорач 
 то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му оте 
е посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> 
единим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљ 
вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p 
ети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињет 
е очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и  
S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаш 
еревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на с 
 за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни 
Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?< 
еци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, 
 да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да 
ети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, кој 
огледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показуј 
а би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове  
ајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се 
S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га и 
лова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколик 
ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да пок 
 дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад леж 
ка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S 
пава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим на 
 огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из д 
 — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи з 
одском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што  
 <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је н 
ја, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али бога 
 седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је се 
 Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{ 
liebst!</foreign>!)!</p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком одел 
све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не м 
мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> < 
инићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би  
S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} 
х типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: 
 потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу 
омично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за к 
то је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на на 
сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немо 
апољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отвор 
— рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књиг 
тре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање мла 
е и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно д 
: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једно 
из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му  
тчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, 
места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и 
нут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује њ 
тку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој посте 
 једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица ниј 
олба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно. 
енскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о шт 
да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде н 
им још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се мо 
 једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговар 
н, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незн 
обица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмил 
х.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла 
носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтед 
рати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати  
ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед бо 
гу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p 
 нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; с 
питљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле 
куша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико 
ме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад 
 ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка с 
 титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, 
дговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам виш 
и живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S}  
ла државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде  
Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и в 
нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не 
аше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину. 
азумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевре 
 ових благословених лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</ 
е може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— 
упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот 
 па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти и 
оје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти в 
сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију 
 ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више не 
е, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината 
жи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на 
" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин велич 
ај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну бе 
 Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и  
 мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га  
је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родит 
ах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо  
p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква углед 
а се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године с 
</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао ба 
ову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину 
 у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p 
о је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност 
ем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде 
у од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и узд 
</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задр 
 селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас  
 слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом к 
{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и воле 
и радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је ос 
<pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није ут 
ио сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насме 
 је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе с 
и.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека оде 
ала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младост 
у, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо на 
елања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало 
} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Н 
 штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих краје 
 и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја  
.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај г 
нији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сат 
и здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— 
маћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас мол 
о, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно о 
Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте  
 копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била мол 
ђе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако 
а овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да 
а живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском по 
рце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да 
ладо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали 
ieu, mon Dieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> 
јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</ 
еда Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, кор 
.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње  
ест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад ј 
, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се корек 
Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S 
То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну гос 
ише ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам 
.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди ко 
с и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему 
во би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има не 
загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће 
јем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим пр 
и, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где све 
их забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруа 
леко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене 
 госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена  
 на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попр 
де је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господск 
града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске 
 још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас јед 
најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</ 
нде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућ 
м: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк! 
</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаш 
S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву ус 
</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он 
ала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло от 
нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде 
зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p> 
ећ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну 
 стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине 
мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше 
е овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што м 
(а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) 
вим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да пут 
е имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да и 
естан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоћ 
з суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — 
прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, ка 
е надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита 
га мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно 
година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз,  
ема лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb  
ему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опоми 
у писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста бо 
 према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требал 
пита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да  
ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада 
 <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем 
ако сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати ко 
> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила 
 И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама  
вој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зр 
estone unit="subSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен 
/p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас. 
 сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату  
ао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако бол 
p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је у 
тала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у неко 
соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и  
почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p 
е Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је к 
дно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необа 
b n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате 
познатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилаз 
абачка светлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим и 
о су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава.. 
 ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте м 
уго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га 
и мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у соб 
пешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за в 
о.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код посте 
"243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељ 
молим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да 
помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече 
Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је 
.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да  
ић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра  
е.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило 
 свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације, приви 
е сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је д 
>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је  
о, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још је 
слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за 
 кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сј 
 је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, ре 
би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом нап 
S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је  
екарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, 
на последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао па 
p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако о 
де и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p 
по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ вез 
 сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред п 
ије разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као 
 срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да 
ј лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="306" /> <div type="chapter" x 
е:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле бо 
сти?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао по 
сили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са до 
ући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издах 
 својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; 
} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најод 
а немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи,  
и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим 
n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у св 
е.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опр 
вори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће 
аде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапут 
/> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за по 
Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је пост 
еда зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га није добр 
о између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први з 
ше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване.  
х се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити 
а му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Аг 
а ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Ко 
ош мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утис 
црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уред 
е којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном  
мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.< 
боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па 
чном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним уда 
ла је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — ре 
ли друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што  
зница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.< 
аплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хо 
ед кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе 
p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у р 
итељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане 
еткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што  
прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исп 
ила је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаш 
жује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука. 
 сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата  
околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема 
оде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поре 
 носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у мал 
 се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, при 
и вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кн 
оји га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако 
ане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго глед 
чић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... 
иже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнут 
ла зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле  
ила страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>А 
> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре 
ги дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и бл 
нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну 
 и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана н 
римицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога 
 бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— П 
milestone unit="subSection" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не да 
милијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја с 
дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, кој 
subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом нав 
о је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тре 
а мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} 
бље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа воле 
х јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодарим 
/p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније по 
аруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако г 
нце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивају 
тим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном саста 
то што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>—  
, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне в 
к бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да  
о мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка ова 
афе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али м 
рним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у  
ак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога ли 
ио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често  
.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од ме 
 да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић. 
луга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јеса 
 <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да 
ан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен д 
 Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорт 
 својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{ 
p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помо 
о бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили 
ије лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, 
вно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но 
јног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, п 
оже се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p 
го ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} 
 гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је бр 
апитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о т 
 знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним пу 
 заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и ос 
осле неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће  
: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу  
ори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, 
оји су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, вар 
 сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p 
ност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у плем 
чи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних 
ко исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута  
морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерно 
су му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт 
о писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван  
вног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за 
лно право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимичн 
а да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам пом 
но тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како 
 тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толи 
мпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари 
кле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то 
и.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком трен 
 сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
 и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" 
чино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмим 
о канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коре 
ју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвеће 
вима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћа 
упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног 
ртију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> < 
ој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водил 
гу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, во 
Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толик 
знати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочита 
 му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таки 
t="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, изм 
а сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице 
лости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ  
е заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га  
 — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак 
омијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сат 
увише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и 
ући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> < 
 /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања п 
 али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оно 
 нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио 
то ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над про 
 душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p>  
могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, ова 
љу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им  
оворите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година 
к, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пу 
атријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде  
 ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла  
литка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S 
е одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281 
ер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то  
тупимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S 
е међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замил 
мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један д 
 као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекив 
 пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда ниј 
.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју син 
ене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој бо 
 тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Пав 
 <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва мог 
и.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу сн 
едан свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да с 
азвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег  
сао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњ 
епше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина ку 
ас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви иск 
 бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих  
а песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полага 
кој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но 
ри песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крај 
in Gewohnheitsthier</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; 
 кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљу 
 видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је  
нај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа он 
 унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у  
); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе од 
>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам ко 
 <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом н 
рвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би  
 чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној  
ичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ш 
живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке 
 све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштв 
во моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно 
у је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је 
та замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и 
га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То 
.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити о 
91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага и 
у пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову бр 
уди, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, ко 
l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Срби 
div type="titlepage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n="3" /> <div typ 
а је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не са 
 дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и 
орској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да 
ш додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда 
 <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио 
ти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки ши 
телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако ист 
кама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али дана 
ешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од  
Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</ 
о од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, —  
ви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једн 
 воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Пав 
иликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу  
роводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању с 
окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p> 
аво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; по 
н најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос св 
тра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле ст 
ка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудар 
ара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљив 
зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то  
лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села с 
о равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</ 
оградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као 
p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жало 
 пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било  
очито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светл 
черја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} 
вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је 
 Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах 
та и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заје 
јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већ 
а и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходн 
ам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас 
 да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како 
 трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, кој 
{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отва 
тку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је 
 затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Про 
пирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали  
нас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <p 
о обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана 
а.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ј 
чног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да 
а кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И 
="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.< 
се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је о 
а шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом р 
а, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одг 
 нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— 
тнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово пита 
ла усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила сли 
 брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави в 
 што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то  
унђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} 
 неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изво 
Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за 
 она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узр 
ју просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младоже 
н се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто ч 
сак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, госп 
жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле у 
а, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Моли 
болелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно боле 
дбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а 
ед њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо г 
е га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад 
и пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, 
дешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњ 
гаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико  
веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања 
удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> 
>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245"  
ас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вр 
 сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазиш 
е.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се п 
скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентим 
 рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало  
хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, 
натна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} 
а се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро ј 
још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање  
ивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војвод 
но застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освоји 
е очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво зане 
ојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизве 
ало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити. 
 времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико 
.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти  
 и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако  
ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, в 
{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да 
, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној м 
пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађас 
престаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га  
ин, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намера 
ик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала. 
ка, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Мо 
 на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих са 
S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам  
део у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања  
>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти 
отражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и  
b n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове ш 
година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код кућ 
 то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш д 
 јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример св 
ла да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а прек 
го смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују љу 
p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутк 
 То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлаг 
, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; св 
но срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад  
 у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси 
 ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и з 
е бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p> 
 мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти 
и не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из о 
све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; ње 
м бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће 
.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно је 
гло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да ле 
Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде н 
прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се 
ису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утиш 
а деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га за 
as Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев тео 
елу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно свет 
волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ј 
осетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p>  
 треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен разним п 
p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа 
ажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</ 
ма, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондон 
еког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састана 
 Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило о 
још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније 
p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стихови 
обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама  
унска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title 
гих ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија</title>, као што је белешка н 
све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у ред 
онично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка 
јте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— Т 
le>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на 
 <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево с 
 чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет да 
крајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој м 
отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</ 
мачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој 
умно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један  
пољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и теж 
међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место  
Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с ов 
е се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са  
купљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки ра 
 каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на ј 
 <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби 
 била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала див 
вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вр 
 старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце. 
 друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да поста 
 Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у до 
ти, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S 
ило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем поло 
и или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и,  
<pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је обра 
е јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица,  
епушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала п 
о који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, у 
 се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима 
уно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, катк 
м вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> < 
а ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још с 
о зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то з 
p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па из 
погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа  
њалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прс 
b n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Гро 
е ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорит 
да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирск 
хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а 
ксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у ко 
станак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издал 
 чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију о 
смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није о 
а, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се в 
Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка 
ла толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите  
у и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После 
ако кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{ 
та друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекал 
ашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли 
 мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми в 
е, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада а 
гињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори посл 
м месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он  
дне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се 
/p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак 
на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, 
уда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у  
{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја 
а, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садаш 
нијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бав 
 чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после  
ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} О 
— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хлад 
сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете 
ивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине  
 разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и  
раја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете свој 
разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, а 
 рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор од 
оге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прил 
жње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За  
но нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским п 
ите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах,  
и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} В 
посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S 
ак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схват 
сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> 
зати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још је 
ни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народнос 
на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, т 
} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је  
 песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примам 
волите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли нами 
Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ни 
ти мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прил 
ођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, мо 
озове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји 
p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> < 
та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у 
ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне 
/p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и  
олази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци 
то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села у 
рошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслони 
 одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу 
:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе  
 Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред веч 
у обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати  
 у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} М 
ки чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бит 
р допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод бра 
 сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично зад 
чије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте м 
ном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још  
.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребн 
зе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и иск 
 а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта  
Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем. 
 четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— А 
Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13"  
ом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоће 
 идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити. 
а то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим ва 
 одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. 
те ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да  
лавној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле ко 
 бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима  
 /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам,  
ја.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесет 
ине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало  
ак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгл 
ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора п 
} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле с 
е <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и П 
ћ.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на т 
и јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома нем 
садна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори  
 кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учи 
коро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досади 
 неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по стр 
це окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После не 
 минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— 
> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско П 
дне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају. 
Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукл 
о га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку. 
итаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p> 
ијат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у ко 
ичким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладин 
ку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>—  
н Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, к 
 Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко 
Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да  
о буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били. 
че да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p 
ам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчи 
он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју о 
"148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем  
оја одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам жел 
 <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107"  
ма поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од 
ле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити 
да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме 
ују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би с 
/p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима,  
да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала  
ихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Кару 
шћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто виш 
 показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} П 
да му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и 
о би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све 
не прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опх 
ерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигура 
 ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом сав 
 у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благ 
војих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао 
за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио 
 о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang="fr">Renan</foreign> < 
гао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама 
сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и  
ан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадово 
 за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једно 
ом свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине раз 
сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округ 
зјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац ст 
и чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима ови 
 навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не 
а није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар 
олети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на о 
ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не 
аким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, < 
му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S 
 да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у прво 
 највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао.. 
што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном ду 
нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мал 
Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, је 
спредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила  
адања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, мл 
 то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала 
ко, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, н 
Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима он 
 Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да жи 
S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст пре 
би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван 
еме и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из 
>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што м 
да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за врем 
.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћан 
о пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је 
дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на  
к, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом т 
ио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, м 
 разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{ 
{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим бо 
ећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А 
го.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не буд 
ена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама  
е воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n= 
оклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бист 
така проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208 
ли је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p> 
и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ ро 
 вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињиц 
 је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да  
Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,. 
 што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му  
 Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, ј 
 корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужн 
ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> 
атији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем,  
ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да 
шњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја  
на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ј 
 поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} По 
и, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буб 
а је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну сре 
{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S 
итања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у ома 
 се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом  
 да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер с 
мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и п 
њој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а о 
pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја 
ео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозо 
но, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она 
, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у м 
е и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности 
/p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... 
— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она препл 
p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— И 
одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту  
рвом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— 
а и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан 
и доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољ 
раву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, к 
о.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се ил 
ом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца,  
ој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте за 
тку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и д 
 у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњ 
авле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Пав 
, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од не 
едак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту сед 
брећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S 
ло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у  
> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за  
се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држ 
показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор. 
ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се би 
ка појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пр 
вршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која  
>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његов 
, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, 
 утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Н 
ско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Има 
редстављају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Па 
 није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну служ 
даш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну к 
/p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као ш 
вле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив  
д господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предат 
ка вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То н 
игледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му 
 треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p 
он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p 
на амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „ш 
 — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо све 
 или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф  
и оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није к 
ла што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Ка 
ече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, на 
а смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу  
тиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне осо 
ајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>—  
 на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу свој 
p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n=" 
 измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док 
,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост зб 
сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узб 
 брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне ваше 
/p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у  
ро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одав 
о, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекост 
на му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били 
 То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволик 
а прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и 
м, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви  
ћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви изв 
 <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>—  
 могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце  
ам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ 
 ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањује 
ока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми  
ва госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама на 
е овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста  
анично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако  
едаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, —  
и у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или 
лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами  
p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p 
, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће на 
p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, гд 
реме пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим з 
?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p>  
падају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети,  
 <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће в 
браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година доша 
но којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После  
— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но  
е услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још јед 
о, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће сми 
 <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајт 
 ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече 
акле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — уп 
 немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одгов 
о и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од 
 изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и 
е?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећај 
p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам  
тајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожрт 
и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једн 
авесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплемен 
а њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нек 
лила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у св 
 <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, ш 
рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово. 
 Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p 
али спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја 
ку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ 
ебало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви н 
преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити д 
</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста  
едном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>—  
 још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који  
а колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p 
о, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам  
ле ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p 
<p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете  
 а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, д 
 за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке 
м у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме и 
 чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и  
га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је  
ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас 
и ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чил 
 Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S 
<p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> < 
 пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>—  
ном заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Дов 
е код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате! 
библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима 
м се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо суви 
теља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S 
) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле  
вих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљен 
а рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју н 
удете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете 
 положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Н 
гнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је дол 
>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви ст 
очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу в 
:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате ув 
о томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним  
п и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох,  
видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери. 
ме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Леп 
по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Заб 
>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коре 
м, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на 
ђицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвал 
р ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Веру 
ладе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд про 
силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један  
н; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — ша 
, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочи 
ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то в 
утом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пр 
оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер нап 
 кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се об 
ог тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако н 
довање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Ни 
сад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="28 
треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се 
ано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Јо 
 сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих  
звештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бит 
аде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} 
 каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — н 
изине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког де 
 један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас  
oreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је чо 
те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па 
 проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедо 
pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао св 
о, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, 
г света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно 
ам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и 
ио у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанств 
о ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме пос 
Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p 
у и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову  
раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S 
м, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио ваш 
ичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате 
; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресулта 
/p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не ра 
с на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости 
p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Н 
лагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> 
ми?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — ре 
/p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S 
n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне 
ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>—  
 поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје мл 
ам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућут 
ам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим 
 да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. —  
 исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.< 
сто, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са по 
 Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор к 
Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће би 
м и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у к 
 од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на сво 
ко вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати  
а овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити ка 
по, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље ј 
е писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и вр 
те да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо 
 га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се  
а та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} 
и ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе 
>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњ 
та и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуд 
х много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p> 
једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— 
потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам ко 
адашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним дел 
 вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко  
 ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити  
ођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам та 
ато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ов 
шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Ал 
могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састан 
и сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим  
ли <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,.. 
је могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох в 
} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гн 
</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— 
ом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</ 
е разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне 
 учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми ј 
 Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у 
и; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим у 
 дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певањ 
једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам 
 би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Ш 
месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавиц 
) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу гла 
 столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито к 
ом.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb 
а да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме с 
Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породи 
вим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истин 
тересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге 
вала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>—  
права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате нов 
ог самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни  
S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапр 
Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени ј 
м? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — В 
сама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, 
...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха,  
те, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше  
одужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам м 
еците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте 
рећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо в 
p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb  
тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то  
> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас 
ај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на и 
 разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица суср 
ори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, 
ећ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практич 
 <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах,  
говори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, с 
" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чај 
зналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библиј 
{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ј 
уздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очи 
те украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, 
ље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свет 
о проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе рас 
воју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате  
азумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет 
 Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да 
њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам ј 
ви на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што виш 
p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није 
<p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном  
>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, р 
 сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо. 
 тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говор 
 проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у гр 
:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам сво 
н на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека  
ем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} 
или праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите  
м силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињск 
 споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим ва 
о одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате 
из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или ва 
 Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам 
оће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвес 
 већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи са 
{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, 
 ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упи 
 ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Доша 
ут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удава 
сто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изло 
 ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома 
вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао  
</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држи 
чинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а 
<p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забав 
ер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па ос 
ним „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Ч 
вастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније ти 
 је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је ј 
би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одговори  
еља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лице 
нчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни 
отчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Ло 
нате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосн 
броте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се зглед 
Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p>  
војим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило.. 
овор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, прибл 
Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— 
с ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не мож 
 и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче  
амо у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато  
шна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо 
не црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита пи 
сле мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађа 
екнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досади 
ви пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, П 
 била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мал 
ти, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо  
ади...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљ 
сечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу св 
потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему  
дсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погр 
 обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца. 
рном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непр 
у претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одл 
 оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба д 
о <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да са 
отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног  
што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је 
разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек посл 
ила огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то 
едати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад 
Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21"  
м (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак  
наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али  
 Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном жи 
зива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“ 
се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасн 
 одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће 
ења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред 
ла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше уви 
јући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским 
, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што с 
виђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот н 
 а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га њ 
а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивај 
ај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S 
 по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада,  
Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по и 
става о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">Battotchinna</foreign> 
 — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још већим успех 
је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело,  
ић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непоми 
 школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, ма 
ске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину 
, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вр 
док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потра 
да мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њ 
нанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{ 
лико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ва 
ужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свасти 
те.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком,  
о пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заб 
 већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо 
86" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже срп 
у грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким 
стре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се 
а климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника 
 јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећниј 
ош нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста крат 
ожају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са  
кле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велик 
а никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је ск 
е коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би 
дино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} 
> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам јед 
знали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ј 
у.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n 
 са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево 
 сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили к 
 Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене п 
ли вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ п 
ка ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Је 
нити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити намет 
ако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест,  
ко вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и в 
еман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p 
о озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободно 
удски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у  
да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш  
о вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p>  
право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињиц 
 треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставим 
м, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних  
оз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муж 
} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре ова 
 буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p>  
рите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p 
 видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим позн 
усан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити нес 
те, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем 
могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, 
могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тр 
 своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Срб 
радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Па 
ним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове  
 вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваш 
сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? 
а свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претвори 
имо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје 
о не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S}  
 јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у к 
S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне ода 
ашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— 
зрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>—  
и смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да ј 
 изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што са 
/p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било  
 — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле,  
ако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поу 
p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p 
 што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добр 
n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ва 
ећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити 
p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго пре 
 грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам да 
евој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам 
е.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо збо 
послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чека 
мпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, д 
ита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — 
аријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S}  
вај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери,  
ао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао 
рили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већ 
едва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> 
м само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара  
осета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помис 
.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као к 
оме ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>На 
зом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, п 
колико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, 
на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћ 
ас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да п 
елим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi 
и, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p 
; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркн 
н величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па го 
 што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког 
ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика  
ти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању  
 дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— З 
бе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај на 
и поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n 
е васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S}  
јгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог 
свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господин 
је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за некол 
оћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог зв 
у, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам че 
овић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дош 
>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим н 
 болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери д 
е и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној ме 
ше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да м 
е де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица 
{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја с 
 чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код 
 будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који 
</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом п 
о сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам предста 
 непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслуж 
 земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам 
 — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квали 
p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушат 
јимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је  
ар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да нема 
уде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинч 
 да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим  
 и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> 
шла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молб 
рофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Н 
т стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага 
 име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то изв 
житељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што ст 
— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p> 
 помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устук 
вато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.< 
/p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, 
 Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, 
 најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се: 
</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, да 
 тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, в 
ла, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будет 
родица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" />  
ами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току бо 
>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити  
, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим с 
ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер 
ише и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> леп 
 мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— З 
во гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж 
ар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Л 
 ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, ш 
 ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите,  
ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам с 
и каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} 
шу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви траж 
офице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја  
ни је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас моли 
</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мис 
 /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? —  
 а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> < 
и; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепа 
аданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпит 
твор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који проп 
.{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијст 
умели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али  
сти.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Па 
Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофо 
те је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити б 
Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође П 
 реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на дос 
ања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у 
видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуш 
ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гро 
о је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој 
рати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> 
а сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> < 
случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да 
еће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој 
вљање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац 
требни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити 
селија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме  
кше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа н 
 Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик  
 неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се 
ашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и 
а.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Е 
ам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти уве 
 сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради в 
старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам 
 мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано поста 
еби.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећив 
очито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку о 
ходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сеља 
ас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваш 
а себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> 
ћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише бриг 
бичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је  
d>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти 
 професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску арх 
ђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много шт 
ng="fr">feu de roi</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем 
азио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично же 
њу потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице г 
.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спаз 
моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће о 
} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с пр 
.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на п 
да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним при 
 сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад 
е извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павлов 
 му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са  
зврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или ча 
ај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском изве 
а брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} 
жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла по 
ате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт 
звуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлад 
јах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr"> 
е у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се у 
.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p>  
з свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у који 
како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду 
већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у  
ила толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересуј 
ог градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви 
 ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци 
ате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви о 
 певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p> 
како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој  
буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераћ 
ше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја с 
 и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово  
асавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло м 
и ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер 
ректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кне 
b n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.< 
ти дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> < 
> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке П 
ила само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важ 
на личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p>  
бро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и  
Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда ј 
 сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем раз 
ву.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то 
другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте мла 
ле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није 
е врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас  
вог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико 
>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша н 
учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p> 
 овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примит 
есник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја га 
умф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оно 
 на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седн 
те „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао п 
сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство с 
Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Ва 
о добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, з 
аше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите 
 Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образова 
познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене 
аше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују 
Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пун 
омице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} В 
ити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост  
хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— А 
али?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p>  
е вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво 
 ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Корект 
 ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере 
жила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писм 
рхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите м 
дски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје  
јете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не м 
 господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам  
д реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{ 
та једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом 
 не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већег 
 узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у 
увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина спор 
е молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> 
и?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p> 
 зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска бл 
м био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако 
S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између в 
ала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слобо 
а опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, к 
 свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са свој 
кољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бо 
е ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, 
> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле  
 ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да в 
молити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да 
на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном ш 
ратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше п 
познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми т 
 дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после 
д умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?< 
запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одгово 
пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа дос 
ни.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Бар 
 <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатнос 
Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павл 
 Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кне 
ог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, 
pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле и 
 мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се по 
редног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сус 
бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити  
{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и о 
в живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оз 
м.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви д 
и, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте  
би, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је  
цима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тираниј 
</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, 
вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде у 
} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене о 
 како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман н 
плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају ва 
а се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по  
 натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!< 
и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, 
ност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та 
овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, при 
еч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о ваш 
говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не же 
у нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубиш 
, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у ова 
здрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да 
Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, кој 
евно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа  
лни.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас јо 
мо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би 
идети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да к 
мо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{ 
о даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече 
арче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?< 
 тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми с 
е Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћем 
шно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Ж 
а онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{ 
а природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових  
је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако как 
, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Во 
p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте  
римити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта 
ном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање  
ао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за  
ете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и м 
 младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте  
и и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>—  
о могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше д 
рићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— 
сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић 
бичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког свето 
 која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p> 
иста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично,  
отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворн 
ву сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чила 
ади ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч и 
спразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране  
срећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела и 
не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да прим 
 то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав баци 
 на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако 
 колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам ј 
, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте  
ане.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, са 
у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p 
јмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми 
, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам 
ку и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбам 
...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и зано 
.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Д 
 Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могл 
ед тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> < 
слао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа 
полажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, 
би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад 
тви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> 
; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као  
то ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности;  
о оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она 
 Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p 
ате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде  
о би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему 
чних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још н 
гледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одгов 
ост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу  
оцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао 
ило ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>П 
житељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> < 
<p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— 
че Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу  
р ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам др 
нио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзи 
 осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ва 
је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непри 
госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одгов 
им вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — о 
ете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— 
ико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми с 
у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{ 
и у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он 
ту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе  
ства за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно 
foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шу 
т, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло  
"50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она 
, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна 
са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом 
} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним усна 
себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, ч 
ник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам мало 
а Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n=" 
де светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под ок 
 својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се д 
 вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује чове 
 Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народност 
 је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство  
 која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постад 
ао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета и 
дића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се с 
се у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени к 
су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијут 
n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно  
к и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S 
и стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас з 
ку реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовањ 
ли дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p 
, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја с 
препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самрт 
 она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могу 
 бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела 
замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле ј 
 овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, 
отчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја б 
е већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није сме 
жена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви друг 
ао таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвално 
{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној 
лова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песам 
{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S 
чи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и з 
на! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја 
овом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи т 
етнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а 
по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонц 
они на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој д 
Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају. 
ари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му с 
ика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имал 
лагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне по 
м породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици ч 
ош нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек  
је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију о 
сом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших 
слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих,  
то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица,  
он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, вел 
ађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га н 
зе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима 
гледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p 
увен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је 
</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да иш 
алијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто ј 
ву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не з 
рајк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба пос 
 неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошт 
 над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене с 
ој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у нар 
су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас 
у свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, 
нио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова 
им.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће к 
 једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Ш 
 овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове,  
трасна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлик 
еван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиск 
и им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, 
оизићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа мно 
 приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе  
учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика  
о ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случаја, би 
ом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се п 
 обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених л 
рад.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у ја 
p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело  
еша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала дол 
е своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та 
омаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 
да, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не мо 
 светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбор 
ни дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га  
вљем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињ 
д бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да  
ече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно  
ком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један 
о измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре 
и после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио. 
ем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравит 
да је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог југословенског ж 
творише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен прос 
и, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, је 
упротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословених  
ијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости кавани 
ледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S}  
 чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један 
места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух  
ржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{ 
дашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Је 
S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас 
lang="de">Magnatenviertel</foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шет 
путе на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али  
а нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић  
број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо 
лизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога дух 
није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међу 
ало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S 
ановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су о 
 него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за у 
8" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но 
ими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате 
имамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало. 
оштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он 
тих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем св 
 несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзна 
м средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па 
 своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> ра 
ати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро п 
ш по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, 
обиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ 
 укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови 
но.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била праз 
акав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши деч 
, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа  
у салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга оде 
шић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (из 
</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, 
 ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати сво 
ажио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама с 
о проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових г 
атичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким л 
д грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чис 
ква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Нег 
о време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при  
.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више драж 
е на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје в 
ре позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више  
ова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и к 
фица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намер 
ка, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те ј 
ушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добр 
</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су  
 је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од т 
ао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> < 
чићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S}  
 и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и  
атим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта  
одици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница;  
те.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p 
 би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад 
вцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позв 
пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је  
ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепи 
м и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим пок 
нгуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одоб 
, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мир 
 сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пруж 
а је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — про 
.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да  
ј он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно пр 
У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први 
вога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове ре 
едајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, д 
ешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлеж 
 приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— П 
, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што  
вана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим л 
е дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за дру 
а и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам  
ти Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу ови 
ије, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никак 
/p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погле 
 Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, д 
гледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе по 
то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се н 
ри:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p 
 и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена 
је да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер  
 он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако 
ли; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на  
оста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евс 
аши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се ко 
еја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан уч 
лософи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити 
:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смело 
изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb 
е.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Ш 
 срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на св 
 код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb 
м, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у 
е, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свег 
ке су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојт 
куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти  
реба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља. 
 њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме 
мансијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањ 
који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиро 
еших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли  
ктере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „ин 
 код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекид 
че изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме над 
уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се ум 
иш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко го 
ћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p> 
же и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може  
з велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише 
горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за  
рочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети 
, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p 
го; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и бла 
гнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде в 
гледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглушт 
се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign  
ним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над врати 
је са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на друго 
ла ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међути 
оделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци  
 твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S 
учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, 
амењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто ј 
вори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.< 
ијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је м 
 појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Он 
<p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је мога 
 на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Бо 
долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају  
а доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она п 
и смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавн 
гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Св 
{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> с 
е редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У  
уђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Је 
 брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.< 
— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирен 
 или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус  
и, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, т 
вости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али 
есна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је к 
боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, к 
тави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасн 
осилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, о 
ду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по  
даоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога 
 <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>—  
чунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> < 
у среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију п 
.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам 
те га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то нагово 
урати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како м 
звештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема 
ијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о наш 
 окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младић 
це, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из ко 
а достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица,  
 а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Мо 
сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази  
зе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа  
имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и 
напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.< 
цај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћ 
 а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње сто 
 ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; н 
о су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова с 
га стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви г 
нам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да 
ичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским 
 даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, 
 саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је  
 ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њен 
у су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити 
 спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одреди 
> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> <div type="chap 
а несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да д 
ели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте п 
не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, н 
.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он 
, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb n="149" /> има протопресвитеријат са л 
о подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним да 
оклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писам 
 и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне крити 
и напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као  
нети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринуто 
 тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзерва 
г живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају ути 
сније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе н 
овољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она посл 
>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи  
де опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа с 
 ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите. 
> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим нови 
 са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.< 
снути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему? 
да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— 
 и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стра 
а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те пес 
<p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица 
кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S 
нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> < 
а наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, сам 
вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болест 
је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имал 
а науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помисл 
намо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рад 
але.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појав 
амо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, 
 Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку  
сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену изме 
српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што 
м се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних  
.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обич 
иру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био 
уга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гу 
— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд 
о ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам 
 како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека н 
пом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа ста 
етлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло 
ња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S 
> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје заб 
, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам д 
е каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи виде 
е на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад 
у па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наст 
ама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској зм 
си, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре 
расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још 
два пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није исти 
, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још 
 очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком иш 
одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> < 
b n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али ни 
а каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претр 
га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако је п 
во, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има 
ст није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора  
ивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике мо 
</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и 
 чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини  
која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли  
ео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше прав 
 бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била. 
а накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја прија 
ење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, мо 
, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу. 
 младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг  
к дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с ле 
а тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај поч 
иваш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мен 
а сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смр 
ршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и  
зближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се  
жи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одист 
 Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је 
 Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће. 
адњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то  
на.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде 
S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је мог 
 видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичн 
вим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати плем 
 Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и  
фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде голог 
Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па пос 
сети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакри 
 месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} 
 и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, не 
е долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака д 
још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти  
о су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пре 
авле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— 
 ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаш 
ет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чил 
це, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио 
ло Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи пр 
ам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као н 
ђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>М 
 и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији пр 
вита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново 
а.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу св 
е поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Ј 
твујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би 
ић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то 
зио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дуж 
ходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на крев 
 са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек  
 не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је ба 
е да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и св 
 чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад  
ри могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегств 
{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да 
 <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте 
иљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и 
 као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> 
то што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље 
Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, к 
личен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p> 
ли: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армониј 
уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њих 
те да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> 
асењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али о 
оћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А  
сли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у је 
 али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово пис 
<p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, п 
амо за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И ка 
ком на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са  
есец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао  
иближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} 
чења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв шт 
не очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде 
њено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља з 
акако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Гос 
ране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кро 
му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као г 
?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</ 
вде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био 
нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разуме 
почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да 
 њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Ш 
е овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је  
или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихови 
“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише  
ише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и 
ћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пра 
војих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, н 
 n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигну 
 из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n 
, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агн 
спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјај 
оштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање 
ете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>Н 
у и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама  
а за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и  
ступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његов 
ранци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланча 
сто претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест 
 написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверов 
ладић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњ 
гаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мири 
а „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији на 
ла тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи чест 
.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што  
 њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се  
 звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф уста 
Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S}  
 и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но п 
 је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан 
ут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна о 
ивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим кораци 
b n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим п 
о подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништ 
ло сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Ни 
p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претв 
ситету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла 
е бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n=" 
ијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше при 
затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кн 
 да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што ви 
лико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутиј 
ћао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у  
ца у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, 
 имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофиц 
живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади в 
“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега да 
нула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и 
 <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у распол 
е остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави 
ужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младо 
аљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од д 
тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — 
вега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир зб 
 и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла,  
 <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба коли 
јача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ков 
илици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се  
 Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како  
 обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> < 
азнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једно 
још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу 
ало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек с 
рагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, збо 
 Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи мате 
треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</ 
ом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи 
 га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио ова 
белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и мла 
мре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. —  
ије могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; не 
е помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О  
ратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати 
ило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно  
/p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се  
p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="23 
 подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате 
 у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те 
нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, 
стао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај  
ећ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако бол 
Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, ко 
оро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој 
 радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају 
вде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзисте 
за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим  
а насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природ 
м ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно г 
 „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне 
<pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шест 
е одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста  
вом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити? 
уски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо 
S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се 
ао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p> 
 питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — ре 
ш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветар 
 <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— В 
ликим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико ун 
 — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале,  
зносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице 
акле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Ка 
удили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на нек 
своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је ре 
p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Же 
ађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још до 
ер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не с 
.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само про 
ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назва 
 желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му м 
сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>П 
последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можд 
 месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени р 
ти тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој 
нити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, је 
 ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када 
/p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завича 
о као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p 
мо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — од 
нам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш 
з тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p>  
p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићев 
тинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похита 
<p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори: 
х да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућ 
, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова ш 
ата месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина фор 
13" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје мате 
је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— 
ј! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лице 
</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пу 
рца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каван 
такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.< 
ака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола он 
ворио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је о 
ила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па пр 
 јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи 
.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али г 
тва.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Мла 
ео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише 
е хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер  
, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи  
ли и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилиц 
 срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле 
еш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су  
е.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, 
а. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешк 
 износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели 
назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не зн 
леменито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утиса 
 путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћ 
—</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мо 
авикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер  
јављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем 
х је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subSection 
е ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из поро 
е Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам мог 
је су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се под 
> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се 
 га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати 
гледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ праве 
тим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p 
 женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнеже 
ранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле у 
, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је 
ставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} 
аланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али 
ао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта с 
 своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чино 
и прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жало 
 да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p 
очаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге з 
ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у 
био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у о 
рочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њи 
великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде с 
носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су  
оследице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</ 
тичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужва 
м сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма к 
аније него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досет 
премаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, 
</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — у 
 је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одлож 
ead> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> < 
вај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртиј 
га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не го 
гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <p 
оспође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} 
— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У свако 
вало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог т 
е на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омлад 
ца, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи к 
шице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а мног 
је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се  
лове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљу 
 управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, какви 
ропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости,  
ваном Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена  
 — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена  
p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, дос 
лавни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто зај 
ли, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу 
а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изаб 
а, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну  
ло много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљениј 
тома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју за 
биља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас  
уди, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је чит 
ав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале 
 па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало 
— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашо 
и здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се х 
у слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дво 
есу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> племс 
pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особ 
 погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" 
ричасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле с 
сто да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не 
шњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад ј 
.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n=" 
ца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га па 
не каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори 
 потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабра 
петља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пр 
ела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и 
лили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb 
 у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше кам 
епши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината мог 
оји је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би 
ају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична 
од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варош 
лице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце зал 
ије прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бун 
ли најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или ко 
огађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone un 
ха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S}  
ху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће 
ти зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за т 
ћом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према 
оре, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже бо 
 и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду н 
 погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су  
ткако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он п 
атко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победо 
.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, 
единости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и к 
едлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек п 
</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У 
м, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>К 
 томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори  
 и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се по 
е је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S}  
гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио ј 
та празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} 
у вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, мо 
и дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вр 
нака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагањ 
а, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пецив 
ише она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетн 
 нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у мал 
ециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје чет 
 до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p>  
у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово н 
ло у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јуна 
човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој с 
к.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био на 
и остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали как 
ана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај без 
оналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа 
Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах и 
а приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у о 
акако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>—  
н; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до  
ву себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама 
зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На т 
г промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале  
маћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа в 
чки вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата заб 
Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне 
о време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она  
стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана има 
 гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p> 
 и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац 
гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да  
 око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који 
вори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p 
двечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се п 
многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала н 
 досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклон 
а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за  
 своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приреди 
 болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео 
на предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добиј 
екад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао 
поравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лиц 
ша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да по 
ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> 
 тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва 
није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Ха 
ослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи  
 из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуств 
лог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, в 
Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи м 
 није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као 
 удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — нас 
цијалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Ч 
м заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, 
ете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што  
 пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али остави 
за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша ј 
слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и то 
али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} А 
твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:lang="fr">noblesse oblige</foreign> 
ћ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуц 
атанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Вене 
не побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега ч 
 коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, 
омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се поквар 
у дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим 
 до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену п 
афовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ уд 
н је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново в 
повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи ант 
ашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине мож 
еба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој  
p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму 
а је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да 
, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта 
у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних по 
p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће о 
а, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити. 
мо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то,  
лагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на 
3" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светс 
 назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све  
агујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је  
они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посл 
ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска св 
век чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми т 
 је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнит 
 ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам  
меру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопшт 
.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљењ 
и.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не 
— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} 
> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудн 
м гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете  
ика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите сво 
бијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} 
не, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имал 
биљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада  
велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз т 
аким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, д 
ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и 
.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорн 
 оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, 
м. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих ва 
илаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} 
p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, 
ојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, пр 
а се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами 
 тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме  
 то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте г 
 улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше пог 
p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или намет 
осјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упуст 
дан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> < 
киде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p> 
 сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга... 
 и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се 
о на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} П 
} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести как 
 је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, под 
офица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад  
личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитиј 
млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нис 
жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, 
и од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> < 
3" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они  
рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам покло 
м добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похита 
ого сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успе 
?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младић 
о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> < 
знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:la 
 — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или  
и од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са и 
ите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S 
је понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како  
начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</ 
p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он 
, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заин 
pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон н 
S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детет 
 се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да  
те и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете  
ко који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам 
 жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, 
је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га 
вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{ 
остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове за 
} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напре 
 у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике  
 прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном  
есто: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћ 
њи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</ 
ање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размиш 
ко је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам 
 трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на  
ране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да  
стављање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле,  
лом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја  
илаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних моји 
бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто? 
е полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слат 
ас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати н 
вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незго 
 земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захв 
здан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на  
а не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорач 
авам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и 
праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Ал 
 једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких п 
начину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p>  
римамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша  
ли зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад  
змакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Дол 
и, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе может 
еразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да н 
ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвиш 
па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схв 
утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо бољ 
 болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже  
вати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу  
е цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати как 
јпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила об 
ка, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каж 
да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, 
аписали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је 
ке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>—  
оспођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељив 
и био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њен 
ођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са  
 пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библиј 
че онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са исп 
 млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона сред 
е Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S 
.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше 
 је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ва 
мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он  
ићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском рух 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у ово 
} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чила 
 ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас 
?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Д 
те грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да госпо 
p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у  
ва уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чил 
да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> 
лике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје с 
Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према 
 недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То  
е и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори  
авле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, 
 јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> го 
но за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад 
 <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите,  
ам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— 
им подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од 
 крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из 
<p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете 
 бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p>  
 а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојм 
еци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као у 
 о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али  
скрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се 
ладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p> 
ли не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, не 
ћ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, —  
о да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одел 
и били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила! 
а?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што ј 
ном, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље корект 
рт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за 
, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S 
 не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад посл 
ј где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам позна 
младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} 
андала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви  
?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу  
а пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав 
смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади г 
ле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душо 
драва и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао с 
ама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и у 
годна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу  
т, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам  
 доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту  
<p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота ва 
 га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.< 
>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију. 
офица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу п 
</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S}  
буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — о 
Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како т 
.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— 
а.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам 
, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је 
 слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ов 
м очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте  
нети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа по 
 месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам. 
нао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мој 
вотиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се н 
га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш поквар 
<p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се м 
аваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и с 
е подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему ј 
Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговор 
 вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мисл 
 се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш по 
оњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње 
 да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас 
<p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одгов 
у је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излаз 
вакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете  
вле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, —  
тинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај р 
S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које о 
ш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и  
 проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S 
не грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S 
е изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напроти 
кажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним приме 
аном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез 
 држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила н 
 је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде в 
 она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које 
ците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — 
ин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини  
 знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам 
е прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам в 
ите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед  
ете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, 
а, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом 
аново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекост 
раве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачк 
 говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држ 
пита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговор 
ку своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је 
 ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господин 
с ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме с 
укао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја н 
 нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо. 
/p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад 
— уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, в 
а — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу  
у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је н 
и.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене х 
стина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... ми 
трави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта жел 
а, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, призна 
ије.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то вре 
требно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— В 
> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час каз 
ељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим про 
љно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p> 
оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног свет 
иву ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо  
иностима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се 
те ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ са 
м свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами 
ва.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S}  
 је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се мног 
ме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег ча 
>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо  
ље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није н 
решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете  
{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине  
а струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена укло 
те том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када 
заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?< 
ери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> < 
?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— 
 Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезин 
> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле 
 потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S}  
ако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади ч 
енству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то по 
а на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете влад 
чете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече: 
оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега у 
га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ окв 
к не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо на 
— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијо 
оје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије 
{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку на 
му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем 
шла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо уп 
 је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево  
амо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас 
атија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му 
ати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} 
 много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако 
</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb 
игледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, го 
 и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситн 
} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичет 
ним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мрт 
ље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је с 
 ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ћ 
 да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>—  
 не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то 
 умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко најв 
ам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили 
 за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло 
вим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у 
то је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма би 
ђице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови др 
.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем  
немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља 
ађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим д 
ом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људ 
ити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> < 
а двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Млад 
дно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијс 
 сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље 
p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се  
хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а в 
о повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изр 
даде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није 
е очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна  
?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб 
 будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али би 
 <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то  
меја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, сла 
ао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме ј 
сте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— 
Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из  
 су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, 
памтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово  
{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо р 
 ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле 
ој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја вол 
и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада позн 
дан зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p 
о је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; и 
ма а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Ко 
/p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађ 
ор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва м 
мириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим неж 
писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена л 
ојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> < 
снику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болесник 
чиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сув 
осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба д 
ете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— 
ма погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим ина 
 моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу у 
, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ah, mon Dieu, mon 
 вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све  
ађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у  
 што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сј 
егне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</ 
ља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ вид 
свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у не 
начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло л 
же поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато ре 
о мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи вр 
еда коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путниц 
да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се о 
та или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан тер 
и?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по с 
ручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину из 
зу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} О 
е, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе 
 све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем  
у љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткиц 
ори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била д 
исам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p> 
 рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корел 
е сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресен 
емиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасв 
 ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћа 
нешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</ 
о једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осе 
вађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код с 
а којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокр 
 Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад 
госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомил 
 да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предв 
у у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад г 
се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји ка 
рете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да 
 важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при 
јатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо  
ама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединос 
им стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугач 
мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше протк 
</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватиш 
о преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду 
атрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толик 
 је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере 
 да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађе 
данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и  
уђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван 
о.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком с 
а.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у 
м мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијам 
 ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је р 
мирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и 
 <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путни 
да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Ј 
нило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после нек 
ледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Ше 
} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био ма 
вом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, 
ије потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p 
ија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на 
p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" / 
 Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са барон 
..</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ак 
је?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он 
томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци је 
ош бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља жив 
фе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му  
лији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ 
њици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да ради 
оситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног своје 
 на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, 
ирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на  
.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан,  
ском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занат 
ам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак  
њег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n 
у би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, 
, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>—  
цније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у т 
 кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у  
добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} 
а! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ств 
она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, 
одине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстит 
те ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах 
а пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни 
бље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, мо 
кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како 
прави време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја са 
 ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чист 
м се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако  
а-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам н 
овима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> 
оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа 
вор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамо 
 моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да  
 да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очаја 
посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтева 
о саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпати 
 још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице матер 
 се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> < 
м да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последњ 
м што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја з 
ости.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb 
{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила на 
гомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како 
сти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерц 
е човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и  
</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посмат 
тишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S 
а радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подиг 
 он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Па 
ог патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па ча 
е у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој 
опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су 
капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће  
им хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га не 
ле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после он 
="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>—  
ом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све? 
 јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим поразгов 
Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноли 
о није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, 
ити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави: 
видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она 
има што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници 
ло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да 
била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до 
е свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге 
а догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Ни 
рахотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, 
гледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана к 
тишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign 
 сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је 
ати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у 
 су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — наст 
говарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— П 
ити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави вазду 
о, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледа 
 Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба? 
 своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не би 
пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, је 
лаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте г 
<p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, а 
у:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упи 
и, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеоп 
/p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се 
есело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили мој 
дине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; не 
е синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, 
 могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу увер 
елим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врб 
нска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим 
де.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p> 
ошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; а 
ати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— 
 тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agenture Impérial d'Autr 
 /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко вр 
могуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у кр 
м у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигле 
ама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким 
итам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p 
свим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, 
уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</ 
е тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, 
на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради  
Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али о 
г.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p> 
цне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом  
сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смр 
ије ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушно 
 имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте 
га вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно зас 
сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да 
 <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам  
 био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна  
 реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али з 
.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, 
цртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна с 
 ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко нас 
а се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се 
павам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш дана 
чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим ствар 
узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Д 
p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш 
 <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>—  
о, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле 
уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живе 
е-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио с 
опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му  
S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви  
вимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум,  
камо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја 
е су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала  
м делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте на 
 је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас за 
јвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од св 
<p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“. 
естите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту с 
е лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде н 
 спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Он 
и је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте 
 гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познаје 
те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нароч 
а има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде 
 гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много  
p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме и 
S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Вид 
нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа 
ало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошт 
 чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад  
ву светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест  
 је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас о 
саше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња 
.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја д 
есити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим друг 
.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту. 
ш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и з 
.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље по 
сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S 
слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После дв 
 Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дак 
екла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почет 
Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је п 
намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <miles 
драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> 
ећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ак 
 добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а 
ада казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита: 
о, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне мате 
аг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа з 
али на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разум 
 је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у каван 
е.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пр 
и <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> < 
 је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професор 
коро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута 
м са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напо 
 обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У поврат 
небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је п 
ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој,  
о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж врти 
иво.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. 
рло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p> 
</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћ 
и беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу 
алачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације 
ли.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је 
осити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p> 
 да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете  
, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти 
због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због  
 <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади 
т, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, ш 
/> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је,  
аде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којо 
ловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још 
е не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето так 
ј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде ве 
тина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше 
амо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљив 
плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као мл 
ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p> 
ано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали 
чише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену в 
то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме 
д види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би 
{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело в 
ом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа  
 само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је 
а умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поре 
радовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве кав 
д чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде,  
 ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у ј 
ош ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он  
на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој млад 
оман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд 
ца; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред  
а прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али м 
 употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при с 
 у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, п 
p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> < 
ћао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на 
друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа  
 терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у 
ма одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада д 
 n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз 
 па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спу 
 мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагл 
 нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чуј 
} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетк 
и под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице. 
као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично р 
днога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што и 
поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и про 
књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорим 
 здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече из 
мрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима сли 
а црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога 
ве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић,  
{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то до 
ица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху професором и  
неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед у 
 нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и б 
о предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282"  
гама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, 
о бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, ваш 
ма које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше стар 
же.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су 
заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини кој 
тељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја  
жованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкаст 
ешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо 
ао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским оч 
звине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може  
упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја 
 исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пе 
уштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњико 
саћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; има 
човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло леп 
ко му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна 
адаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, т 
ли смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова  
сно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да г 
им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе у 
ападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми 
овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш 
ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела. 
отерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је  
 ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; 
као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) 
орове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописуј 
/p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирниј 
 владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаш 
ним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо 
цу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијун 
без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо  
 мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада ви 
 Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода 
кања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доц 
 неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но шт 
је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, 
може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и 
овољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се од 
ро-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколи 
тупак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити  
дине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика? 
д њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годин 
негињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она прис 
вде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо 
ан јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, пре 
 Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S}  
руги човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реални 
поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне ми 
м не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, ко 
ви пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева уме 
н, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље дос 
 има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две го 
људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали 
а сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам т 
и мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кав 
врат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се зл 
вде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој ј 
.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и  
анас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и уз 
ли да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, 
јатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе зго 
а озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече: 
</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам 
име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео  
ом лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницо 
енога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољш 
шава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он посла 
дноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво пог 
сподине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја  
 руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код пр 
 рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n= 
ле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{ 
3" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике окру 
 могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити с 
о коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећ 
ха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насрта 
ше наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори 
То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ван 
огуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је 
 затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватр 
теране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричн 
ектор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо реч 
 посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али саста 
број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} 
о да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више траж 
 је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава  
обити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Су 
 Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отвор 
во.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише  
ијална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је  
 Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човеч 
а сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче п 
ледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S}  
</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим  
изоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим др 
 пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле д 
Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твоји 
е марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> 
ниверситетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли 
но пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, с 
 љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она ум 
 се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву  
збуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шеши 
задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада сумо 
не крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, 
х дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и 
p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи сам 
ку да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде. 
их речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присут 
рсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је он 
 остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервоз 
p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>О 
ј одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад  
 сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb  
обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање:  
 понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз,  
 то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало 
мати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу  
 младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио са 
тима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш 
pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње д 
ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недост 
или.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друш 
творише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој п 
, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозво 
ном, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред с 
о чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро 
о сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млита 
за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју т 
 пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи 
а тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој  
оштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати т 
удбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна м 
а сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало ч 
ете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и поглед 
тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафов 
 одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци д 
/p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p>  
а вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се 
тених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није ст 
та са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у 
 они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у  
те.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употреб 
 треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S}  
а.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била с 
ом; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђ 
p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p> 
 погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде 
 погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одгово 
 кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад 
о новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осе 
спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преоста 
, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредни 
 од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би  
 Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега свет 
оз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се  
ше хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <p 
олико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави 
а душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део сво 
азмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у сва 
к се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слат 
анаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њ 
а, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око двае 
редак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет 
и ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред 
ребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и по 
е се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је 
у умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне п 
међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће ук 
оба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка п 
етрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут по 
 <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест фор 
ти не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује  
м, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— 
смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зн 
 састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила  
а сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава  
ој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја 
} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у прир 
спитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упор 
кашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може  
тима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S}  
лост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држ 
убављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа  
ки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, орк 
 му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред со 
 а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужност 
месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форинат 
тојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>—  
ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи  
млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велик 
, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То м 
 у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— Т 
им?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за 
 код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да 
есам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове < 
егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и д 
амо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у дру 
м градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и  
S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас уч 
ао да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у дав 
не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права 
ао да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако до 
 увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанко 
о доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође ч 
о наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Н 
ким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим 
{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу мат 
 инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створењ 
атематици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакл 
де год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак у 
броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске поро 
.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло ма 
е ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви 
у вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Х 
 око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... моји 
својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље 
ђе носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p>  
ћи да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.< 
и де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице  
хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања пост 
 сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb  
анас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колик 
 ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политич 
ујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пож 
га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек 
 држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали  
а је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга н 
дите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај 
азе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада) 
да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што 
давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ћ 
пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било 
S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре 
 помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од тога д 
тка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежа 
а, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вес 
место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <p 
ога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоста 
{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђури 
ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површин 
вестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у  
к одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S 
 се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му 
{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредн 
евним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем и 
седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут за 
 твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам 
м или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Б 
сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{ 
А</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l 
ко се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често п 
редсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега  
 показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристани 
од стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на б 
ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом 
ога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антаг 
тмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузн 
исмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао д 
ада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег трену 
 <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући 
о се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и срам 
те слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и д 
демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им 
 остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би чове 
е, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови с 
 новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то д 
али Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је м 
 био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говори 
рху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретањ 
ушевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да  
дити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести прв 
.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показива 
Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би с 
гао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се о 
це, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред 
ти и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p> 
није у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана уса 
S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му  
 посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> 
јака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребрис 
и.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубим 
ио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај  
сецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима 
 дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су ц 
згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет дру 
дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту од 
>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад 
 неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих г 
Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који  
равим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упад 
о би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи  
натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску ст 
сти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио јо 
је воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин та 
у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— В 
/p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено  
ена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— 
, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе 
а.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице 
, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином мој 
е у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, 
ла и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно 
ном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га  
роба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја са 
упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јес 
 пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А 
Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> < 
њима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан 
 војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Г 
о?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а,  
шу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо 
утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, гроф 
 радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи ку 
мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутраш 
а да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд т 
ед припремила, известила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то ј 
кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она  
а то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад ј 
зила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док 
S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом 
 лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна  
а Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n="293" /> <div type 
8970_C14"> <head>XIV</head> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођ 
бзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Ње 
емље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До  
м се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је п 
 речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво ж 
>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе да 
бне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт мог 
сах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово  
д дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорн 
вака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови ст 
език; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се ш 
тигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише 
у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било св 
ско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беш 
>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да  
лком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на  
pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више он 
Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, ка 
 одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао б 
 обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш вол 
осле су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оде 
 нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чи 
ек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад  
n="105" /> јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога 
и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам 
едино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима ј 
у весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нит 
 или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна  
ио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њ 
ку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме се 
говори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коре 
не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> < 
и Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам  
о тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала 
ило први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у цреп 
Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га п 
{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> 
 за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p> 
нај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га виш 
ако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> 
е тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ д 
манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да с 
ј.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак ж 
е, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат 
 говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} 
е страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у 
 опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеко 
 вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами 
о девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што  
ајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели  
им за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— 
 се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и ма 
{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пиј 
 место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; пре 
 дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Во 
м гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Мол 
отивна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S 
не лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита  
што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безус 
74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раско 
ез рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ам 
ада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако 
 Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код р 
и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и  
ам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осе 
совати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут ов 
 је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректо 
гу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; а 
ице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наш 
/p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно;  
ро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекл 
 моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мами 
<p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљ 
ечне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала д 
те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за  
на пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешк 
 просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он и 
у, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да 
.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Ва 
се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно  
од неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Ч 
оф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb  
ом радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим по 
са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он 
 између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задрж 
при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>—  
.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију в 
е грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја са 
S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и  
свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим ствари 
ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била  
својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На  
мају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је  
џовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ 
а децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је при 
 сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Па 
као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви 
с га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се  
 пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младост 
 молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем 
лијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Барк 
то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али уза 
.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама  
p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер 
рофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би бил 
жите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано о 
о побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих 
е. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одуст 
, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче 
д, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је б 
преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је го 
вога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће,  
на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзн 
враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину  
ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је 
</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} 
на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир м 
p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам? 
вости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све  
у Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом 
— настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се  
ности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се уна 
> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша н 
ом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степеним 
иђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њи 
е и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола шт 
је лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се б 
ремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова болова 
м, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p>  
ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане 
о о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естети 
огом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subS 
има споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђури 
зак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама 
 <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим ру 
 нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ип 
S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болн 
 поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола с 
еж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или 
ја је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу 
та; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још прогов 
} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>—  
ду, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких сн 
амо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање мом 
горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куц 
на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо  
title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на ули 
аву према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе го 
 тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде 
 каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију  
</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причек 
 <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се зати 
да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лам 
авле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје,  
 крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном 
 кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је 
улије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један пос 
ађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Аг 
удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети и 
спода?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који  
писак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S}  
често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису с 
ће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о св 
 сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, 
ну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном 
"24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у г 
клени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— 
Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непо 
и пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од  
иђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице 
памтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су стра 
признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кме 
се и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили 
 гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болес 
лала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; ка 
 му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, п 
ући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имај 
одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Б 
посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инак 
ужила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, 
 преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро ј 
лазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређ 
аде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p 
гу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем п 
акле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају пр 
 зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако 
> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлос 
и.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико 
 моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле д 
нда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћиц 
а је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотре 
е једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата углед 
другљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети 
а истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику  
, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда,  
ине“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намеш 
еднолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра  
акле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да 
{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледа 
а у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће,  
ку уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој с 
и <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и з 
љина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, гос 
} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дан 
е, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврат 
авде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором;  
риближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вр 
рдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за 
 донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да л 
>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико мо 
олу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову ми 
, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; 
, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро  
, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зван 
Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> 
инчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ј 
а се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{ 
е се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} А 
а газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за го 
 војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, по 
у.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је  
трана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њој 
у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжовано 
 је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем  
латан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио  
и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у ст 
Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу 
мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" 
 се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мут 
 куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим ду 
 њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који ј 
протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако 
 их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна  
 <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила 
гнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој гроф 
ађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих кру 
 Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном вазду 
пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојн 
стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгод 
 код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S 
т чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола 
ега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и  
pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па  
речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли 
<p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, от 
лико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је о 
иже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док 
њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече 
ше требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> < 
на, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, 
ијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословањ 
ако бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се неср 
 и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други д 
 састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим 
 <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S}  
њом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независ 
 срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; мој 
рата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и  
ш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом  
а, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњ 
ао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога 
смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги кол 
био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан 
ини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја св 
дна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и за 
 узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то у 
нас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.< 
е за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним неми 
 осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започе 
дици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега 
вана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, 
је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитат 
то му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то ј 
ођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држал 
а пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понек 
 и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Гов 
сам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу,  
вера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори  
да у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лека 
</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом  
ам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, 
ош имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом  
 је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе  
 преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божи 
елским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао  
до чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним 
е погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га ниј 
у Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане,  
с водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био  
а се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан 
реди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже 
љ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Сте 
</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, т 
 било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према ко 
 објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Та 
<p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је јо 
свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а 
д јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би 
 — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам г 
а нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада нек 
це.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спа 
ко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују св 
има, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чила 
де „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павл 
 unit="subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака  
вори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S}  
епо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадош 
но обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашниј 
 био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада па 
узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p 
асну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реш 
а јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам  
је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак г 
 из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што  
да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко 
 онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевре 
ш једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је 
 не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек 
/> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао 
ош у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежи 
а, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се  
 и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек 
е грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и  
ниверситетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, 
гом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалење 
 бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је м 
н се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p> 
и ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз  
ате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку п 
е служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призор 
О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо са 
рам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> 
 не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити,  
е стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претера 
приступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{ 
ина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима 
 времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однес 
авле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имат 
дилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић 
дно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одај 
е?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од н 
е?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сад 
ла испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S}  
примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоница 
авао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје б 
ка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да  
обро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака ра 
покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr"> 
} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправи 
им ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом? 
им групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у по 
осан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој ње 
ласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му  
треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке дод 
 усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, ве 
ао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, 
обијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало на 
асно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настр 
омена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но пола 
је ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту безд 
ти; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куца 
саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p> 
их ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ва 
т.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата треб 
p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упозн 
ећ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није би 
овараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да ва 
 више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанс 
 на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p>  
Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подиг 
ли је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би пр 
вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати и 
p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или рад 
 потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> 
аво сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле вољ 
икакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако 
 прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се  
о још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату,  
 родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Па 
о уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа оч 
њости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површн 
елији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство бе 
ежје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно премести 
рнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, кој 
Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S 
ико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb 
, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у 
колске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевањ 
а је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је о 
ости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са  
Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.< 
 проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је сило 
 светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа рад 
е помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматер 
ију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Ист 
 сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја 
 То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пун 
ашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку  
 војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и велики 
емате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, госп 
мао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; и 
вега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут поз 
, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се  
тки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, п 
— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:lang="de">alle 
? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</ 
ају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p> 
ага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p>  
лађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ак 
е. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>—  
м, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте  
а вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то  
6" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, госп 
p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само изве 
Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добави 
И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке 
, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испр 
 оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то  
кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изн 
S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb  
е ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царс 
ме други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешав 
 три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови с 
.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је 
јој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пру 
 <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му  
женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући в 
p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S}  
је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али  
а је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим ок 
к бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш  
{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Го 
аздаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и  
е указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло 
 и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са 
 јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p 
а састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напре 
господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, обја 
ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно с 
г на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако  
а његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хт 
же, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме 
 и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим  
можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— 
колико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могућ 
и рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а њег 
о разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p 
<pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не на 
ени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним  
пак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их 
послетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и ужи 
 а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што 
драв и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако н 
ин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадн 
Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?. 
а мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко до 
То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским млади 
таса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли 
рчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права д 
ева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, 
х је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <div typ 
аста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста  
етаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо 
 би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз д 
ла.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква  
ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесе 
ар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон 
} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што  
у је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке 
 <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваш 
ишта ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје 
стри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и 
="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин  
на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или 
</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Г 
оћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к в 
p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, 
 утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову  
о вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, 
се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о др 
ње и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{ 
е и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без  
године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је з 
ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону кру 
реобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- по 
="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих 
амера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положа 
руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просио 
тељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг 
говори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како 
се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S 
ко што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По  
мо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, к 
твари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини 
ишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка има 
јава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг свој 
и и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним  
не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче 
 је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускли 
квирима, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Ген 
овићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је  
воткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се  
 Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам 
к човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост 
не <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се 
екаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каља 
и има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање  
 ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви мо 
Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт мог 
за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, ве 
да и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескиј 
аким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је 
у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S 
а, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југ 
а певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господски 
 градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе своји 
ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залут 
 по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више врем 
n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашт 
ке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, 
аборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за 
ођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често 
а врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и па 
и сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свак 
оше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле ј 
т „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то н 
да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само  
аја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу 
 исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти 
гранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p 
а пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — 
часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, к 
и да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну  
/> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као  
е и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена мест 
и теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци,  
о к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала 
а гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће 
ијатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно заг 
говора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} На 
клопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{ 
 одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, 
оред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покрив 
е мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, к 
кобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за  
 или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем 
ај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два пала 
ј живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то 
и, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p 
 даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић пос 
онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и по 
редставља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, ко 
емачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке н 
.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори  
тали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други де 
аместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије ( 
ла војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао 
ог Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројури 
а сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јав 
е он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељств 
о син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајк 
 остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај ка 
коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} 
— Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{ 
у мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али 
вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала пр 
<pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у 
е држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то 
то?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кне 
lang="fr">Monsieur Jouritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно. 
 одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити,  
анци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распре 
рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је  
 он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (к 
каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже м 
био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене с 
то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу жи 
еђутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за  
емогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али с 
.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасно 
ином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наско 
— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде за 
авник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац нано 
ти.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња и 
аследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му  
 у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ  
ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш пок 
, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У  
и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће 
је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај  
 пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би  
зима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} Н 
ти, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састан 
Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у п 
 женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно це 
, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ће 
е.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ. 
аг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку пос 
и, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— О 
лике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак нем 
>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог  
 Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Мож 
 на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“ 
о даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом пр 
је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у К 
>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="17 
а баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осе 
ла, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне 
звесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у том 
тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и с 
 коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да 
ер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запи 
ше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила  
ину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па би 
њем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе су 
положењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, а 
е угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што  
лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко  
вске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађ 
тарословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма мога 
 да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби  
?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када к 
и овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га  
ти главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нер 
а сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p> 
е заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде 
девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за 
p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у  
е што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, т 
ење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у  
 Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</ 
о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутр 
е за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољн 
 умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинст 
венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захва 
; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није ч 
ушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о  
рича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Е 
 је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); вид 
 овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p>  
ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита 
ављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове сас 
о био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше к 
р, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чи 
ше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше 
не очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је т 
 ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Поми 
ако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих мог 
р сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили 
тра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још с 
от је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немог 
уче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим 
ћи, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове проп 
p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли с 
..{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за сво 
еварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода 
/p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не 
је добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице 
и позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав јед 
лили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у П 
а земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом б 
лна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада 
соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о пос 
 ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Закло 
уације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним заст 
о лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли  
та бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћ 
оног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неп 
 Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> 
доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта 
настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу 
ћаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} 
ити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет ч 
амице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стиде 
 <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Как 
— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толик 
вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове;  
ња, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p 
нске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страх 
а, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учин 
о прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову прис 
 добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог  
 нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мај 
 ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p> 
а оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га 
и да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, о 
/p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте вла 
ече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено л 
" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добр 
а.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дан 
кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате 
 одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених  
достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огр 
вим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Н 
 тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при  
уђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност 
амисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га довед 
матралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</ 
 мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно пр 
је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и 
 испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешав 
цем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким о 
ак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, —  
Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, прор 
ца се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је? 
се сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу 
је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила с 
где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S}  
авладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијо 
 <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала 
 се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у 
орална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p 
а се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Жели 
мен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси 
p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знаде 
жили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! —  
 портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ни 
Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p>  
ијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприли 
p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте на 
ена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је поз 
очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> < 
на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, гос 
ости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} К 
/p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куц 
еме својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сар 
ице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се  
те да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђ 
логе Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ћ 
{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде пов 
 што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки 
луку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и о 
р сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистр 
под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узр 
вима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ов 
да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p> 
шег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?< 
е сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде г 
х краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац р 
питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p 
кло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Го 
раћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— 
а на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <mil 
вог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и њег 
ar Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти пр 
ли, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те  
/p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; 
се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у 
 наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више ни 
о?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био са 
 чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити  
 кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе башти 
ио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које по 
проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јур 
 бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова 
 га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим  
х своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p 
 стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаш 
p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине  
еменом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер? 
е би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи 
 Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— Н 
p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Пав 
акво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко с 
ао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се из 
 враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне лив 
ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, п 
 мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свако 
д овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му  
хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу са 
тарчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хо 
и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато  
 наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било  
 зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхтало 
најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xml:l 
 поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, 
говор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисм 
{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих од 
гаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћ 
ну:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно м 
шњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити 
 младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са вр 
 Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> 
е да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, 
ете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја в 
реба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо п 
не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вр 
ио је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Пав 
и да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај теш 
 карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле 
.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништ 
а ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само 
што помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се 
да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом са 
м пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бит 
жљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархиј 
ни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају 
и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} З 
на је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али  
рхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p>  
 никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај п 
им забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле ве 
 разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе,  
е почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га ја 
 наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он прогов 
е него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, 
ну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</ 
ло мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пр 
отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да в 
 врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу  
укама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугл 
 и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе крив 
коме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудиш 
трчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — пита 
 и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они до 
који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдари 
о вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> < 
е износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном  
а уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејално 
S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужи 
ушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив,  
их, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању уз 
 само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођ 
о нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први  
о даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само 
Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108"  
ве то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти 
сеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p 
.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај  
цу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране  
извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то ње 
<p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас  
н поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само пр 
ладића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и о 
војим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Г 
 <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ства 
ада, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се  
ћи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајк 
радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова же 
— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По  
почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То ј 
— онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако  
ести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар 
 је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да  
љиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад ј 
 топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим о 
</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекај 
о је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, 
ш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли н 
 младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и заб 
ахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако  
S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> пр 
 — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — 
 Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је сам 
 по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су 
ва на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш,  
 се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једн 
анпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни мног 
ато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније 
трам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Ср 
е врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео д 
 да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишк 
гледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p 
гат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну  
ог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега је 
е нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p 
олим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гн 
авле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он  
S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући са 
p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе рук 
ешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде с 
ља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се т 
им га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену гл 
рника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног,  
> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћет 
ичека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</ 
не са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је 
ре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</ 
ен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{ 
 лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то 
ктор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свак 
авле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могл 
<milestone unit="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му 
извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере. 
о <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато  
Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намер 
м му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла 
 наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти каж 
сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте  
 ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да 
ва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не  
спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мал 
акле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу же 
85" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне пре 
сала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати  
крас и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без 
ва на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу 
нам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p 
пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у 
ије било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кне 
гињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благ 
сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше 
да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљс 
и!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим  
ије све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шт 
сток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара г 
абави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталиш 
испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно 
удем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога ле 
<p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам 
 другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој  
разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он не 
ње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег п 
 можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљат 
одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не мог 
и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најбл 
а стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</ 
брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверен 
над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кав 
д грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је  
не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али 
а његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао  
 су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо,  
 гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече 
прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако 
S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му с 
е је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> 
ак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчи 
ине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да м 
 Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања уз 
пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p 
нут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по некол 
<p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а он 
 се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као  
ри полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у 
 да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну  
авити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш 
је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане  
них крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Д 
ђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да  
седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци 
м и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Бео 
но уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га  
м је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре п 
ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан 
Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у држав 
чима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога ви 
в до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по г 
аријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Та 
ник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намир 
и.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој без 
ав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти 
о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико 
Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p 
 <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се  
еко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> < 
емо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представ 
 код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— 
, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} 
, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што ст 
нај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је до 
ра госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у го 
 великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе  
толу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био 
„начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, зат 
ростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас б 
то је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишић 
одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао ш 
но.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко 
астанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ наш 
ти с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да н 
 је много аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавес 
асположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би 
, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограни 
равала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плит 
.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу т 
77" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно 
 приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блист 
 је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он са 
умети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је с 
згубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су бил 
 он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од с 
јадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек н 
му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање 
ак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и нак 
о одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу н 
аш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш,  
има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то  
/p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком. 
 си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не во 
е већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, б 
.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време 
p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде 
Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то 
еда подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам  
 је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека он 
ено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S}  
у је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код  
мејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут 
узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостан 
то сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он  
оз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</ 
трату.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако  
{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као  
е, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савест 
? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; 
и поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори т 
уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под х 
јотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његов 
, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S 
Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не  
та више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породиц 
е.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из њего 
еди у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окре 
негињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је крат 
а својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смел 
љ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време ко 
латном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при ра 
 био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, пр 
 одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена ин 
ратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће. 
ишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не  
 услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мал 
аде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин  
авој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, зат 
негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести < 
зо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са с 
анци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска в 
 <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су 
да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој. 
што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S 
мо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како 
 Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале 
 Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдари 
нео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан 
пште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али дана 
ређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њ 
на.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурба 
тао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак прег 
рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> < 
у и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и  
аново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво 
, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад иско 
ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} П 
сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој т 
пак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па 
} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у вод 
д умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уст 
у болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар. 
 а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <p 
>— Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p>  
не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој  
е ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом 
м на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S 
аш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим,  
да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, за 
рпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио  
о <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним мест 
де, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме одел 
ње какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче  
а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или к 
ћ, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потре 
 <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То  
миваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста П 
овачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за о 
уше, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је  
 не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих  
затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња у 
.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а ј 
а њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са си 
<p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не 
.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> 
о сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела да 
осподе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поу 
ма само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз  
говорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узв 
.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист 
инско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски  
с лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним о 
већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само ста 
ни, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељак 
 прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео д 
 видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува 
надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, ал 
63" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шт 
{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— 
же, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то  
 онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени 
ћа, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто  
и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та  
 отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила проз 
ванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је  
На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет свет 
руге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p 
атног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га с 
l:lang="fr">sur la terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или и 
ење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то з 
 поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је в 
из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и 
 ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја 
ом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одгов 
емена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих ш 
 појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и 
р.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих на 
каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена  
ао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшен 
пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под сту 
ка путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три же 
 узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне мук 
је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амн 
е обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу 
p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subSection" 
, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад о 
зрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрск 
 тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ  
/> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу  
8" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>П 
> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога 
ј 4. <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац 
оравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окреч 
> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве 
ше и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз  
а одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S}  
ио је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не  
а.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, 
пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала с 
p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— В 
, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваки 
зив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти 
а стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо п 
сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго  
ак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову 
ио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами д 
но пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чува 
илом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервоз 
ређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој је 
зориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чек 
 доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигур 
тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— М 
вле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је 
на мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; гд 
ле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путов 
гињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле 
ишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој з 
ред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и при 
 n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> 
дахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио  
 друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има дв 
 често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи 
="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела  
4" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну свој 
/> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ев 
 и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешав 
м залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним изл 
 је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније ј 
доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од 
стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио ос 
{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новина 
али, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником,  
која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаш 
вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима с 
</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињиц 
ји, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало д 
 замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <mil 
ово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он 
 Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас м 
ли.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, кој 
а мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо 
ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а го 
исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тад 
а у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређ 
е; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива;  
затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одг 
{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу  
овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да  
дице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по ј 
ено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чисти 
ели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био 
огледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча до 
и од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Ов 
а о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>—  
, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта  
адна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он  
/p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где с 
олико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, 
 У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању време 
 све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ће 
че Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је 
едним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је  
тство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{ 
едео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вич 
 /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи 
дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори 
ени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну сви 
трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од ш 
и, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак  
онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих суко 
има, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је пот 
ом расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и 
и у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је 
 затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изне 
ола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се госпо 
е у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: зати 
ше, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удеша 
у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио 
. он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, 
ше нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш  
 какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за  
у, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је гл 
ie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо т 
 стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господин 
ољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер ка 
га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке п 
>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је с 
18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, ви 
о се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је об 
есног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Ч 
ло би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да  
 се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у обли 
се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p 
аху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно 
ом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Гор 
> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} В 
ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му м 
 ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши млади 
авле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих д 
омада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да  
ма, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала 
вечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивај 
учили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пол 
каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да про 
е она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p 
и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Бого 
а се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после п 
/l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</ 
II</head> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у  
га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S 
ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога спо 
имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, го 
е, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и  
у га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађат 
ов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каз 
 би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“ 
чим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топло 
милију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ва 
омаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој ст 
учавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији 
врђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког 
пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да 
 знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и др 
вљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није  
ресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</ 
па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрс 
 се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хла 
аћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде 
је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књиг 
д радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али 
.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да 
и. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада он 
лазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, 
ли можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се п 
S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непоми 
вде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али виш 
, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зн 
рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши 
и шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p>  
лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — про 
да у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше,  
а.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; т 
 сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене 
м становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" 
се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романт 
 црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са  
 мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш 
полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од пра 
 телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по с 
лаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш 
, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га 
n" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисл 
 је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чел 
 твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Па 
а просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</ 
 /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћер 
ивот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има  
, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозн 
 се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место 
ше радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: 
 консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полага 
мо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са ж 
се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Па 
део да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу 
га и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, 
алазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је 
а поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидациј 
са и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику с 
 немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од посл 
; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бет 
 критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за  
а вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Дру 
{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила 
а забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то  
једнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при  
, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га јо 
но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дуго 
 мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њ 
 помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну  
едија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељск 
стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</ 
дговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини  
 полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно  
а настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ј 
 кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле  
, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Ко 
оворили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо  
/p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, 
 са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили 
ама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја у 
примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две  
јвише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама  
ске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности  
епавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним 
и се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњ 
 Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; 
да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним откуцај 
његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће  
S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газ 
 је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има 
 је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или ох 
 ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> < 
це.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у от 
н.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би  
да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову 
 што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та матери 
>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва гос 
визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђи 
а кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу д 
е ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем 
је у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица г 
ло боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb  
то пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касн 
ако се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му с 
пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе г 
и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>—  
олазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру. 
ај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у ли 
{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо д 
уче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио с 
 Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је 
плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде 
а неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те в 
а, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако 
огледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих се 
сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али о 
ече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране 
један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута 
екао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p> 
ни то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да  
 разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на др 
ао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам 
а твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и вас 
си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на г 
да га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S 
верено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде с 
реба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадиј 
ге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је  
замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно 
 ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела 
уге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет в 
етника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, је 
ије отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгла 
, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да с 
мети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, ост 
 унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спр 
во.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да 
е може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Ов 
 изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем н 
> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвик 
огла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо? 
адате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p 
</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бис 
ију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле, 
, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пр 
ли од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без  
жила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слоб 
 <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори  
ве по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак ту 
негињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могу 
љине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас,  
 драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај 
т година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржав 
пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изго 
ећ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погл 
и не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} О 
е као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Зна 
 казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада 
p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, ко 
де исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите  
 остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, н 
 дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</ 
ање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та 
тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{ 
, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{ 
е издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „< 
мо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видит 
та и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n="240 
} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тл 
уће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, ода 
p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нест 
базривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови с 
 приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине 
х, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна 
е пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који ј 
— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога о 
дахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српск 
 ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Пав 
мо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192 
 бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, 
p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијат 
{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње жел 
="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и  
 вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибат 
соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини сре 
уо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>.. 
 му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животи 
свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само 
ало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном крив 
убити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за тв 
иста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Да 
ао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно у 
ске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко с 
а неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити свој 
ој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, д 
у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болес 
> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> 
, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала на 
рити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине 
одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, шт 
оштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад 
тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; 
ораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53"  
 усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Д 
да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да приз 
<p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте  
у Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и от 
то вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ ст 
кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију 
ате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та 
lang="fr">un livre français!</foreign> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и ова 
ека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова б 
ја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најт 
ше зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који ј 
са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се вид 
 Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p 
о помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху нај 
т брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међути 
а цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, д 
ворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмех 
би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим пр 
ега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши. 
p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним поглед 
чић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p>  
ечи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врс 
стале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола,  
а за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није  
 мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда он 
оред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас  
Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио 
де год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више по 
и слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</ 
 неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је 
 оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, 
ну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, са 
ња.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђе 
мо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да 
живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на 
о кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Кра 
рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот 
има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песн 
м тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p 
з очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— М 
да најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комади 
 разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, 
екла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у вели 
дну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему л 
у.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу 
кле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је 
 подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то прим 
ојега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом 
и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га  
астајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајн 
S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на који 
ижује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђе 
це.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају з 
ом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћ 
а ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одгов 
 седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њ 
ис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше 
крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао  
ио у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb 
 положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од 
те природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог < 
ти, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противн 
о може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.< 
и?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожа 
пођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала пом 
Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{ 
забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, ал 
 <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p 
вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или 
слонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, 
уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га зап 
васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој  
ади расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Пав 
је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> < 
 животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе  
или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким ко 
/p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни к 
же и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да с 
о да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да 
на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав. 
ачити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њихов 
 Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S 
/head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја ра 
о се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад 
где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наслед 
и у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога 
 Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p>  
— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих се 
ња, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S 
незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта м 
саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.< 
S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусоб 
 имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине,  
господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p 
аду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутр 
нај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пр 
им више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни п 
о коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глав 
а, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело сред 
ада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре 
епосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне сил 
ју.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Н 
 са танким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на п 
но, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> 
За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?< 
чић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у ти 
ора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам д 
p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> < 
воре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напре 
 оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{ 
ељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — ха 
је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, 
рамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, ка 
окри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам ти 
 јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас примор 
 стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се с 
лопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма 
 и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе 
 дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му д 
 И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</ 
живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа. 
ш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у биб 
Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <foreign xml:lang="fr">Monsie 
 — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</ 
довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати. 
е, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“ 
ава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чила 
је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{ 
ри:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p 
 разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="1 
 откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p 
прилике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила 
, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњ 
аквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’ 
ј пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то 
и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаск 
партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрп 
из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Уга 
одна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском сав 
 конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ 
амерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S 
е знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер једа 
 она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. —  
<p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, и 
пили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да п 
ите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природн 
амере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две 
умевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S 
Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак  
 уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слоб 
чно живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу 
ете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто  
 разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се догов 
војим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлаг 
 доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p 
одољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са 
е, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти доса 
сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са ов 
ажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то 
ојима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте 
ећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ниш 
већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болеста 
уђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> < 
е.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — 
 рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како г 
 познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој приј 
ам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да м 
> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту,  
рија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обе 
орња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шеш 
гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више  
</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има 
ка саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разла 
, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је с 
из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, корек 
у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} П 
живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је  
драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као  
а, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен 
г туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања б 
Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Да 
ао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим реч 
у је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што  
љашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друшт 
господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би  
у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оце 
ницама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњ 
>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>—  
видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гле 
с затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; вид 
рићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразу 
; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговор 
ко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф 
али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По  
} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћем 
ма се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе пр 
ма се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} 
акле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је ви 
ашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла ка 
>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео 
приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и 
ем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То м 
де пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића 
еваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, мол 
 она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главо 
пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама са 
акако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она 
вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ва 
 оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладује 
 знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од 
мећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то уд 
це Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> < 
љубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заруче 
 оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео дов 
сам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да 
се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> 
досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отв 
вле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, 
чна врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са 
сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај ка 
ем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и кој 
асање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио  
рно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здрави 
9" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим не 
т, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми  
 је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и 
што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, пост 
 случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замр 
head> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљ 
мам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштани 
мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно 
, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа.. 
> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а с 
 је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било 
 доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а уја 
 се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је ле 
довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој п 
трпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају 
о тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n= 
ница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи. 
и се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа  
.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, ко 
ила мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ и 
 у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</ 
еру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански б 
потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога с 
осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор 
видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, 
а ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колик 
јати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просеч 
да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога  
јајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар о 
аветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо ниј 
по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти  
о ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, 
е зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себ 
слати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, т 
 ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не прест 
и, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја 
љда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице. 
ко овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у ште 
тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати 
испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреств 
гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно 
 очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и глади 
ито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахран 
е много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетниц 
споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, 
а сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест х 
 као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајт 
ове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а о 
 се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, не 
</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>... 
зузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је о 
ни необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде 
ђане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре  
кад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада 
нталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости,  
ичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у  
им делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор 
љивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није 
оје се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удеше 
ћу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се к 
куснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте 
ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја за 
о, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а 
а крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у поче 
али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим пред 
> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите  
ву неправде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео 
— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мисли 
оставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, д 
и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љуб 
 на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није д 
S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нек 
ен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само некол 
ита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, 
 њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазва 
ну женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описат 
} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште 
њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би  
 Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога 
годјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— 
гнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после  
се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у 
која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође  
ловање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај при 
 верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне г 
е, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом нов 
>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вр 
рактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву,  
д отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асур 
 ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће нек 
 и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио ис 
огао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест 
е тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је 
тским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{ 
у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогоди 
е породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских забава н 
а другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати 
е листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза ш 
 другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, о 
, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клу 
ји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим ј 
х и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав  
 но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам б 
га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поноси 
ити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то в 
ељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која  
ртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родит 
оји дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела д 
ао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{ 
жбу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала 
дједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико коли 
{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И 
 а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света,  
 ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста,  
био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи пом 
.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујев 
шобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота 
риходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.< 
 тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари п 
ави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скид 
{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде 
е право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и из 
у уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и р 
т простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, г 
 живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као  
квом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Служ 
 се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12 
са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у дв 
 прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика п 
на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну  
 покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласа 
е су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомо 
мер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} 
а привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче поду 
еријално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и мл 
ји, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем ка 
већи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n 
оглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле  
лаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок 
е испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром  
вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p>  
твори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата  
му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све систе 
ас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин  
стима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост мал 
е се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Јед 
једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходник 
колико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама 
p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињ 
едину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразм 
рави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном 
 сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај  
ак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинч 
а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали  
ених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскап 
први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{ 
дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и ру 
 Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо. 
млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун у 
бела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет 
и ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некака 
огледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бл 
газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{ 
в.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са  
е.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви с 
е, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва 
је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере р 
на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу 
пски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} К 
p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="la">Singidun 
 изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“  
ближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, по 
ј хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена п 
 за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена з 
у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније на 
и више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио слова 
> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p>  
о чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива  
 те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у при 
</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се пок 
да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проуча 
лим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од ме 
изведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, сталн 
ловања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по не 
осла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у 
це, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p 
дељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа г 
, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мал 
показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p> 
ељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој,  
чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинч 
и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод оп 
оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разг 
них), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није има 
} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> 
дних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале н 
мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхт 
 придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и дв 
већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређу 
а свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола 
ога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није  
p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јес 
уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— 
<p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубо 
оказа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети 
 тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар:  
 знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p 
 је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{ 
Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах д 
 Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{ 
ода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је ж 
импатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као 
дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идр 
умраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га  
/p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случ 
 је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Пов 
> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиља 
ва ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> 
стазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права риз 
али, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и 
.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p 
 му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} 
 том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, кој 
ало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не 
<p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрају 
дговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и 
аве изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и  
итавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са 
 са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Обја 
у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко фран 
ста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а дру 
умњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка  
исмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много ово 
"SRP18970_C13"> <head>XIII</head> <head>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би 
уцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У 
:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Мол 
стоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паме 
.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</ 
ко да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа 
ба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки за 
<p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" 
на.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе не сасв 
једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му 
 ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки  
наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчан 
о је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се  
повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>П 
p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да 
и господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео с 
е и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно  
е ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и р 
изијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије,  
, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} А 
негињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје ме 
reign xml:lang="fr">A propos</foreign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да  
/p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложн 
м главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лак 
Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то 
још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо 
ан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђат 
м да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица 
већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у послед 
ређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, 
е.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти  
ивате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја  
вреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што ј 
а завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чу 
ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али  
Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у 
 вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— 
а родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати св 
ковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и д 
се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако и 
 уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не см 
свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у ова 
еискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим г 
 се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни 
:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српс 
редба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{ 
доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у ваш 
од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је м 
авле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И  
пита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мен 
а не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама заш 
</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили 
у треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човеча 
ашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењ 
реда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад им 
 као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ва 
аветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте 
ај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не г 
е да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око себе.. 
, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека д 
ти око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комично 
 окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, 
 још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даље 
ене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" />  
 у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Гов 
 очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, 
екова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је на 
тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вам 
радио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени ми 
 а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказа 
мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи ошт 
ласт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше ск 
рам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољ 
огу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.< 
али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар не 
 домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S 
је ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш бо 
када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене 
астави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам ком 
ама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба изл 
, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и д 
рављаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мал 
>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и 
 ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.< 
а која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу 
 врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{ 
а кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назва 
и, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> < 
„Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, вид 
и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што  
</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо 
/p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не  
о скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и  
им настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како 
</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да  
 само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли  
но.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје бла 
 на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али 
сту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностима створио би једну  
 поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете  
, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не зн 
да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" />  
p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долаз 
>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти д 
ање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да 
 <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом про 
вала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху професором и који је некада у 
p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у ста 
нске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола  
</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофиц 
foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, ски 
пих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне,  
 просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: а 
ова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по ш 
— рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио:  
нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цр 
кантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потроши 
а кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамље 
— кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи 
и.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} 
одском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно ш 
т воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња мес 
леда ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако  
мо у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што ј 
у, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђ 
ваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом 
 нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и ф 
уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, так 
е ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доње 
тена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином  
ца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по  
замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски к 
и сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим и 
роз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је на 
удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осв 
Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред пис 
авле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било п 
; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу 
, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија 
Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо  
ијатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуње 
поде, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић 
 једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благов 
де да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n= 
вде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало 
м, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна н 
е мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се п 
а је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у пита 
е до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недељ 
сит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестан 
 су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код к 
 сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одгово 
ком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p 
дна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p 
швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљ 
а, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања  
сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хо 
ближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред  
ада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде  
ким полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласк 
су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господс 
ске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушт 
 <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јев 
, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Наста 
некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а м 
изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, 
сврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> < 
а, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита 
ко желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно мл 
 да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала бил 
очак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{ 
>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{ 
ржаве, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачк 
е надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише д 
 а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће з 
ости.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често 
Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, а 
број послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтив 
чини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекр 
 зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павл 
</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио,  
ца нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и 
ве док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничав 
а сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Сл 
те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим гр 
а привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb  
(ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље 
ему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричал 
ом читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за  
 да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, је 
.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену ве 
тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:l 
 Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату,  
</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му  
оби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</ 
су приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како?  
вле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Е 
и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да  
 и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког  
 вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусур 
 да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофи 
p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била  
uritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Пари 
 Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> < 
е ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице,  
, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја ње 
љајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах  
пут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n=" 
>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују?  
</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је 
> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и ш 
Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава  
изу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз мал 
p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би с 
е. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће на 
ебало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут мора 
159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Ју 
 издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и ваше 
племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе пле 
е га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом саста 
а.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаш 
, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p>  
ло порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде мож 
говор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз 
а пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутн 
жим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, 
о? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испу 
мејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солу 
о пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.< 
 јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није,  
лађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де Пре 
е нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек уве 
 великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао са 
и Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то д 
орао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им  
о сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S 
и; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукам 
у је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племе 
јаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </d 
е Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пи 
> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врл 
През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врат 
аповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у п 
зненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да 
се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен  
им „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <p 
о згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубаз 
нају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако б 
бе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину с 
итељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми см 
код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је нар 
и.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све трој 
азио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да  
рати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месе 
месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујев 
S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнеги 
оћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било о 
 нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извеш 
ас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица  
а:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо м 
вела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгле 
иле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да гово 
мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника 
ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће 
абораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> 
 Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому  
овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит т 
ећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у 
 велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не п 
ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У 
ори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> 
поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и  
умили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> 
, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добр 
м и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица А 
ј хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам по 
еник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> 
е моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прек 
p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p> 
сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — 
<p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога дола 
мачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим. 
е придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам  
/p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближње 
уће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Д 
рибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Гр 
писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми ј 
ле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а 
ог предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове. 
о учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да  
је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом цр 
 успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, д 
 јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема. 
ичица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и 
била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кр 
> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, ко 
>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и и 
творена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобљ 
напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>—  
лавним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но 
 је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у о 
киде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Е 
ло разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђ 
фица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића кој 
ла каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} У 
} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а та 
 негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су 
рисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зн 
ика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим дру 
 час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још ниј 
авеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога ла 
а уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису  
 редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца;  
нчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се  
ектор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p> 
име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци прен 
ко желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати ц 
> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коре 
одужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чи 
роф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима 
фово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из гос 
то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Ст 
е досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај 
 сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира 
ела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једн 
едаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми  
м пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p>  
али да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; —  
страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтив 
ко се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да  
ће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину з 
више интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар  
 <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразу 
дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана на 
 Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p 
ено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, ко 
акојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху ме 
озну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидро 
и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде гро 
еправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположе 
ни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипа 
 већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи умор 
но преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су 
тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образо 
ину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима 
Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="la">Singidunum</fo 
 Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош,  
вом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око  
ад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама нас 
ету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, кр 
ед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене при 
нута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и 
 тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке. 
Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству би 
гентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одаја 
вништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме 
 исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат 
ибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћер 
еравам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас п 
лаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете  
ма свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често  
алени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предгр 
агреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S}  
прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S 
и је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још в 
та, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У неки 
ад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином п 
и касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз по 
 отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он ра 
ко је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у с 
тска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се пр 
S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од  
 <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља 
 појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој од 
"> <head>XVI</head> <head>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце 
ћиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе сн 
 занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишт 
у народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предгра 
ише није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> < 
 намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа сп 
S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, к 
е је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с у 
.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ 
му.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одос 
ар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсја 
 врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му  
у, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево  
приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университе 
азив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чека 
еким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S 
јем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пр 
 да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, њег 
на, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио  
 групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у 
штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разн 
у направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Б 
браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који  
дим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцент 
олте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади 
 погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико к 
алом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде н 
нежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите срп 
влу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После весел 
рилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само п 
тово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећај 
м младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Ц 
мом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вард 
трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви  
, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, живо 
 сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелода 
ј Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже п 
} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S}  
едине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што с 
а црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; 
то су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била так 
љавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању бр 
евима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мос 
, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само је 
добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Кар 
 тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисл 
и <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде по 
 дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао  
но погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да 
имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S}  
онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини 
весно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је ув 
ст, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје  
озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад ст 
ан господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти помора 
ве.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљн 
трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим бла 
т чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред своје 
се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима,  
м моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој сл 
ајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја! 
м. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} 
ај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за по 
ећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша при 
вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке по 
стину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p 
</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу јед 
> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p 
отворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити о 
г дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са 
 звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалк 
 кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, 
ем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним пит 
преке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлуч 
ебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.< 
ло?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и 
у, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта  
иљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што ј 
 наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сати 
> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p 
 више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о прили 
се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи по 
мо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псо 
Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је  
з мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и  
 Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стањ 
д гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p> 
ило <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а мла 
 орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је са 
последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, к 
пити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гле 
му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио 
и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То  
му.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачн 
{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;...  
> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи;  
подом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф пок 
 вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребља 
тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са  
pos</foreign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја  
 младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Па 
— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на 
шине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше гр 
е.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу  
на слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у п 
 ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљ 
 па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да  
ружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило 
ели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p 
у тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда 
 су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p 
> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног к 
 Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p 
/p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="2 
још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растер 
дио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких ле 
са; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђар 
/p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} К 
лике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S}  
нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми јед 
="SRP18970_C12"> <head>XII</head> <head>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су  
еће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се  
сти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по с 
отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало 
рава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Гос 
?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер зна 
 вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно сп 
амо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то  
, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ват 
ите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, кој 
/p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> 
лавом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнеги 
акле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пут 
увши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом П 
сприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било? 
у добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младић 
ном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p 
да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред св 
но немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<t 
 Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви 
p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим г 
ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p>  
честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и ус 
на...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През 
 своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао 
 <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за 
p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n="272" /> <div type="chapter" xm 
tone unit="subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа г 
те своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Пав 
поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам д 
ћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p> 
кну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја  
оговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живот 
p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p 
 он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p 
 хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} М 
 говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је о 
— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Гро 
есреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја 
тели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам з 
нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То ст 
тељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам в 
е:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ зна 
тупа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофиц 
/p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте савети 
е душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткињ 
им осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се  
p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које 
; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре. 
о, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од  
и стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде д 
тивну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакак 
ара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада вра 
гињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>—  
ко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења  
 требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на 
ба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу 
ковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег сто 
пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја 
но.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— О 
ата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шт 
 душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погле 
 једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је 
enan</foreign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и 
 Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша т 
 ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколик 
 пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмиц 
ако сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи,  
Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“,  
 ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нам 
образива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о ј 
 руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињиц 
 маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мрш 
> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О  
Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетн 
 у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> < 
аљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се 
е две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очеку 
ћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p 
нца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згода 
е, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!< 
цом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, 
дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p> 
светите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и  
<p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону стр 
е узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, бић 
 волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем 
мате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам т 
на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај  
је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким да 
а.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, в 
ети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>—  
и само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она пр 
да кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете 
су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одм 
могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрош 
или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ 
нам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи ов 
управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивш 
 урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са дал 
> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање. 
ту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички 
 бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој  
ише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жрта 
посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај  
гнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видим 
су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Пр 
је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах,  
ају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, пре 
оше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одеље 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном 
 се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре,  
це, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог 
он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p> 
ла укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеш 
окрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на  
о, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама сел 
ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више дол 
је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Зати 
да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно 
оворио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз к 
спођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> о 
гињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од ме 
на и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдн 
Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са 
већена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мисл 
а тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запита 
на, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, 
о јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико 
ће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песниц 
тела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе,  
 задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти зб 
шена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с 
 и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел 
 Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак 
кле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико к 
у господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>-  
вите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> < 
p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p 
>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код ме 
дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и о 
tlepage"> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КА 
тио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плано 
 ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој дол 
 ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати. 
свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми иск 
то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S 
/p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако до 
 баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одгов 
ита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више 
м још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор: 
ега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, н 
<p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</ 
Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате д 
S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је пос 
 доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте је 
век, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а 
Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав г 
 на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе корист 
иња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме 
а сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад в 
да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено: 
 у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји о 
ом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим прил 
-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња  
ешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица 
 <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно н 
ст, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n=" 
ица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај С 
е је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је 
p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замоли 
лим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем.. 
ши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао 
нешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p 
, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим 
<p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n= 
 <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, т 
.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наоча 
p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и 
ој кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одг 
њу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш 
и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му с 
аку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући ув 
ку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје ур 
ћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле л 
о најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вр 
 већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али  
 сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на двор 
м не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они  
онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), он 
 То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p 
се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћ 
овну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone unit="su 
ти, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није пот 
ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате ст 
ођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— 
о своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио,  
тио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> < 
стрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, 
во и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да  
едао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о ком 
 гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, з 
</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p 
ава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању,  
је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су 
 има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p>  
а француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици 
гове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек пос 
спитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју  
у наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма. 
ле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на у 
и.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; 
ам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да 
егов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватр 
 доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p> 
о је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу 
могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно ш 
мо понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који г 
шевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где 
љан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер 
} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконос 
али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да  
песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сип 
.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е ни 
поменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете прек 
зумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измен 
се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужа 
S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, на 
адиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у о 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом к 
да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде н 
пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох с 
ет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чл 
 овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и 
Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се д 
чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забав 
ама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јев 
ајпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вер 
су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Франц 
овлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућа 
S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском прист 
сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> д 
а и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је ос 
х, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде 
 нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице  
сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си 
рбији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весе 
{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са с 
>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу  
а се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прили 
 наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било 
и су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољи 
ећ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Оди 
S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још би 
ине.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност 
мера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га  
нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени с 
аши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљен 
предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Пав 
ви му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту. 
алих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешт 
ви.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред го 
 непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, уз 
 да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком  
рци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја к 
да; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњ 
; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстариј 
једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нем 
е јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све с 
рагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p 
и.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али  
ким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе п 
вечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префиње 
света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго н 
оћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И  
ли на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.< 
ла (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек б 
лизу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{ 
ла, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате,  
1" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле  
м погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друк 
много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не  
ош не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гр 
мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутр 
кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музик 
 тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо 
} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу р 
 који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на поло 
 и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу 
и, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле,  
ла, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дуб 
ући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне 
ладић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвиде 
/p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свиреп 
; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао  
м и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија 
девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право. 
ата? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светл 
у; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор 
{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље н 
ло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315 
 искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, 
а би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја 
} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво 
 овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да за 
ом да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело пос 
изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, ал 
, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да пр 
ири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега би 
вој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павл 
 — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловко 
та.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није м 
војега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и  
одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, 
уштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега  
о трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача ј 
што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, 
 слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и о 
о од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам ј 
шеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{ 
мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је т 
стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињ 
 писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста 
оузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је ни 
ра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толик 
ица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} 
га листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад так 
крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва 
упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показ 
е, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада бил 
има, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их з 
усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се по 
вног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, ниса 
ррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и с 
н положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али 
 ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је уза 
узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да 
</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p 
ступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумњ 
есницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S}  
но вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у к 
ска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ак 
јају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљ 
 само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет 
а се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле м 
лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S 
грши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надима 
ру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачи 
извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву 
 упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу  
ке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим т 
ши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће 
 ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде на 
 прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај  
 свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно прија 
>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за 
р је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли  
припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено 
ако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну гла 
 да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју год 
ића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си,  
ишта приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту  
заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми с 
ане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опа 
S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скор 
дина, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а же 
ност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту спор 
> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле 
ијој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> 
ве се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајућ 
њанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S 
душна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, н 
ишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби 
и.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајућ 
о свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај 
 пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породиц 
а његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријотк 
у прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће до 
узе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад  
ложаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Т 
огла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, 
 да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</ 
уго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста 
кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S 
у би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за 
војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетств 
чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му  
упио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био 
од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се ј 
На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, г 
о дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог  
е бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вр 
ни силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што  
Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племст 
> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али 
а на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Гос 
шевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који 
и се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела с 
асветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту ле 
амо до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је иск 
даљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Ч 
мати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по 
свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и 
 ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</ 
не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиж 
вој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити 
холошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме  
апаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибер 
љен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског 
ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима о 
ица које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су  
 ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављен 
ко интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим. 
е скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је  
ери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза  
оле учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио и 
им поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и о 
ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, н 
м.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице 
бно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде 
</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју в 
 ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле с 
ка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије 
у згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати т 
само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S}  
слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и 
м и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пе 
pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали 
 До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ 
естином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је на 
 је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и р 
<p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде 
е није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине  
дставник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац н 
>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан д 
требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нис 
се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете  
.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> а 
 да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p 
бију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недељ 
>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одма 
но држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје прир 
="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже  
адног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на в 
е брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!... 
ави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љ 
 хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „С 
 овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А  
едрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ah, mon Die 
рока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене 
 Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи пом 
де бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар 
:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од к 
> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је сп 
Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ н 
цу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ни 
ашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто н 
са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> 
ше не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би млад 
тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више 
у дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, 
у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви м 
.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— 
 за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растр 
олико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он  
ладу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великаш 
знати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажњ 
S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био  
 их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болеснич 
 му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов 
 је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са  
лико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није  
о нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво 
p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и испри 
м и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авли 
?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Е 
ака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си з 
ка хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе 
ранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава,  
епромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разреш 
господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} 
тупи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У  
</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и глед 
ој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би 
 је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хит 
, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну бор 
Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности  
змислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јев 
 лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна  
, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код 
им колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом 
лостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне  
ма људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одли 
је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</ 
ма злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:lang="fr"> 
 грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви  
ш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али ду 
а наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да  
 је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту ста 
, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са  
 сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја 
 одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако 
 Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу п 
 су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се но 
 није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад м 
го, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам нада 
милије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно сла 
ском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући те 
две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Корект 
 нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> < 
вреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу,  
рљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо изврше 
м се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских на 
квих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за раз 
лучајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p 
не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се тр 
p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу ствар 
те то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи 
и тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели  
S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, 
вора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову велик 
ем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтед 
ог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја и 
мо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где  
свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, 
езире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико,  
у је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер  
о тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="11 
 је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша  
 међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му до 
ах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце 
 недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила 
иле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је в 
та.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>—  
адокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућит 
ио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чила 
ом утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коре 
ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агне 
и се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих 
 и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти н 
 /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствар 
редати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> < 
 <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, ј 
<p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S 
за њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У  
е Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило вр 
о прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се ч 
аста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до пол 
И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, о 
 у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом св 
, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа  
 собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да  
да када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <m 
милује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају 
е.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеј 
. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима  
својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан 
 оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стран 
му.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је каз 
по; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците 
да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш  
 мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и  
 да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога,  
стљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде 
>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесн 
посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није  
 <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на  
ори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећ 
вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу с 
о тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био са 
е сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећ 
ала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, отк 
; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— 
у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима 
те сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схвати 
мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта гов 
кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто т 
 Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је 
ичну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, 
ти већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма 
ане, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p>  
отрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чи 
а одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље 
и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских п 
 за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што р 
а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете 
борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</ 
елим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога 
срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смил 
.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Д 
 га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартиј 
од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си  
} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радни 
 и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан п 
ј осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још  
авле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата,  
S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде  
замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Н 
би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставит 
 гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступим 
н није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Уз 
од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за м 
о материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А 
дан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он 
ом надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уве 
.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један 
лицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности ниј 
живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних н 
ено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја  
лаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле  
 доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у 
алишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мар 
 мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене 
убави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла,  
 о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лак 
дити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите 
омоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало ч 
p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих  
кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напиш 
то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођ 
ам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван к 
Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p 
у дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити 
 мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не о 
да њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да жели 
} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је  
шта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино зб 
> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb  
е — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држањ 
 па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле са 
већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је р 
д сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом 
во странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаче 
а главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле 
јком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да од 
окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је 
знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{ 
<p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г 
аг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је он 
а одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес;  
дговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше. 
о...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална 
ати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не  
о је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао ј 
 састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни из 
 сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам ос 
>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујев 
узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазри 
и окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџи 
 то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, з 
 врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља 
 ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним  
ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, д 
, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Прими 
еде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг 
учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То 
шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да  
ушевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је поср 
ла, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p 
, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за рук 
овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који ј 
прузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S 
д великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, 
ито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је  
Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш 
S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зеб 
но није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за пози 
е би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револу 
ао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем за 
 посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</ 
 тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечко 
треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Какв 
<pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине оче 
рлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не б 
орити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час сас 
 сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива та 
то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или д 
S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дозна 
и сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она м 
.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p> 
 ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одби 
а се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестр 
и Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му м 
али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо,  
његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само неш 
p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла  
не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S}  
сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било м 
 брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај мла 
а још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста к 
ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честита 
ујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријат 
о, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства  
 ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав В 
о сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће 
 да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде,  
редавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофиц 
>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа  
 повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечер 
осадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао 
 бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном 
тни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младић 
к је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније м 
е свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послу 
их који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изг 
, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесно 
ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни 
ија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно 
ени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми 
ући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>За 
> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S}  
сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпоч 
знаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћет 
и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим ј 
даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по по 
а испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај п 
 сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправља 
 кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p 
тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би 
 себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви 
положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш  
а и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом,  
 поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он  
не.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— 
 /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Г 
и или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одма 
а ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужит 
и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да  
Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку  
стојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива. 
утим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасви 
а се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васио 
бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p> 
ост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост 
летених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини 
ављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младо 
е отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну 
, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдија 
удном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још ниј 
сала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве 
p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p 
оље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— 
 дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у ве 
е, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под 
/> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што  
ава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; 
да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново 
прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак  
не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун ј 
ву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и  
удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је 
p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ј 
Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица  
е, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима са 
, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој 
о, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после 
т према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, јо 
подине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете! 
/> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво в 
та ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</ 
ректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говора 
ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу. 
ким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више м 
нскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; 
нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком  
стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, 
 за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чки 
ишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, 
тнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састан 
 жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n= 
S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У к 
 заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p 
>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајн 
је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку вели 
на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну 
у лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекид 
 је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после 
ко ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако  
 и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом 
 честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да ве 
 да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и 
иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао  
добије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде 
а ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевно 
м и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропа 
да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очиглед 
 јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у јед 
 ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} А 
p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу т 
лом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам про 
безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и дан 
и, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанск 
м једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није до 
њала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па 
е су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње вис 
родати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, б 
ило; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, бић 
м, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по наш 
 мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала  
и ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је 
 и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном  
 мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али з 
 са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверав 
} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигу 
мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас на 
 истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сат 
зно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — 
о стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица 
и у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштв 
Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да 
ожда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевн 
а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће м 
пуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио п 
дох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како с 
а лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се неш 
се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју о 
 кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је ж 
.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, 
к, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се покло 
ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово 
ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p 
амо зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак 
н није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, 
 је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>—  
ао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта ра 
мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S}  
вар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне в 
што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прил 
 заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела 
 је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agenture Impérial d'A 
ј своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју  
буњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара 
 И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи јез 
али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није,  
ек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице,  
 <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног млад 
тајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— 
Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да г 
{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти 
стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај п 
е да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван 
S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да  
 — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рах 
p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>—  
ле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ от 
{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи,  
ао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би 
/p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180 
 мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо б 
ато, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да ни 
ше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту нам 
 сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељ 
<p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ре 
.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом  
 Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једн 
пођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе на 
<p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збу 
? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје? 
 — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S 
олости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка по 
питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Ју 
вим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</ 
који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосут 
убљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p> 
им да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за с 
ро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким 
риђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер 
p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу 
 и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам об 
у намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека са 
ире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непоср 
</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђави 
сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурч 
оја нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам 
и сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд  
шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S}  
арима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете м 
> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не ве 
и, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо св 
лавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо 
 n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S 
е Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте п 
 лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њем 
{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских,  
сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли  
а се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану п 
кли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благод 
— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледа 
ли какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Ш 
 да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас м 
 усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека  
 се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате пр 
ла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао 
 јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није до 
 Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена С 
ако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једн 
/p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео 
 да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="17 
p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више,  
е да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било 
из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако  
p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> < 
амислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> < 
јем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p 
ац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?< 
 неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити. 
b n="299" /> <p>— Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ак 
ом писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и 
Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињиц 
треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то 
30" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко 
вет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Краг 
нчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у п 
те ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје по 
ли?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита к 
ицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње до 
 у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а  
 ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је  
 помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање би 
 Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара гр 
ици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто нов 
, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросто 
Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са ко 
сле по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права мани 
не стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим 
у оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је мно 
едно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом 
стина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одгов 
 имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S 
 Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свиј 
ти.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива  
у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она пос 
оју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога д 
да ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ак 
коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилик 
тва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и 
би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку  
ао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам др 
м, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су  
зите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим 
оћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у  
ер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао  
убав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знат 
Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ј 
> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Види 
а ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом 
таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>З 
о и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге. 
ји.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довр 
ојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Ко 
јатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављ 
и изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђу 
воме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племен 
а, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и ниј 
 после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код млад 
е. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, 
ле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а  
лим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први п 
ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не зн 
нија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да с 
претка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— З 
, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се пока 
мем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ћ 
лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са њ 
у.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао 
е кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мис 
истрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да н 
епо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> 
 његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и 
да о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређ 
тва; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и п 
скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је о 
чи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" 
мње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb 
 кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да ч 
 ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклони 
еном надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био о 
вао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад 
, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате  
{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гл 
сто у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже  
 његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек  
га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“  
звала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.< 
лаго, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рек 
плеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегав 
оздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само приро 
адић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забеле 
ан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p 
, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам б 
одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би 
рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало 
бно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису 
нска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се по 
и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодре 
вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Је 
рећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача једа 
, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p> 
 <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и п 
ет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таки 
— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S}  
е кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући  
ом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, д 
title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро  
сланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан трен 
рхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има пов 
ица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и 
 кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гро 
тавише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продат 
агано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи,  
их.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега  
инуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, је 
не не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија 
елом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечер 
ставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мис 
 <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млад 
викну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву 
рила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор 
 ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, 
татељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разгов 
ате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на ж 
ло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз 
лено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање 
 била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говори 
на, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S 
вио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p 
евојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглав 
 већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, си 
 и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари бил 
а се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе д 
Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Г 
.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се  
 дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине 
{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред ово 
 њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљ 
 чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах пос 
је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе дол 
идети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одав 
је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер 
е у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гл 
говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица 
рнек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.< 
 њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао ч 
 Па ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначава 
у она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у 
 пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је пос 
Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити  
т година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растана 
 на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори оч 
тера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озби 
сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, в 
же и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јач 
ела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Та 
 на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав 
 очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спор 
и осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Б 
еђеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико матер 
пред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, је 
 <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n= 
да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њен 
и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних 
и она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ств 
бина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти  
умела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избе 
 је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} 
ф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше 
ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем. 
вим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих да 
тела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, ча 
 је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтел 
n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би  
 мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> 
pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и чес 
 као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, 
ам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматички 
 кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одм 
ођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После до 
ничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна  
пштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</ 
 немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у 
ачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>По 
е, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, озн 
 што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Ули 
епе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, 
— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами 
стојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја  
а извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у  
и; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би бил 
исам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједа 
приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{ 
 рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тим 
рак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она с 
ије.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје пи 
. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтел 
/p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет  
е, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не прот 
 Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе с 
p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло т 
и: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму  
ете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањи 
сад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у раз 
а прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сирот 
ју ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколик 
 Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином пред 
ица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковије 
редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до д 
знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очи 
<p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису  
и је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци ни 
 ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом 
а, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано 
о речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворен 
>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао 
 Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{ 
био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сум 
им положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му дра 
ао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, о 
авале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је  
ујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Др 
зим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине 
ста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при ча 
е вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— 
овори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> 
ао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са г 
} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, уда 
анимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли  
и још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја  
ћина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, је 
твари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се 
 с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.< 
 <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону мале 
астави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} 
их патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није  
ави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно 
доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуш 
 осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред в 
државају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу 
 лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последњ 
{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити в 
 се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава 
, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да з 
ору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на 
д сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> 
ење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p>  
свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се в 
ваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па 
те ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под  
 ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не позн 
тити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више 
гнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нуди 
атке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S 
 да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био б 
 дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разгов 
 томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго 
он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну  
ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, зати 
си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања 
.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти  
 он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која ј 
ео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... 
 сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улази 
срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли  
силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од 
зела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и д 
јнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочи 
има...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— З 
није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при ја 
<p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трго 
, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био 
ковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметн 
е одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој п 
енуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и с 
чити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја 
 толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n= 
опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мир 
 — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш о 
 que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај млади 
клопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнањ 
"fr">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p>  
p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви зај 
p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како 
 на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде г 
о за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би с 
ица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постој 
у буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше б 
итаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о други 
ју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под  
нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју 
и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када 
ега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о т 
 /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звал 
ве.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући  
; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину  
ранцуски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те д 
другљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што 
 вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би  
че опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости 
е?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока м 
оносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n= 
 тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, —  
а га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када 
ања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је би 
емаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео;  
 опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живот 
{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају ро 
; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло 
поведа штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> < 
 Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?< 
 Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Ш 
не омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би пре 
 спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти  
нити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, н 
ешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.< 
д све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут р 
вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n 
 госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има 
најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се по 
виздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима 
 твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се тв 
, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато шт 
p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он ј 
 једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили. 
, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа 
а, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испити 
а, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које 
ђанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па 
рским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он  
песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице 
 бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишт 
/p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним глас 
е да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових пи 
; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарски 
е, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће мо 
S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са  
и ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуев 
 ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, г 
е натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође т 
аде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала ј 
>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала  
олицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете члано 
а је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао 
што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се 
е времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старог 
 то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам и 
е натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом 
р у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се  
га се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагу 
 али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p 
черњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе 
 Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте 
сно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стр 
у, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах госп 
еде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла  
 све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p 
 смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак 
ј?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се  
једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више  
да спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на 
ој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, кој 
ица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако),  
аде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те п 
у, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста зав 
 зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски 
и:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; 
и зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако т 
ко; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате? 
о зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причек 
јатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ  
то кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.< 
верење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да 
намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, ил 
p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује 
арим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор с 
руго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S 
</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам  
реноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{ 
држи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу 
огла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако 
едала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим ис 
 Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и по 
питује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на нас 
, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надам 
 ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој 
p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p> 
но, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате ш 
 <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви  
Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је  
 моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви  
расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра 
би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачк 
дем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачит 
ој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и мла 
ио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случај 
та он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, а 
дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске  
недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p 
 у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" / 
део га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико 
 још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S}  
} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај 
 је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнеш 
вом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под миш 
приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p> 
зивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешав 
ед капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли  
о је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, ш 
 о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да  
бе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао с 
ницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела д 
губљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им л 
 уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често,  
S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило 
од куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{ 
ју.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи 
вле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; н 
е и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је 
 <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остваре 
лосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су 
а сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насм 
омовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџб 
<p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p> 
ти Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одго 
hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету наст 
 заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе н 
езависно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а  
 да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Раста 
јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори: 
упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S 
/p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p 
огодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озби 
рићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Им 
 млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским бано 
вичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло  
главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног 
е са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене б 
х и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>—  
 остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, 
ајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави прак 
 би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је пр 
дости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена н 
свим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себ 
д грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљ 
а узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, н 
 држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шума 
коме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик  
скине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе,  
ње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да  
атељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То ј 
ој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову зак 
 вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после 
ли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако ра 
небивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете 
</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том п 
у се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још  
лавни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте  
вао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад  
ад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још дале 
 Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; п 
"subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим  
ла је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне гла 
наш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нек 
слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар н 
ти без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, д 
бавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то 
ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може 
било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и о 
е вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да  
м господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он  
, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си же 
ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује л 
да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства о 
љда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије 
и су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти 
 мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има 
ла близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} 
еби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако им 
ртиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенс 
<p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за  
 остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од кој 
ељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај 
ка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су  
оју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону зас 
 отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мисл 
315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чуди 
ди кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта  
у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво  
 баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је за 
унавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада не 
а си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је т 
н је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а  
све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, 
 у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић ј 
им погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у  
 новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са  
а окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, кол 
" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док 
 у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта т 
једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је 
урузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душе 
 позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кућ 
амо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би мога 
е, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић б 
о све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо  
ве како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша св 
 расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче ње 
н га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разли 
аже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито  
 представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће 
енији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша 
су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често 
и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма м 
ша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан полож 
едећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с дес 
сте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизмен 
нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате по 
ко дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се ц 
уо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је  
лучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту сти 
 да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га с 
о да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше  
ћах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам пис 
, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S}  
— рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?< 
ретворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И 
S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртв 
право сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле  
мах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањ 
среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и ос 
.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— О 
ме не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем 
дно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је 
ст ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S 
на ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не и 
<p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте с 
толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љуба 
 али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели 
сету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <p 
84" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећава 
и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан 
и мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад,  
 њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли  
годила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло жив 
има са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите:  
амо делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо ов 
ка жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après m 
 вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно тол 
Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросил 
и врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зо 
ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуа 
>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим 
 <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја хран 
а напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго 
е извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да  
ријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p 
лијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа не 
очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У ост 
подине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} М 
и на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија д 
клу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој мат 
чини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довр 
ава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајк 
м упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са  
 још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли  
 Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао  
е у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Сед 
 Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у жив 
дно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да 
се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је  
9" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он ост 
ше и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе 
 оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме че 
роизводе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као 
о непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња о 
и већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да  
ко уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му  
>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше,  
ју, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не до 
чин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Кад 
начи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да  
ме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p>  
... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе. 
, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n 
н — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се в 
је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S 
ве науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} 
.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да у 
<p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић  
 много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неко 
рбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте ч 
е бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало ов 
есна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био 
атати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са  
мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p>  
ош не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавај 
доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разгов 
о сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном< 
— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Н 
 од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p 
} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— 
узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар  
ицир објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тре 
воме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у 
е по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочи 
е хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништ 
иротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка у 
 то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, госпо 
 да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред  
едно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Уза 
астрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S}  
.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је 
ла игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је 
 да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он ј 
нично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и д 
> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га 
арија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се П 
раве заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хт 
лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредно 
идној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам 
, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су н 
овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Ч 
и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> < 
љено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Б 
ог <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или неср 
 преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у нек 
опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приб 
еодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињат 
је више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна чов 
<p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазн 
не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то  
p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, ре 
да сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спрем 
била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање с 
p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје 
ко болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш млади 
дружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори: 
спеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер с 
ожда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и  
за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао 
.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита 
ва сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по ве 
а, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе 
еве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео до 
о томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав слад 
елим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они 
 у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се о 
ест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту  
ује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше јо 
да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није ви 
ја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато са 
{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему 
> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Ср 
ете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало та 
н буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја  
и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима 
p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомен 
смо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сироч 
у стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ј 
амо да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукав 
ење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему 
ћу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите. 
Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју  
а материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n= 
 ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откак 
тница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику ње 
е да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно об 
њом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне  
збацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвал 
} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако ос 
највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи 
авде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много б 
е не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти  
 да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Св 
дном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све уја 
риметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица 
боко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> 
 све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве 
ко себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком 
о толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако крата 
ијотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у о 
њу да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи з 
е, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.< 
ију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Па 
стива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама 
 да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посе 
оспођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за 
ђутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га 
м обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64"  
м и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у 
дати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш 
а се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вече 
ворио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кн 
а се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одис 
 да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсре 
пштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јеса 
 <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} 
 званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, а 
иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p 
носи штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад 
тио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријат 
ни рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађ 
 а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваши 
Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми 
/p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?< 
 је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Ниј 
ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми  
 оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове,  
p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је 
рдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та при 
 то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или 
едаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ст 
дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после 
 те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих 
рећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаж 
ад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али  
ад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се р 
да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и ск 
д год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забрин 
холичним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар. 
во ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте,  
Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробу 
неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а го 
нађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа 
посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му н 
еђашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, к 
од поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, о 
 и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео ј 
S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p>  
озналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у  
е варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докл 
аметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p>  
асти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја и 
ад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте  
хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо 
 доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци. 
иво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено 
на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксало 
им и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Па 
њица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а мож 
ијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, је 
га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше  
ла два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утв 
евњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узви 
а ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, в 
ијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете  
твар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у дат 
жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослет 
жну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и др 
 показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван  
ама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заје 
олно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу ско 
о из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле б 
ства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мрт 
 овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја 
ите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бав 
 волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш л 
 благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама заш 
е, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама мате 
, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди ова 
ти.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју п 
ме слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После 
 n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он в 
рирода не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапск 
 предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, 
 била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био 
њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p 
 то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносн 
она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још ј 
а сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, заце 
длог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петн 
уднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар т 
д узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја би 
одуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаћ 
огао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, ра 
ојим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сап 
наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све ос 
е утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слаб 
лазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим  
 није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише 
ћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каж 
арош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о 
ропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте 
 Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица ниј 
де да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, при 
е на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, са 
атак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — на 
 војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени 
м погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузе 
шег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било 
днокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства 
 бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџиј 
зорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао  
а да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да проте 
} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се ве 
то кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко 
p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим 
њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве оп 
нуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристај 
ом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те  
да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да  
е, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треб 
 ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једн 
 сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинч 
ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и 
ности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нек 
е Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да  
ао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Ун 
гији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} 
чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{ 
ктор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам н 
рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с  
>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има бу 
 је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао од 
беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред  
ога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда  
е ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџ 
 да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме 
едном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим ш 
p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да пр 
 Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— 
 осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из ле 
у је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на 
тен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој 
се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у ш 
ив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се  
бни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију из 
те од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато  
рпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље ст 
и чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p> 
тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ћ 
 <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p> 
ним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна бра 
b n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али  
д нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас. 
иште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад дов 
дстављају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сир 
 се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случај 
<p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{ 
вани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама 
равала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.< 
 гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном 
мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш 
утка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} С 
 сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговор 
се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу гроф 
> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако 
о у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли  
ло лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар н 
b n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p 
прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто  
овања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно  
ка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим 
а утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов  
 могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинч 
сеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S}  
урнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог ан 
.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштен 
 трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави с 
у моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред 
ев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца,  
бичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трно 
кама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око 
ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је че 
на не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре веч 
де да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки ч 
сно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по стареши 
 духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице 
 а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак  
 у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену  
то што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S 
 одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш 
Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p> 
д будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћав 
ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она за 
о сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p>  
и, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренут 
њу.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите д 
остаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није п 
>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Срб 
 дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од м 
тко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учи 
 похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да  
о.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, к 
 ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треб 
овала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али 
раду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи да 
ва одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за с 
 Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднији 
е му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по с 
а да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју  
: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и  
твар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод  
да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби  
еди у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз нек 
калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и 
одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч њего 
е богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће 
 да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам м 
треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— 
жај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сес 
д једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; с 
о би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје  
. напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нек 
ојег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоћ 
азили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> 
задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у 
на желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се о 
ог доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде. 
p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скор 
шљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром,  
 је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће м 
им собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</ 
е питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> 
е осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка  
 <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац  
Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста пр 
>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек 
p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име  
није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад чо 
ца климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито  
 је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S 
 <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје  
уку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа ниј 
 да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш 
о погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде пре 
Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, ког 
 њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самр 
> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девој 
Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита он 
ставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште 
тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> < 
ашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасав 
мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>—  
ћ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} В 
 гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш 
ом узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост. 
и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још  
те свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је 
p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се  
но лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми са 
а овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нис 
S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да до 
> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће  
учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад 
и прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S 
 од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност. 
чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити сло 
који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са остало 
, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да уч 
тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан с 
у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки 
/p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S}  
ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, к 
 толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа ј 
</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку 
д последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>—  
е, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и пр 
ђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S}  
ле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> 
сталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Ме 
ац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно до 
рићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога. 
ам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> 
бро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S 
Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву с 
:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> 
ном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко);  
њи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но 
а сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну 
е Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то зна 
инама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се 
еђе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— 
ћ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре н 
 Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код ку 
 чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити на 
дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете  
 <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>—  
свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да д 
о успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите увер 
ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Прим 
а ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изи 
обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врда 
ном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су др 
{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па 
> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и н 
 син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш 
смеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред др 
а чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> 
акле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти д 
 Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив ш 
ледњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну рук 
етку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> < 
а сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га  
одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писм 
ше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, г 
 рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и 
квој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, к 
а сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она јед 
оћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао  
Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господи 
> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има дв 
и да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим 
оћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>П 
ни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити о 
удемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и мо 
иступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још ка 
ије овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</ 
дарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што 
 је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је 
p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на не 
 било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</ 
; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљив 
 да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> < 
ита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја б 
но слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божан 
 наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја  
прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она 
— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n 
израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба.. 
револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока пост 
вцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се над 
 одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте,  
е смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, —  
аклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више па 
вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после не 
 му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам 
а.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде 
акако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још ре 
њу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> < 
а тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јес 
веду за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би би 
у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Изв 
оста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле з 
љем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће 
ча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако д 
 га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој 
е опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће 
кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео 
 скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, ви 
ртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сад 
дмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет ф 
 јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, 
име јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим пораз 
— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Изв 
ба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отм 
 дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану  
еме, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, ка 
 Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер,  
ne --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрас 
ом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима р 
е кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да м 
 господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p 
> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књиг 
кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори п 
овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>—  
те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које 
ћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га зап 
сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином гроф 
 Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа 
ти или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања 
.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух  
а бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове  
ав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у м 
ра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и сла 
ов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујев 
 конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његов 
о онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав ј 
не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нерво 
 Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забав 
 је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, 
се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је  
чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога с 
мишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању 
 је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње с 
анаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим гра 
између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако  
ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити,  
 би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да г 
лико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаш 
е шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> 
атељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а  
 њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти с 
е, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој за 
ла, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме т 
 нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се  
 смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви ст 
У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом м 
 био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</ 
е познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој ј 
опаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да  
је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим 
 какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све  
га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама  
 као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од он 
и.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љут 
рупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, ст 
> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p>  
/p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се би 
сно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p> 
не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче 
се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долаз 
кренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати 
гу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, с 
ђе лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посвет 
 малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му ј 
 одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118"  
в се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узр 
 <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и 
аде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеј 
погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од 
 да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се ро 
у је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више  
и је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипат 
длучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га  
hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не мо 
озор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога 
ећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећ 
г најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, 
ешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и та 
удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се п 
ном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже н 
творена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или гос 
ог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад в 
у стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био з 
ло овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихо 
одиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће. 
ти постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић 
е стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он с 
орене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му ј 
усти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Па 
е удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то фил 
означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још с 
 јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме 
х је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола н 
, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достиг 
 — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд  
 узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак с 
то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем. 
овање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над глав 
 се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као нек 
да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверењ 
<p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало 
и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом с 
 тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном распол 
ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и  
им о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофиц 
осподине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женс 
 малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако  
— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет  
м господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је 
му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао  
212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S 
борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу  
ју своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304 
 ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично  
то ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослоб 
оро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} П 
очито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Ов 
} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је  
ј заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате 
 сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ниш 
 онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања ка 
ихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном 
тињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са  
?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, 
даше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb 
а говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месец 
зите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине гроф 
рукчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви ст 
руги нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Па 
ох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме ниса 
размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — 
требно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>П 
 Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, д 
о да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала п 
био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, 
м.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му 
сете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павло 
рмана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај трен 
њањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике 
ло Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу 
еоград, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је пом 
 Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор м 
мам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>—  
же!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>—  
 овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих  
стације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте ула 
видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакш 
 пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у  
воје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја 
ји је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја 
 <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, м 
остију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципе 
о утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар  
импатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори от 
 према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој  
 пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к с 
на; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректор 
и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатн 
 уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она 
 јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набав 
узданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коњ 
ао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</ 
 сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он јо 
овања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из  
ткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув 
/p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p 
настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изј 
азумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања 
, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње 
ли кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све  
део да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам м 
твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Пав 
е праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико б 
ио тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ и 
, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу. 
а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводи 
а је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером  
лико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, 
unit="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица од 
два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{ 
роном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао с 
 без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми прис 
оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породи 
војој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према 
ашна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гла 
разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих ко 
ј, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза са 
тан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и гос 
адић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настав 
а.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта ви 
сто одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступ 
нај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког доби 
 мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наме 
 овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, 
стио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести с 
рње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете в 
живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио не 
то сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са 
срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви ј 
они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се 
рби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</ 
осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сли 
ти, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати пр 
 рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p 
ша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{ 
 Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шт 
обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Срб 
 ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и 
рудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога ж 
ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну м 
 по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду не 
, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен веш 
 често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе  
 ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који с 
чини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у н 
 да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико  
ело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само кл 
 с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се 
 да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме јо 
 која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има с 
иродне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда 
 Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу и 
d>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се  
ејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви к 
осподином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којо 
ече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p> 
њу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ по 
, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да 
још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb 
а.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав ути 
овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, гот 
руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако сил 
Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али 
тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слобо 
ма на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дак 
 свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито 
све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и о 
 ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мир 
још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много 
"252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом са 
ем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— 
 млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко при 
вог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије пород 
лушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агне 
а трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и 
звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и хода 
:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то  
 /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда ка 
љају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда пр 
о смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задр 
 са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињи 
илазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настран 
па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће уве 
ујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове п 
 отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумет 
е време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео ос 
ео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> ре 
новнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно 
?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може л 
 беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не б 
 ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично. 
ног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> < 
> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо са 
, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправ 
да...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за  
в у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд п 
сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувот 
осподара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврш 
да, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, 
 рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видит 
/p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ћ 
— дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опасн 
спођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзот 
а људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо 
н јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају 
 <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић  
{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега 
 никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљив 
p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ с 
 увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо св 
о више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122"  
ости, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив тво 
ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео јед 
чнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки  
те довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n= 
, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш < 
ако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок сво 
 а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја  
о, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> 
је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем де 
 требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње д 
 где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ  
уо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио,  
на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега 
још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекр 
у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчев 
во уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно 
зуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</ 
 да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја  
ди браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година д 
/> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не од 
 пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>Пос 
арањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први  
о ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово ув 
некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>—  
е вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежно 
 Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да уп 
 у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред он 
је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и г 
о?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да ви 
орави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када до 
ла за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да  
а над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим посту 
чи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је по 
стра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива г 
умети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутк 
је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разг 
ило паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито 
<p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање  
ћаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик ов 
p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеш 
мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слу 
 чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени млади 
очи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чел 
отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљ 
довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наст 
 преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војв 
н је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја  
рно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у 
м.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођ 
с нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ по 
ете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђ 
тета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе са 
еван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо с 
ад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са с 
{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она у 
о месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно о 
pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио. 
е?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено  
арним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново по 
ој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћет 
што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута  
ам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по то 
 можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале 
тавим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико  
есничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до мо 
дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић б 
ина учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале,  
Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва 
х, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто б 
би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{ 
 тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора. 
p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече гро 
у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189 
у и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ 
јете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још  
<p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити мој 
 сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па к 
 раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главо 
 тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S}  
чувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, 
/p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и и 
гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племенит 
изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг и 
 зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје  
огло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство гр 
> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто  
 се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се п 
рећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="18 
ожда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота пр 
 плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој си 
 ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда 
ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта  
 ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</ 
јурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда ј 
шом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да 
 да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до ду 
форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" 
 који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са мл 
ацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам 
ече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми с 
{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви н 
дужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који б 
није се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „ 
p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> < 
S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војв 
у добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас с 
ли Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово  
ћајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме је 
чала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имањ 
програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чув 
 њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин  
те право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнеги 
>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје крат 
тор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ак 
 зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак наши 
ко месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе 
каза завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страт 
га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и 
м.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, 
ић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S}  
му тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га 
му мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако  
оцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазил 
ј женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није посл 
а нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у пе 
а ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опас 
њу да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст  
ле, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пре 
а земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с мес 
мо бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сир 
 Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће  
асног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, 
о време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ов 
 тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све  
о по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S 
 и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскињ 
и је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није зна 
лази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмл 
издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем 
цама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете  
 И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скуп 
 није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођ 
редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле 
/p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се над 
сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно в 
вао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> мл 
 Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојак 
 има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{ 
може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао  
, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он 
идите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете 
ипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропа 
дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од 
ете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И т 
<p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га 
ом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, 
душник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам м 
и су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} 
сече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље  
трес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би мо 
бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав  
годнијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да  
и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од д 
одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и  
ечи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опом 
 Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p 
сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам тв 
S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="14 
уза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p 
 занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога тр 
је доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, упр 
им те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до ви 
ост, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пре 
 јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичко 
да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудо 
 јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину своје 
говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са 
предак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао до 
. дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — 
иш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У  
 велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу  
{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном 
Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — од 
ј се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичар 
е задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p>  
а треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш чов 
 гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има у 
и нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се 
има) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи,  
е даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но п 
ише пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.< 
и рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да иде 
 удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— З 
е, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам  
дам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле  
.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек про 
ичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста  
> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо  
е?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, ка 
ара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигле 
о.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.< 
тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећ 
у?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде,  
 ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање 
 нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем а 
{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S}  
а себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду гд 
 то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли д 
та ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђур 
} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све 
<p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си с 
<p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакн 
; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и о 
овори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да  
че:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p>  
еделили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе  
ило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе,  
и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављ 
хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> < 
ам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем 
b n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није  
српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахир 
е желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим рад 
азвитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера 
аједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је т 
о хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево ова 
е онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова прв 
поре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово 
ику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „вели 
{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која на 
 Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац 
и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогам 
м, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новч 
ничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова  
оватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не м 
 бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p>  
ти; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта ра 
шам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије усп 
аза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан. 
е.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S 
ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да 
ло највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне ст 
/p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Правосла 
у рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то мла 
.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примица 
ремену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је  
 јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито јед 
ка, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да с 
 ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно 
, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљ 
као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у с 
 хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ов 
 Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Дра 
ете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p> 
 али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и суп 
јатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, д 
 није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо неприја 
а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољава 
урност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњаник 
на.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га 
 врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покв 
ам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p 
ст, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, бр 
вечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, ш 
да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели: 
ветлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> 
ајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о 
 од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не 
рошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олак 
 ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога 
рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао к 
зо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега д 
то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини  
 се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију  
они:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине. 
ерсоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погл 
ним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком рух 
 чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здр 
што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p 
прему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дош 
теног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећ 
а.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла 
 запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ниш 
 то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, к 
сам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно ста 
о и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене 
о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Гос 
му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од поро 
јим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу корек 
о је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је 
; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то 
ву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем сви 
>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је  
 више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? —  
> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне пре 
ећ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом 
де главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средиш 
ма ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мис 
од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Бо 
ињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— 
 и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неур 
ја је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће ов 
 да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која  
оме што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, виде 
 Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу,  
ко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А 
допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића  
 немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитуј 
имо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учи 
 он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после 
арочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на в 
Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно т 
 подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова 
один Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Па 
овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb  
 прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је  
stone unit="subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој  
ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против т 
м провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како 
 напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој ташт 
етку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја 
ом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p 
уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кро 
е стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p 
д собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотец 
рофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин  
— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, гроф 
е желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него о 
/p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас 
премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p>  
бим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова не 
 је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви 
е мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања 
о мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас  
Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштв 
 најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Ап 
p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити? 
у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек 
цу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се жи 
тлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде 
 је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мача 
вање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то в 
, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захва 
ризнајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пу 
ије могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе пи 
ост пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали 
о што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — ре 
ој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не укла 
реба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме  
траћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли 
тику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још  
о, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не  
ама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном с 
звикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнег 
амо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су  
свесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за ње 
а мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павл 
S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га 
 а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним как 
а две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{ 
 велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да  
 био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом ј 
вим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једн 
 од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још 
илаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шак 
 једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор 
ав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући  
</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <foreign xml:lang=" 
и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једн 
и ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</ 
е, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То ј 
Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а ј 
 и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>О 
одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи са 
p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, т 
о и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је  
аве, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам  
ави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у 
о подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да н 
ло час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете. 
да ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека пос 
 <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих 
/p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>—  
ињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> < 
/p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак ч 
} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да  
ога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата до 
је толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим он 
 рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам 
 довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: ка 
ле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада  
наест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми уве 
у је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана 
 /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стањ 
.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја ис 
ојвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је сврше 
њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју ма 
ри кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изнев 
жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га напа 
пак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је у 
ш-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учест 
друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда ј 
ма, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави поло 
цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу 
се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брат 
 је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад  
емири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила д 
 <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврди 
е...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Ка 
иде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — 
ут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очар 
?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио ј 
ледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи  
 садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне то 
Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф с 
да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p> 
ди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} 
странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па  
</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар 
ред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што  
 куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И 
ише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па и 
ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе. 
 Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроц 
p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се т 
г или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове г 
служила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S}  
ш била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p 
утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Кар 
авле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређен 
знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и  
 том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нароч 
е.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била 
рик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још 
о темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљи 
о начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања теш 
тија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходник 
извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за врем 
олазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам чи 
шино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Пав 
прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, от 
о симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета гл 
 кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.< 
еферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној 
путник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свака 
>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми 
и назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма к 
>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то  
 Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима 
на.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мења 
 чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити? 
ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупир 
ада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим в 
це Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи  
, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали 
ра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар. 
подине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакш 
 је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <foreign xml:lang="fr">Monsieur P.{S 
ртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и так 
анка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе ил 
друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима  
ра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућут 
испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико на 
 он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања ов 
нице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу  
 мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вре 
 из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стан 
спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која 
ом савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињ 
ма зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудн 
леда да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је 
 тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, с 
нам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p 
има, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отиш 
абрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо 
још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећ 
а шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још 
 припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о т 
ароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— 
ема прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских свети 
панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мр 
е јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све  
те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само з 
 данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у  
и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали  
ри као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образ 
, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Воји 
е на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S}  
отребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете  
је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле ви 
е овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" />  
адам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај 
ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ д 
 настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас  
 годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много 
ер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могл 
p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Пав 
редставим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> < 
разничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на ул 
ари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са 
> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчиње 
тајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу 
што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са т 
Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стаја 
што са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, 
задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На 
<p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду  
} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље 
доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепот 
м комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S}  
">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p> 
ца исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његов 
се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцн 
</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је  
 владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немач 
е ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S 
авле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и прохо 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано,  
ила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p>  
ати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
 свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— 
јних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећа 
две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније д 
а имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, 
" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> < 
ослужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очи 
слиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се пут 
а чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати тр 
/p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у 
час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф кој 
дине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазв 
емам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p 
{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати  
 ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за  
Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи  
љно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су  
а својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од срећ 
ј.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" /> <div type="chapter" xml: 
г на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S 
амо да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по д 
и ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да 
им задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао 
ним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а о 
"subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привреме 
спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији с 
 најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно позна 
ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај с 
. док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није ув 
да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— М 
преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, др 
је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и 
нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем пох 
ад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>—  
м са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у р 
тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, ма 
ст велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оста 
им покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полу 
зменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не  
.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цр 
а или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беш 
ину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер  
ој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, ме 
већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, м 
ешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, 
те изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени го 
 га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориш 
 један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наско 
нут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризаци 
када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам г 
а ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите 
fr">Renan</foreign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сес 
ео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, г 
 <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело 
lestone unit="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одл 
 можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је дос 
оварати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка 
о дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо. 
tone unit="subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се су 
 његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> 
дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме чове 
ој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који п 
и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана  
ди својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствов 
 душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гл 
оје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и 
ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о  
пустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи 
ност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, ко 
ања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна 
а једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је н 
.{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог с 
просити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, —  
ли и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доб 
 за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад 
ео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га п 
к од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
а, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ да 
азао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{ 
зак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а  
нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> 
 око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године 
ма умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се из 
ћи на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу 
квој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађал 
 које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом,  
квих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак.  
о?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> < 
једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али  
 ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време уп 
г?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година  
ка је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило 
 агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде. 
 за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, 
одних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома 
о спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике под 
место после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређен 
ам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово м 
ва.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаес 
 су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове ча 
е нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела ле 
о често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра 
га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то 
ор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} 
 посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног див 
м.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече млад 
је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</ 
ве.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још 
одине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256"  
се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле  
тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад 
ојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, 
, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} 
им великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмерен 
ој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја оч 
, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ам 
ико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публик 
 То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> 
јим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили бе 
ица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је  
ој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би б 
та па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буд 
ле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У 
 посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p 
<p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Мој 
гао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— З 
} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павл 
у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим гр 
асности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске пев 
м стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у  
ало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је п 
нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од ј 
 што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subS 
 колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде 
 вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ п 
ј оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p 
новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју ј 
ти оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb 
 преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, 
S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не  
 због његове темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према ње 
сност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и шт 
ено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми 
ино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако умор 
одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања 
ане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му 
а, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би 
ion" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на универси 
са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из 
 </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава. 
чник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је в 
е су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазил 
 да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, 
ој кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевц 
у довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p 
еба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимај 
 треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— До 
о их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала  
; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким 
те дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ј 
/p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам ил 
ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе;  
би поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли б 
и ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Ту 
да завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>—  
о је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Бо 
азио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он  
несена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је  
ужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што  
 али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој ук 
звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам 
свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друшт 
код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу 
јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p 
уздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Св 
ђе и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крс 
 годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће  
а надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна за 
њачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство 
ундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се и 
твар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не м 
лај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хаде 
пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, о 
вати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учин 
} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био  
Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа ј 
га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, —  
ољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море н 
године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесет 
осим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном у 
дба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, 
ни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити. 
и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен  
 <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У т 
амоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до с 
замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је б 
е на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поп 
ш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p> 
 имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која предст 
мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам  
.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину 
е бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Напи 
на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, по 
руги, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину корист 
 прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да 
 је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашо 
 свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнир 
ери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му 
 разговори често појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да 
 у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете  
е библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше 
ијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} 
 љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. < 
шавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније побо 
а је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред ка 
лесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се  
р иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игр 
Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p 
устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је 
</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У 
е и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио  
пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају 
сте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и н 
рофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпи 
астаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује с 
ледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом,  
 пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски 
аде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим за 
ошћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде 
 не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који  
јњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципел 
чкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчи 
изу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с д 
стоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту,  
емена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити ок 
к.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, на 
била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други  
њу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивил 
Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и ов 
ота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни.. 
ком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневн 
 у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би 
наркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта  
има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> < 
и тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — реч 
ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је  
то десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми до 
за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мен 
адао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао 
ање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто  
постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по 
ијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на Балкану.{S} 
ом на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадах 
 <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђ 
је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код н 
нео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milesto 
 кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време п 
 <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се 
ње наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се 
 Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на сув 
вице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Ни 
 ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препору 
} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем то 
 Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне о 
мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше 
бе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Кој 
ступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће т 
 завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар с 
дњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза меден 
интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти с 
ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, 
пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само н 
ожја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њ 
према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у 
амо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S 
е ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић 
зност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="14 
не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у миров 
 јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све из 
 да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба  
рођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће оп 
 се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> < 
ubSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила  
ilestone unit="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код  
у се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим госпо 
:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био пос 
р.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из П 
 несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних при 
ете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити ка 
 и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сас 
спођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок м 
твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго 
зак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S}  
и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово  
Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда 
ати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да 
а са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новц 
а у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово 
е видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник;  
ка дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чуве 
 сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а друг 
у да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео,  
> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мис 
 да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време  
>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијућ 
ма приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама  
S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодит 
искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини  
ћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p>  
ш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за те 
хта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа там 
, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду н 
ата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; 
место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну 
ичног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</ 
, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгу 
 Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> < 
лико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускор 
о ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се о 
} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми ј 
м љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја с 
вода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабу 
one unit="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у заним 
 између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{ 
е долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Б 
јско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе 
} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ д 
још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре р 
исам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, 
адоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се д 
спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</ 
ам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — ре 
 објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била ј 
/p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} П 
м оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за ра 
 старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом,  
Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чист 
е кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, је 
оше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са  
ла сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна ра 
ао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два 
глед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничн 
и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по расп 
.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше;  
 њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; с 
да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више љ 
о вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за 
 Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, до 
траним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског оф 
ш доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, к 
 не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, 
p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов р 
оје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твоји 
да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — 
истити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не сам 
довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрок 
<p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је мол 
е забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали 
 Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у с 
ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на  
зијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за по 
 трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину оно 
ивлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и о 
ења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S 
вај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских  
мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шет 
S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола гра 
n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена,  
о препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање  
 а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским  
 ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог пис 
</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је н 
о. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.< 
и, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви  
ме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још им 
а сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметил 
се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била 
, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати  
сла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>—  
ајсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А. 
ао што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургунд 
лим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам,  
} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола 
на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али  
 Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на т 
ичине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђе 
е и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен 
 плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испо 
рло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан  
ин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позла 
илаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле  
ада се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div 
 по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима. 
 игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић оп 
че:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђа 
екате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са 
</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.< 
ђичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А  
а ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као оби 
ађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам мог 
 <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнег 
ска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S}  
 ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том 
само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности  
.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била 
 немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си  
 никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дв 
ештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу  
 за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћ 
ући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће  
истанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? —  
кога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Мл 
ца, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> млад 
дај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен др 
а вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу  
одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је 
је ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какв 
 А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали изм 
да желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, а 
 — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви 
Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јо 
, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем  
ји је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана из 
авле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је м 
пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по на 
повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не р 
ви пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће  
ало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пун 
ас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице в 
 као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фант 
а забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за 
 паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, 
пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемч 
чито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</ 
, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно у 
н жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле 
имила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са леп 
тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> 
ешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скоч 
ену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на ве 
на то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у ст 
и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редо 
а свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код 
ао човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S}  
 Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да с 
p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међу 
 тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, кој 
— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо  
ле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можд 
рах од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу ва 
свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства. 
ва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јак 
бро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она св 
дбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза с 
пску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада  
жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, 
 љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично би 
 отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Вар 
ош не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумем 
уђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и ра 
патичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван,  
 достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам  
ље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, 
то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусе 
е много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном парке 
о користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим  
и са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.< 
ло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владам 
одски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим распол 
да показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да 
удим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека  
послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док с 
е био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, те 
ременом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шт 
— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни пр 
м кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{ 
агрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза се 
враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје б 
е се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непо 
и у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и сило 
ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не 
аном црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, 
да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп  
ећ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало 
ирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, 
p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам 
 сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, р 
 Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних  
 штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и кара 
вој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш на 
о убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а  
 удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену м 
<p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} 
— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полу 
ано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шт 
мокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш 
сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове кав 
{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде 
S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло  
триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чи 
 тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест  
{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту 
сет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчи 
предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од 
 ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори м 
тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодиш 
P18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав вод 
 четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а д 
ру и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио. 
ција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђ 
ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, госпо 
ена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших д 
тво толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, 
а; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која  
} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по  
на, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека,  
а на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му 
у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним ко 
.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> 
водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром о 
полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зе 
тна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је ж 
едељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца 
 спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио 
око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто  
S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Бено 
оди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и друго 
а узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о к 
м?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли св 
 оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о вр 
ако си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и упра 
иш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала  
ву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог с 
а испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам  
:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које 
као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи л 
војега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста 
 дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушиват 
p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то р 
ано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, ка 
<p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре 
је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p 
 би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васп 
стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратниц 
 погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> 
ле гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио 
а сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будући 
лучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему. 
осио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а корект 
сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Чес 
 <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредни 
ва са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за 
{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново 
ар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може ког 
 бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве ма 
ујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школск 
 онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону 
 <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи 
 положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођ 
 да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска че 
енађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се т 
ико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијен 
е у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га види 
е.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицк 
ен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тог 
p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју ку 
„Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу 
ли сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређ 
Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан с 
е постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво,  
едусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Он 
к“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом 
бдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих др 
си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен 
а.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у  
едаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља с 
учио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... 
шим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могућ 
 <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и  
иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, ка 
ам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји 
о их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући 
р.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пе 
ање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио  
е за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на д 
је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед  
са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S 
в и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да нас 
{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, п 
чи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а го 
напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, 
cauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на ули 
ости, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издал 
шима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бе 
ст госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мири 
ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сам 
ечима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством ро 
ка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека 
 потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је р 
вало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за 
а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брего 
етом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{ 
ве разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нар 
чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватр 
јашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за о 
јатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја с 
сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је и 
у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по  
мо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш 
г краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, какв 
да била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ 
.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба о 
 са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као  
зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота 
 Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао  
, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, ј 
еудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p> 
<pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем 
џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p 
н се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито од 
 жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло де 
амо на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му  
па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше  
скренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што  
 већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му  
хове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених о 
зсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, к 
амо на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин  
т, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде 
Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— К 
.</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но 
ког религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је  
 ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју пр 
ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг 
тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом бра 
дух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили,  
зи у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а у 
е био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан  
гловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, п 
сећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Боле 
 дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је 
Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?< 
<p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне ло 
, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и о 
р зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако 
им нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у гла 
д њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општ 
ла.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, ал 
поредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме  
егове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уз 
 Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме про 
гој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неко 
ешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах 
 мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да посл 
е ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под не 
 уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а о 
та обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат  
треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову.. 
 привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могл 
ње да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно н 
ња.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода 
огружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="2 
p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стр 
ој <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље 
то га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма 
драви.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о по 
 званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит нач 
начивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „ 
чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих  
другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то о 
ада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непр 
 вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало в 
ом муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p 
ном.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао 
риродно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се пок 
ти отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли 
тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шета 
адоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, д 
 старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, к 
сматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква 
ајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га по 
ше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред веч 
та би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, к 
ле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица,  
 да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p>  
је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толик 
 сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, ве 
 био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога жив 
 људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све  
час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код 
због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше 
да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мисли 
сли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?< 
иверситетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чу 
научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неки 
ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, ј 
могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом п 
одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Шт 
ива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама 
р би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним н 
их израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини,  
 неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан оп 
 нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја с 
м да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те б 
 ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба 
фица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела по 
ска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изр 
и му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнеги 
те у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле 
 сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Н 
својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих  
м друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви 
 дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта  
о тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, упр 
крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украше 
о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо с 
 да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У пов 
ства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било с 
опште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта в 
и, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи јо 
из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где ј 
олико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си 
 и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао п 
оме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што 
афа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новч 
ава на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не са 
ити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправ 
> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не зн 
ије тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством 
описно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског мест 
ни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пр 
слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли мо 
т му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на  
же јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на  
 споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</ 
у на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је жив 
е може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне п 
 Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић  
успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца 
; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по св 
ти нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност о 
 нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да д 
ави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обрати 
ашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и 
ва налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S}  
ао обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, к 
" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера  
ице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљ 
е која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и ско 
 <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Ми 
>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало 
> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de">Wagner</foreign 
драви га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да ј 
е у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није;  
на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и 
ски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харф 
 и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} П 
и други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу 
 /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хлада 
а горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљи 
ињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у 
{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која 
ло прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још  
штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затвор 
а умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео 
о осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица м 
ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S 
као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и  
 постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="3 
 он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} З 
авном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту про 
даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо  
е читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме ч 
оварали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасв 
х и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Ал 
остодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и  
друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang="fr">Ren 
ром јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сак 
 не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi le délu 
ст, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одр 
ена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнији 
ај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој к 
 Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне  
т!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа. 
 висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворен 
евљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продуж 
 алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризни 
ко ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немо 
је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Ал 
дак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што 
исао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропа 
а.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата 
е Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмо 
се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дама 
е неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер 
ју је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агне 
то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим мел 
ћ озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате 
 несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротел 
 колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти ј 
 рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p 
} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божј 
е, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да с 
 одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим 
преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим ве 
 изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да  
 ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно р 
ве, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задоби 
ођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} В 
 платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем 
Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако  
е, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супро 
 горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поре 
да, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} К 
ик?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу  
" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот. 
 врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране ил 
без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка н 
; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви крив 
 палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред ред 
ним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум  
елео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нем 
 одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме н 
ти размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у остало 
а зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова. 
ожила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не бу 
ље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у 
е што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт најве 
олом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилу 
/p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>—  
онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> 
естица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <p 
точету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S 
 не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје вољ 
и.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим 
својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од  
ам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не?  
ш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сеља 
ико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је о 
ковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би св 
ам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно 
 са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнае 
ли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— З 
p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ов 
 су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, о 
е је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Го 
ише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, нап 
ни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а 
и Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то с 
ство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православн 
сму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Вел 
место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како и 
етам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило в 
</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан 
 врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели  
це.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски. 
ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегл 
 опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је ре 
двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Ни 
умевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елемент 
кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овд 
тњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до 
> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешт 
лазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неи 
ваничним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, 
— то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно у 
ва и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мисли 
ећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</ 
се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чај 
дном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер  
рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме ј 
а углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале  
ама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте ср 
еднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-К 
сту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“ 
а, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се  
 десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали 
 врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Гов 
 Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</ 
 није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидет 
а) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити  
мињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, вел 
овде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седе 
уго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред 
тидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматра 
.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као  
те?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили 
рвога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га 
ици своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама п 
ничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и бл 
уке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку неста 
едставе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, н 
зило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану ж 
разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и 
тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</ 
 који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи,  
 вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је  
кад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро  
 добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је проду 
 Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по 
 оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном  
јатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шп 
сад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p> 
рагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођиц 
 да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Пав 
а сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте ув 
ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Ни 
а га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице. 
ао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је ч 
{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш до 
ече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p> 
сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177"  
у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у о 
ада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне 
Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле 
оспођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било п 
згода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже с 
би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да  
 ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>—  
, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је  
тва, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През би 
ртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p 
 пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стал 
исправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са 
о трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, је 
ања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задр 
се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико 
егово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим 
у.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали  
<p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и мат 
о, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима 
с; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод  
 прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну и 
" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у не 
 вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу,  
оја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са с 
, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за 
ејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодн 
те врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је би 
уда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођи 
.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на  
 превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, прича 
то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се н 
ицима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p>  
је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је мн 
оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— О 
еограду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њих 
т мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни с 
), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода 
 реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p>  
спевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима  
ди, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefou 
де онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S 
аку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску 
 Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго б 
>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако ду 
 Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сја 
ула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам. 
 вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама л 
, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који 
т!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас примети 
.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се а 
го гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му 
 немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш 
останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</ 
зи без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати 
 све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама  
оже имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, 
се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p> 
пођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; 
гуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан 
де пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљи 
Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам д 
 та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише д 
удно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана мој 
 то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећ 
м држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војвод 
ји или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо по 
е од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у  
је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је цел 
- Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак п 
где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једн 
га једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нист 
аново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио 
тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али и 
лимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осе 
.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> < 
потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овак 
ли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <f 
рио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш  
ста; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То  
p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p> 
р...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа примет 
подине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још 
дну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и  
њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног 
бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг 
дим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчи 
д, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је т 
а чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професора, — ил 
му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на т 
даха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те  
 кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао 
 кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља 
тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је пр 
 сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или не 
, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он 
ла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, а 
да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, б 
ако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се п 
фекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послет 
 што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, 
ад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговар 
 нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту  
 што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми  
ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писм 
>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше 
 сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива. 
дбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насрта 
о ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим к 
љеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина 
ад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњасти 
ом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вешт 
и госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми с 
ања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаб 
у могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то не 
адале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је  
досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" />  
слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“  
лавних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Од 
изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а н 
огла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евст 
ску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb  
ше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима. 
кад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло вис 
убазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Пав 
а сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и бла 
Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка ж 
 била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могу 
су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигл 
д је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га 
ане и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде ч 
знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и бор 
нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p>  
S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумн 
ли да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах з 
им, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче  
тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова 
волико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</ 
е ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адре 
ом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p> 
бацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би 
т да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица прис 
 Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у 
 сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чила 
Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што 
ему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи  
вао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова с 
</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина 
и разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време  
е као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима 
ш не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти к 
моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разг 
 овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замиш 
о коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је 
ни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли  
е био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све 
то љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо.  
 кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвал 
ина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати но 
“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино 
, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> 
е.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p>  
н посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то вре 
ијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан мл 
<p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао. 
ећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p 
 ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од 
 не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новч 
p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Пр 
ознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p 
вим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S 
, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, 
ма, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепи 
равдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам  
показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када с 
едећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта. 
 ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је мех 
младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој 
а, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га 
 посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхт 
и у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му ук 
ећ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кр 
 погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гла 
чилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо ј 
а исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од 
 и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али  
а продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје  
не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити 
у шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли 
илу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према  
— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>—  
у ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Ха 
ашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта 
д механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам се 
.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави дога 
ред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нин 
може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем среди 
чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="chapter"  
 да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем  
сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе сво 
прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само  
сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред  
то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се 
ти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодн 
, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> 
адије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту,  
узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мал 
огао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били доне 
сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распор 
амо немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе 
ах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још има 
е бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p> 
вити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак се 
 он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у об 
 јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња 
рошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу,  
незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвид 
 маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан,  
 заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово 
адају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог врем 
да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади п 
руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и о 
зи.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.< 
ладић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и 
х дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући гов 
не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па  
p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, 
видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господин 
ните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друг 
 најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с п 
исли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом  
а догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} 
мед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме. 
ану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Н 
ечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb  
амо ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, н 
ко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} П 
воје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гурка 
ту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су 
де, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналос 
ше.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, 
 два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво б 
СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> < 
 под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љу 
<head>„КОД ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер 
олицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разгов 
и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S}  
цем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић  
теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро 
жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi  
/p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим 
ри, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} 
авним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже. 
ња.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p 
и је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом... 
амити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или з 
ну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је би 
слила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметањ 
еће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној  
утим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, д 
 се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и ва 
 пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла 
ајважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али д 
 наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> 
толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p 
ло лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је 
е засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га 
о ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами 
изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све  
зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну г 
без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је  
, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било 
им он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити дем 
еду.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушниц 
чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до ње 
 замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кра 
ела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних го 
 у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде п 
 који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је з 
ћи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од гро 
уштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захва 
вој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p>  
ушу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да 
о сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години  
идео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</ 
зволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић 
о.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и 
е још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си к 
постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже п 
валим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и буду 
О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, 
у Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо  
тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{ 
чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два  
>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да в 
а, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?... 
рших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове  
ише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павл 
је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су 
оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз  
оро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељ 
 сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак  
ви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава  
 Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изглед 
ућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и 
ело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек д 
такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издал 
у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто 
далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p>  
обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S}  
 се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S 
 Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p>  
.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за св 
pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се. 
ало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</ 
 <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што 
рског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право црк 
, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека 
м шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити жив 
Господине Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништ 
е.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из П 
се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те в 
 и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком наба 
 а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} 
ајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле м 
рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није 
еш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запитк 
 се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чу 
е осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо  
ати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић,  
то то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— З 
говарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са р 
га странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисл 
и често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа 
а ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам,  
рићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако м 
вле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <mile 
т.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крај 
, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуд 
н тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном  
се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај  
ња, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш наро 
тадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто  
о Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код 
а нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто запо 
мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да 
товицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из  
е често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, реци 
чунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде 
јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица личн 
> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пуно 
{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљ 
<p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелиг 
а капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак  
да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чи 
ина.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипа 
ре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко в 
сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а  
ињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпо 
 ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам н 
S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику  
д сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му р 
 зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Мож 
издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према 
ез присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на на 
 по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивал 
после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало 
више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месе 
.. грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме пр 
својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима ш 
х зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавн 
припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Н 
доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце с 
 не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти  
лијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322"  
 Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше 
горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господин 
 васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за 
младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, 
it="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске п 
азговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је о 
 и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су  
ти, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар п 
је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би пом 
 пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му 
вну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најск 
није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о  
 што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се муч 
ви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те 
их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће пред 
та ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали п 
 Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и с 
 усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу 
цујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали с 
сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речим 
е иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега к 
е у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробуд 
ам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загаз 
штите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после 
је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважнос 
то сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који  
ена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га п 
м случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак. 
, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колег 
p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли руко 
и.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете 
а кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То н 
је могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми 
“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке њ 
а да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{ 
је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погле 
екидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређив 
га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се  
дић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr">sur la terasse!</foreign 
 сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак с 
ица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степ 
лони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} На 
коноћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и из 
анци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваљ 
 да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском ст 
 показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован 
с да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болесн 
није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, го 
рутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасн 
а, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон 
тио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и 
у седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када  
адао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји о 
ца?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или так 
ишао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које г 
ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, моли 
 би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песм 
си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S}  
естрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је так 
На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чув 
То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</ 
дврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица. 
ам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S 
метила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S}  
да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена 
е по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</ 
еда у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и он 
и.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се по 
угом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других  
 и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би  
од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прав 
{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав,  
е, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитиј 
а, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жен 
/p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму  
> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ват 
че унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки наро 
бољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучно 
мно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била на 
, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напре 
>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговора 
 врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад нећ 
премити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да  
једном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то п 
ићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му  
е за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово увера 
ио.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена С 
, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. 
 Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам 
е слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевље 
ла, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болес 
 осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и дру 
ате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да 
 да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надај 
м, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утица 
/p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је до 
</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb  
у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>—  
/p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, са 
м распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то  
осподине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуз 
лом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и ј 
 сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смел 
наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква са 
ак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрх 
а девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је нас 
рофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S}  
и брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало  
итује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поч 
а лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Ли 
 од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па 
о добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док 
>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</ 
 вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером  
м доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} 
нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на врат 
родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; 
гао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; тре 
личког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb  
 умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада  
врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву 
руге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, 
е ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчи 
овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ва 
орене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављ 
Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло м 
дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти жив 
сећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{ 
тима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, о 
озлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати о 
едао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" 
епотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између 
стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да  
аквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунс 
{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујем 
вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунс 
чунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија</ti 
и с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу 
ст од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све 
нату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица прогов 
те ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, ка 
 своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је б 
домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- 
</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S 
 ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S}  
ечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше м 
овршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у обли 
> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више 
д.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; ме 
овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „републик 
.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да 
алене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, 
p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, 
е дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, 
протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало 
чке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно  
оздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је 
ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изб 
маћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две 
оред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике  
баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у пис 
ово врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће 
и у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</ 
аопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваш 
ће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада жив 
е Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> < 
 још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S 
и до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изво 
арински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинск 
ва са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло  
јега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје  
p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој 
м хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ре 
 знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је  
поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и  
одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати 
рник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— В 
бећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово о 
лико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред  
о да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} 
рене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски пр 
ном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у со 
а Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо ј 
нутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују  
рану и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде 
година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнеш 
бао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет с 
 — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> 
у, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игра 
 <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> 
{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напрот 
</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од  
цењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone unit="s 
 Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.< 
p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — реч 
p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и з 
е већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано на 
ећ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме  
менутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом мест 
итање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаб 
и, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не 
чио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест са 
ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури лист 
— Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три 
ако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли и 
тићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ве 
е проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје м 
новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шко 
 да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit="subSection" /> 
 један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљ 
у у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није 
ства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио пого 
то за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а  
станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм 
овало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На прв 
/p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S 
апита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p>  
ав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</ 
гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још  
а јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да с 
, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчи 
данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове пес 
средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугла 
p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а не 
бин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а 
није и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Па 
ош остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгл 
уче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја 
 чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан па 
е, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији 
</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> 
х ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене проз 
на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесн 
е да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко друг 
око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио о 
тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено  
 која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста за 
налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, ув 
е своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате средс 
ате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, и 
 имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и  
, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — р 
ном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p 
p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер  
а играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи 
и га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио,  
пству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други 
ми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да  
2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру —  
овчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој ка 
велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка  
S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се  
 зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша  
младина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно 
 заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешав 
еће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да  
ље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијо 
ем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапун 
не речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом  
успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то 
 живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако гово 
 али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p 
н ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, 
путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код 
зорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била 
ако му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша  
еизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тр 
у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — 
писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теб 
{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</ 
ћу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бит 
мља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се 
 је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, ви 
аручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безума 
на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе  
>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели д 
си и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти п 
ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само 
 ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и сам 
угога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој пос 
 је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у гр 
во.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на  
говима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у з 
ите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и 
тко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме 
вле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове  
данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранк 
чин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове паж 
двидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом н 
противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми  
мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објас 
ћаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле  
својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће до 
при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће п 
аринским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту ме 
и у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојо 
у да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој  
женства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратк 
нокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p 
 ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам дан 
овори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад б 
 само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти до 
ча изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису 
је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често исто 
н куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други 
ају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често за 
ава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досе 
 у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, пр 
језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те веч 
/p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо в 
 какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам 
gn> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим велик 
ас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то  
 у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (ре 
аме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоуз 
х просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волел 
b n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p> 
 Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и  
Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се о 
дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>А 
 то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један а 
унских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема б 
аћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јеса 
до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпоче 
е у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пив 
ла разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је  
; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ак 
лижњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак 
о има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци 
је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што б 
естрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстр 
 признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желе 
p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим:  
 нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају с 
ико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјеја 
 рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али  
ложио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старе 
поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам р 
ца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра пут 
оћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се  
ичам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{ 
је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер с 
то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где пом 
јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио с 
ављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани 
је најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимно 
дао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје неср 
ем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабе 
 на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива 
Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, —  
на“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" / 
 јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</ 
имо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Т 
> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетни 
идим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Над 
 видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше;  
а волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно дв 
 довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву 
и?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој и 
а да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега би 
нак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класич 
рочинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи 
запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.< 
 немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му 
а оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јару 
ан, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж;  
{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не зв 
 Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те с 
у је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним  
<p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је примети 
има!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности  
грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако 
веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичн 
а њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је  
Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захв 
љиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или  
изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да  
точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац  
рсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком п 
Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су н 
ој 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до кр 
танка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле од 
p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубав 
} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу би 
бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде  
ек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао сам 
истала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и донос 
рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одго 
="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој 
ју, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она 
она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" />  
...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да  
— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који ми 
итуције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу. 
 кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофи 
Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима 
да опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам. 
преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој де 
о се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до  
е ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не? 
но отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу 
ирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приме 
 била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће 
смо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпо 
 више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина,  
ућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћет 
м здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— 
а је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — це 
није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити  
и ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>С 
јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим 
 жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурић 
упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав исп 
ода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити 
6" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одис 
 су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљив 
аће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за 
ри томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу б 
а сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> < 
 које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није б 
<p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} При 
адића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред ле 
есто завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео  
 одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p 
ово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели 
м на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је 
утра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор п 
ле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одист 
 спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност 
који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа,  
ишту ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени гр 
 се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После дес 
">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од  
е, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће 
је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова н 
 ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми  
тити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме 
 нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S 
нарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па  
ји је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале зби 
лем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнеги 
 та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о 
 код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом са 
, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо 
оћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга  
тко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине тава 
{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практично искуство.{S} Али, пропад 
ао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова  
 се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То 
 а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огр 
н, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и н 
а морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску  
аги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред 
смо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја  
погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је  
би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршало 
Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту роди 
дмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и  
 изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати р 
, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противник 
ан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар 
ове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докто 
tone unit="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до д 
ер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако 
 припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, ч 
д вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од  
ново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори 
родњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек поја 
оро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S}  
во разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тре 
ви:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметил 
ако ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не ја 
огате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са  
азумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била  
це, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учин 
p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручен 
у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре јед 
м којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством свој 
аклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у кој 
 присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли  
ицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Па 
ио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, да 
његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за не 
а и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средин 
м приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа 
о као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како с 
акле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењ 
вом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво р 
 у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и 
к сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за ње 
 врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу 
, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је во 
S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуж 
> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274 
енитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудн 
.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлак 
ишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и д 
се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, па 
ионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— 
године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде с 
Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му  
рез.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити в 
ше у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој с 
ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила 
а је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као д 
 лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала ув 
>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господин 
а разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p> 
меопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па 
узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, ко 
љам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте ј 
ори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким х 
да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са в 
не Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари;  
е Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чек 
гуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно в 
ењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој  
 <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говор 
пак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим изборо 
о јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем ре 
 <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом  
рић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код јед 
је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично с 
ру.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново на 
арошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, упр 
арица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Бо 
тва газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хт 
д? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у  
есто прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и  
евности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем дру 
е у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одис 
иво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је 
ном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти н 
сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да ради 
S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте т 
аженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијон 
тке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личнос 
а описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пута  
а, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видет 
о.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам  
 а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти 
о... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</ 
заћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) своји 
ктору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала с 
лачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </ 
е, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предад 
кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље један 
последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим  
 сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не по 
 n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми да 
сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="subSection" 
и тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилик 
 искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</ 
прости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="subSection" />  
ма, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се 
.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више 
 бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по се 
ли сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало  
све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртал 
довима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улази 
гледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се при 
а је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене 
 почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта.  
у већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављају 
е, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> 
ратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте з 
 повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване 
ји пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни 
, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде 
дној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика по 
itle>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те г 
 да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убос 
 ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не 
е През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаће 
то се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згл 
један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је в 
кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам 
а проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пр 
јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, 
овеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Б 
подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“ 
тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те 
 каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у зе 
аног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо  
65" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поз 
т-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте пера 
 према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хв 
енито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, 
аше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкар 
е.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао 
 тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман ил 
уно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетл 
стављао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло  
ер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад  
 беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он туж 
нимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он 
је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим  
 пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта т 
ш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те  
а пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле к 
 и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдан 
 личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе  
шенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био оми 
ије обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти 
када суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком  
ољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положа 
га хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено 
је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — с 
али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осе 
дине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну  
човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак 
а.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више  
е темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били рав 
ар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањива 
а значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, ма 
шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде  
ха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наск 
ја се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У ток 
 По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и м 
и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, ал 
ђе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши усп 
 грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опо 
мо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мис 
 крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ са 
око бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, а 
 одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви ст 
н у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла 
исам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста н 
шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преос 
али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити. 
басу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и д 
 амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не може 
/p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мара 
е сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађ 
 своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота. 
ну година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор  
а галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" / 
инта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> 
ћу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ  
с радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађаст 
 страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</ 
 Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узет 
рхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети ш 
ије.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он  
а је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те  
бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: 
га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одре 
ају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам 
обитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало по 
 ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека 
мађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг 
ма, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за  
рошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешт 
<p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> 
двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> < 
обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> 
ице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само је 
, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе  
огату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким  
о прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме 
S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом и 
 одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки 
 <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de">Wagner</ 
своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједни 
или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, 
им гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се наро 
а клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељн 
се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење на 
о своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи 
име јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога с 
е, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да 
љи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада годи 
 игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предус 
ер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овом 
оменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врат 
стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.< 
ичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим 
весе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевен 
ријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Там 
 да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на поједино 
ва ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даљ 
вог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напред 
пустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити свој 
.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <p 
си њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да  
ругих.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србиј 
ан ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па 
лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, 
 само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</ 
ли се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од с 
ријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грех 
да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало? 
а, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео 
толици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе т 
во да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ 
еније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему 
граничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да  
</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је 
облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружниц 
ef target="#SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на 
оји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} 
овор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима н 
углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му  
ат</title>“, „<title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“ 
ију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</ 
задњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико  
 згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отер 
оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Пав 
а га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две годин 
вати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и тол 
 младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га г 
 сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му ј 
исоким ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата прав 
е; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти 
е наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у велико 
риметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она 
 да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом прилик 
и пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се 
, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му ост 
даше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве 
Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам  
ину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни 
ло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> 
но у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом ш 
тајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су  
еси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе ви 
луд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта  
ње, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад м 
ви утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше мо 
зно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>—  
 се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благо 
јем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S 
и да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба 
p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му бра 
 бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само јед 
ита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби би 
вима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <tit 
ликом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Исто 
оље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој  
 и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за место које је због 
да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> < 
м, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти о 
вотом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, 
 <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и д 
видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од свој 
ва одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћ 
и се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена  
 сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тр 
 <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцка 
.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запит 
ој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том 
а допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена,  
" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одак 
натлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностима ство 
зумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— И 
 разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испит 
даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми 
{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о о 
да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно тр 
оћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ реши 
ешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја с 
сти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, је 
твености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у  
це „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђ 
 вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствен 
а по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и  
Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господин 
 би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо 
у врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није  
— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио 
пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити,  
дну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је он 
е решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али ко 
представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашт 
стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи  
ом друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био одреш 
обици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их 
није време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S 
еде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме 
и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког 
нио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње 
а, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њ 
ме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међути 
ратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој 
вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне обра 
p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме  
у, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао прими 
 своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја зна 
{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног све 
и, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Он 
 у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао род 
 ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље,  
рали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим  
 чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> < 
ироди и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам  
ном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој проти 
 опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употре 
, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим пут 
авале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (д 
 остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним п 
па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја ра 
осно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени ј 
њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту уга 
 другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо при 
ивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два 
ш није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку  
ао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и,  
учају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, по 
о још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само г 
едном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људи 
ештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће  
3" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</ 
ном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била 
се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од с 
о што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољн 
ост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S 
ијатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајућ 
 да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{ 
ност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје 
н с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас вид 
 занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји 
 осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочи 
ако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам 
 приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умер 
b n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим 
е бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претеран 
ђе туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни прем 
 прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобра 
акле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до ж 
о лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заме 
 побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју  
ном своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, 
ребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви 
види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умири 
ћи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе  
пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, ш 
 у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућу 
одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју м 
 Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и,  
а последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је паме 
 корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају о 
природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да  
даше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни м 
вала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао  
твар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и  
д своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да пок 
и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би вр 
делити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је  
не руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искре 
ре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно 
> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, 
днога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, 
продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих  
извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господин 
аном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин барон одговори 
редишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су 
еће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког К 
ским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у  
твари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима к 
 кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час раст 
 из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту испи 
, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе? 
узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била 
арочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, ст 
се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кр 
 из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге  
оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај м 
 би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао виш 
ње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је бе 
 угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српс 
н је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас ј 
е велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и доби 
чео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазил 
је студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је  
а сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох гла 
оже назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само про 
дном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у по 
рему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви  
ница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је  
емена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој,  
ко говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p 
, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посма 
 у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед о 
начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, 
аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а др 
нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разг 
 време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, 
ла век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{ 
 ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на 
>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" 
егињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инст 
 близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе ка 
ео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хте 
te> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји б 
лишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после 
авле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим дос 
о по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанс 
у, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каван 
На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напо 
 њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она  
а положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилик 
 своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменул 
 оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим ра 
аргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{ 
хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p 
и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И К 
и њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} 
двоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољ 
зе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рек 
здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, в 
су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p> 
воје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике 
 болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнеги 
едала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да 
у је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господи 
СМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа  
 био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва ди 
е стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостио 
раг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде 
аленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интере 
остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те  
 би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душе 
езније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлази 
примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрх 
им појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове др 
>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам с 
е видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га ос 
глед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</ 
а живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S}  
> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то ск 
р је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пр 
ште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p 
.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана 
 отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумра 
изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у јед 
 се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише нап 
а сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у то 
te> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруш 
</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поз 
ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од на 
иче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако с 
 у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом н 
комисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадо 
ед палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после  
а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ ње 
скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала 
и мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> < 
је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем полож 
 побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а же 
ад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали 
>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступ 
да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису 
еткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак  
 но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и  
рнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украше 
 писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадак 
 дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) к 
неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њ 
паситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} 
пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле п 
аул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица 
па те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве 
аша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— 
ску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над ц 
ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераће 
.{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p 
елим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле 
вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша с 
а дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле  
Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече он 
.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи  
 живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред  
амен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала об 
 представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појав 
фица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по  
ла је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да  
ћине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да  
ајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим  
орима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту 
тајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред ј 
ности.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би 
о да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај дог 
а:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p>  
еље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p> 
 морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин мог 
 unit="subSection" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да  
 најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако ж 
крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду у 
и главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је  
ала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су 
риметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Зати 
} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да  
бива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако  
 паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за рук 
главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала дале 
к, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p>  
а са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да  
 нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешт 
огли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет  
це.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> < 
ли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имал 
ама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет  
еци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти сла 
хвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисн 
пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико 
 подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли 
е.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одсел 
а писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чин 
а са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време  
 и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к  
 Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павл 
полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше  
о то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} 
тара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побож 
о несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости м 
 себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да  
тре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила 
росед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S}  
 и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле  
еких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одма 
залуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.< 
а бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у  
е као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само ст 
а се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ м 
слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само д 
 То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— 
им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> < 
ојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтеват 
 се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријат 
 умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија кој 
ћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по т 
рећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, 
утку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не мого 
ака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би  
} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:l 
 пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да 
гово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огром 
 зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог 
валама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смеја 
ило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чека 
чка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо 
ожину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног пр 
нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном 
ам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће м 
е зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чи 
е одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако и 
ање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне у 
рироде и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пре 
 граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље  
е већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много нови 
; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се је 
плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну  
друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понек 
то хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће пр 
е, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око је 
ма: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те 
е намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодн 
, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где ј 
лима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начи 
што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, ка 
VIII</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xm 
јне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“  
тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уж 
гледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали 
де сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестациј 
имо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим 
, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву слове 
 видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину сва 
 примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духо 
 држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p 
 рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одис 
 појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ов 
м управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда во 
еђу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и изда 
оред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у 
осле много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се по 
ђу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Не 
 воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даљ 
мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Н 
свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити  
S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне. 
у се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28 
војој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој  
ди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.< 
е пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју  
у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место  
 од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је б 
те, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје  
нда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дуб 
от у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у 
нутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим 
 родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокица 
највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је 
, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{ 
 рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже 
таде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно се 
отрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са  
оба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се 
сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Ја 
, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — о 
би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који 
већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по  
 буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p> 
смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико н 
е ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ п 
о, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота 
дима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што 
?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код ва 
г части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше др 
имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим д 
рситетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувен 
чите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким в 
излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер  
уће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повр 
бравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што с 
 по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, < 
и са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незг 
колико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опада 
а употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих  
 отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба не 
а, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела пород 
у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле се 
јега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у т 
н, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би  
ронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо 
а и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било суср 
те, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више 
ко озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га 
он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по р 
 још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је 
, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића 
.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањ 
..</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за 
ете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако 
случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће  
е грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли  
ожењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, на 
је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Јед 
, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди том 
лика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он 
 срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздро 
сећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се 
 остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најб 
евања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и ње 
 као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; се 
дице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о 
едности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијер 
вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај пре 
ина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{ 
е.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње 
и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, 
ила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родите 
у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit="subSecti 
 бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химер 
почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунав 
дање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} 
икација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се 
а је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањариј 
bSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног стр 
и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за пом 
ен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, 
да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, у 
ма сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у с 
 наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на на 
ута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од пр 
јега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост  
ом који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А как 
а да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p 
Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и реш 
ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и 
ом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на 
 <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; за 
 ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао прокли 
 алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу 
 светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обичн 
 досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утех 
е, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам сл 
е починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његов 
а телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их 
ад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи  
срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спо 
азборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно веч 
 ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори  
Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи в 
е са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи век 
та, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске сн 
кивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надражи 
е и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значил 
а вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене н 
лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а бриж 
} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме сво 
рско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере 
 највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, д 
n xml:lang="fr">Un etudiant!</foreign> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p> 
и; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даљ 
ћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и в 
гло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте т 
ла јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа 
на група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зач 
ужим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије 
м оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{ 
на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентимента 
а, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусн 
ако рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> < 
о дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, ш 
док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе н 
 седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђ 
 имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свак 
у; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и он 
Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталон 
 што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има 
у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често 
азимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским  
ли веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим за 
 по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већ 
е би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше. 
к дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четир 
најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здра 
ам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по б 
 ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старинс 
>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је 
њикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егреш 
о?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> < 
ржати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</ 
</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињ 
говор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али 
тојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ им 
 одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплаш 
е десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до 
ла свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беш 
ле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао фр 
 <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак 
<p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Monsieur Jouritc 
ију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори,  
?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узви 
уђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилос 
ртији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неи 
ода продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степ 
 <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> <pb n="234" /> <div type="chapter" xm 
еста и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са који 
оспођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што см 
ла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p> 
 и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међ 
p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже 
аху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не зау 
чки живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очеки 
сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само...  
 врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p> 
ужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p 
 с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Ва 
м прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он ј 
да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрен 
 били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан  
ђа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да 
 учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права 
а Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— За 
ш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са р 
lang="fr">A propos</foreign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате 
<p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлач 
новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S 
 А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим  
нио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинам 
влу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом  
ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о 
<p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, ал 
а га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више? 
S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жен 
ори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто 
p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгл 
> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква с 
ло умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочит 
И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будем 
смо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако б 
/p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, 
веком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раск 
 њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће  
, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда ш 
и пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да  
 <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми  
е недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, 
ер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надз 
бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснув 
 опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Свето 
 Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</ 
асти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити теш 
ј се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и се 
а писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како и 
 новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од ре 
м простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, 
1" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догор 
ија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га 
лели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф 
</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То пис 
уделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ниче 
сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. 
х, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата  
нула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног п 
ељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до 
.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Ти 
 у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у ово 
 учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павл 
и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој 
да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога ста 
p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах б 
продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и са 
ем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком пре 
ист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби 
дивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чиј 
бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’ 
 и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који  
лавну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је упр 
 код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, 
и често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао с 
анцуске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци 
 велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам са 
 Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и погл 
 доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владал 
ћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S 
p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, 
 из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отв 
 те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних мла 
оја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ва 
ским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред н 
итавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам 
е чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпо 
p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијиц 
смом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не з 
 ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно,  
есовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она  
 знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да 
ељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, а 
 тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.< 
 то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћ 
ћ је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић т 
уним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти 
ри, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја. 
ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S}  
Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb 
ност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у 
<p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>На 
 нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за г 
p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се п 
ред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетин 
 То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, кој 
 не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неко 
инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да  
шњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p 
о мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сес 
ела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља д 
ковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле  
аво поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит 
 нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p 
е његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо дол 
ло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивн 
лавне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе. 
 женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у 
ријала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту б 
едстављајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са из 
вој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, 
антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сир 
 почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и ве 
е живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим з 
а у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по св 
ично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала д 
себан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачко 
ске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица  
не као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као 
 Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— В 
у, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се бу 
д после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро о 
ветозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone un 
на.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, 
екидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суд 
ли четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва. 
са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљ 
ешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у уло 
 да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили 
пропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитав 
ло нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично н 
новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интере 
анка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена 
, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим  
је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни  
ешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања  
им ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две вла 
твеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити буду 
, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, н 
ва.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— 
 годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља 
"95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте сл 
</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (та 
е претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле 
<p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учини 
 земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} 
 но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, 
то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачун 
онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се  
а карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражуј 
а, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића,  
— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што  
ца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празн 
из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим и 
ули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато 
 најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па 
 та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране млад 
друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће  
а освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као ошт 
са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покре 
м се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним  
лику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пун 
 <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му н 
 су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се спо 
авичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекид 
здахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе  
и се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p>  
> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, 
— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти с 
 то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симпто 
ница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике  
 ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио од 
и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким зан 
тујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра о 
сујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих с 
ако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста паж 
ок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо н 
а вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У ов 
е толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га пр 
илике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна? 
ајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{ 
ко ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас б 
е долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упи 
 Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави н 
 јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више  
 се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи  
>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирк 
ђу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и  
посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је св 
асвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Кра 
да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био м 
е, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту ж 
 не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прили 
 да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви 
о нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свак 
овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано  
а отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или 
еног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је та 
еља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— 
, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао п 
немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— До 
ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много др 
убљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредн 
ти венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном са 
а који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим т 
еве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у ме 
јте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим дана 
олна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зач 
свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, д 
pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте м 
ика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што  
Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S}  
 Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођиц 
/p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће б 
лите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је 
љи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње  
е наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>—  
— упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио 
еда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— 
воје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p 
 површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чи 
ржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за  
уђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашег 
м да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њен 
е је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист  
или приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и  
 што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико год 
 благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека бу 
је.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.< 
ћу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као  
азум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — ре 
једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем  
рајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да буде 
агање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих 
</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p> 
 Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p 
 ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} На 
ете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сат 
 Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда 
да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству 
киде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи глед 
.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак им 
аде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићк 
га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор: 
и и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p>  
овораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се  
 — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било  
жеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа  
очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од З 
ичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, 
у.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству. 
решне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> < 
а историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сања 
варења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је 
међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p 
веће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране,  
, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим нан 
и чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморно 
и била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше 
и.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбонос 
 овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што 
ога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</ 
ним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој 
 ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као ш 
ута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопшт 
коро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша 
 пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачни 
ок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нам 
{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни  
а дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напосле 
владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две фр 
ме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима б 
опште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако 
 n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... зати 
е ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двест 
 троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</ 
 Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично 
S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, о 
них брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично 
има, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачван 
 страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се но 
злагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половин 
</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњ 
ања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима 
 хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне А 
а утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварн 
 да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а бе 
, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, с 
говарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џа 
ј болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, 
досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку 
ијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по 
S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</ 
 Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и  
„способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од њ 
учио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, 
 већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, до 
p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар 
 да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито  
 своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агн 
еван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, з 
жујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем у 
крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом муш 
ку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли 
то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом 
и ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Зб 
е не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано з 
ородице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p 
уцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше  
инчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распо 
..{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, к 
нати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>—  
ли неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада с 
на по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвоје 
прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребља 
S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у л 
на, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Ч 
, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.< 
 нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p 
на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код  
рцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Е 
е после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће ма 
 повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те ост 
ти по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна тк 
ик; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је  
ни на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја са 
оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, 
е Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак,  
 јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима,  
к му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окр 
и, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што  
е једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође гриц 
ладог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не мога 
ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али  
свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, ш 
раду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да  
био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p>  
азу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше по 
n" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да 
 /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у ње 
мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је 
м убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред 
имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није 
странству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, 
т, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љуба 
тресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капита 
ду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају к 
атија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само 
ртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покре 
е више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је с 
га града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, су 
рата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно с 
ћи, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред  
кад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега друго 
д тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанц 
у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врат 
жај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се  
ком дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћел 
ну женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току  
 остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша сво 
ве, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер 
о, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за  
ећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или  
лом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p 
n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред минде 
вле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отме 
, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може 
 настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, 
з заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорн 
е стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност и 
 су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га је на от 
прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно м 
, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовск 
усти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори  
> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} 
.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричи 
својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самр 
средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада м 
м расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саве 
 суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао  
 наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и прот 
ше, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред све 
угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S 
елесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривениј 
ашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво  
м и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" />  
старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њ 
валности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена,  
има давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатс 
а у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо 
дим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био  
ланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> 
идовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с об 
ућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по 
.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, п 
кари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да 
, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врс 
 угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак  
мама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама 
за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом 
рати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао дец 
А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа 
лена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, д 
д га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише р 
е читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добр 
чајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет  
 споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образовано 
ио је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих 
вени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам 
пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, за 
ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</ 
ивих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не 
 колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за де 
а нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан п 
 одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, сам 
ао, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или 
материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не  
ође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самос 
разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над детет 
а, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли 
у.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава  
Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S}  
оту српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школова 
ању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје центр 
којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>По 
 Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да,  
ја је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гр 
 <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си 
Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом 
; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису мо 
поре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још зао 
рло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јуж 
.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А 
а то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> 
 форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стоти 
<p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грдели 
раде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уред 
м, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; 
ти нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да  
 ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је  
пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али  
ст епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува  
, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умре 
би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу 
quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p> 
која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Тек 
х је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овд 
ало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, 
више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринел 
удима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шт 
естрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и  
зрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ј 
зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p 
 отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да своји 
ански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке б 
 ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену 
ст, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сва 
егова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која  
ух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто вре 
</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух 
 у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и н 
ико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се 
часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или н 
оји је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде 
а једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који 
је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима 
 украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инстру 
х брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружни 
 јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:lang="de">allerlieb 
чете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђи 
са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и  
и колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном к 
/p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама 
е и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује. 
 поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године да 
тим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; в 
 и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p 
како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних пос 
 у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Не 
како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље п 
а изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске веш 
 своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се боја 
азила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Св 
них појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокру 
према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци П 
ам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још в 
ђе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пр 
ведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаж 
ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на 
аћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p>  
си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p 
ци по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирит 
p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом про 
 добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, 
акојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном  
 — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па 
 жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ  
 када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак свој 
 да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p> 
о је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против ко 
 написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> < 
о огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: д 
нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у  
осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} О 
штва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озби 
а, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрек 
азак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с 
унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам м 
: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних ј 
насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био та 
шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад 
ући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна  
ку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мај 
во је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit= 
о бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То  
снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућ 
а пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно јо 
, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан ж 
вом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не  
светијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју са 
ужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопча 
ам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решил 
па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао п 
ина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало  
лнога Балканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утиц 
еодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову ти 
ође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем 
106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здр 
и, кога после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је 
еба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно  
произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течн 
зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно ш 
моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, в 
220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер ле 
ост између овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике дал 
човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зал 
 млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог 
ка противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одјед 
 у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред < 
мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му  
жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за кој 
, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да 
енити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави 
ашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333"  
ве било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, 
 је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што  
тан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици п 
ошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разл 
ли сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању не 
ЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају харти 
речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да с 
о је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо  
ди, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>—  
и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чи 
врати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или госп 
вља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али ј 
војим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S 
 до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко п 
 ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али з 
јим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, поса 
градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, 
а њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену онима, који су склони да р 
само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред ту 
 али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре 
ди порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео 
 сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали с 
д читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што н 
а је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим с 
ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном с 
ли, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног чове 
је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претп 
аспитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <fo 
да играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим  
ходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душо 
ајплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог с 
газила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада  
глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србиј 
и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад  
о млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" 
 година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од ма 
им други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано 
} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претека 
фињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда  
 благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му  
NCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Bibliothèque des  
 унутра обележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:lang="la">LIBRI DONNARV 
гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимч 
цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима,  
 и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира зани 
еколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="16 
ви.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица  
им дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" / 
пштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> < 
гу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе,  
ледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или  
ога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна 
с и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без ко 
ажила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз 
 и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n=" 
одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом 
рижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подр 
растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере 
 олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p>  
а Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да о 
ије тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило н 
жа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи с 
p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од који 
А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много,  
им гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај је 
аљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту уми 
те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким п 
њена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве дана 
 је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S 
 а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могл 
и у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо  
та и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде 
> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељ 
копа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ  
хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној 
е у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им  
g="fr">Monsieur Jouritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p 
асплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са н 
 са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару и 
.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb  
о добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Е 
што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптуж 
 је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и дон 
нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и ен 
 твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бис 
ају преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Б 
чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призор 
о све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по  
аше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по ње 
ам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да 
етака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту М 
>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ  
лативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са при 
ад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p 
те његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> 
ице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу ва 
не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање ја 
бити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познај 
 починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ 
.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само  
ићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, 
а глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богати 
 опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану до 
о гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је  
ој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила пре 
> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p> 
атан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на п 
ише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је  
дрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар  
ађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агн 
а сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југ 
ама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек  
чита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије 
лим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој с 
ош нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, 
так игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић 
да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан 
 ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оста 
 тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би  
м полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нис 
а сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за други 
али, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p> 
 дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајн 
лити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости  
ава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најс 
 чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све  
а заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашњ 
да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; са 
Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината;  
арим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече м 
лике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чи 
 је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби по 
дре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да трош 
илично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сиг 
о приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p> 
и сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужн 
 изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> мож 
сподине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нист 
ечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином харти 
 За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе 
ласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понавља 
> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића? 
у.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p 
у пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви  
 налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа ви 
ља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближ 
 вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Остави 
/p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ до 
је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ва 
опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам млади 
аћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онол 
гле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све  
 за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Па 
 музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико м 
ком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и дру 
медба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки 
..{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, вр 
урске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадо 
ега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ам 
зних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али  
 <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца;  
умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у оч 
е нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише г 
/p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, 
углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога  
 недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор  
ана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити му 
ечи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене о 
 улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком 
ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да  
иди лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор 
 кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два  
лици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме жели 
 ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези рад 
рнек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит о 
а је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвор 
из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора бу 
овинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, 
 вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... 
ни. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметн 
epage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> 
Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се п 
е ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас  
ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози 
аздарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло 
арче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче гр 
 нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с 
одељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова од 
 живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оно 
ријим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у чове 
о је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како б 
алима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор с 
 а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у к 
, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преход 
одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф 
невном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој пр 
ино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} В 
е се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} З 
до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се гро 
о у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан њег 
о неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, з 
} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутиш 
S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младе 
ући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, 
а каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, 
то у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна в 
 Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, веш 
х су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> < 
.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре  
тофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је глед 
ма час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интере 
узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је ода 
 да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну с 
дем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим  
да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла кој 
ло одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га 
е биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао о 
егао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жесток 
пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га  
требама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одго 
 ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, пр 
о лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината  
 приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n= 
енут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздах 
, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер каван 
ерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источ 
о је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Од 
n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, п 
авле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га  
ј из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он ј 
икад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у поз 
а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишт 
 и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика 
 у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учи 
е и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином 
 могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики инт 
у му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да план 
чин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} 
дно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој ка 
и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах 
 час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је б 
љала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко  
е, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла  
их кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од о 
и у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Г 
и, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — 
а то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који н 
е није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско 
стојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж д 
вину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао пр 
 морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је л 
а живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бит 
рпкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тад 
А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њег 
твари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљ 
мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би з 
де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и в 
ротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам. 
 Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за с 
...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш 
иле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста о 
бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине 
само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, до 
ације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било ва 
 да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично не 
да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младо 
 гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску ут 
>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа 
авле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код 
 радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим прес 
о познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио с 
таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновић 
<p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, а 
а, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер  
 успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је 
 она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и зао 
остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone u 
дна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он о 
 нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало д 
о само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш  
ста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да д 
него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако  
саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му 
 драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он 
во мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово са 
чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</ 
ој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замо 
, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је 
 где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим до 
му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се  
олико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих 
ада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се з 
а ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена 
исоком дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, о 
на развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S}  
ијатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.< 
а још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мис 
раве, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и к 
 преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година т 
д којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— 
што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уреда 
сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на посл 
одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ с 
 а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зи 
асвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> 
. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти с 
ета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је у 
окретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у м 
је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано 
дником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три го 
га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица 
 своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се к 
ка, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, ко 
 одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одво 
ината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот 
 кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам 
 и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по х 
ујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лече 
ом, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Пав 
што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дође 
вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим нав 
венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов з 
страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих 
м он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по ка 
састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет там 
ере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој  
сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да 
 не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи 
ом већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада јо 
шевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за н 
а за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи 
<p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p 
иметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најго 
рећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он  
 били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње њег 
аћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена  
ку песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је каз 
они се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади 
стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је пр 
аговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S 
навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за је 
аст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} 
а тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодар 
н поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубав 
вле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због дол 
граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пр 
 разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју поло 
мпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и влад 
двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испрос 
и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само  
вету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељан 
ђе у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,...  
леда преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} 
 заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о  
ивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на 
ашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бит 
позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати он 
скушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мо 
вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја на 
и од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дођ 
пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, ко 
о сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али с 
деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, а 
лугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше  
ко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасви 
остаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{ 
 мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S 
оље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично об 
ју, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменик 
а после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао при 
атељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми,  
а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом  
едуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да 
да колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно би 
 писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако  
 а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочит 
ло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети ве 
трану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у то 
 пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и  
 Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, 
их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној душ 
p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мисл 
вољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинч 
 примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S 
шта више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џ 
 порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљад 
 пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.< 
јте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Ва 
м била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интере 
 с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лек 
угих такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан 
де и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> < 
 ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица 
елите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве какво 
к почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешк 
знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више 
 се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ј 
p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</ 
авити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узн 
вом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за 
 ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко и 
ер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим 
 занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измиш 
 марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> 
 да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није  
<p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренут 
.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се  
протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати д 
шћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у н 
а рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ 
пута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде к 
>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други п 
свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви ул 
а појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је осл 
.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане је 
који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким  
 месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу 
ли Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту р 
 у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то р 
братио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Ал 
оче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био 
осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као д 
..{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли на 
и не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} 
аније придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово б 
сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p> 
ског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{ 
опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових  
 нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше ов 
 хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље,  
{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S 
ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање 
идим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она м 
у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се  
> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу  
зговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, ал 
ј варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да 
.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, прет 
.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?< 
ица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласн 
треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко ов 
у једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле 
 се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{ 
 том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за 
а сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју млад 
S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на  
у зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а  
 помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи? 
оро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али 
лише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја зн 
> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</ 
е у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Он 
е се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang 
ом.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре 
годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли 
о лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, 
 За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању 
тку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, ш 
{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже: 
говор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и сед 
нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но  
наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање  
..</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града 
бог своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се д 
нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи пор 
да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дел 
тављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам при 
те увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина с 
ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, млад 
вати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче 
 спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвен 
; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска п 
ући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> 
могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спре 
ади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али  
ше га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он ј 
ије било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према 
n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо  
.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом зас 
по, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, на 
ре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чув 
 ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наоч 
ан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у ку 
ше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у т 
Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не вид 
им да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а м 
ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке  
 него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је  
> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене? 
два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин 
 намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треб 
е зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак н 
о одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди 
уба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињ 
 често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици 
гара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готов 
коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али  
отеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и 
говори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофи 
де онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и  
и дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је т 
 те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко 
виђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф уста 
ма пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спремају за сво 
е за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, ко 
<p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спуст 
 Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта в 
лити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погле 
ш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посе 
твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти  
} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, 
ита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или прет 
ојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се вре 
Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре. 
тима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Че 
ретпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити  
ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам  
је два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, 
своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса и 
ћивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем  
а нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p>  
ворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених  
у позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да 
о подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим пос 
реди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много врем 
амо до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остал 
усрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{ 
 случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— Т 
а што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло с 
ок се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечер 
ше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад ни 
} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће 
 већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласк 
ини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је 
е јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хте 
 тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не мо 
и одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице 
ворио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка 
веле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђав 
лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га 
њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој  
 неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">Battotchi 
те „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> < 
 сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p> 
 таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах 
само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која  
и момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цве 
му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код кућ 
:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>—  
, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро 
 и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газ 
рави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињс 
иле од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодр 
>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, ј 
р су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилик 
.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања о 
едњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком 
во, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара гро 
е и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила тре 
д свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпат 
— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо,  
јне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, 
subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет 
ено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени 
немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он 
 лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много б 
о ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те  
 видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придр 
хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и н 
начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче 
> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку ног 
ињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p 
т учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге 
огама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била 
м, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p>  
е достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па 
ваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што 
леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ћ 
охита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите пот 
и дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и 
а смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји 
и, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руц 
ко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи.  
овори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што см 
и популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио 
с.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом мар 
 у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — 
е за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се  
n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лак 
шљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удес 
окривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње  
зори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране об 
м стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као ош 
 вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве п 
 је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стр 
а се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помо 
 је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, г 
пце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или с 
че појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена  
 <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{ 
нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је бил 
окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледа 
ећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто о 
етом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и с 
и; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тр 
d="SRP18970_C3"> <head>III</head> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како поја 
се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> 
а мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се  
губљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џо 
ршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада  
ка, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почет 
на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а  
 који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ збо 
бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, 
му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку про 
свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Па 
им очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одл 
ојега <pb n="140" /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове  
у његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жалосног пород 
ло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајко 
 основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова 
жи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако  
га познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у за 
ика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо с 
вај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметни 
 цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и цели 
чко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио он 
и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и с 
и са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих  
у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се ма 
ат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано поче 
еније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова о 
а обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока  
ва опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одобраваше:</p> < 
S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p>  
 току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову ст 
вар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћ 
му и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p> 
левања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчи 
несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распиту 
га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} По 
другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије 
p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам С 
коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако  
лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред ср 
 рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како б 
Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се и 
 било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели  
 гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својствен 
о нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би поч 
ољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе  
дио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његов 
јући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела 
p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним 
 је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хи 
ме, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> < 
 Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, 
ости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били  
 реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запит 
шта сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Вој 
... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p 
ушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају 
ј долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој с 
b n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је 
жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђив 
есеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> < 
</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе 
оје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="20 
ом од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка преме 
и је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а б 
сти о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не 
рочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад 
ад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пе 
са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих  
> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуб 
искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим ос 
 Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији 
одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми сп 
сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за то 
; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетк 
дговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти 
 га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његов 
а њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз 
 и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика и 
 ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади 
те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријате 
лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже  
, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и  
 људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. —  
ојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb  
решно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — 
отражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим при 
у се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацу 
 пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађив 
струменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и у 
 оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, 
даше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ам 
>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Ми 
е се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређ 
ети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, шт 
} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то 
</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би би 
 <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог гост 
 улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај гос 
 волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори 
не образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни 
ога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као д 
 она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови и 
 управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бав 
пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му  
е; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао  
p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он мо 
>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор  
звесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да о 
га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} 
{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле. 
— још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена  
е ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са ж 
ав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и 
адовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој стран 
повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио 
и по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непр 
а да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би и 
у ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из 
к сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала призн 
та одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како из 
p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја  
 обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p 
 раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’ 
р четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Чет 
</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан од 
, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први  
, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb  
еног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После криво 
бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p>  
рао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши сви 
и дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећ 
његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких 
помена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ов 
е животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо  
здух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за з 
S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде  
времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он с 
а биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио 
оће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога 
есту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери прид 
ца прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним 
е по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити с 
 теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Е 
ло, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог 
је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом 
 где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте г 
аде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало д 
с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, 
гостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би  
 нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сп 
</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и н 
{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служ 
 у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели 
ли на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам 
помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неко 
цама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не 
 доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, ста 
имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у с 
 отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварни 
бало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да 
о старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинут 
томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати он 
} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећи 
рвог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане посл 
а.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то 
них села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жен 
олико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео с 
ате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Н 
чатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Так 
ла пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одгов 
е трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довд 
Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед г 
} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку 
ету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину т 
p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, наз 
своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш 
и.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и н 
ером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволе 
гледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испит 
ина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начи 
 месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Мило 
 предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведи 
/p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док са 
рв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби;  
S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофи 
 <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све ј 
увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево дана 
ислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико д 
ања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље са 
 сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што 
од кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који 
су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знал 
ти редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу 
а појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар  
ж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чи 
ктер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађ 
а по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су  
адили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао у 
вукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери о 
као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је 
у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведо 
...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој 
 n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао 
и, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу мо 
али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру оп 
ристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти 
S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време комор 
 <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу. 
 — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у по 
— Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дај 
е!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча 
ивређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу  
врши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто пом 
"164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</ 
p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме п 
илику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било  
своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво 
ави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли ва 
би.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>За 
о највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Буди 
имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни ов 
тком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично  
ђе на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још н 
д вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p 
} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S}  
јвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас 
росто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S}  
д свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у 
азуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које ј 
ећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овам 
 већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговара 
цу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју  
 у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући 
S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.< 
p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо  
онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вече 
н младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово млад 
> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па  
 — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умет 
и отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства кр 
и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, 
 погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде 
{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану,  
и непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина  
ав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, ра 
 болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином. 
а вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну б 
 тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакак 
хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевањ 
та марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хал 
ли кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједан 
 изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и  
њу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се 
лежи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним 
г сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и 
раве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{ 
бало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> 
 већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала по 
преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад нал 
естије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — 
кица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако по 
ку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе 
 ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам о 
 да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који 
есте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му ј 
осле оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да 
борита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљи 
ности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; 
оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина б 
, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се дов 
, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела п 
оставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему ре 
 господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, изв 
че добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, д 
ром, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да 
 је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткиц 
е добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад в 
то и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тог 
ла; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав оста 
p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му  
друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а  
2" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, д 
редсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас  
ој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могл 
S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике с 
еко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> < 
>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте 
а највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала је 
било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му ј 
pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима 
, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p>  
а још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку 
 сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито 
 наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али 
т хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ј 
вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичин 
тури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истин 
а није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити ко 
 и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapter" 
, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се о 
о одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи с 
ање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крај 
ујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p 
највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што  
питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад с 
та је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треб 
ћи.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све  
 чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су  
ју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му 
у, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на 
и какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу дв 
<p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агн 
— учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крај 
е само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипа 
јке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти 
и.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгл 
 распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љуба 
имну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, ко 
<p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло 
налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болест 
аљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разгов 
на зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете  
д.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одм 
/p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођиц 
а то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је 
е тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пр 
звесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад м 
атим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да 
ти овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило  
/p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те 
ре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству  
м се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{ 
жна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она 
ајмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" /> <div type="chapter"  
обро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу  
и још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, ј 
подин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај пр 
ико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гос 
а Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цен 
радника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше вароши 
гих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади  
одина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим  
це била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште  
ијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чу 
 /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“ 
P18970_C15"> <head>XV</head> <head>„КОД ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довиј 
то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу 
ака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учи 
жда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} 
блика — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дођ 
и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, дра 
 од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао н 
о, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми пе 
 говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље  
 учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{ 
 проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши 
ио је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњ 
 најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попиј 
нчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је бил 
кар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у  
им осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, умест 
.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њ 
т, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, — од 
оје су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега 
ко танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старче 
к.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не нал 
 милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и зане 
мо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p> 
вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалац 
ваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна еф 
="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш 
 од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим  
чајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче —  
осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опа 
ер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора 
ијатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама  
е удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале  
ма лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, 
ити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена си 
.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељ 
младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изис 
у своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се 
S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p> 
потребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову 
 лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гом 
еном и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што кара 
а изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n= 
вала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље 
</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и  
ега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то 
S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноли 
 из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива ску 
ији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен пол 
ак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима 
иди и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „за 
.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз 
 слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неб 
у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p 
 се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим  
ахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хлад 
 друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог г 
у ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гости 
ном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били 
ећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а мож 
 дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мој 
 фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он ј 
а је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извој 
p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло 
—</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила  
оље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, ост 
та имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, 
ралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p>  
м?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике  
 задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чил 
ка, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p>  
тиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p>  
 Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље ника 
да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у о 
“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим 
д су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај мл 
био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан 
м савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да  
ођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи какв 
е му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p 
рала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала м 
сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недељ 
оку болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; 
ну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p 
а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не см 
Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још  
кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја ј 
ита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> < 
 пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђур 
егову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</ 
 да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте 
 њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи и 
сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</ 
 све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта м 
буњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби!  
Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171"  
ни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држањ 
исам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћ 
 ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p 
ве пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не с 
p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећ 
а; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више  
ли да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, 
еде и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не 
ја, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни м 
> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже 
тор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коре 
попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извин 
а обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са 
</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита 
 Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако ст 
према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те в 
моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да  
суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себ 
чим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде,  
шити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћ 
 Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по 
и:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исиса 
.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја не 
> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> 
си и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као 
скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S}  
 српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша р 
и салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и д 
фица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p 
 ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се < 
ику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски. 
вао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{ 
узима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, 
лчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> < 
ао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у год 
 без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја  
 заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених  
ада ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао. 
и овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твоји 
ао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господи 
 Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је,  
о запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине,  
а, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Мо 
 ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> 
, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за  
 вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се проти 
о свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви 
е и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је роб 
, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да л 
ад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и у 
та мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што  
убијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио м 
 гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду,  
p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, бе 
шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p 
она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> < 
у са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</ 
аша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше. 
p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се 
 грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањи 
говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коре 
ди стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише,  
>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никог 
о занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан 
 а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и б 
ате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно зауста 
мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не  
аде племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају к 
ени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јес 
 свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" 
 сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не  
 <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је вид 
је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} 
да се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор... 
е,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</ 
, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да ра 
 што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је т 
љака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој ср 
те, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта. 
 плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме 
ас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често 
те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредн 
тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новц 
азних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је  
вољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то 
сподине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, гроф 
 а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лука 
рађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје бра 
ам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за т 
<p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> < 
стојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, —  
га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мис 
м, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не з 
 га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p 
о... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, 
 ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам 
осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну 
мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; о 
оје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> 
је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> < 
чинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли 
о били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми 
е био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> 
 не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? 
</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о том 
</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смил 
ојих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити ва 
обро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је 
ловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћет 
p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати  
ићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насам 
гу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две по 
е ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам  
слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије 
је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>—  
Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, 
овори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само 
 у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала з 
виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се  
врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на приме 
годним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и мо 
S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, 
} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље  
ног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone uni 
.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p 
кокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста 
p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро  
а таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S}  
царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити ње 
 за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка 
н је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако 
а беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима ти 
 али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге. 
>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено,  
ријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препору 
говала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што 
{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренут 
ше допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак п 
у разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са 
 заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити  
иво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била 
 /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за 
ичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њи 
а, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот ј 
ваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се х 
дене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и че 
лика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором. 
.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њим 
 бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне  
р привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта,  
ко даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече: 
ху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>Социјалдемократ</title>“, „<t 
жев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе кав 
д кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да ви 
право и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој з 
p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</ 
милијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да с 
собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила. 
ш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S 
ац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у 
вле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато  
иким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са наб 
{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло 
ано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и  
>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И в 
пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, про 
о код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; ал 
 своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</ 
, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе  
ћања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор 
 овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трч 
а.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али  
ту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагањ 
вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде ни 
бе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао 
 горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непо 
 а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака гро 
наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко: 
опирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума  
шња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која 
вожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем ка 
отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, пр 
маћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа 
боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше  
 наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површн 
.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађ 
еколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не  
о преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема 
Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректор 
иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n= 
е по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убру 
о оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесн 
 нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице  
је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.< 
езно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју пит 
ваца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</ 
аре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је в 
="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шт 
мања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било пам 
мо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој г 
о узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље  
се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе 
 застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, з 
стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило 
елете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он с 
 завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; на 
час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Б 
>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног 
овима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да 
неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да и 
окри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била  
и занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне 
тересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ кр 
има исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb 
>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први 
е, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде  
огла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути 
 је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор  
ста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S}  
ва чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу 
{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак  
есе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао тре 
— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране ма 
 песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у 
а нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му 
 Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ос 
а одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагал 
је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је 
 понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гле 
осле дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједн 
 је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно на 
се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло д 
Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више 
нак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној ме 
с био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и вели 
ружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине 
; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било  
 дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба 
ренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратк 
ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да с 
зак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у  
 кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права н 
ом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико 
</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је мет 
о интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си 
</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави  
пет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се пос 
даше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше р 
е да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p 
 рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуљ 
прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у о 
оче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па 
те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа у 
 мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се 
ве хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе 
минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Об 
е новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена 
је могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног  
ве поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам пис 
ште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је н 
 Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији виде 
 погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо  
олби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им пр 
ди огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не прогово 
 вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакци 
fr">noblesse oblige</foreign>!</p> <p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти,  
и хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издата 
пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све  
еша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај  
ка јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега. 
 што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га 
па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они д 
рши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без све 
е морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, прес 
евно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече 
прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припрем 
. и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви 
што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у 
е оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном одел 
„<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз у 
>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој ста 
, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, д 
илија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Ова 
но име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје гд 
арије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ла 
ад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство 
осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобра 
ји желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле 
ногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи ја 
аци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опр 
о је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се пр 
м у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут  
 било је много аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло о 
а сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас 
та да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било д 
имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутр 
могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p 
ам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одак 
ти испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јак 
147" /> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад  
 произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су  
у тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим  
 Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на вра 
е отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се  
у му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујк 
оки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти д 
p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</ 
му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако  
 о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очи 
 у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, умест 
ру, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подиж 
лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је т 
и.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у  
пустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, шт 
ашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла. 
 брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> < 
нам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти 
мо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто 
ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П 
>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</ 
јтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да с 
</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што с 
инио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао... 
.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње с 
S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign  
и Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогу 
и се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да 
 види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пиј 
нас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особ 
сихо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или н 
укам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне тер 
да, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме дв 
 га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више 
их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њим 
<p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробуди 
е осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом л 
 који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз ина 
 <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно по 
нашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помисл 
ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, ј 
етлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложил 
а судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и 
е.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра  
 ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} М 
 особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у  
велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер с 
зусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив,  
 нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не м 
ила рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито о 
> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто н 
о-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно ост 
ог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> < 
p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти. 
 рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам соб 
у да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ства 
лити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напро 
већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме  
везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала  
ћемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекне 
у, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забун 
 пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n=" 
; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје  
атвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико мес 
ским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S}  
о <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола  
 <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да с 
осподина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, 
едну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319"  
ци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном  
једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послов 
им излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног сп 
би израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, п 
грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} К 
еђународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да 
ли нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи 
, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је са 
шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступ 
/> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед  
јим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{ 
шаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p 
 соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пу 
а сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађе 
и <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:< 
е неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради 
 се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда ог 
х решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затв 
кторово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе 
гулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани 
 не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу 
у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обе 
 о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — 
ојима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове 
ољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама о 
да ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после 
 на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p> 
прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклоп 
ту, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да  
астанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пруж 
ужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слут 
е бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг  
дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>—  
 им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито 
кле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и  
аговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полаг 
бвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но  
ува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могл 
едне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у з 
едњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа 
>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у наш 
/p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате 
те ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на н 
 га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Па 
ајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и а 
а пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не п 
 сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле му 
.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите 
дрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поста 
} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit="subSect 
и потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи  
 са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о нас 
орист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; в 
агано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди 
ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си и 
уцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} 
и и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани,  
них образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му  
рно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред ма 
ан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произве 
о три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n 
и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим  
ођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нам 
не и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загази 
о пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцањ 
не поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стр 
ш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцањ 
сти и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет  
оклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек  
рова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једно 
оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да разве 
 разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Го 
је да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, г 
што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко т 
ди ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S 
она, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој аван 
о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указује 
ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p>  
стави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како 
ст, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</ 
6" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле ди 
ила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је мо 
ко очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно 
нија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женира 
 молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове по 
се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; 
 и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p 
ижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуни 
ори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што ниј 
 ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи  
ресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несв 
размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пун 
 Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи,  
агујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо в 
 зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p 
ма толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену 
ледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га пог 
ца све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Им 
том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p 
ица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Па 
 <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>—  
ош сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа  
>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на тво 
ш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p>  
идим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра на 
и на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забун 
 <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През н 
поменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред  
ријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p> 
 ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су  
ко би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— 
Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи 
роватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува  
 То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, к 
p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли 
>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу ул 
нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не вели 
 остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сест 
више.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p> 
поте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непоср 
абелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће чов 
тању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном та 
 <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волет 
p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био 
S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чи 
p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испит 
ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси ра 
срели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>—  
а је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би мн 
шта нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наг 
а њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озби 
ади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</ 
ше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у  
го нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се  
p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да 
а погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се  
, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издал 
ај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај свој 
но), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких поја 
он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Ш 
ошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се 
, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не воли 
м, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честито 
застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>—  
ече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S}  
/p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић мог 
едне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се  
а науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. 
</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф с 
 му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти  
p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу 
мо што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако о 
 <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоум 
, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељи 
.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— 
ори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су 
оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, спомени 
о, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом 
кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу з 
, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што 
 је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој у 
вори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини 
ти која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја ч 
: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> 
ву расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или  
аишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S 
е, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна,  
 ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p>  
а је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису 
не Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — з 
ј сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у д 
да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро виде 
авни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам с 
Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу А 
аквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разг 
ли теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутал 
дговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве из 
егову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на доб 
— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо п 
а сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко бил 
кад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене 
ост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} 
на престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да оста 
љен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држањ 
о он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о само 
се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци кол 
га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где 
ише воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— 
де је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он  
це коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у 
те, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, 
ву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући,  
ст бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас 
аде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, какв 
велике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, наж 
јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинс 
овина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућства стави 
дговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкоље 
n" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођен 
стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек неја 
сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у  
— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико  
 онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живо 
суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његов 
, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако 
ним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пр 
ти подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај 
а шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаш 
уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а 
пељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалекти 
ариских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопиј 
 — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довел 
пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривон 
 јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се 
бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући  
трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге веч 
ља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Ј 
ње, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у в 
 и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрад 
црте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицо 
p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се у 
 ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женс 
да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на ра 
ом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по 
е морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, го 
/p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} И 
мете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да г 
у, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухвати 
ст, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p>  
ако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; 
n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више  
/p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане 
ај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, ко 
 домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од  
то сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово нов 
ом биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпеза 
вропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па 
 увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био ле 
тави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано  
{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима  
итао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађа 
дузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништ 
живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагуј 
етла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да  
ственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у к 
згрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствен 
 државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји  
са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична н 
{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} 
цније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ва 
своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле б 
као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно С 
е, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговор 
е!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријате 
а угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милос 
ише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и њ 
ање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отп 
како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути ви 
ду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га пре 
 била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено 
силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Же 
евски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p>  
 њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</ 
ворите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говор 
 сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222 
е речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рец 
дних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да,  
јете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је гр 
 што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове  
и људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“  
 Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и  
кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души  
 тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— 
встратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавал 
b n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је 
служио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на сас 
е предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га 
к дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се до 
ати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се  
љно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуч 
{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се н 
стија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је с 
или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еман 
/p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, д 
 напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или 
најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, 
 врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде неприс 
ен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо  
рактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{ 
одаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ 
ко њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</ 
, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово 
 скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она 
оју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или чита 
на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуго 
едан Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} По 
тари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло поква 
 да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад  
агоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад  
алон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се с 
, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао ни 
кодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам ј 
</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала  
г сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху  
/p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на уг 
 заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на дру 
ем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посе 
ељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полак 
ица „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S}  
ам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибат 
лове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем  
 и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће з 
ха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу 
еши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбу 
 среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и  
Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мув 
редвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда  
јања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p 
ам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде о 
љан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вра 
о, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за  
м.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; 
би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тр 
е Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чар 
и; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; ре 
ад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n=" 
ада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; м 
ректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика. 
 врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених об 
 ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више мл 
ла и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да г 
и на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашо 
у, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш о 
— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{ 
к крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу 
р сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од  
о је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, н 
ким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његов 
бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га 
и и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о њег 
 полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржњ 
 много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послуш 
/> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> 
т сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p 
а; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је 
Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклет 
а, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршен 
ао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само  
у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку изр 
ра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му  
S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа  
е ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понег 
лена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на ло 
 мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба кој 
амо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропс 
ја ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпи 
 потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло 
ао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас  
ета малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> 
ко исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губит 
327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништ 
тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још ч 
у прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на филосо 
; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами  
о часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољег 
скуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, ски 
 бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p 
араоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, г 
и смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се п 
 издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и 
 јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљ 
еки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, д 
ојој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је 
неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који 
кав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене  
је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> < 
о грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако  
штају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких 
 да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> 
 ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али 
м познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле,  
нови; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам буд 
и ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле,  
а делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином  
 како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после своје 
раво, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад с 
ља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дак 
ијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у 
, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге  
 Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући 
авошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb 
утих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са г 
 ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, 
} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слуша 
, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено 
што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у к 
ућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међу 
а, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија  
; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша  
бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p 
ека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од 
су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страни 
кива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Уж 
сно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места,  
 Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја  
 кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женск 
оста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није пор 
И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала  
истати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> 
ато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мен 
 Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би с 
а немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине. 
апред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћу 
им пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и 
и у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан с 
С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клуп 
"343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од веч 
 под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Млад 
чу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испо 
када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Т 
, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капа 
/p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле т 
оје је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном 
tlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и 
ици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полиц 
кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкод 
од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели 
е, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљ 
је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир ч 
ction" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у ку 
бљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави 
п.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посмат 
 поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких ар 
уробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним ок 
оки углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратур 
ми лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{ 
а, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред пок 
 је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредни 
на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудн 
 unit="subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно 
ом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгу 
ћ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својег 
жи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њен 
S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су  
собине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним о 
Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже п 
...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје 
наче и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио 
и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, од 
о; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних па 
ат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало кв 
 године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до  
 нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не  
ућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agen 
атељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из 
 сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчи 
а светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> <back> <div type="notes 
о ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како 
Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твој 
га имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих п 
C5"> <head>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери 
било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак 
упоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— Т 
} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда. 
ву: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S 
 ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у кој 
ична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим прос 
пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у ру 
х пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S 
ad>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих с 
ам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеј 
је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.< 
{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и 
е очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син 
и циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га не 
 што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p> 
 осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткиц 
трпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је  
ва побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је  
има. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или оста 
отекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су  
ој књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најжив 
зумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бресла 
да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на 
у ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи о 
о; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле,  
а, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна 
етлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није б 
 госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— 
орити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више не 
г дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љуб 
6" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Бол 
{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања. 
 једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{ 
Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S 
да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била 
ко има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> < 
.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим 
цијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и  
е о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p 
ако ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу 
дан врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, н 
т на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Па 
асти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, к 
с уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино н 
о хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела 
ачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи пос 
ев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је сво 
ђи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— 
а, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Т 
 топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред  
има.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста би 
ревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да  
да та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици ма 
ди, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице 
ори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — 
пао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек 
аплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком трену 
гов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу,  
 ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто  
 неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те  
иликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала к 
, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије 
/p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Мол 
 а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Моха 
есили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах пр 
 дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име  
м навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом  
ло заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div type="cha 
 још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда.. 
 судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветов 
стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин жи 
квама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> 
војих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га ник 
сподар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му 
ну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по с 
</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу. 
и говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то 
лучај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до  
 није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и х 
лижује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам ва 
смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку  
 Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради  
ва судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе 
реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца,  
.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шт 
одужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који 
дне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари 
амице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не ра 
p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном  
јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж з 
екторово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, мл 
иће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из посте 
е и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одм 
вирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у 
вору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њи 
амеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их  
твари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та,  
ао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са с 
p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и њег 
упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле 
кну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај 
е знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код теб 
ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом  
ре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S 
адарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја  
е заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуш 
љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубав 
чиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да 
аву, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историј 
и у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује с 
, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себи 
да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Б 
редне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... 
пченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{ 
апред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, М 
 ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али тр 
уде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твој 
то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој се 
 део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Сан 
/p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — О 
сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, о 
у да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка влад 
откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, 
одлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како  
а.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узв 
p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оц 
<p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога 
</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Мож 
ције.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазил 
— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не 
реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, ув 
сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште  
рилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да 
а.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p> 
уће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете  
а.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није мо 
 име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и  
лабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и 
а до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте дово 
S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па ужива 
тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна накло 
о претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда неср 
нам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, 
у да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бит 
 <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле ј 
угог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и  
 и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са о 
о нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио,  
ина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу 
— упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је  
том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинам 
ј одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одгово 
итати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан кор 
слила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то  
 да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад ј 
а:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана п 
/p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Да 
о не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гла 
оћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте с 
Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити 
злило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S 
ле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и по 
Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар 
 вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зн 
кну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смеје 
 какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила. 
 сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље  
 Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице 
 би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила д 
— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећн 
дите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На  
нику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устају 
ву своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње  
 питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S 
познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам  
те на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму 
а сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном бил 
мо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, 
.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Ка 
е чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то с 
не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да нек 
м Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона 
ишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо 
 себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разг 
е силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу  
 А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— 
ђасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите 
о румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих  
— говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам ча 
 од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замол 
ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S 
ујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник 
ознат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста с 
сли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени 
ошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је  
после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На гр 
/> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере м 
gn> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан 
ст, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо г 
сам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де П 
p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној пр 
знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град 
есту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погл 
 сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До ду 
мена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незад 
грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учин 
<p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb  
ених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Д 
 и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио д 
енијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај ниј 
лике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај,  
те, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две 
 оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И 
о сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тре 
, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p> 
 је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забел 
тање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле зб 
сти.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од нај 
инуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или  
 безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинч 
га било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога 
 сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба  
> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двад 
у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S}  
атеријалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад в 
ио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете  
 срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се вр 
нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износ 
 По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте  
араде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па 
Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић и 
 ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви  
отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p>  
шој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи о 
ти; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад 
иренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пев 
>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> < 
 диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице 
набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, 
им вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је,  
не загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју 
леду изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер 
тка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам 
Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</ 
апослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго до 
.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мал 
руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недељ 
p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три сави 
ко задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте 
 о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан чита 
 сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима  
Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p>  
 Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу ци 
ушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо г 
p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S 
} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења д 
о о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтер 
 треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаш 
— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори 
 то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је  
>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не  
 зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На 
 мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно 
.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.< 
мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте  
ешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностим 
и да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколик 
p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена м 
нете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њ 
онтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Заса 
је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни  
сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, 
све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта? 
а је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и  
исма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је б 
ли да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кр 
} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча с 
чање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку 
г.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколи 
је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учи 
о рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг м 
ања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А  
ма... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба д 
ар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>—  
е што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују 
га загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за  
 се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега  
b n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако на 
пао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што 
 мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак  
ољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бр 
о, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</ 
/p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der Mensch ist ein  
је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за ц 
ед прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> 
 да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до  
} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, са 
едајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза  
амо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учи 
вој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се. 
с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права  
 му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} 
S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопшт 
оме више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предла 
оше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђури 
 руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта  
акле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p>  
{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео д 
p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим ства 
 својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам 
се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — гово 
то девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала  
ла пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S 
поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време тво 
стала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> < 
 имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на д 
 најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема  
едлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p> 
 ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када  
напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када при 
ли а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је 
/p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко  
 шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита 
 узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће п 
ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да  
 <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну к 
где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господи 
 ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбино 
Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама  
јуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p 
да јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S 
ан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још 
увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике 
и генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један с 
сао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам сво 
p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviertel</foreign> и 
сећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове 
имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом г 
 одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">M 
ечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми  
 тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу 
дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> и 
иво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела 
 рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и з 
е већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам 
опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, св 
етила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте мног 
е коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p 
ори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњ 
мо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али  
о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p 
ина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је  
к“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто к 
леда на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао не 
 Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депеш 
 велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца  
ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се 
неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</ 
еде према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће  
>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S}  
осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било  
н је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђе 
ог света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађа 
х прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима 
што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица 
свим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њег 
а сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје пр 
ли читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као  
ем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека пре 
 му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S}  
 кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотр 
еднако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим 
им цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све с 
?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених пост 
ођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до С 
ба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво 
ам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мо 
 Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци м 
му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвин 
 утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што  
>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађ 
ли и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло 
е узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди њего 
, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S 
е је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> 
ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.< 
ће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> <div type 
е и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, ко 
о пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оно 
ао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кра 
<p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пус 
р, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо зн 
длучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да 
учај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра  
нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам раз 
се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли поро 
је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" / 
исму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где 
јима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан  
жда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до ду 
елу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљ 
анаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче д 
де заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметн 
е знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по 
лободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опа 
е Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главн 
ајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш  
утеве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео  
ропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно 
е, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и она 
S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да  
су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које с 
имала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Свак 
не вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но 
давало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну. 
омашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да ј 
 чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек,  
 ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n=" 
n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кн 
ци Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одго 
кла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских град 
више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и ба 
 да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па  
прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се д 
одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала та 
ла, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилиј 
и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад изми 
 по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сл 
годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот пок 
 је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху в 
 срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим рани 
} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га д 
4" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едга 
чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам пр 
њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облиг 
а да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра 
ава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чеж 
ивим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која 
о је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државн 
она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје стар 
 се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива г 
авле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где ј 
уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је уме 
{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ра 
Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и об 
През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p 
 целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но о 
...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај оз 
Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у ва 
пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту ова 
ако улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Ј 
>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, д 
 Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, д 
ле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и суд 
љивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио с 
ш нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато  
 се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти 
р је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> < 
p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној л 
у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} З 
алка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивар 
а њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао,  
х тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уо 
јку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тра 
пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила 
едав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини раз 
а је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуш 
 требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу 
лом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шак 
 срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, 
е и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покуш 
ичних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља 
н у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке за 
овима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура 
 претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у 
ећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то  
и, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се 
у Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— —  
 Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се 
ко му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са 
би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — р 
 јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам т 
 суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у к 
 грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{ 
и.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше 
менути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скриве 
ћи.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам 
мпликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов 
шаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и 
аквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и рад 
ка на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима о 
Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врс 
на.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико н 
нити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чу 
мотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња. 
еђује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше  
 хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас  
уће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p 
говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од  
сто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље 
ни који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз и 
сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодни 
 шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не  
 на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, м 
еду надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за 
, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није  
 ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и намести 
 примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Р 
 ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У  
 пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по 
аја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклон 
>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</ 
 на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, мило 
не игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз пред 
коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег  
је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин чов 
д берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, —  
мршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром дос 
 великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај стар 
ном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што 
реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој н 
кле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мр 
ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мо 
е очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни. 
је барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p 
ознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи кр 
сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине н 
ан корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим д 
Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намеште 
ој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика?</p> < 
 реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносн 
ету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и  
, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо з 
зговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p>  
— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви,  
ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, 
једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом 
моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу 
меја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато  
о.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о ње 
 њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није у 
 учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из 
другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира 
м вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га  
 /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније  
ца тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демокра 
о мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један 
ју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је 
ажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало  
е, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци 
Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека ос 
авеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> 
већим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом 
ним власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под по 
ако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S 
захвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} 
м.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не вол 
ам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем приј 
ољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Н 
еваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је  
ше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му 
 беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, го 
како ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, не 
jouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме дан 
је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвеће 
ом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле 
је неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурам 
еколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држ 
 он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потрај 
и, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених з 
н се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи  
очитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p> 
све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недоврш 
 — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће д 
.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изнен 
 тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо. 
полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу,  
је ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила по 
е.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после упо 
 душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћ 
} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вр 
} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од јед 
ти: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни  
м се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије 
у. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно  
вем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба јо 
аћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете 
p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> < 
а вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан и 
гласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље н 
 затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, св 
о.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих в 
ној околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бе 
 на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је ве 
ганом, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред 
но вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим  
зговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњ 
тња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече м 
данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што поми 
а и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људи 
</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заруч 
.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала ва 
уо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време сво 
ој Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико п 
олагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по мо 
 — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до по 
е, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она  
 <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опом 
досмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сир 
ола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тре 
којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега 
> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачу 
ош и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на 
 дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титу 
у са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов д 
ection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене ма 
две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако в 
ама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од ого 
казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт 
 Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} 
— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, го 
ђица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врл 
"143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један у 
би.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је кас 
бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их 
ледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{ 
сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Сва 
здалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнеги 
го онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов д 
лаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уж 
аво рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама п 
 само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лук 
ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам д 
гате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то н 
рофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка  
роф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S}  
> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опа 
<p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још см 
т чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема. 
сне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S 
забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на кој 
је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Ота 
оновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим 
а су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада зн 
т био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p 
 томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад пред 
или њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим мла 
ошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена п 
авили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да,  
 врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности: 
орио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> < 
е ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, 
сетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није по 
 делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n=" 
д су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</ 
ле пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевен 
 већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање ре 
ике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границам 
на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Бол 
штење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио ње 
језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом прили 
 не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја з 
 није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер  
и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне  
 што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у  
едак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искре 
деље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није 
ћем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два но 
реним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила п 
ну.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво 
а решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујет 
ђем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са ут 
о зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са ње 
у.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где  
е недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице 
е, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам 
де весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чи 
паде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, мој 
е.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господин 
Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је налож 
а прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у гр 
и ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си мо 
услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни  
ске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била ис 
арао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост н 
 богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашки 
е говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идеј 
напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић 
т, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повучено 
бину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно шт 
управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и 
ице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још н 
И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало. 
на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година 
м ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> 
 мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том др 
 нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у ко 
савате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} 
био.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био п 
ађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и 
ету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам  
олико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га 
 осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпат 
оворио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка. 
кле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су 
шту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовал 
дном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у  
дно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваки 
е разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још 
{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ак 
као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механ 
а, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погл 
јих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом но 
ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена ук 
 коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао м 
а Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике добр 
ад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан  
се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у о 
предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише  
рећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпе 
шен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да  
>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наш 
 клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце  
сад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и  
а да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да каже 
n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени. 
ејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити о 
 недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састан 
овори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овда 
ледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да преки 
о колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, 
ила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је п 
и тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају 
... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице,  
чићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестит 
Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p>  
p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, ал 
тета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, 
језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почел 
ати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, 
?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p 
.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадн 
га лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљај 
елеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и 
атан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се р 
еколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</ 
ли лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам 
 а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p 
друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А јо 
/p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледниј 
вати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар 
ега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али 
едоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђу 
их земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{ 
кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш ј 
ти друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умир 
са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да  
ло на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно 
осаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну б 
бо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p 
којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје т 
 бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, 
а.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још ос 
, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>—  
мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропас 
кад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да 
>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184"  
ећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје,  
срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p>  
 му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да  
наде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га  
 што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле 
дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство 
о.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поква 
ponovljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити 
етским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или про 
равих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре 
а све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш л 
весе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени 
ала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која  
.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и ш 
м круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S}  
неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{ 
ју из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одист 
а начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачн 
прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толик 
ранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при пол 
игне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учи 
још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у  
ле дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матер 
тра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак м 
ну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; 
ста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом 
тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — прогово 
ужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабра 
убави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно дра 
ује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је 
ошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој  
 кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакл 
, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb 
имати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену р 
је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у з 
о једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинск 
е, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе с 
стадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политич 
, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са бели 
ре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прили 
ицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађ 
дно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам  
о ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо час 
исте том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И ка 
ности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао  
ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребога 
ебу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног с 
 породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје 
вај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом  
сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље б 
 несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за р 
, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме  
незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја  
у на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену глав 
е саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о 
 Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?. 
 <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђ 
а ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} 
река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p> 
ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пиш 
 не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо дела 
 <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим 
а је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p> 
заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слуша 
, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина  
сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, 
да има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо с 
и у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким д 
на тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи 
це према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену;  
кле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у св 
та да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси  
А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће 
о заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо 
 остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметн 
{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис  
мејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бо 
, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте б 
вост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, не 
ору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разу 
, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му  
цом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Б 
p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не 
невних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишен 
лександра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p>  
о цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпо 
p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога  
дмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успут 
ом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте 
м у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Насто 
</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име? 
"de">allerliebst!</foreign>!)!</p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељ 
форнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, 
ве године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то је 
ам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине 
 да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идем 
сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје с 
кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> 
ћ умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад 
трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, зауст 
ба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја 
ико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} 
<p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим  
о. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да оби 
фе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p 
рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да с 
 Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим н 
ити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>—  
 одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати 
p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофи 
p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да  
>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њез 
/p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Пав 
</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ств 
 и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— М 
ислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на 
мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били? 
.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је са 
ини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли пре 
Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам,  
е.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала 
офица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је н 
од мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кн 
ре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави стара 
му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има јо 
ји, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, 
itle>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title> 
крат</title>“, „<title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title 
бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година ил 
пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капит 
огло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српств 
ов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају ма 
 практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали 
а зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> < 
ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка 
 — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S 
 заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност д 
им вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако вол 
осла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја 
Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој с 
па на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која 
разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Па 
продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одгов 
вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Гр 
Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и 
оста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у 
упружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мисли 
их родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљоки 
више допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак 
— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на кој 
ича догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>—  
сам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, м 
арочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку 
 дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан ј 
 да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb  
војим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили  
помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми с 
ица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, 
S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но и 
у негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница  
 дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, гос 
ојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Ч 
но сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отво 
тила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павл 
иваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мир 
у Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Ст 
 грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“  
жда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Тр 
е благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим р 
ља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> < 
Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече 
ела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, мог 
ећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone uni 
ци, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што  
би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да св 
рне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужи 
прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити с 
јега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да б 
ио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам 
а лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му  
ему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад 
има, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се то 
ле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричу 
чево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, 
ади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене  
ића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отво 
 легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком. 
овор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу в 
е услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прих 
ошаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас. 
 још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд зн 
ик врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назад 
о пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> 
а га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и 
проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских пис 
 се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде 
стварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p>  
је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; пла 
час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се т 
ом говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову  
а шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} 
отичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код  
 дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и по 
код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини с 
је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити  
али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рек 
 довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су д 
S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, а 
бацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је 
е госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накит 
вне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртал 
<p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би  
сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он б 
 словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако 
p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то 
ј озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чила 
диже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућ 
као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и проти 
ајмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја 
<p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофиц 
етета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица на 
 је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћ 
знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гл 
озничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и 
е било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му 
зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао 
је ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку 
а чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова 
ађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична 
е.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређ 
 правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — уп 
унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је  
во, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лам 
себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај  
е предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћу 
 око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он 
 често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као  
ви јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ст 
 и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p 
 славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S}  
среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и напа 
{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву  
S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти  
крупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега 
ернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, п 
 је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разу 
 пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сноси 
ивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућив 
чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам воле 
очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још  
којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми с 
рена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је 
ан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога стар 
4" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прил 
 одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с  
, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави 
 од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p 
тине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плоч 
 пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је 
 како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику 
да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, отк 
 књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању 
чи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалац 
она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети  
а родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам п 
ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику  
имир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина. 
пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Срби 
таје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на дру 
ектор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је  
 све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p 
 Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трг 
м.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Прич 
ампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа с 
се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао  
а веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупира 
оже да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно  
ужење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб. 
 његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код 
дала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сус 
ина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благоста 
 није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се 
у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихо 
о?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зове 
дино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибеле 
а вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву  
 познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, про 
судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слик 
 је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{ 
кињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једн 
етно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда полож 
ости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S}  
 га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> < 
неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку н 
омној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у 
 се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер. 
ђе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички зан 
га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При св 
 била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target 
ашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у ов 
 пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и 
ма реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси форм 
по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнал 
да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајућ 
ст, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Зана 
били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица  
 била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p 
totchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; в 
или за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био  
 <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ства 
авље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; н 
атну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Пав 
вала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и б 
 је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још не 
гли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма 
збачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути п 
и, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж 
 било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p> 
абаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је каса 
лом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао,  
у ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?< 
сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била го 
} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно траж 
ном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, мо 
.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; н 
 остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши с 
 Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећ 
хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— За 
 атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена 
јанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да  
е плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају  
тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова 
ој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијан 
зимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао гд 
зи се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромн 
време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и члан 
згледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ак 
ј.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би  
, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уре 
ир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Је 
; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуг 
о што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и 
прекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ће 
дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — ре 
а мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздр 
 <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жа 
д наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације 
 На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје  
собном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживају 
ешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опози 
х наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купат 
и у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а чес 
вој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да  
окалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног нат 
одством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учт 
к пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, п 
коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре к 
и која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљив 
 долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаље 
нича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, ал 
х да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> 
Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске к 
и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главо 
ротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и н 
тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Ч 
<p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам 
вима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен  
и у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са  
ву дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и бе 
ало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових 
х поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, д 
роким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе 
вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито зад 
 сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновн 
машнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су  
S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве п 
ало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке в 
ће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таки 
не алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела ме 
 се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре  
шли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у оби 
у цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално. 
новништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку 
 растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један ство 
му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а од 
 На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење 
воје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било 
ди потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S 
г српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него ш 
е са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се в 
ва јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу  
изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма пој 
а и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње  
разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазв 
ле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој с 
или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем 
ише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим 
ли која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љ 
а у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње  
ам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.< 
 је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно н 
али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици л 
> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина 
 могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се с 
ије стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити;  
{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако  
им упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 
и, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака г 
ена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p 
у била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног млад 
тну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Аг 
ј мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада уса 
 о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа жи 
А</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја  
ари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, 
, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед  
њати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улете 
, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у св 
па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онам 
нда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим  
зиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада ј 
 је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вре 
тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може осл 
ену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају,  
инска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> 
мо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — у 
 пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препо 
</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало  
.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из по 
ала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити  
ност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула 
озната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа  
гла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још  
 лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису уч 
.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми  
те, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је с 
кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пре 
крено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином,  
особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало  
душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријат 
ат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господи 
 на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, 
битком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзир 
2" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — 
нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и на 
азован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а  
и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла пости 
боравио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео 
неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивов 
им осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић би 
ије.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутр 
а вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" 
} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским мла 
умарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у  
вања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало ов 
 разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јев 
амо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зи 
се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} 
p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Е 
ујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја 
> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случ 
 трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљ 
градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики ј 
о располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаро 
, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми 
а потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једн 
одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много 
рујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви с 
ародне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и 
љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да 
ош болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кне 
ар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских 
еме је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзир 
 тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади 
се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине п 
едовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, н 
а било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом п 
јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> < 
к за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под глав 
 моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са 
 се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</ 
лободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледа 
дног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га  
 би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња р 
S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p>  
ћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p>  
на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection 
дно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овак 
.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на ко 
пликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би  
ад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, 
ично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но  
дравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лиц 
 оног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и 
зо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Т 
ђе старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанц 
ијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над 
 облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав  
у чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном к 
е бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да  
 „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не м 
.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнеш 
ше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме 
ни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p>  
 је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама д 
ема њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и  
неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а 
а.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеж 
 погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, 
орани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли в 
али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде  
е старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; 
о. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ 
шне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубље 
S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Д 
ди и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда суви 
овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, 
убићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S 
А О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стај 
спођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи ка 
тркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је с 
људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p> 
боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његов 
и добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „К 
о путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали д 
о! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале 
 Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико 
ко је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњ 
си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:< 
о спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> 
ицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде  
лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту,  
/p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше  
естима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији 
ји је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није б 
, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Труд 
лијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чисто 
ико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешт 
гура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, мла 
је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је вр 
подарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу в 
 и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам но 
дмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још и 
уд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S}  
о подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центр 
 борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против вољ 
их <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које 
говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживају 
диних исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је  
н разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у  
ко што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и ч 
аде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на  
том и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је др 
 стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је  
им угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још св 
и јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p 
 да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви 
n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица м 
дарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у фини 
аженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то  
едели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p>  
 немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат 
утећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пр 
ела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, к 
алица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми ј 
о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд 
.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи,  
ње, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не  
српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тад 
 соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор: 
<p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> < 
 плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромаш 
ћу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је глед 
 се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средст 
вле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом  
ог стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба м 
АВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад 
се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Н 
тка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту  
и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Ур 
, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођен 
ада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по  
ље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњ 
 се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си т 
 ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не 
губљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује  
ци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читат 
оставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати о 
инчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се п 
 грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p> 
<p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, т 
 видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребаци 
ете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи 
 ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, у 
 да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, 
а задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим  
њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једн 
вао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати д 
онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на стр 
сму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је  
што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах ско 
екати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчи 
и често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер с 
у неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.< 
да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам 
обра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису м 
ош једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом т 
и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на по 
ору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познат 
 и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> < 
имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито  
> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чис 
вестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и неза 
ати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу,  
кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то  
 тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> < 
изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она  
 или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама р 
S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији  
а раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај  
</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, 
ужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је зав 
еш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p 
на личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и леп 
е ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p 
а — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбриж 
их песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Заш 
 ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако 
сторији симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки 
е послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина ко 
није неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала гра 
 на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бо 
х се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што 
је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва  
рзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да от 
ове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до чита 
е у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} 
живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њих 
 оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима д 
 <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p> 
ева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она  
.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу н 
ртију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p> 
ко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; 
неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном о 
оћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељ 
остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заус 
ица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша с 
нићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на 
му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име св 
ости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком ко 
но лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>П 
куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа 
маћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— М 
жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте  
о.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, 
 <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погл 
аше у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консула 
почео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролаз 
е увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очу 
евно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких по 
 и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест  
 не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај 
 тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му реч 
ођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Гос 
се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — 
га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; о 
знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђури 
о живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и 
ца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пре 
љорадника, а десеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варо 
до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Буди 
човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспос 
а пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено 
иње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да ч 
болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— 
руштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у  
женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да при 
атеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S}  
по, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај 
и је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и пр 
 је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с  
 јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p 
ећ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправ 
и их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман 
тиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— 
а ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући бац 
 <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је з 
т година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агн 
ем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе б 
тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти еф 
, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</ 
и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртач 
упи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно ли 
м је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да с 
неши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p 
 је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> 
! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних по 
еље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је 
а удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</ 
ете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p>  
рије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могл 
 везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} 
љења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему  
езбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у 
 сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</ 
морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала 
сила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма ко 
одужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — шт 
ј знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим 
и колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше п 
ного жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу 
 осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са 
едино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако ум 
и учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> < 
} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропа 
 Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви ст 
шена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што ме 
 <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које ка 
да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>А 
ити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је мо 
 Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирн 
нске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хлад 
т; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју ре 
оложењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад,  
рајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на ра 
и врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и изв 
а сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала усп 
елила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да с 
спођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа  
еност и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quot 
алфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је јо 
тац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, д 
уком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и  
али, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле 
а, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио к 
вљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви иск 
роз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер б 
ктор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у посте 
ава на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете вл 
по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све по 
 је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлов 
ојима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у  
м чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са с 
о споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од рум 
га својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистије 
попала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило  
иликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> т 
да земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неки 
боље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одвра 
ign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутр 
то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>К 
 је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Н 
јем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погле 
у одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ 
ота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао време 
дио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, д 
ите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајућ 
ео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S}  
ну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на збор 
ој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Ниј 
их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити  
да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући 
 са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, ј 
DONNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Biblio 
олим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по сво 
само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у о 
тивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а им 
е.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није д 
вој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивили 
иве својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То  
им преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка  
лом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само послед 
бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како 
нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или тра 
ња и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратк 
а јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.< 
ма он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="1 
е није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић  
егињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да м 
им образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; п 
 чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши нау 
свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа оноли 
е неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповр 
тог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — дода 
ма својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет 
не идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — 
решенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био о 
</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност л 
ма, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писм 
е се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа 
тишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, н 
рви знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро д 
халуцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењ 
се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="8 
ног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипа 
 Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему б 
љаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у 
а натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску  
вучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му реч 
јка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је  
оше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали 
једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све у 
тране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то уч 
срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле 
еприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удови 
 само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој ја 
 дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале  
ли тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а он 
 и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својо 
алоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</ 
ашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на ов 
 морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара и 
 пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, ка 
нцу била непријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно најв 
њем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n=" 
где нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не 
иљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатл 
и месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му 
осете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> < 
 <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се о 
ких савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p> 
у се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на 
нити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову поз 
p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе  
а Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне 
="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања 
то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бит 
противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, как 
 раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при п 
p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила н 
ајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страст 
но је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четвр 
ам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде 
без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две  
с је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте 
 <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене по 
лела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа,  
м, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим  
у још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно 
а ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одуп 
S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места 
 ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница:  
му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић  
азлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се д 
звезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада г 
ило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или  
> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле. 
било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена  
 бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и сво 
ји му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> 
се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се о 
ино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, мли 
ла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небу 
, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима  
 натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би на 
трашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те м 
ни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватс 
зриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га би 
јили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње  
ази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер н 
дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</ 
ало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, 
же све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младиће 
ош више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја пре 
ости; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и то 
ицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у бо 
жених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из в 
 сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</ 
че. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти 
них које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као 
е, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео 
 око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човек 
аху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „н 
а њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки с 
нај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплаш 
: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када  
е.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господ 
 троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченос 
ну пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед  
о, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био п 
вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новац 
, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од свет 
ан ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем ц 
х је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простот 
м.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви на 
ед озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је г 
 јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом 
 које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говор 
гледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало 
ко овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, т 
екосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p>  
 није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете 
ан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико 
ти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с 
рества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издаш 
сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом  
старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са н 
тета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посе 
ижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); мно 
отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> < 
 где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и  
 Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочи 
е само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Је 
ићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широ 
е можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као у 
ен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи 
им интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њ 
стакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и 
а да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да т 
изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ дв 
младине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на 
, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се д 
{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћ 
ало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али с 
ата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се  
споде и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда с 
 радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак 
p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западња 
 договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао м 
е; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њи 
ле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурић 
е; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му  
ласификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне 
 забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођ 
 он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p 
ке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле од 
је; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ поч 
с седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, гд 
е мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажа 
а образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у  
акнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгод 
као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, 
зва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и 
и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о 
 оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да  
ису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, он 
не странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне п 
изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике д 
ла близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гво 
} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше н 
ват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, 
 а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима 
?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар оста 
ректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од  
а ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене су 
b n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родите 
огатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио 
 је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p>  
паран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умр 
 појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас  
и оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега 
е га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ о 
е привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У 
е подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је и 
Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да  
еликом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем 
 Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још 
удите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, 
ог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква 
Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидо 
ју женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и 
м ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи 
гао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о то 
наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у  
сли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу посл 
или у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док то 
ан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далек 
 и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S}  
којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у г 
д бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чил 
отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за жив 
p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пуш 
у и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске пот 
ир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зи 
био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кра 
 још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребива 
да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њи 
 одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама с 
кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијск 
</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <p 
ипремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све в 
и то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понов 
ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и ду 
.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме 
рско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију,  
илазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу с 
S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> 
њижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусре 
дбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надим 
 чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињи 
колико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те уск 
ече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Х 
ја је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овом 
док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо  
ма деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места  
>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре св 
нчић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; чит 
 није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласас 
е наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p 
са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затв 
 бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> А 
на... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам к 
м највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само  
тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пут 
ли, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он јо 
вари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу в 
, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код в 
лику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти к 
дељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекид 
де како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја н 
ирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена п 
љине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи,  
чује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже  
вани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сат 
е пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И дворишт 
домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и ле 
м гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше 
 је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице ч 
војом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанкови 
анице учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у о 
 ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml:lang=" 
 богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло ср 
 утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад  
удно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење 
p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар 
е силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак к 
де се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} 
</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену 
 А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али госпо 
зованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> < 
снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p 
ласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изи 
е буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натер 
летством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло и 
, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју жив 
 пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред  
бе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном ст 
ећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— За 
ишта говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се на 
ео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом св 
иху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим  
 у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако  
 само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други  
ичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и  
олитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну запо 
редвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се 
истаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узн 
 једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па нап 
м на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једн 
 прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао с 
никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У тако 
, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданиј 
тријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у 
тању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи 
склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све  
да дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Он 
аше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа 
рају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могу 
н сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену из 
 кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважни 
оз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</ 
ет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; о 
 не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод  
смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је 
је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p>  
ље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао 
 <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, млад 
ерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p> 
ља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као  
ма, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо 
осада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим 
шевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стот 
тину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Менто 
 Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та ње 
му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете 
лостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија да 
дина престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да ос 
“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каван 
 близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да  
це-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам  
мо да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву по 
е као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући п 
е обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица н 
 приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба д 
 сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а 
и он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву 
ез размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалност 
порчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права 
антнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо  
е се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се вр 
олико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије ота 
славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, д 
ји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен 
о понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађарива 
S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико 
ро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним зва 
воме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и с 
спође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и не 
твореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала  
p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библи 
.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да о 
у све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не 
ба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и бу 
моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као шт 
<p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад бога 
тво, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намеш 
 госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике  
који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале з 
ад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p 
ла сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред  
газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче  
ица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упи 
на га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита: 
 беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где  
уку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухва 
при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} С 
утка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног нове 
азговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред меха 
човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префи 
 не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога  
сти.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека о 
арали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети 
оји су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба  
 и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима  
тегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по 
ладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као ш 
умњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошни 
о бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једи 
 рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> < 
хове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са 
ј утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко,  
 и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка  
>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народ 
66" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> 
е би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, 
ближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чу 
миљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држ 
свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно в 
тровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски нест 
бро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" />  
дарци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја 
спитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не р 
 из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало ч 
е да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком. 
ци, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи ш 
чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново П 
, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно  
е сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две нед 
ајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучн 
ећ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисц 
то мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумпо 
агу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам у 
То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смеју 
 си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, ка 
а их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>П 
исмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>—  
 бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домови 
итање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском кр 
р, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су љу 
 као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се с 
ло ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се д 
ез зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у мо 
време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није у 
; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао пло 
ао да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујућ 
ним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из  
дао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са  
ила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му  
ам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да 
ао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његов 
<p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је о 
/p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна м 
 току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Пошто 
њем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чи 
ених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући м 
ца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздиг 
пособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова ње 
 Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари 
uote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, к 
.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, как 
роба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложић 
м младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и  
пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p 
х цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима 
и вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот  
нокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљи 
твену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{ 
, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепениц 
 рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија< 
 јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у ов 
ла да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљи 
, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S}  
јаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаниц 
ебе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лут 
међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да  
чке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпо 
дности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гуш 
атим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb n="149" /> и 
ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остал 
си уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге приро 
 послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и о 
а теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху 
ји минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p 
акле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао 
ајокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у 
дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{ 
 се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина. 
 ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српч 
споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених вр 
д оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са нек 
 и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да 
RP18970_C9"> <head>IX</head> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном ј 
 <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико мол 
цима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете  
, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разго 
икну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p>  
ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се в 
ном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64 
ана почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола. 
итале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покрета 
ри том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p> 
икрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти  
јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљат 
ениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар са 
и члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и ова 
 је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино 
е чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p 
епо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерен 
мем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам 
тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Ка 
Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан 
!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах 
pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— К 
 вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p>  
рофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје нам 
ебало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p> 
ј био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и  
и био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао п 
редвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цр 
 и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад проша 
теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на он 
е тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је ов 
 очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опас 
онијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а г 
у она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвез 
 — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} 
ред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p> 
 одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим б 
раља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве 
оизвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Па 
убитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати 
ст, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатичн 
домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се овак 
то вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу 
ском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости св 
аку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде с 
 да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске ве 
дине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p 
 да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} 
.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако 
иним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{ 
ат човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте  
лове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави. 
као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође с 
/p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се  
ни су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, как 
а, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлост 
акле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страши 
="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: д 
ни Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су поне 
еразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно в 
ет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, 
е; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; 
говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце  
ки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S 
а.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода  
га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је  
> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не 
ов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> < 
ници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље  
и?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад за 
светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као д 
е последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је т 
збаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра 
кале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко т 
то српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћен 
што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, веру 
ана губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата зем 
 добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово 
радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочи 
 душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду 
ижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем д 
аше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га од 
rbie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо 
ренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> < 
свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из с 
ожају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има ј 
ожно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је 
ма исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у  
пође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Млади 
 ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад  
 уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадн 
готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак 
извесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit="subSectio 
едовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим ку 
, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или мо 
не путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кра 
их наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су  
 покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито ист 
 млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си јед 
и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредн 
 поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али с 
ри:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мог 
орница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворен 
омену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље н 
да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p>  
седелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто,  
 одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње р 
>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојво 
х гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Ср 
— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само о 
прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу 
 врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред 
 њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интерес 
 је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог 
 у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном изме 
моћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру де 
аква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, 
 певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и  
а, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели  
бро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити  
ње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајст 
ата; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једн 
отврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку свак 
 добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како са 
е к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се зау 
но што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико г 
ас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио 
ам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли ис 
и још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и ж 
ја је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зи 
јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза 
о сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока,  
вим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да ј 
у оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица. 
о за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју 
 се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, об 
непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видел 
{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жица 
p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, 
 више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати 
 се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> < 
ектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p 
као. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S 
/> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике.  
маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наслед 
о што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, 
ажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима... 
ишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код  
е одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та 
ма обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „јо 
 тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p>  
лавној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди  
 да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која од 
ам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке 
ој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најс 
 И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно смат 
читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са  
 капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као 
 намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала 
коше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја 
 собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{ 
о на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино нео 
и прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и  
тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Го 
 причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатиј 
аопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Је 
мпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким 
зи вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи  
е, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда  
сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету 
ћи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истр 
 могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и х 
ам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по оно 
<pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштав 
буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избаче 
ло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале ср 
p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{ 
ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обаве 
 јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на  
<p>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама пи 
дни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћем 
ом као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} 
чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице  
а што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части! 
 прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком 
ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша,  
ли без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној поло 
убави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и  
поте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и сла 
S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне  
и скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и  
 Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами  
 сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окрет 
езде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је т 
је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах,  
анпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ак 
а до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} 
и овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да  
 ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</ 
 и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, 
о комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око ј 
 кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављ 
им.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угле 
овори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио с 
то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да  
ео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју с 
већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка 
јоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово после 
а пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле 
ању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погле 
прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ 
S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и п 
 зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посет 
ре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богато 
/p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S 
тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам в 
ба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу  
чекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, 
 отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у  
натом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлук 
 где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — ре 
раше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој 
устави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплете 
ам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови,  
{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Д 
 салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поз 
е само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким зада 
ело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао 
 пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштова 
нде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити м 
а је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> < 
p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— 
го?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам прос 
 своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој 
јим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много  
и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улаз 
 и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сло 
накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешо 
јим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему б 
 <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — р 
а“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је с 
чева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако 
Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити,  
.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити 
ику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и у 
а, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у  
, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко 
орба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле 
ни сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, 
><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде 
т тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а 
ровеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђ 
ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима н 
скапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову  
ног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених  
им господином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније ост 
дно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опамети 
арцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац  
воју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не  
.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без ц 
негињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао 
="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег саста 
у у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо д 
већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са приј 
едео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао ч 
ијатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quo 
 те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје 
а иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p>  
p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеј 
нције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интел 
кој вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потп 
, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља с 
а не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био 
га дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух мо 
ерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатл 
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p 
да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по други 
чим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга 
 неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај саста 
ио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би д 
ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{ 
би се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинит 
ак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био б 
емље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи по 
политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кне 
епрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи 
но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb 
е болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с п 
риметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p>  
ако је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих 
оректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о ти 
ио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није  
их особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време  
 молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветује 
над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих стр 
а.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га за 
ше тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си м 
била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То 
ље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да буд 
дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу  
черње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени  
.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно 
еда на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и ок 
де две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећ 
 да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама  
судан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како зна 
ећ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одг 
јашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа 
а је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поузда 
ве троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи? 
а живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му ј 
 поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше исп 
итања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и са 
ци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку 
 овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани с 
ести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне зам 
јући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураш 
че ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младић 
збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства н 
во али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи у 
ље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгали 
де ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад са 
чки Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту 
е из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да м 
 сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плоч 
евим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, о 
прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност,  
; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа 
 сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели чове 
l:lang="de">Battotchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешал 
уска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је нази 
Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари с 
е проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћни 
оквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала с 
ене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи ви 
ог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је 
 великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућ 
 надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</ 
дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, к 
ене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, в 
оред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да 
д њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту у 
у.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу. 
 знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чи 
ваност и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му 
, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, п 
itle>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са  
са старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочи 
свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би 
њост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би с 
 да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљив 
о само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори  
да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију  
 ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једно 
е женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и оч 
своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатли 
 онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим  
срео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, 
х села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> 
упротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је т 
 је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не з 
а и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је  
м.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку  
> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски  
 за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је  
за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Пав 
одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његов 
 доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје п 
бином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанс 
/> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећ 
о пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи из 
икама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велик 
/p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узв 
доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} С 
ти сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе.. 
дговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, ал 
 овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита д 
ри крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ  
и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се  
ди из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, а 
престано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не 
и гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од  
Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’ 
Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем д 
 поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> < 
} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне  
трио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао  
 да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе д 
" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њ 
д и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохото 
радником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три  
а узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и о 
е мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а нек 
.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да п 
гло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учини 
рима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут 
 пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим о 
ену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево. 
оја се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сад 
ве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун на 
етну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите  
осит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> 
иле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвени 
ратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни приј 
штом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p 
ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S 
 их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <div t 
егде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ј 
 у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је д 
еда понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту  
{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S}  
ака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој 
дници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама 
вани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „гр 
ема вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми пр 
о масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага 
а пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две г 
наника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван ку 
држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долази 
им је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко мос 
> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на ф 
ођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално 
м присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне н 
е, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га 
њице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћ 
у и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединост 
рка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве нак 
о и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собо 
још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" / 
е, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ва 
 се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју са 
ао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби ле 
ам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} П 
ма огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уј 
авала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло  
а немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хт 
пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем, —  
д каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно н 
их најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако 
 Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n 
ула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој 
} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши  
фице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на к 
ву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљи 
за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српск 
Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим  
тницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, ода 
едом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био 
кад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо  
погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S 
их душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од  
а у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила 
видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нин 
вде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или  
</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде с 
ета, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосм 
е он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} 
 продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста т 
ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ в 
гостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним теко 
духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не  
атила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља  
 нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих о 
била и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телес 
ранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али о 
рића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рек 
јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно 
ељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Свет 
 старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали мог 
синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он 
 и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S}  
кама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, С 
е мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли  
њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде 
не до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену 
етерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у 
 га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Ниј 
и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе 
вот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и  
сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> 
провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано  
а и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, 
, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно  
ла да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако 
ини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S}  
иве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић проб 
 к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p> 
е и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и за 
<p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245 
трани живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а бог 
теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли 
и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <mil 
ви пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он ле 
га што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и з 
е крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду 
ом пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и про 
це?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим. 
ледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим ка 
не твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у 
аг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну бл 
 код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесни 
е свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у  
они главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле ј 
учила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством роди 
 Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n=" 
утање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње 
унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, млади 
 очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље,  
p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Им 
 примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> 
идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куц 
 оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице м 
им на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме ж 
потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:lang="de">allerliebst!</forei 
је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, 
 и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавају 
 су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и 
вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљиви 
?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник 
у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што с 
 вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја  
 туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је  
идео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао  
вних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уз 
младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили 
вар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с тв 
тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада ст 
сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> 
излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте 
 не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p 
.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би  
 уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, ш 
жност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</ 
ивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој  
очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са  
обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала 
едну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена с 
е само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица  
е, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb 
/> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Ни 
 управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе св 
у још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижн 
е му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новц 
да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Н 
 Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, 
ошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом прил 
мљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под име 
, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је  
ро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, а 
 земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега о 
их школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу св 
S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка с 
b n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад 
вљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p 
делу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко д 
нако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— 
зишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо  
 расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути  
 живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође пр 
 је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодс 
је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно  
 <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са кој 
а и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главн 
ен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га 
, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете 
море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред вел 
и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута м 
ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> 
другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш  
 вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога заг 
а грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче с 
знавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би  
/p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је пог 
Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Д 
им приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— 
е и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, 
 она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S 
не очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone u 
ко признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много  
pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близ 
Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а 
тог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погл 
а га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпи 
ите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем 
и ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани,  
и.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени 
 даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа с 
јим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, —  
и — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њи 
и ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината според 
араде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим  
она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од гл 
енаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чист 
ђе после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о то 
а Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер ј 
енутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Пав 
з Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да  
грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта  
оже донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ип 
квом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништ 
ма необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред  
</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу  
к мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, 
 кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме  
чевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне з 
а.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форинат 
им очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, зад 
аначки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, так 
 својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана дав 
војег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније  
; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда п 
авле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо г 
верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још дана 
е што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно н 
е у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јак 
личним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брз 
.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и н 
м домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у др 
ава западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и ка 
рива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му п 
 била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на 
 ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је пр 
добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска  
е стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало 
<p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p 
ти вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује чо 
 која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живо 
адио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су с 
ве ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћ 
ом и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је  
, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, ш 
 супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословени 
е, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, с 
ске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје д 
 сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти у 
, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене ст 
ва је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ев 
 културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То  
за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се 
на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљ 
, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; 
и ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша  
о мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање бол 
м и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињ 
 је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</ 
ске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана  
 овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због с 
ње оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове 
 на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно гради 
.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо бил 
 прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спада 
 причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле 
та, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали,  
 одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ј 
 Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где в 
</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић  
 дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, ч 
нито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак кв 
рићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло б 
у за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмлад 
ине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Д 
тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та п 
иво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете 
, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> 
 сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да г 
изоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему  
 у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљ 
 природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да п 
stone unit="subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О з 
иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан бл 
ић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који 
претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ов 
чи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне посл 
о њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док довр 
се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно 
.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> < 
влаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} 
није остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са к 
му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допуш 
ком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то С 
 <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његов 
аветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим п 
на; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{ 
је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку с 
 n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад 
 покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читал 
ћ носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву мех 
 свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да 
ратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се мор 
ргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се 
ом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку уви 
о, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим са 
ило свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом 
трало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања 
 се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> 
на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се  
арени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је уве 
азивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p>  
к бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} На 
емила, известила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ов 
га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="d 
p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у о 
 а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор и 
 запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном паро 
иде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдиј 
 донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су в 
циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да г 
кретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови ути 
сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте п 
ик закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још до 
да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">Battotc 
ства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и  
м великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако бруталн 
то у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба  
 дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мај 
ици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Из 
рави.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама 
колину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим пот 
ослала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ;  
 одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> < 
 и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — наст 
е су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савиј 
ст осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о  
кну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се ч 
аг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства ду 
ђује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трго 
учен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жи 
ад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после  
вле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додат 
е овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу 
 чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Мол 
нчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат 
предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке  
ам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно о 
гачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је 
p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p 
адујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} 
е поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој 
нка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљах 
и табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба  
о живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује 
оспоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не 
ајлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Гр 
и мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљуј 
 из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је им 
>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно  
Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „ 
тедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ 
дала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, избли 
, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не  
љство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, 
 и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролаз 
а вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још 
слон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда 
="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војво 
ти, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се 
ође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се 
рском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је мога 
 је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом пог 
ре тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} 
чино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И са 
одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему 
 на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори 
/p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите о 
ла несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била ду 
 човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад,  
о да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади 
 преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S}  
е да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се пој 
ој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао р 
његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огр 
у и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе длан 
> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb 
же, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми р 
о, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хв 
атном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана 
ле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне ве 
је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме круп 
а.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваш 
ј неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" 
 реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утиса 
 чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође 
воју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он 
ла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њ 
рјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко  
ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа ј 
ју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је и 
случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете,  
 вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, да 
ука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p>  
она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то ш 
 људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је ч 
 али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли  
овеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, забора 
жи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевнос 
е у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено 
" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двогле 
Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака,  
х разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, 
ла је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву 
мети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. 
ке.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој т 
 све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p 
рисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у  
дра размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је м 
, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, к 
или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb 
 али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста 
клањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити с 
же воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро вид 
есмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави  
 другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p>  
ест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Он 
 свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни  
да се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса 
егетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да стане 
 Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку поједи 
 пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке р 
о, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не,  
 и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по  
S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на њег 
ам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете л 
до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто  
рт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни 
а госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по сво 
 као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдн 
ругој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљењ 
ли као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико к 
> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљ 
све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— 
што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је  
добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се ча 
 даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена  
ству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљај 
 бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, с 
у се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је из 
с ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се ни 
омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имал 
во није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле  
 точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски 
тео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова 
је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна 
прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала прав 
на, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су руча 
.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Сл 
ма и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ов 
, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут пос 
оницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога ли 
срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају 
еприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} За 
м броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске по 
игу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи број 
купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, 
ко је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} Пр 
у у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign x 
аше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га т 
} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанко 
ић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много врем 
уства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље 
торитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлу 
 са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изн 
авле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љ 
ер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; 
илу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима шт 
е, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S}  
х богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; 
сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га ј 
а ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, 
 слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж 
 <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— К 
лазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S 
мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осв 
јаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме  
<pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агн 
 џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о свом 
о, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд б 
киде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, оба 
.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личнос 
 види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војв 
 орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад реко 
у Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чил 
свуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини;  
а и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ов 
ш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгу 
е желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећ 
ко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Ка 
} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса успла 
на.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваш 
е кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, он 
ита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опе 
иља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило сам 
ићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле к 
и хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, 
заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> 
 он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Да 
гртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у по 
лу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући мн 
е не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку саз 
 урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, п 
ио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и 
авршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор чо 
тално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делими 
јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољ 
{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; а 
исам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта 
ликих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало дос 
задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведри 
ским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су 
мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p 
ино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу ташт 
утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без  
 зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодлич 
S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао 
шку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им 
} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, ода 
 мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или про 
од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако  
трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја див 
есрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је бл 
>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Ал 
чу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Вод 
 му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рук 
о јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и т 
ребао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет 
 је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се ми 
ве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, 
у то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само р 
ушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p 
 узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослет 
радива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме  
 кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се 
авље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешт 
а несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули,  
бар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја ма 
и.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди н 
 дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си  
ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видит 
ста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али ово 
ћим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану с 
раоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати 
ом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Бољ 
 и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — ва 
о забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузрокова 
а, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучн 
або пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двос 
ољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању 
иним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге 
опатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли  
у породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио  
у.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{ 
Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано;  
но што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задово 
х отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у  
 ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — п 
је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а  
матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дн 
о слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само 
прави паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, 
гатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет 
але, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, ка 
е велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер 
јанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државн 
хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S 
 („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав< 
 <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим не 
а лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примет 
 жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чв 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после п 
 да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак. 
, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој 
..{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар 
рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кец 
Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају друго 
ошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу? 
несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се 
нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како 
 могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнае 
ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака 
 несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неис 
за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло н 
дио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид 
е да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивн 
о ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да  
учају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то 
ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <p 
е према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци 
у.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошн 
ите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о саст 
пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је п 
 вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мис 
 и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, проду 
и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим оч 
/p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је  
астанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препор 
у је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичај 
, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се з 
оју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, он 
илику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је  
 силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу 
те, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече 
рило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" />  
чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јур 
сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обоји 
иже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта д 
гли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће  
зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет на 
 престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друшт 
на!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</ 
ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле с 
 жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упо 
ни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте уве 
 би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у  
луд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по 
ема њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="s 
id="SRP18970_C6"> <head>VI</head> <head>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути који 
} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше гро 
лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заог 
чео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришт 
еђу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омл 
} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му 
иће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању 
ских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посе 
ала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главо 
а о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих 
ко, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, мил 
ли, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово  
озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била 
едини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је траж 
велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне ода 
шћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p>  
крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да ви 
то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> 
госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стиг 
је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... 
д да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер ј 
ерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах  
.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо 
атраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а 
да оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ић 
.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је 
ао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кум 
доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p 
Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвотк 
е?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p 
 ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што  
p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — од 
хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>—  
амену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не  
те.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током 
риметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добр 
неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се 
ца неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — 
де око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку 
о његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле 
.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као ув 
 а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Р 
 једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две 
 Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену  
азовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад  
 сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се 
 n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наши 
је ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост 
 му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је њего 
 ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску 
има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао  
ити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари 
и Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио кл 
у; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествуј 
здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По порекл 
талом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и 
ој му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, 
 ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из чест 
це, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њи 
ојој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, ка 
м, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна с 
ом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто 
зили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла 
може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p 
њем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни о 
ега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да  
 је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем 
ивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са пре 
 чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше  
тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако го 
ећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше г 
 њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме  
 четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор,  
 децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p 
и сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али 
тлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена 
сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; 
/p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим 
 Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле прашта 
, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно 
ша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком 
ругој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас неср 
е казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити 
</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па  
ја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов 
} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек против 
S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад н 
/p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, узд 
</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p> 
="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жег 
обро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој добр 
преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем служ 
а нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си зат 
ну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу;  
емој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чи 
> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо 
>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојт 
икну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p 
— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p 
јега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве ов 
роци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете ин 
у тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће в 
и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будит 
ћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са свој 
и принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у ва 
ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изво 
шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па 
н је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} 
ш лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном  
есто, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не  
гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у тер 
да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</ 
елом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да оси 
 редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где 
жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног ко 
лог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече  
сто би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, кој 
 Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, 
 Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се р 
и...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете,  
 према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских св 
рез.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије  
мају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том  
те ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој св 
асенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим та 
још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по в 
и одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта 
} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан прекл 
ћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урлик 
} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зр 
 да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а  
ју будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите  
сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео 
па панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена 
 овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај 
икама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће 
о је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго  
сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она м 
 ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг оно 
њем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто  
д госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се п 
не отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животв 
рене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и с 
ађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се ам 
 је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом 
узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У груди 
цом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поре 
Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главн 
ше претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет  
</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“ 
дак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n=" 
д се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше поста 
о задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и уг 
а ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S 
ара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрањ 
и надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да пр 
.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају сво 
другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или кр 
арош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше уч 
ти опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено 
ир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутр 
 оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дођ 
и добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим т 
е пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, 
о њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још 
 је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био 
век; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособ 
, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и 
ше пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако б 
р је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу  
аде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је би 
 сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га оп 
уд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај 
им овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтив 
 тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву,  
ним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је 
д једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика  
када певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они о 
ијатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачи 
ругови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не  
а или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим 
 па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало 
дње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, 
о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске ра 
 јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да на 
 а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар< 
у ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Ч 
ко то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас 
е је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме бл 
лу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Ов 
екако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напом 
ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и донос 
оследњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била најв 
чито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у там 
одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам а 
каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више рум 
0" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, к 
зе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према н 
ра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га 
ео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо  
и од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре,  
мила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, а 
— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где с 
пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао с 
нска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само с 
 а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што  
што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад 
не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа 
сам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој с 
е.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и с 
то би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, о 
а.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не з 
ном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој дев 
као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар 
умње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, ч 
</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио 
> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n="3" /> <div  
ам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин уд 
ање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњ 
на да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без 
зио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодан 
ирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је 
о оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године.. 
?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с 
} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му р 
д бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам дана 
, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p>  
p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу 
за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружењ 
 да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у н 
да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би 
метити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена 
те.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте м 
 вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнег 
d="SRP18970_C7"> <head>VII</head> <head>Из прошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи  
 на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кро 
коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на д 
а највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напа 
 према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клу 
 једног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског ре 
бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> 
астучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешч 
и степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цвети 
ци никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема г 
.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша ч 
 би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он  
а сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, ка 
лена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге как 
е попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара  
милицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомич 
чних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бир 
е око кандидације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредн 
ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p 
се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижућ 
узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жес 
о душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога св 
буди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом 
ИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једн 
но.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејк 
itle>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се  
и са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је  
дам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја ча 
лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивид 
влији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’ 
је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да сед 
ренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче  
е се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају 
S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњ 
на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних 
 вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог с 
ем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедба 
ад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и  
 тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство о 
сти, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан,  
дан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је 
.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже с 
о онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви по 
 је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста 
жу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, т 
очио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се 
ду треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити  
вим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчин 
је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле ра 
ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се 
ским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и бе 
извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због т 
ује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље 
181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би тво 
кле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен  
авати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше 
ела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сир 
.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n= 
у власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција 
Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— 
а облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна он 
је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те и 
ао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу  
ћ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници. 
емена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала  
чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је рас 
> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел 
и, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам 
лиже покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са  
кла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак  
убав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштв 
и се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти 
 ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те,  
инчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску свом 
је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад  
ме...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што  
ем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш ш 
 живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то м 
 сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чини 
гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се  
 „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му 
тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далек 
} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и преда 
испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, т 
 грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа  
> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га  
{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, п 
 <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачк 
ше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницам 
реда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Са 
 Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно 
а нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она уз 
 цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони  
трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имам 
} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуб 
 красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ 
мера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек  
ме да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а  
само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још ост 
ејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи стар 
исли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отм 
е проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино,  
лико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по  
 танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих бел 
е мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено ли 
звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити повер 
ле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирал 
м ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка 
о душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у дово 
пшти живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, кој 
то знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са  
рофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од вели 
цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим п 
упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Им 
— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе 
 материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са  
е Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори 
новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан  
дам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Изве 
бава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће б 
е захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт  
орио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</ 
емо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толи 
даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брз 
шње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је  
е јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико др 
ицама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога лите 
а школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше  
bSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афер 
а; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била не 
та сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим извести 
у спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Наду 
, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и поз 
то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном мест 
е вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да с 
 интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак  
вица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, ду 
дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је  
, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и  
следњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево 
исање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти 
 и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и позна 
S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању 
извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јан 
а не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сас 
 обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник- 
и имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељ 
чуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам т 
</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га доби 
} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</ 
емагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ћ 
 сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положа 
:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва опра 
а и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, —  
а чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згод 
о.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија;  
жем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећ 
омислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлаз 
ишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих с 
елеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту  
p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упи 
 Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите 
о под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p> 
 осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као  
>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је  
може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у о 
х, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох 
 сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинч 
ти, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr">sur la 
м се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао как 
каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p> 
<p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били мно 
Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p>  
ти, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечк 
седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то 
 слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном 
лим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту 
арфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу,  
ћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна 
 која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одрж 
 спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повинова 
ахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је ст 
е ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео зна 
ежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и бић 
овор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, д 
зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд о 
мак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био п 
 и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти  
упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду нап 
le>“, „<title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> < 
е добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете  
неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био зго 
је се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а 
ече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у с 
а одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — гово 
 Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био то 
ја се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свак 
 је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљ 
ти, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку о 
S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не и 
ко један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S 
ра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} 
падате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допунит 
ичну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искрен 
присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сам 
мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу  
едеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале  
али, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће с 
 са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он 
стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p 
ошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од на 
} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потреб 
даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменити 
</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p 
гичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна жи 
ижи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је м 
ладићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се по 
ну трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео п 
 вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p 
ји је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удуби 
 уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на кра 
и очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољаш 
ивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље 
решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим оч 
руди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну г 
ада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој  
саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, а 
ажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја 
вијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек 
 пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са полити 
ле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, б 
.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила те 
 не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан твр 
е?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} За 
метање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива. 
едрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари све 
тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог стариј 
а да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — д 
дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваш 
упна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ов 
кава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а 
 сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и њег 
био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} За 
то се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То  
Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да до 
ра; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она дос 
ске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упр 
вирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале 
обу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака. 
аде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да  
34" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p 
ше разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „ску 
егињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— З 
> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад 
<p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову  
е остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти  
тилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час гово 
горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћ 
е.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се пов 
био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сја 
4" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Н 
 прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма 
сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностран 
же да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће п 
 испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему 
к и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара гроф 
хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади п 
вницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p 
њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој с 
 или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу спл 
а изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки  
а по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четр 
и се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А шт 
Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили?</p> <p> 
чиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај  
наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни 
а баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада и 
ђе и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде  
да се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој го 
 путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њ 
а његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Пав 
>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> 
ог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несре 
м тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха изда 
је младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом 
ст, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка ње 
е решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљ 
видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, к 
ећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, јо 
е загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </div> <pb n="340" /> <div typ 
 да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти  
ан, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео 
н се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по катка 
јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал б 
глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је о 
 призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; п 
ва, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; 
 то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата 
уне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је з 
 ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више 
ична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убез 
већи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих св 
пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје  
p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желе 
ешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим 
 и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шт 
а огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је  
овољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не  
ла је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се 
в према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у 
 <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутил 
ог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљал 
ема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда 
да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преост 
Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу пр 
тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше 
мо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем  
 куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај  
/p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спаз 
није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама 
но што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила сво 
 позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{ 
 буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све 
јанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> 
 вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазна 
 да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади 
је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} 
 руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам виш 
са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, в 
но јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милоср 
е налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли гро 
еље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> < 
 умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама м 
 без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној полови 
 идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — у 
атина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете ј 
није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, 
 Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране 
ењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим б 
о сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом 
атим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут д 
и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима 
 не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час  
ојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред с 
м, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм 
прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту  
а, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорч 
 — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз вел 
> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту 
ли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је  
p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.< 
ори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Па 
 <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена  
м корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, 
утни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима  
дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми и 
ајтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толик 
p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце 
 да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишл 
да њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се 
ихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ,  
акле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога 
ам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— В 
ђе су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић  
адбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на т 
оме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да прис 
, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбоље 
наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павл 
твене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и о 
е:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она  
ти умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павл 
н се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије  
/title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на кр 
 је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml: 
људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но д 
ријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио. 
н се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему бил 
Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} О 
о га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај 
<p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је уп 
туд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та њего 
го бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела 
„<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У св 
је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој соб 
, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном прој 
онесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ 
аком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже 
ако ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је п 
 ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, п 
и уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом кој 
.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрел 
непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p>  
емојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... к 
хија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти ил 
p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре 
сти, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близ 
о то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обри 
на неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, м 
д налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину тр 
 из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ 
ом забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи вр 
ена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто 
х ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S}  
стељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" />  
 тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и 
ци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде 
 се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198"  
ди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Н 
има што стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да  
вати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како п 
ног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и м 
>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложа 
 век и душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, 
Оваки су се разговори често појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Ч 
 <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, д 
/p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести први поду 
азвала с једне стране велика противност између овог скученог југословенског живота, а с друге с 
је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, 
овао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ни 
родности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, 
ао што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између  
е је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљав 
и земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић са стар 
ваше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најок 
мају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се миса 
не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не 
ољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћ 
у на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</ 
 варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, 
ости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљ 
 које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „св 
двојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње 
 у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где 
ачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом не 
најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слоб 
новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињ 
еђу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе  
аче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене ша 
а понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да 
тежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседели 
 Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— 
ом тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није д 
скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>По 
ше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом пол 
обивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити  
а се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ дав 
ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше  
ао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велик 
м данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би  
te> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозор 
тан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је  
>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом ста 
 некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умр 
 Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напо 
 надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за т 
ар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње,  
крете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си 
пи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта 
и на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто са 
имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да п 
шевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сето 
двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у ов 
ткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону  
 прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га пог 
е, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или мо 
или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки  
агујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је 
а узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је 
 их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га 
> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одг 
врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуно 
 васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сут 
вори занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе ка 
м је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, з 
обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побија 
ладићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам  
ако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају на 
 саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тадашње највише до 
ћи се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, с 
чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступни 
чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи 
вукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге 
јом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковиће 
а у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним у 
 изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан  
 малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани 
 се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни  
ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за руб 
ла завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина поха 
слуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда б 
 века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је 
ве својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већи 
еди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори. 
колико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} 
 о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођ 
теља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље полож 
вошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине гро 
ж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхтало 
ље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо о 
власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само  
ладић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и ви 
ледње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео 
отне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам коли 
ки израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад ј 
>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубост 
ко свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што и 
кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер до 
елом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које 
рога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења з 
у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различито 
љиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Eine angenehme 
те, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљењ 
то.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, мога 
лико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубо 
и су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну  
еби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него м 
ао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потп 
.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се нано 
, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставн 
ња што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овек 
pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der Mensch ist ein Gewoh 
чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени  
— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојал 
, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње ни 
 се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после  
оврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} С 
има, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту  
ло, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још дос 
.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново позн 
 ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам  
варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом по 
да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако обл 
 да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда бербери 
нице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице по 
ским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са уск 
>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма д 
, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете ос 
ико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> < 
имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика ш 
граф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народности, морати  
а донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене 
ало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и са станом у г 
миром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, је 
Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на  
 не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим  
 то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, 
 зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком 
 скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то 
о очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се пол 
д, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабел 
танце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се 
аше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му н 
ане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођа 
оше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да 
м се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно 
 хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и по 
списаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), к 
трашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели д 
е, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да п 
: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо по 
врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном к 
ариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недр 
 је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста 
 примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> 
>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" />  
ртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, гд 
е се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S 
о прекидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за 
ледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицо 
 матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрел 
Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, 
о?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће с 
преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ен 
 Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли ј 
ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онд 
пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре,  
адају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, 
о не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па д 
лачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и о 
давањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном п 
очита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механско 
ешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ј 
ужио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо 
ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо нег 
 да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег с 
са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, ил 
ирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S 
 се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити 
рилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунил 
одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворан 
о душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли  
е којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благо 
тинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватиј 
венова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу 
е за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њ 
Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштв 
, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце  
а то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ни 
вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи 
место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим  
xml:lang="de">Magnatenviertel</foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, 
</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу  
о, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредит 
 васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламено 
ља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} 
и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још ви 
тулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{ 
 да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за н 
 господина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новина 
бно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би б 
ите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Гр 
 устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље 
p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с 
„Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milest 
иромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут  
оваца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где 
тањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или какво 
 — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да  
 кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{ 
озлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у го 
кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима 
е, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и 
 по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три  
ак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, ш 
еки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били п 
ати добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропс 
на“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много 
еле моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуск 
српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место. 
их прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни р 
 који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помо 
спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежа 
не, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим к 
ју међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бив 
лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим уб 
г <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву тако 
ма, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев,  
одајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више,  
ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све је 
а му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту  
овора, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика 
нте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међути 
ани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква  
ној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој 
 од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакв 
риге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана  
ој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мај 
се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је  
спослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге 
етити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била он 
ковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огро 
места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране  
изора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са 
рве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> < 
 непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљал 
ору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је 
рекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и при 
е увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и а 
љда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, је 
ала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Да 
а опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има 
 само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>—  
з то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату 
чићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици так 
 другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, 
 власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава 
уална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше 
ришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но и 
рочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијон 
е њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем ут 
нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сме 
ти.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, 
о; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ харти 
 лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочит 
и, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на другој стран 
ро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се н 
Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут к 
е сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва 
 се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским о 
а седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликова 
а завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино од 
а желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта х 
ла се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову рас 
ратском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни по 
 ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом. 
чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем осл 
но потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом д 
да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да 
ема младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радош 
авост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био 
ји; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која 
им свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве 
о је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отп 
да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег пис 
оспођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?< 
 <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испро 
ам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али прип 
 видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах в 
оји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се с 
н добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам с 
здвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последиц 
ги дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас,  
 у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у њ 
се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао 
 лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о уз 
акове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.< 
својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, 
м се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити 
 ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за 
ма надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p 
а ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још д 
</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео 
ласника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материја 
7" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде 
 прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно,  
е моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекр 
и често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а 
ела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело 
/p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p 
агорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих 
риле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из жив 
ало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које с 
 n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у во 
ам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим 
талношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре 
— скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљаш 
но каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо 
и од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо 
д затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>П 
 једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече  
них тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим р 
или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мир 
еки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и ок 
 чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећ 
бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или  
 о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска  
или за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад  
похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове  
ад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, 
сати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хри 
најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану мес 
те се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега  
атија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример:  
вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стај 
рината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коре 
 те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду  
постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад 
ско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита  
екад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које сам 
ли хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету ово 
нам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> < 
ђи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју  
од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким стан 
 приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће 
 у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путуј 
 доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи провод 
хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да  
b n="193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне вели 
да сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набав 
 рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе 
м опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо пу 
а, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје 
ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— 
ико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени от 
I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА 
нуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час 
 људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама ур 
 више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалн 
а ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване стран 
таху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на и 
ке некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шп 
 сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов то 
сети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још јед 
вим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела 
сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик. 
 по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија  
.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било  
ејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак ре 
е племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код 
ше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и 
да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> 
аквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан зало 
 не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се до 
то пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак 
} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају 
једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло 
ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно зв 
тник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам  
p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмисле 
да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им 
 своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи 
а се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не н 
 диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погод 
 младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле поне 
последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— 
 колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на ул 
p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су г 
ута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазн 
ле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, г 
илаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Заш 
S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том  
јој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним ком 
кривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су ко 
е преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара  
ице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи с 
к имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошко 
цимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад б 
во, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васп 
љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} 
и плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, 
буњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи 
 или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</ 
з то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила  
.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачк 
о и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Па 
 и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан  
.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад у 
Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које 
> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба  
S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S}  
 Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом 
ође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну 
Православна вероисповест <pb n="149" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, 
м без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филоло 
 бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа 
 остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>—  
м собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— 
</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, 
ез са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и по 
ми парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поч 
ко? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу 
ођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> 
 погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не уме 
да каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошт 
> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има 
м, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори  
 одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер с 
рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих. 
 два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори ма 
не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом  
ије сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе о 
слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно 
е брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатича 
е је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ бил 
г свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ј 
отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> 
 а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је мла 
и.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треб 
ји, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљ 
 <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих 
р је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је јед 
 као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили 
оци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две францус 
Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— 
Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам  
ао увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада с 
тва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или сти 
ња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно ма 
p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народн 
ји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замоли 
а и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика 
часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је 
ичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код те 
река, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи,  
до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа  
вима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске нос 
гледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији вид 
, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот в 
 друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Д 
 се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом г 
p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смис 
да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар 
 напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који 
 девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега  
а за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је 
радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; 
} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово 
то је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против сво 
у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао  
рилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брд 
ено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну гро 
лика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њем 
даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако п 
им туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су н 
 под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, 
ишта да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо  
у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше ма 
аспореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечера 
ош смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, в 
свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у к 
ман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да пост 
 сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А  
ју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновник 
— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и 
 да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p 
оде Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте,  
еме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима. 
и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово 
/p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да 
че; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам 
о вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест 
власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то  
школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то т 
 по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, бес 
ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две де 
ли снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту с 
 румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске не 
head>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих ка 
 <head>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добр 
ad>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толик 
сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га оче 
а на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показ 
етом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју 
другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку по 
е зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и ви 
го примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћ 
оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам т 
ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но дру 
к свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који < 
г сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело  
дине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигу 
анимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="30 
о у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се виш 
они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње поч 
прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави 
>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе 
.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им 
људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одлични 
да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- 
ођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али 
, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да 
не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души 
p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном 
љнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{ 
 се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> <p 
 — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој гро 
ко је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад 
ну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмил 
ања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је 
, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцниј 
лијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегну 
 гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грди 
е једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликациј 
Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је бил 
тском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p 
ћу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питањ 
и.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, 
а бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга мор 
плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему  
стили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пр 
шега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, 
тила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне 
њала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великог 
, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са  
иљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определ 
ако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он 
јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправд 
лавни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); 
аду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас,  
сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може 
 се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где 
 признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у ост 
вету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S 
овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања прем 
ор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали,  
итне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог  
што не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин 
ламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је  
 то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на  
 књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „матем 
их вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемо 
у чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало 
рикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, 
употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, ко 
тем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје 
 понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну  
ога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свим 
рвозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Свет 
И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђе 
 су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образ 
Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш  
тив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба  
лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју 
м се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p>  
 ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може би 
а останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака до 
ам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та  
сним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе ш 
игурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико с 
 чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} 
ољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати н 
лици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она кл 
х...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет фори 
сам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни 
 имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда по 
 Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S 
 Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у свато 
i>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић ни 
 нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> < 
 <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним наро 
ри, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да 
 сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</ 
 одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</ 
 новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутр 
 шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам пр 
— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— 
е него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже о 
то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p> 
им народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас 
 Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја  
говарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, 
 али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за в 
је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га не 
ла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја с 
казујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син једина 
ам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који д 
м се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш 
отом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а  
вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва че 
егову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста 
кивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене оч 
ам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; 
 нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Смат 
ију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} 
ни ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у 
 настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје ру 
војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите г 
ристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори 
а јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb 
"180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило 
ла у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна,  
> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се  
> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> < 
рекла и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла 
 и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јо 
тила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да с 
Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем 
огрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, н 
ашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су т 
 и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје 
нити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио 
нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вр 
 мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у о 
етује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим пис 
аве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и јед 
 слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку бра 
 са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клет 
 још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, раз 
влов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</ 
равао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са сви 
х чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <mil 
но мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, са 
аснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја з 
, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прек 
ветски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тре 
} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком з 
е обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити  
био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада г 
, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народно 
S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном р 
ан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} А 
 <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и  
о му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Гов 
а није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, 
о то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише,  
 једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности. 
њаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јевр 
етиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступ 
чавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упозна 
равио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на  
 Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за ш 
а болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> 
већи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју ј 
ки збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је 
 чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице  
нање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p 
 је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни ни 
 Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем 
ђе; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, из 
би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговим 
> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прил 
о по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, гд 
е бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило 
имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га 
чете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Сам 
ије; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се 
е се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно станова 
 са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа 
е друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у о 
 (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо  
 био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му п 
раћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај 
никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети 
 потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једн 
а већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око 
 је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над цел 
 са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од г 
</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу  
врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје з 
 <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p>  
е; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> < 
пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети 
ли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p>  
ertel</foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— 
ћ куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих 
ода не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски и 
 срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде  
вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и  
.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју  
ину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p> 
и.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам 
 је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед 
ко немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а виш 
39" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити ме 
 кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам < 
"138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се мо 
ри; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем  
и.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође,  
ти цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име 
с, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз 
ак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> < 
вија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запи 
<p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он  
бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћет 
ици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити 
 удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој 
p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље 
г изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је  
је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете,  
ог доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хв 
 не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се  
ран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећ 
е и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћај 
дице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души  
ка, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p 
к око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећ 
ш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га пок 
а.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим 
вде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> 
смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немог 
ек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сат 
дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песн 
иним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у с 
вори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестр 
 можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате. 
/p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А док 
 Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћет 
олако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити м 
ан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до м 
и оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуд 
сталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S 
n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али 
ји је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак 
ао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом 
 Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли б 
иродни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућен 
p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред 
во одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове годи 
аја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица пре 
литву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb 
.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Па 
се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S}  
 ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> 
у и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред  
> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад 
 упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">Battotchinna</fore 
ћам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли сто 
лову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећет 
рић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одгов 
 твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар 
ат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол 
ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у г 
?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, 
глу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презим 
млађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту  
јала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по ње 
љајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве,  
отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо приста 
о да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — од 
се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S 
ектуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи 
ема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуд 
о је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред то 
пи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непозн 
ић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гро 
нама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако 
, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срц 
> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Ј 
.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и п 
сетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</ 
ерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дуго 
ега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по о 
ема; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" />  
ожда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</ 
 коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише прил 
> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</ 
јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „< 
ији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему дру 
арштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га 
ане?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш 
.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водит 
с је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке гроше 
вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у ка 
н чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према п 
ње Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спре 
ујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p>  
случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала наро 
но чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и 
отпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икад 
а личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују ј 
реда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити. 
 његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се 
предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} 
> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој погл 
ајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, у 
о куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за 
дан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; 
з разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао 
авио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мо 
са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та  
 о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београд 
разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно 
<p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као 
же добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у  
ко бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека 
рских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о 
ије нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би  
преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, ко 
 он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скр 
оји ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на 
о у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнеже 
али.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено инос 
о, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би к 
х после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја 
.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госп 
ничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без ства 
јевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па 
развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има 
се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и 
ите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и  
вуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а ма 
ближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине 
 Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне  
а; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом на 
о оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога про 
 дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S 
енике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њих 
еђутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у н 
 средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно 
ко.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћеп 
} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} В 
 младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим  
и, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; 
тко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија ж 
таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чем 
г своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме ча 
но начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпа 
лу између оног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбин 
висити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније с 
с; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја с 
ехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићеви 
о десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; 
тави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмет 
у се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне 
сански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; о 
и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутк 
руге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; о 
стор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту 
 туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на њего 
 трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше 
и према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчи 
, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са по 
роговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам од 
осподине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чиче 
предак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала 
му?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би 
д.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога литерарнога жи 
 је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији 
шао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми нарав 
ка, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија 
оклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољн 
ме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову 
била.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре  
им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пу 
p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности 
етући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погл 
1" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног млади 
quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по  
о почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и  
к, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем све 
Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p>  
ма томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њ 
е спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међу 
била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа 
вантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужн 
— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко 
уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из све 
, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и 
мо хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али вр 
ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола 
само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој са 
те нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата мог 
која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску ст 
> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; 
 било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињ 
ола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше ви 
а моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време... 
>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се 
 се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p> 
свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушал 
.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он 
мо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом н 
мислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да 
ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била про 
„рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то  
ла.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у  
о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише 
уку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, ј 
ити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око мате 
Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочит 
вет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тр 
} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су  
аму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече? 
нио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb 
ликога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се ут 
 руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако 
 условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p 
ну задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише 
и само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, н 
па, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе бил 
, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике ј 
 идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвест 
оју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем с 
м месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто нам 
>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да 
очело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинк 
211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час су 
адох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам  
<p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељим 
о немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Б 
по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гл 
г светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесно 
ешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће 
тим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где 
<p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p>  
д судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан неприј 
 треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али  
 не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. 
а с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — ре 
познатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећ 
могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан 
 он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, к 
 био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} В 
ли без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— Н 
и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као х 
а ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињи 
илици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли с 
дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвес 
 сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да 
ије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему др 
не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи 
ајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спа 
о слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Је 
нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвра 
е како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, би 
 — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p 
ен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.< 
чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео 
м кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска  
 је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити неш 
и себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржав 
ад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било 
дили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учин 
и сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има п 
> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим д 
иле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Кор 
а му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га ни 
S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јев 
 наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су ве 
Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упут 
је вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Ка 
атнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца 
ла, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погле 
кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријате 
лопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> <back> <d 
> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саве 
ичнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом  
но напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књ 
и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могад 
м се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пун 
љима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је г 
о је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да б 
а вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учин 
дина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што  
S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је 
овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и при 
е од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лак 
у указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо  
S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, госп 
ребао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одист 
морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, 
ко волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични 
скочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Т 
ло да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само 
ао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирк 
то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешк 
те, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја так 
лазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и с 
ом радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо. 
сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад не 
Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Г 
ретресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имал 
и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђе 
ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p 
још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појед 
 са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осме 
ам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а ј 
, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p> 
е да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која 
 већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни п 
 годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновиц 
у некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у с 
 интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њих 
том других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи 
ридружио доцније најтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео 
е приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S}  
.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је ви 
вом родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби 
ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му  
вршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било п 
, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте за 
тку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женс 
усти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде поди 
крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} 
гедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја нарав 
трани овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, 
 огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепел 
.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуљ 
е управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он јо 
Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" 
 Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, п 
 гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној гос 
ја овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам м 
S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то мн 
он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> 
ивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори најп 
 она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне св 
шао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сач 
а молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидн 
вај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упр 
ице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли бол 
ило баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, 
ајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га неми 
ла си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стр 
примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре 
штеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистр 
, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка 
 што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, ка 
равњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог стар 
ас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, и 
дино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити  
им скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на ов 
ћност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и приб 
 они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу 
у, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле кро 
и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђу 
а или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учит 
 је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене уж 
е у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а не 
методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, 
.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Боле 
зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> < 
S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини 
оштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбр 
марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што с 
анем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, к 
е, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако в 
</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</ 
ах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им на 
ди.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у 
{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била све 
ло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састан 
/p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако у 
и био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти с 
та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточи 
ца помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се о 
шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присе 
у и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у  
ст, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих дево 
волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p 
ну онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити  
>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не би 
ешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ва 
 великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер 
м само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се 
разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље 
 можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер м 
ма Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па 
га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост 
одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихват 
али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у з 
нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жељ 
ћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би 
а, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, 
ањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несре 
лио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја  
 број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању в 
ли, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да  
а српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управ 
.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о  
и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој бра 
м је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатн 
иве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушао 
 говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S}  
да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство 
 могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павло 
 дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена вис 
 одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хте 
 сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно 
шкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и 
им, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> 
ринско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то 
новна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и  
ем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то та 
мом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав с 
ње у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић б 
а; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стр 
алу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натпи 
стила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазна 
е мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој  
н ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. —  
, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ра 
 говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико п 
у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли 
ућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што г 
вле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— К 
 Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је т 
е похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да ниј 
о потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Оп 
азати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Срби 
, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазит 
тојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми ук 
ре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао  
овата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{ 
тор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је тр 
итоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчи 
ичности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом. 
трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад с 
, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а ов 
 <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она 
аденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ ј 
ара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи  
е, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље д 
чајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свир 
анашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне 
ски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поре 
и овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— 
> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.< 
ј ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигат 
огледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом ист 
/p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му к 
стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем да 
довиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до дру 
, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мо 
д не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само шт 
 преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако 
у са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и ок 
а. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је те 
 ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији о 
 тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.< 
рато?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p> 
то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама 
м, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> 
 омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се 
вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије и ост 
неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павл 
сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, к 
а сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже 
Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа 
 Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припре 
м њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у о 
женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато 
8970_C1"> <head>I</head> <head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати,  
.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што 
ежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријо 
а, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, стра 
је је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и п 
о.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене м 
је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први  
лу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша уда 
ад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао н 
ве то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и мес 
То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто нап 
.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табац 
е само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго ост 
ља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве с 
њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучава 
омансијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се прете 
колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију 
 те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем ва 
ску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека д 
так преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Н 
урске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} 
 имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће с 
астави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био 
отркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код ва 
ајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На ум 
 То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја т 
сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још 
 се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у ста 
вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говор 
је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о 
о.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори гос 
ј борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на 
суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p 
дношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај раз 
{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да с 
еколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том њег 
азности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чин 
војој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она уп 
ше него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите,  
 <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" / 
, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, к 
а својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али 
ни она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде б 
уша.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, пре 
 Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак б 
p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавит 
 увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго шт 
.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То 
<p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар заб 
ли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњ 
видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком и 
, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задо 
 препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је п 
 слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљав 
оследње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она послед 
ривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим 
ри, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ов 
— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Х 
бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би  
ивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли 
није поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору 
хађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нис 
ма увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си о 
, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и ш 
— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зов 
S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и  
.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, нази 
м знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које бар 
ало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви 
леда, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем ре 
 Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење А 
чно напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак им 
ем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шес 
је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ћ 
 на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно ч 
тајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступови 
се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине. 
у часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S}  
ове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо ј 
разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или о 
онеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао н 
 зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да  
омоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју 
едњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајт 
Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које  
о себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох т 
х већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напос 
/p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би 
ранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана ум 
 мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале  
је одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео 
ћаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку 
а), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са 
спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки  
 отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролаз 
и за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба. 
 и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати  
 од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите 
 коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не  
а његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда мо 
а и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</ 
, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једи 
 потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говор 
стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да пла 
ном под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је 
 неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша 
 титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или  
ф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могућ 
тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад  
 <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене? 
ад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лук 
дне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добр 
оцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још  
кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо оди 
је имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао 
а!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје н 
 је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој с 
еко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти с 
што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо 
ве власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим,  
 стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зн 
 према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се веже 
на по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа 
их тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим С 
са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гр 
о бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио 
мећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, к 
е се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није  
матрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у  
у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам с 
ина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за  
ма се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непос 
 најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удру 
ао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом с 
и, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан до 
ну брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у  
го школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што т 
> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на 
х огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у 
 хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте сп 
 њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијег 
најете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им 
{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим заст 
.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; 
дјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу око 
и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу у 
, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па п 
о она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други  
а га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Ни 
је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пре 
о је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, 
 отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско пре 
пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки њего 
p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отид 
м, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под цар 
ткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава д 
а Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда  
ме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуља 
о остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на 
а ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се  
 и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subSection" /> 
, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саст 
ини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђ 
 наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и н 
је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла 
 да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим п 
м дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене з 
ам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу 
Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер  
лаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре с 
урнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не з 
...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> < 
а више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред 
лике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то  
; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’ 
свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> 
<p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршен 
дбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} 
римате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— О 
 Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек 
Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S}  
искусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити  
р за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време 
зује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме уч 
<p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се  
емирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи к 
ри:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој < 
одине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако звани 
срећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; 
рећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јан 
но ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног свет 
а Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Ал 
ти оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију прос 
рство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са  
но се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да ве 
Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао  
</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> < 
 улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ р 
свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја пр 
епотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је заним 
им очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша ј 
не доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>—  
 останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест 
мства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слат 
аванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао 
то сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопш 
ти.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Пар 
вота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p 
 Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са 
опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не ув 
е несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; в 
он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на л 
p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</ 
 да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац  
 Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим. 
мо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што би 
ити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле сед 
а?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке  
остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> < 
им дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињо 
није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте 
.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај  
а, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих 
знате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразу 
"226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак вол 
у набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А  
ше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке  
да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте м 
ља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, је 
Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на п 
једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита 
вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и 
уд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она бил 
 сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби. 
 изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад 
врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствен 
адићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S 
,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је в 
одине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нуж 
 не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање,  
клоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве д 
и.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, про 
је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа  
дне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе,  
стио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљ 
говори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам н 
прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме ж 
орба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које 
авлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тих 
енске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Нем 
то до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш 
S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема  
{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле пра 
<p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> 
и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да 
, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Ни 
нете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико трен 
 Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И 
иво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано 
 ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви 
оћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да с 
 рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну 
 рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га в 
 је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам  
 неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони приј 
 сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову,  
p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учини 
е прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам  
 две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните  
 мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S}  
S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни млад 
, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мој 
авле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да  
>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити. 
арске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога ве 
ма још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да та 
в савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислит 
још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за 
несе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро м 
 као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све при 
ко још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шт 
ини, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу;  
мбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати сед 
:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очим 
 синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска по 
имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То з 
 <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић 
ђо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p 
 свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p>  
сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упозна 
осте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо  
го ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} По 
 жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, к 
 напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још ниса 
/> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе 
вестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Доша 
— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одрас 
 Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упут 
, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и н 
/p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним н 
лост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у ва 
ободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту  
а осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како 
о моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрп 
 Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо ви 
ш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> 
 сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздра 
 и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили  
 се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести ос 
а.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам 
је за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам  
и, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особи 
о женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је мл 
и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти ј 
едио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разб 
још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако нема 
ато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слу 
степеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити с 
огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, мож 
 преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао  
ун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била с 
ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом 
 <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једи 
оље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога воли 
боравити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и теб 
а сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега по 
 мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао 
ахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако ж 
ају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да ст 
е, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме,  
у са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш о 
о изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Види 
хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да  
нда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да 
</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, моли 
-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и дру 
мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> < 
е ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи  
p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и  
 задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Ч 
о), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је св 
прости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и  
о бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубав 
и прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта 
 још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— 
е не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потреб 
.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас позна 
 силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних к 
вирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у  
p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</ 
ро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Нев 
сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у  
ше одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловал 
а ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнеми 
еване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњам 
и и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио  
ко је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која с 
авила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Ка 
јете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осе 
мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај све 
сте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} 
оворим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам,  
нска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p>  
дије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство 
еној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зн 
ујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко врем 
дније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је  
еља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нуж 
војих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Амери 
жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, пр 
 ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то је 
 мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p>  
ари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пр 
свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи,  
одно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у  
, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; јед 
не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га ниса 
волите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једно 
д ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— 
.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији о 
до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила  
да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам 
 писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи,  
ем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, госп 
к слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са  
</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има  
 чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> 
 твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати гр 
е?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским 
могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоће 
ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зат 
ече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару,  
> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам в 
амере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> < 
, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се ст 
а.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи бе 
 устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом по 
ба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој 
уњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</ 
ихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете  
ништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обав 
/p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млад 
о је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно 
кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам и 
е ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— Т 
<p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам доне 
Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> < 
p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје гос 
 госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то  
м или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрен 
гнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</ 
 вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Аг 
Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отв 
ди како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтер 
 <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>—  
ј пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>С 
 знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговор 
 Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказ 
 или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде порт 
.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се бо 
е на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да 
селији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и  
ге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се 
нати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим 
Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се мо 
инила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама од 
му, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да  
 једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расп 
ого у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S}  
од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих 
p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша  
 могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако т 
ићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала уме 
ћним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав 
"92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудн 
 његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близ 
ати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, 
 грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица 
у и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити 
> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву в 
дговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо д 
цу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу ј 
ју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече 
звала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако ми 
 си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</ 
ћања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није 
лицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладн 
и оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато  
оју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам дру 
мо се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору 
, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, коли 
одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, —  
удо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропал 
p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, 
атио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле 
и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најпле 
 њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у о 
у је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И н 
 хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете  
/p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>—  
тиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p 
се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са пол 
уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да  
ко мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим  
 неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте. 
 да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде  
> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли пок 
ени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио 
грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје  
ор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио уста 
ености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћа 
ака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена 
е са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што  
 <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S 
{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну 
ћ.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога нема 
тим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не 
 сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> < 
 <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— 
 Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За  
а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја са 
одности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијук 
.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади ха 
већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом госп 
ажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд ј 
шла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S 
 Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао 
о она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одриче 
— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p 
сује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде 
поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан би 
 се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући. 
уству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са гос 
, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје 
 ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} С 
мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много  
сим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша п 
оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаж 
е за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то  
синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао 
де, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју с 
а се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="29 
лу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем п 
<p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, то 
во на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за  
и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле 
} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите 
чко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш 
н је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то 
и <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— П 
 ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање,  
— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и  
 кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер  
 кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па  
сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зов 
 не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако н 
ду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не  
зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам 
аје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потр 
климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито цен 
вде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам  
са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, 
но што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опор 
.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не на 
 бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу од 
ни обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Н 
е да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз  
а.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p 
<p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> < 
 ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећ 
ј, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, ко 
один, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најп 
ом ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам пра 
бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам 
питате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена 
 да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам 
 затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто 
а оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре  
човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито  
на невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згод 
станемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, п 
орио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - пи 
важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико 
 се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти 
бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p>  
 и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло,  
 а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знал 
 /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар  
је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним 
, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судби 
је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p> 
у, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражи 
м своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака. 
иљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до 
ворих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од че 
твари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити 
е, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзи 
ји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу в 
читељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из о 
о; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S}  
аш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то 
ебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S 
Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се врат 
Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне 
са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да  
љих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их,  
женства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и ужив 
ф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ов 
тите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није пону 
е, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја зна 
недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице,  
ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могл 
 којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћ 
сећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатиј 
разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и 
} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако  
х људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом ново 
оректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мај 
та је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, а 
и смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, а 
 лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају  
у не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да бу 
зволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у 
ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часов 
 час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; 
у моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног све 
саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о т 
у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душ 
одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бри 
 спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине,  
 — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђе 
слим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</ 
/p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само 
ица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нуж 
та.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у к 
 Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али 
 у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>М 
ну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле 
огли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са  
јем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви сва 
бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да ва 
сификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне и 
абринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, 
 човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте ми 
ј текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза н 
сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и  
престано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела  
} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама 
ише и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати,  
 <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. —  
ркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна 
љива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</ 
 обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још  
шу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа и 
пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се са 
а се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дош 
р обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твог 
лаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте д 
S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би на 
прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је ру 
е најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуд 
дговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју  
е усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погру 
вечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни не 
 ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, у 
кву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме 
/p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукају 
лава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</ 
> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се г 
ај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро суро 
Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p 
"117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодн 
рио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица  
ет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p>  
<p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — о 
ише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном 
еност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за 
о је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, т 
S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове 
руја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претв 
ерења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> 
..</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> < 
разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени 
<p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је л 
итачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај. 
чима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивос 
то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш сп 
једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њ 
ачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не  
са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здр 
ко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— 
</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, г 
има ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише жели 
 везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и  
рофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примит 
ојешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге 
а љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам о 
 мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркар 
м челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Ве 
тпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна  
дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па м 
 виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли  
одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било 
е заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; 
а, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, са 
им рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; слу 
 ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највиш 
малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам јо 
 Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залог 
а?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускли 
лики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу,  
 Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно по 
стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме  
е знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је 
в; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни 
 заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину 
ам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Мил 
То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, госпо 
 у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате. 
а и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опре 
о.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уж 
ку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна на 
ени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињ 
трес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде  
еостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ру 
рим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу 
ући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се од 
 суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој 
ито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи,  
 више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> < 
ш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти  
са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку 
> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са тетки 
шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} К 
ошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одма 
ј одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако па 
оја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на тере 
сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бит 
р њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време прола 
а озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за трену 
моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чил 
м то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="28 
 као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш суви 
за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам 
и ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам в 
којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове наро 
Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица  
ову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да са 
стављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај  
више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиж 
крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господин 
/p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине м 
о бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много 
Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињиц 
м вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: 
к.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предус 
о сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— 
ли то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p>  
але ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме  
егова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Па 
е мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину  
војити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, реци 
еко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите,  
нити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у 
p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем.. 
> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила,  
 то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одго 
колико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{ 
— Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће,  
е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао 
{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би т 
им, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до 
удно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се  
а се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато пр 
реда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође  
 Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам  
по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се из 
ици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“) 
 покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотреност 
рође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, 
S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гле 
 изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и по 
о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.< 
зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици и 
мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојо 
а.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се п 
на стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последњ 
 скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S}  
 Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињи 
о хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— 
 доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S}  
ут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p 
 да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господс 
, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А на 
 улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестино 
и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у о 
о пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p>  
а ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер м 
но, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у не 
 устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобр 
ош тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна предс 
 ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње пред 
авио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетс 
, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспе 
ведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шетал 
н је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећа 
У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било чети 
n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хо 
то онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам  
е увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступ 
 нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павл 
оже ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помо 
 ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то  
прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује кри 
на врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, и 
зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет  
тања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је  
е злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а су 
 крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде вика 
а.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над огр 
сну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивен 
учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица до 
 Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које 
одсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} 
ање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам к 
ас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quot 
 Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из л 
ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се  
а, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жи 
ба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти: 
, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У  
 је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Ду 
 имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — 
p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви 
човечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари бора 
је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би с 
ољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и у 
 болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај  
p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицо 
ј, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступ 
нила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{ 
е ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица,  
челни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим  
лавноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуг 
 као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу  
пак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео св 
/p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, 
ј другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по 
<p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па 
а сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу л 
итељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Ка 
у само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са ваш 
вори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајни 
ј муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу  
ан, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на  
у, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево 
 је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у 
о мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио до 
, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио  
аше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега гла 
е, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније тал 
штене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p> 
ме?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — обј 
е од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, 
а и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју 
уду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у кој 
е.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди до 
огиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натр 
 <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетк 
ратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p> 
тересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног б 
p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви  
ече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао 
ђа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па 
в био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господ 
м стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{ 
 врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним з 
лику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И 
ваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим прил 
е могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</ 
инцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип о 
ан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и  
t="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, ниј 
у нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</ 
{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале 
 <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је 
.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да 
га литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак  
му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врел 
ли што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за 
има, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морал 
то живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом 
, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја с 
их, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{ 
има.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, зат 
увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шт 
адим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле 
а и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час помену 
сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у м 
 му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг 
 и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су 
 бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обаве 
едно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало п 
д њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих стран 
д га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две 
" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она се 
се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господ 
_C12"> <head>XII</head> <head>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површ 
ЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>С 
м стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у  
ди, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим  
ославље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам м 
, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком 
subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гр 
reign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је 
 како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли  
?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам  
на тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p>  
кати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити 
огодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом 
са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та 
 жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада 
ћа при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</ 
 Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти зна 
 познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га  
ресантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она 
ош истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором  
и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n="33" /> <div ty 
S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јак 
улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— 
е оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да ис 
згледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало  
t="subSection" /> <p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо о 
је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутр 
ар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста бе 
 Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово нап 
половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је  
ким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим с 
р и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улиц 
асу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвени 
 јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим 
а све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи до 
 глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф да 
и.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано каш 
нут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо  
ојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.< 
 саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p> 
дне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах 
ије нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, 
има и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и ен 
 на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо блед 
 између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на ун 
олагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, 
а лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту преки 
јмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигр 
а на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што ј 
требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не з 
увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је чит 
.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушала 
 столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави  
лизу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће 
>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да ум 
сти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опш 
дова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и 
ли мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше 
 вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p> 
иво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу 
а?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... 
дина, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Су 
на разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам. 
шило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S 
ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не изб 
и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p>  
е грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да по 
прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам ск 
 поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми го 
епрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> < 
р онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и ве 
уза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му оду 
p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава 
p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да ј 
дано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не мо 
о и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њим 
духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не 
дал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа нео 
ким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господин 
таде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то 
 очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није х 
ња, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље о 
от везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очај 
ао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључ 
гласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма 
о ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p 
о нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— П 
p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој дого 
види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада 
Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзи 
тра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао 
 лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог  
} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не  
подине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме  
своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске одано 
не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста зама 
, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, проле 
 оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима ј 
ри, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" />  
ко ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљал 
уст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више  
не.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох в 
 и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне тв 
и преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремај 
.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био 
 је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калд 
вим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, 
p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности 
м представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро  
дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ два 
ване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у приј 
ословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао с 
ет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за ње 
<p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у ред 
а се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето  
онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да 
очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то п 
емља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био  
и, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети 
г, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприр 
е породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у 
рави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутн 
 му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, о 
евена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђ 
тојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлиц 
ње ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љу 
сли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.< 
 али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком 
адао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијонал 
 својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказ 
 где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се оби 
у да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од т 
 трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узруја 
а оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову м 
га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>... 
раљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац реши 
не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које посто 
им младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госп 
е знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њем 
 био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да изд 
плином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обри 
ато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на о 
 продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — 
рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S}  
е чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли д 
lestone unit="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, д 
а!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је  
кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позо 
едао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђ 
шта више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе ц 
јатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> < 
 боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико 
 овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и п 
 издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну нед 
ти, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да 
овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са  
 политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београ 
 лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, п 
а се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну  
јом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада  
 све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили 
ле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Мл 
>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Меф 
 поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>П 
ликога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе зао 
је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће;  
ах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што  
ала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког 
p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога 
 /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</ 
био је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у 
 је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стид 
запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање он 
, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он  
кујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут ње 
емирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем  
 Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што 
јући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беш 
S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова  
о такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, прибл 
бијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе 
ти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио ост 
pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима 
три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђива 
а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што 
а учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са 
тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p 
S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У ва 
дио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да и 
p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али  
Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, с 
 са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим  
 уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и 
ало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S}  
дном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.< 
ви да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле би 
није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојаз 
амо позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну  
ко <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо се 
а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у 
илике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај мла 
оз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кр 
и много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за др 
Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јављ 
љења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је 
етли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежал 
у руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља п 
рзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p 
, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љуба 
ише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ah, mon Dieu,  
 једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројс 
На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је  
омишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити 
слити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јевреј 
је био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млад 
ије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем 
ако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да  
 да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, к 
ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг,  
е најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих љу 
њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то  
ивоту.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Ја 
и једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако 
ћу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилује 
могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити н 
ота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних наро 
 на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да  
?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због  
 По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и 
 дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазна 
дврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наг 
вори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p 
.{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пр 
кружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, 
хунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</ 
 све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је 
нио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је 
 ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му  
ј простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је в 
сла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p>  
авим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица т 
носитог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се  
јанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p 
замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасви 
 толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој ку 
 је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то 
странства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цур 
то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна  
није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских  
ати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар  
 са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — ни 
тоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, о 
е трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану парт 
стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сн 
ћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући има 
 заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повере 
егињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф.  
јци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито 
х ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после  
погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле о 
авала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта 
 и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те 
ли нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами ве 
јанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам 
 и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се т 
, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег п 
е био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису  
како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано ја 
вац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Држав 
 по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине вр 
 оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши  
ави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви 
 ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p> 
ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под веч 
у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вин 
и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... ал 
Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци 
ао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне о 
довуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прил 
 говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћ 
ћ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се  
е горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> < 
спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на др 
 и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој  
 урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и покол 
метно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мај 
Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило пр 
м несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{ 
рубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевс 
о је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женск 
Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за час 
појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чил 
емљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво зам 
ш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забра 
звала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући к 
о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у с 
ика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав,  
звршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што 
атељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>—  
позна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са сви 
— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га  
ого говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколик 
оље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинч 
 наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>—  
иљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа н 
болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић,  
, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у п 
 да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавств 
, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S 
уд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме  
 Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зим 
рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана 
 то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није,  
 је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих ин 
о доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпо 
тисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуња 
а је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам 
да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба с 
анковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га  
.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој мо 
ала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> 
тицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов оча 
гао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић? 
а и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око ус 
не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере 
сад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш сл 
удем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате 
{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите днев 
/p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које 
вити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, о 
ује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p 
p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има дваде 
мо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју  
 женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих  
слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанств 
аз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... з 
 начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам по 
</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— 
вим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом мест 
кав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што 
одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да 
нуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати ра 
лаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једн 
обрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" />  
е пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узруја 
леда задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од ње 
е то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више ниј 
чивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиш 
лити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се прео 
 и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напу 
рена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођ 
човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћ 
постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се 
даљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то филосо 
ачава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још стар 
ј одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, ч 
е тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не з 
ме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стај 
ње укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом  
 тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки н 
замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у 
лом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је  
осподском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је он 
бу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу изм 
и нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле 
а мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакл 
ћ јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави о 
ту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина 
, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климн 
леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се ск 
ДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се пок 
одином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој б 
 да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно  
мо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржал 
<p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву  
ек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје 
.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у на 
н Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо срећ 
/p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на  
прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете т 
 учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а ј 
д да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад  
 <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и изва 
е се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „нач 
грама.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени 
е ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао ш 
е грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би  
елела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо у 
тао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S}  
г новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и вра 
 глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледају 
 пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по  
 Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност з 
оздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој п 
} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му  
самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љу 
вој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама мож 
о цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понек 
осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак 
а у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога ж 
пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао  
в, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао  
Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено  
било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Б 
дне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика су 
ом сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност  
ж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> < 
, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност своје 
ду и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико  
 упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">A 
ушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>В 
дешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети м 
тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако  
налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније. 
Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да с 
p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два де 
господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" 
дружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни он 
укну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно. 
p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покуша 
на мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете? 
есугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се 
к греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохвати 
 само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се о 
до показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом За 
 из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала н 
кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на п 
авину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сув 
рисутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странци 
јем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стев 
не, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађ 
, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо 
естанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље н 
овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а 
азумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашња 
>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап 
 мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, ј 
<p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане крив 
спитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотвор 
ј сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и предс 
ју.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> при 
достајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила. 
p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осме 
акој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној н 
 предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n=" 
екаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Пон 
дила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.< 
затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најз 
едан део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном тех 
 јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; о 
ву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи дру 
, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p 
на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и 
p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p>  
офица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни м 
ечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је це 
и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се 
и нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и  
тити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је с 
право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је  
ила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и 
тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточе 
 шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Пав 
 дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама уз 
ено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђа 
опи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противно 
ну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад ни 
/p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; фра 
ку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то 
којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује тв 
том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не т 
и да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај 
 и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> 
удимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и у 
се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било н 
 молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Вер 
кцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не м 
вилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она  
грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по сви 
помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно 
о појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој б 
, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при ова 
ам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте  
затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка с 
иђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш 
тавити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је 
ури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепе 
 то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је  
ла у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са  
— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и  
е сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тр 
 на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и и 
са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо пов 
ијоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> 
ру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече ма 
г положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{ 
очела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде  
е могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S}  
одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу 
лу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ћ 
асила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави 
S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> 
ткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или  
p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према п 
ају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а та 
> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је п 
 кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живо 
<p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је  
>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малол 
 ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Г 
ије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у вр 
ко вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из н 
ела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну пород 
ић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком ин 
жљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом з 
нула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године 
ма, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразме 
 им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развиј 
{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобз 
!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне 
овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање ста 
егледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим 
{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и 
 испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на  
нијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ п 
е преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; з 
ичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше х 
Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, 
м газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, 
ма.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак 
но стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млад 
атер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тр 
.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине 
озор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја у 
м, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод  
 удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— 
вијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стад 
 без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бој 
 узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а  
 љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Дол 
заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико 
ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва  
тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина  
им зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за  
у и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том трен 
агао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила п 
ада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим на 
га је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и с 
смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју 
ла као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покри 
 била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој  
ле ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједи 
раџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи. 
а е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али  
> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p>  
ође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} 
то у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до с 
мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љ 
у никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у  
офица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз ова 
асположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан ра 
овори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозниц 
 као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем раз 
рочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвече 
то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у њего 
ху велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично  
 на неколико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало др 
 живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армониса 
ад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симп 
сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту 
ој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на н 
 али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко п 
 кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетије 
е још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколи 
бе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> 
на је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја  
можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи но 
, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који  
ш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потра 
перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле  
рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на  
освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну с 
ђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости,  
 душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доруч 
 питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју 
причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Краг 
— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама 
то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у 
ма она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не  
бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видит 
обни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душе 
што више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна нев 
м, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерн 
 живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанста 
ији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сад 
ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће,  
 Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} И 
мо ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем  
еручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала 
ка неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати 
па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и 
 вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што 
, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то ј 
но која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде. 
тим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да  
/p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} 
м је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је в 
узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а гр 
ој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или нес 
<p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите  
{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота  
офица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не ва 
ла најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSection" / 
ју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није д 
 Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Гро 
 морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме д 
рајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане с 
м двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над 
чна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} 
ош живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млад 
е трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на 
ер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним врати 
 већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, 
ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја пов 
p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S 
лод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих п 
о, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шетал 
ћом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао сво 
ва да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро в 
напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим  
у са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Из 
у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погл 
и прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да 
ече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спава 
ч или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да п 
е.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетно 
 затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам 
ога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега 
дна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— 
S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огле 
 Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се  
:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада б 
ћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће св 
/p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињиц 
 те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекр 
вори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам доб 
вај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде ште 
бог своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад би 
 писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<fore 
p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— 
тен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загр 
у?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто 
радом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави ма 
63" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да  
мљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири само 
 пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселил 
о.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам 
ри, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи циг 
уштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај  
двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајк 
p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S 
а у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> < 
 куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнем 
воме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добр 
дговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мр 
<p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим  
</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви 
рву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</ 
породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али  
/> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — 
о исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне шк 
 осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао призн 
зи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које 
и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше  
питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико 
, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост 
 не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако 
stone unit="subSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди 
лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, је 
га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо от 
трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам  
="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при  
 салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се пра 
ица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> 
е, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Стра 
 или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута 
о сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискус 
и, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његов 
уморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити 
 мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренута 
ам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова  
е ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега  
— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле  
еме; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви са 
рни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну доб 
м; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се 
буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцк 
 је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало,  
а стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која ј 
раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} О 
вади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и  
е учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се с 
рати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p>  
е и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p>  
 соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Н 
foucauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пр 
ро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме прев 
песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и реш 
све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се б 
љење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протера 
{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поре 
ирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректо 
ором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога 
 нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{ 
 може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како б 
трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, ка 
залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када ј 
интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове,  
 опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се пр 
ету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доц 
здух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Па 
ић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријата 
"subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на  
— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; да 
ћу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мај 
ра да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики т 
ла.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију 
ија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам 
 велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао она 
ати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење  
и купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замиш 
216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он 
и стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уз 
ко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети 
вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се 
о овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак с 
, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а 
 мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му 
дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности  
иваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео 
ао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мис 
о уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозн 
идео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у 
аја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у глав 
— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу. 
ачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господин 
кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад 
онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него суво 
јајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним пок 
, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То б 
тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне 
под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са 
уће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она п 
 се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно п 
агање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних ид 
 се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана,  
и ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три не 
на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да в 
 Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на нек 
 његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак  
те како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па по 
размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још 
изор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Пар 
издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је 
аноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој де 
учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко 
преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{ 
топија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа 
е долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које 
а и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први 
ундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим 
и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да ле 
дела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге и 
сећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико 
адмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је зан 
је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулиј 
и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине с 
није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео 
rochefoucauld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Ја 
. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме 
војим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морал 
а које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се о 
уби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола п 
ренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, 
амо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, а 
амо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му ј 
 и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће. 
ади: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Је 
по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, —  
дова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као  
рну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ћ 
спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помо 
 да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све мо 
клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћер 
 /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Н 
чај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси п 
узданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задув 
ком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскин 
остих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, има 
у, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка 
омиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне з 
за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово 
, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у св 
видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво ос 
се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у ч 
e unit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручков 
немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту 
ејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је по 
, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским  
бјашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам  
Monsieur P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се уп 
азна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, 
 <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лека 
ом потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога му 
ба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{ 
са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, 
арочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са 
лудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S 
ре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнести 
ично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу сво 
о обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одјед 
> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помис 
>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је  
 <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као 
еш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево  
 механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са 
ојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повез 
ште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао ј 
учка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала  
оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је ост 
ца држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, ни 
> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим и 
а вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га 
се од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуств 
Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама д 
 госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угле 
 се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мо 
 <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са 
није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друшт 
исли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milesto 
S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је 
на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је  
м јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на з 
о; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} С 
оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мај 
 а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку  
дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у  
пску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пре 
 а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по 
и му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се п 
ини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p 
а глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <p 
 <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркар 
зненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки проз 
о корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту наш 
и врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озб 
у посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову 
на трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га  
еза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов н 
ориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам  
зрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали 
ба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потр 
оследњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под вели 
а у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак  
 дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолос 
м какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одгово 
у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва ч 
 Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одгов 
ушу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних сл 
астави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као култу 
 не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом р 
у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> 
о је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толи 
осподом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих 
ао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S 
ју двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} 
васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у  
и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућно 
у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још 
н слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Ј 
 писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест. 
ије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе у 
ични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њих 
и беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлиц 
управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад са 
ене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ  
 што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобр 
диш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више 
врженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </q 
е.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је на 
 се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће 
te> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у рас 
инчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чу 
ао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и  
.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добит 
ла и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка  
>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је п 
свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас,  
ати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} 
ици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, 
равили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а о 
То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет и 
а, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p> 
не када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био  
 ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново 
адим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно  
утака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="32 
о, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се бр 
ворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило  
и уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о  
г калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је 
о...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распо 
> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73 
о је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био пр 
лушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчев 
milestone unit="subSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега  
ва.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио  
 судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично 
вим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шт 
ад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони 
 видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</ 
ије био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним рас 
{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним  
иве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофич 
треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на њего 
 омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказал 
а друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ус 
очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са  
ћни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим в 
дила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показив 
то сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске накло 
ија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту има 
ече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, кој 
избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове,  
родужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са мл 
воју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груд 
амет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која 
буче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она г 
о па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу  
лико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи стар 
 томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; 
вање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену  
знатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати 
ица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p 
ма штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро зат 
 што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем р 
ти... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Корек 
> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да там 
 јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> < 
 састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је ч 
је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопш 
 гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и ма 
ју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицаје 
, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан гре 
лом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Ч 
а она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да  
и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече 
дох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је тра 
 што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао 
p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто  
 (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе  
ат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар каза 
pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према  
д руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије 
шане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, ут 
нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Па 
 краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, о 
е оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењ 
зо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена  
а у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане. 
 сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој  
о за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада  
атови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче д 
цима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке доби 
 се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S}  
ина престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S 
р је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се у 
одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велик 
 зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до са 
аглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намење 
но света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друг 
е, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао 
чима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ћ 
ио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким 
дном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине 
зговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себ 
и је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начи 
</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да,  
то мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је так 
аних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, 
 да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</ 
ретекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио ко 
а отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краљ 
та Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молб 
тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао са 
зо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</ 
тила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стица 
 живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви  
у.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — реч 
рним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмара 
ју, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, 
ло божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако  
ти.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се рас 
 и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечи 
стим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали с 
е породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви  
удим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павл 
 Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, 
умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено нео 
му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То  
и и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто рад 
ли у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" />  
гор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу вел 
 то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти ба 
агоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Аг 
мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући 
је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Ш 
 Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је 
че овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим 
ем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и 
једно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знат 
гуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли 
; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога 
d>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их 
ку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те в 
 друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас нек 
нчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако 
е да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, је 
/p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>—  
“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може о 
е?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа углед 
а, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим  
ај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим 
е свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир 
 и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано 
ињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p>  
 Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</ 
том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када ви 
а по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, 
нек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га 
— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, је 
нска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Н 
 каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозвол 
о ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак 
p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били  
ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор 
а презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га  
у вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбаруше 
лађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{ 
јно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у 
авало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој с 
 овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво преме 
ви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p 
ом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића днев 
 да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики  
шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, д 
 побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног му 
 достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, 
већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n= 
е.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен 
много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке д 
оректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у по 
ко-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на култур 
и старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} 
реја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона 
 и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су 
и душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице 
p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо 
p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад за 
вине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремов 
ом, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се ра 
ице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павл 
предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да 
n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир 
ираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права  
метио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима 
затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се п 
 — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало во 
кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору изме 
, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и  
ља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће  
то питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Ка 
ео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој м 
обици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао 
искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је св 
сла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустав 
икну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да п 
старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, 
икама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p> 
ве, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопал 
пођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на 
мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбога 
ом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш 
одином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да  
огнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом про 
хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе 
тарац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, к 
ну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каван 
ио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> < 
 рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино 
/p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог 
могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања 
ија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба к 
нији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није  
ју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је зам 
 са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо д 
твима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лон 
 Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније  
те ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је п 
живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је  
се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их 
знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— 
S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће,  
 дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовн 
а спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одго 
део сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{ 
— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми 
ти у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да 
> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођ 
ена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите  
огуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учи 
 права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете 
.{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{ 
ди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где  
ка или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест годи 
 се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којим 
ени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На т 
тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање  
 био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривиц 
p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, к 
о ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити  
ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе  
е.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим ст 
у.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто? 
која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто ка 
на је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче 
ате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, д 
 више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу н 
 неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој 
лутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био с 
ожда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном зд 
{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба 
="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испиту 
етна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S}  
.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице г 
вако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S}  
рте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли 
вле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није  
 био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>—  
 ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци 
 наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни. 
војих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били св 
прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудно 
 и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све 
{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а  
јка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си глада 
а није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко 
набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморе 
 Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам 
— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог  
к.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одра 
 редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи 
 му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Пав 
а којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног 
 вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.< 
, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер 
дине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много  
ло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p 
 прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да  
 тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом  
 начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов. 
е код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p 
еша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је шт 
по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак 
ремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путова 
необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворе 
 долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гр 
 сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје  
<p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да  
 ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63"  
 не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало дос 
о сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у  
.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разум 
посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једн 
р је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле ј 
едном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— 
Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта н 
осторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу 
 пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорн 
јте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћупр 
и седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботиц 
ам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S}  
 у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S 
тано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску суд 
ио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, 
 над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> 
њица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим 
атраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптереће 
лагодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речи 
више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам 
ало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био 
p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу 
p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Ка 
имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те с 
би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна отку 
АНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани мој 
а га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>—  
 је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} М 
е то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једн 
ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" 
ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p>  
вени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у  
слила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно шт 
Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га са 
Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захте 
ат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица  
некад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише п 
ла, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака. 
нуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а  
{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, т 
 сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} До 
е,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпо 
ма довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврсто 
ећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S}  
у или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је  
 ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и П 
{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао са 
овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и же 
о је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо 
Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и к 
 Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим ми 
ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то оту 
мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још д 
даран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је  
ђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздра 
љуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p 
види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напољ 
вну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> < 
ладог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — 
ој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка 
ца са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упре 
ица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Стр 
, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих вла 
т свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и 
> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што 
Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње п 
ашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево  
доше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — 
више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војвод 
прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло м 
утра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> < 
</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима 
и, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј,  
ва на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад нем 
а и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њим 
ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, слож 
и.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је и 
ат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што 
ста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p 
рела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била 
а вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, госп 
Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— П 
ја.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;. 
/p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како вид 
 разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ип 
Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, мил 
 судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај. 
дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Кор 
ом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изну 
 једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој 
до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи 
и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном  
изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши  
окат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте п 
 близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим 
— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он п 
 вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим ш 
четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким 
рника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире ра 
} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би 
 се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом в 
е и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански  
м за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите 
октор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он  
кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заме 
весело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже,  
сећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми  
 отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преб 
актично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су  
ш пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније пра 
њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форинат 
p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није м 
ла обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла н 
а.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, 
ла са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим времен 
 од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пре 
погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p 
радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од  
ца би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слаб 
аслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно н 
ве године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрде 
н део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу 
родицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није 
признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом с 
р; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, ш 
ања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини 
истала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и ла 
 Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера  
њица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо призн 
иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Же 
свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчист 
е спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полази 
 каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у то 
ођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би с 
е, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима 
.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљени 
м да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p>  
ли средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза 
а се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види 
анка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, а 
 приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" / 
ео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат 
ме, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима м 
спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у ле 
тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер ни 
јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренута 
м са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изне 
уна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је д 
њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а  
и у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због  
негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од н 
 слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је 
та за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и ле 
Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом н 
идело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по 
им једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрип 
subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске пород 
вор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обаси 
ош ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло 
и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскриве 
е да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снива 
ићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, ум 
му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно  
то нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу 
.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете н 
 Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами прич 
рсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пеш 
/p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од  
о тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то 
е приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је посл 
 то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг м 
ле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гл 
 Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Во 
 поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То ж 
заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведит 
д куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S}  
 са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише д 
; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ов 
ма сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирн 
живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, о 
а и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак 
gn> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек  
писао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: п 
донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: 
мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом ме 
ам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати какв 
ај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како в 
 ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</ 
најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — од 
можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — 
.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{ 
е врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, 
огуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам,  
 просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневно 
чно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и  
ршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу у 
ловима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав 
претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истер 
имо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} 
ом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевр 
кле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превели 
{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас 
p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са ба 
нства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порек 
здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што 
{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово  
е.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред с 
ц?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за ва 
 да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју г 
у, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из да 
и Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкињ 
, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно р 
их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где  
Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том кра 
мате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове  
 слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпита 
ружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" / 
пределити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он  
 писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичко 
е но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, ко 
} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен п 
уће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штет 
е у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p 
ећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему ко 
одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му ш 
енац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спрем 
ћ изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му оди 
ању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зн 
о да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен са 
руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је оде 
уцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајк 
вао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било о 
ики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је би 
а је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако под 
ме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту  
quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стој 
 признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље 
 — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову  
а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка за 
о сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Је 
његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </di 
 и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налази 
требом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „радени 
е; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица по 
а идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвла 
гли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац у 
е за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учи 
ски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фење 
ремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У про 
> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, 
тарији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p>  
 не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} 
алепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој  
аму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилик 
 њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је ва 
ветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачеци 
 ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори 
је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта 
 у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане н 
„велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са св 
 то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и  
ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати ова 
е? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S}  
зивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је 
е личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку 
ављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољ 
.. године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па 
ла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека с 
морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено те 
ебали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, 
 својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; 
и са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} 
ајвећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринут 
 он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њег 
>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Ма 
 је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је јед 
алова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да  
 да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је о 
S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; ле 
 Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђ 
се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао узд 
oreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изн 
у, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у ост 
удише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар 
су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да  
ка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађан 
 она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико годи 
још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даљ 
ост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је  
ба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу,  
здрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазни 
о ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијан 
и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили  
и из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му ј 
ајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зн 
е после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем 
јала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расп 
аље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не сп 
>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесил 
рило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпу 
ени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано по 
S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је  
врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по 
уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо 
е још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођењ 
елила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнеми 
 то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрав 
рио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то 
{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним прилика 
но у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим 
али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> 
већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по с 
римио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, 
у делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити  
} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, мож 
 сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нис 
воје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, 
н; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свака 
п у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српск 
о отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, 
ова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнул 
 Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употреби 
за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за 
ше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отр 
аде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим око 
и пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пус 
натлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али 
 кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма как 
а одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим 
 што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознал 
да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> < 
ратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са збориш 
нство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба 
е пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу сво 
тимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету 
 <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то за 
моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда 
дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком  
ну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p 
већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за саве 
 само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остан 
.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западња 
којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и  
 опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли слу 
} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али 
ћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S 
овидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пре 
е, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женс 
тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодар 
ога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му ј 
ожајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, по 
се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Из 
тменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве  
 каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уре 
стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тре 
е.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га дру 
о шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не т 
ину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила н 
Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла  
ликој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251 
 да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завича 
 станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодне 
исоко чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто од 
че и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оково 
се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше од 
ма: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо п 
, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад  
 тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није 
у игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико  
у.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност  
дели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом < 
улације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру 
дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у 
уће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њег 
раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве да 
ут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милиће 
е грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S 
ање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> 
било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љу 
сетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врат 
 ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и ис 
, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извеш 
у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био од 
 скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и  
дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хте 
ачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду на 
доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијен 
 би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима де 
лим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задово 
ге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме. 
вину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити,  
 је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58 
 видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или некол 
<p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревц 
 ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{ 
</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се  
 врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У т 
а.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову зе 
е чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посмат 
ле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је ж 
ао и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би од 
 је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Так 
о захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да  
.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки слу 
обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у  
живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао вр 
 радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше 
осао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ ха 
.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или 
} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часов 
нуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чем 
га нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стар 
ве више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допри 
будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао хода 
алу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келне 
Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставит 
ола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде п 
 <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у по 
другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу  
је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића 
има, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али ка 
ом извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за в 
а својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести  
</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се  
p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белеш 
 других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и и 
, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади  
млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно п 
е ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лис 
жи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да м 
{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са  
ка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када буд 
да упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p> 
раљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су  
 не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима  
да са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не п 
ори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Аг 
но за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чи 
ињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да  
али да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја м 
во још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, А 
прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је б 
— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој 
до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке 
су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Велико 
а корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који је в 
 оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и од 
лу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труц 
е са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павл 
ове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пуноле 
ла његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није 
 а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p 
лаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватр 
 живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под  
и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покру 
тим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници нос 
е умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанкови 
 са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад 
зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разл 
итала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{ 
је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p>  
оказивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он уде 
 пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да  
гато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу 
д сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, а 
уна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче  
 умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{ 
 себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађа 
о трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте,  
путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтел 
једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на з 
 њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бу 
ало час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то ј 
це; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио  
није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати  
еко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро на 
местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност буд 
 гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подлож 
ај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, о 
а спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим 
га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљн 
лио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обичн 
, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, р 
м друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој  
цу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> < 
рду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни з 
роткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином з 
илаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, та 
73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једни 
 боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обич 
ао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако д 
 знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским 
 до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је  
га олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше  
 десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био зад 
одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијс 
ку летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових си 
је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави.  
ного мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио 
а. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заиска 
не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери 
се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапре 
струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јав 
 истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки в 
оро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у каван 
еднако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</ 
пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али от 
пископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имал 
за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на кр 
сти није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предви 
ајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више 
била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да 
рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, 
наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са жив 
био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после 
 је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим 
i>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S}  
 загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су и 
пенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала цр 
ај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је чест 
е право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа  
је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био г 
упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску кав 
ста била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; п 
а.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било румен 
ио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци 
м код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срц 
кцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заб 
estone unit="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је гро 
да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпостави 
ке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фи 
ре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио  
тао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, за 
с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и  
тавио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ по 
и долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам 
а.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира виде 
S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час 
е Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ух 
p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све. 
риступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, 
/p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{ 
 Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан 
дузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мис 
 Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку 
ући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек ка 
ико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p 
кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Б 
де био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или т 
ни и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле  
.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p 
atz, Serbie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, 
угог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја 
/p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све  
 се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да 
тало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер 
ко да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва диш 
дигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на ру 
де у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не б 
ставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше  
> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, 
утра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз сре 
проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао н 
е и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква уде 
колико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и пр 
 ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n 
 Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча св 
/p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, 
о и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостал 
 целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије се 
ше да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипа 
упне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде 
е овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког ср 
 било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на с 
 ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло неприја 
ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему 
 у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> 
арловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке з 
, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је ускли 
наче доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом де 
 леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто и 
/p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим св 
<p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно 
вљивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек од 
ања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милос 
о је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништ 
 где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце 
што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је 
обичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и уп 
ма, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, види 
а да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивиј 
 га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући не 
е, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је пи 
 управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти 
нији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвал 
че грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разгов 
ди пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох 
о како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послу 
 у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> 
 који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен уд 
деља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплаш 
ва.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је гро 
олико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га м 
 дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обустави 
е он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— 
Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der Mensch i 
, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављуј 
орала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној ме 
је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он 
и и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде. 
они болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по 
и уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, 
ита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, < 
ане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То б 
ин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкино 
ог дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" / 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој к 
оте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га ј 
на их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ни 
ке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некака 
ш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клиса 
бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбо 
а у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви к 
доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да 
авле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете,  
ему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њих 
укао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на ули 
ељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгу 
{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи м 
гао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора 
нцуски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли п 
ојвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар др 
 и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти  
трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за  
уде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p 
рили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито до 
ом стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да ј 
сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлиј 
се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу 
пуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешини 
ежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} С 
оме прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, ил 
а је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемири 
лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао 
/p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао оств 
прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све 
 праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни м 
естанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дн 
еби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после 
амером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен 
ле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још јед 
ред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — 
х, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код  
има и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сув 
> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја в 
 о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и 
у, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> < 
RI DONNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Bib 
они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ноже 
мо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао 
e xml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио 
<p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом 
 нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али  
ри.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, извест 
ује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово друштв 
но што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у 
а државним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књ 
дали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код т 
досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китња 
тију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забе 
и.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућ 
<milestone unit="subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико  
слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег се 
го треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали 
живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђ 
 ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две 
 — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на жи 
ма повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи  
ћ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг 
имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Изд 
уговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку р 
ле доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> 
ао и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{ 
сто да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада  
сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не у 
те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче 
авне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слобо 
ађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се  
кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико 
оплом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и бор 
</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, вели 
итаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чу 
писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не ви 
рудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се  
очита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> <pb n=" 
рнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p> 
аде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићево 
, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно  
 жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још 
нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се н 
ла кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни гроф 
кромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била 
којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је 
нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујак 
ј домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје от 
о наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код  
сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправ 
 каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, так 
{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се по 
т година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет год 
ано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и  
је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p> 
 Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Т 
ца јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да сканда 
 да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ов 
ви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му  
шло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S 
твар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле 
на душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива д 
ма забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и веч 
p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p>  
ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</ 
еби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет  
рофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком? 
 што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— За 
асом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава. 
на узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам г 
она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали,  
Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зат 
родичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, и 
орима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично  
д петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало жив 
} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ 
 Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога  
ако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта зна 
то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је  
 света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме о 
ављања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те  
 великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био ј 
е на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е,  
д тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрест 
овеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располаже 
стане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био з 
а чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — наста 
артија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „При 
 у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљив 
лу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До ду 
 како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић  
а од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом ком 
 даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Н 
.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сван 
неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним о 
ише обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате ср 
> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико пе 
ћутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ 
.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области 
>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипа 
</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно с 
е неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна распол 
опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давн 
угој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам подел 
 достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напу 
дао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како с 
немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала 
али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{ 
 одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или г 
ац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S 
си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај ју 
са, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору м 
="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је  
њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих  
 је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао 
 а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо б 
аде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је 
 и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је  
е све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење  
го: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити в 
а <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима. 
 Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То 
 управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчели 
онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>П 
, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутра 
м врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер 
зимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће 
рикладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољк 
пикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но шт 
лије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро оде 
ки крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviert 
а ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада 
е у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као 
штво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пр 
већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, он 
 да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са своји 
ор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породи 
се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, 
и месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p 
ећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на т 
?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге. 
 кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на 
есет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, к 
а <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски 
е, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја са 
език.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не  
вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за  
мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се врем 
 не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену  
>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павл 
о је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер в 
и сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> 
р смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разум 
та и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли ва 
 неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Мо 
немоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно 
те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— М 
ети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети св 
дствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта д 
ш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвез 
те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с  
 стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У  
и или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећу 
ла да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p> 
о свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље 
 <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени 
у жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји  
 зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и  
/p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешак 
аме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш 
<p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у  
ла да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. 
<p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био сва 
врати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — о 
лести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар 
да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде 
о волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по  
е, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност  
азованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положе 
ма још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То ни 
сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а  
— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је ње 
 Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили 
ању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препре 
 удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А  
кавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да м 
> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам  
 да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио  
 само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак мол 
се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придоби 
тавити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена;  
да, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли он 
уди из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако 
ица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала баро 
погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај 
лим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо 
p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић бе 
ве пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са  
, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осе 
ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је 
p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још исто 
ти из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, ко 
ређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику. 
о познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скор 
нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погач 
жених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, ст 
јак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом ту 
 да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по  
и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не п 
ите осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја тет 
>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Кр 
Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.< 
 учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а 
м задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете 
 спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али 
> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету н 
гослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по цркв 
купљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, пре 
високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га с 
може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнеги 
руге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад ниј 
о Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, до 
!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја са 
ог скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику 
о свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цив 
 лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нап 
да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да доб 
 дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима вид 
извела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, он 
 на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари из 
ли нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, 
35" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова и 
 у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, к 
и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Мора 
и огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{ 
лу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и 
о живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S}  
и тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павлов 
у, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, —  
е то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбано 
ма на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и 
биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бав 
 обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао  
фице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, к 
ина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах 
едак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим  
ја. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са  
ђутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам с 
звик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према мла 
бог тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа см 
дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекив 
редлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и 
се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због је 
ност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на иг 
адашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу 
сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ 
ло до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Ал 
о што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што ј 
 се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би он 
 имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујак 
бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га  
 ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, наси 
са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и  
 обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се с 
/p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало ј 
ваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Гр 
идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> 
уменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сја 
?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, г 
S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, 
лате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних преда 
ци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама 
вито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила 
ј 3. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука 
корелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — уск 
аше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је мно 
то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректоров 
За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха 
сталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само пос 
, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега;  
издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили наро 
дсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да  
и моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} 
 <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажен 
<p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумњ 
ле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— К 
могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког в 
то нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или  
ћи дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, 
а, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећај 
 душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на  
ао она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас з 
и хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе 
адог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>С 
ледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви до 
а је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала  
алења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кр 
остите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој прир 
љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она 
, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руко 
вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p> 
и ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно ш 
а нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p 
ами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са с 
атко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и н 
 све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обр 
вет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се при 
Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта ј 
 протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна против 
памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мар 
вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побуд 
а добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Т 
ње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се р 
ца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и 
, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пиш 
 се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиж 
Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{ 
овим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најбл 
ко усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{ 
кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p>  
смо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашују 
ам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундск 
ујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка по 
ној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сас 
је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кава 
„не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој к 
угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнод 
ишта, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу. 
у у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли њ 
описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге неде 
.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почињ 
 је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> 
огледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова 
p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p 
ручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не 
 већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода  
већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Исто 
из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{ 
p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без за 
на и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу  
месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успех 
 да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} 
бодна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично  
лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— 
на.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већино 
ео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој 
ину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да ви 
вале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије н 
мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, 
га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се пову 
сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо под 
чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да  
приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајк 
је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав в 
вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што 
а неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је д 
е тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине заг 
, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов 
гога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p>  
докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад ви 
сила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот  
ј умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. 
</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино 
а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ип 
аву.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеш 
 ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И 
 о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Д 
што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{ 
гачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас 
о ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великод 
но зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући  
} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога 
ога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао з 
и није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; 
ати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{ 
.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коња 
 а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да  
 које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у 
о, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окрену 
ња — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјогра 
ти да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруг 
ји...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— 
Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, п 
— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је оз 
зно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено п 
{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прили 
вала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено ј 
ником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим 
х бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; т 
азно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> 
 посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици м 
га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана 
, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на 
икад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капи 
ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би 
њо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није б 
уздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пр 
 не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; намест 
ли пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, к 
е она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том су 
 сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике по 
 кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стој 
Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— В 
младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одг 
бољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S}  
 <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим  
ецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n 
што сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила. 
прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало 
 ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бе 
чела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан деч 
са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви  
, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом јо 
личних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на дело 
аде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица 
о заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је 
ог необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет 
 чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S}  
неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је 
з то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од  
/p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можд 
у се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини млад 
 кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, д 
гнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према  
 не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка 
} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје  
ођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који  
је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био пон 
безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја  
пштим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“ 
ва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост,  
 реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим с 
лагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на  
ајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства 
/p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе св 
у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваш 
</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако  
ектор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим н 
вот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања,  
ини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели 
 и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неи 
е посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да  
укчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, 
тим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на  
<p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n 
Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павл 
 није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} 
утите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само  
rochefoucauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врев 
одицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p 
гом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак. 
ним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; с 
а је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} 
погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p> 
 није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и св 
етину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улази 
љени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лич 
ој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не б 
> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чи 
по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци 
 донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да  
рајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је  
 права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајим 
мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стрес 
му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест с 
жи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није 
условно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она  
ног поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да 
 није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала,  
ушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећ 
ер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Ја 
на пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем;  
м да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Ср 
ред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S 
оворник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p> 
аокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се  
, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом 
јвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој 
н, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом засту 
лас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори глав 
ђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која  
ilestone unit="subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дуп 
 оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, оч 
на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан вазду 
 замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним 
јно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај  
ријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао 
 званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својег 
Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби  
ћ око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама 
 симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благод 
е (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим,  
исте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Над 
ије било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност оси 
, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи с 
е под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p> 
ељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољ 
Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо  
дан долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати по 
 једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је мож 
 вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честит 
 једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора за 
е самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарск 
г тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролаз 
ао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад 
српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по кој 
рао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у П 
ечно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан сту 
 ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Види 
— рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" / 
есвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко 
о са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> 
арати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непо 
а, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> < 
ог лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су  
му, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти на 
ћан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању блед 
ободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него  
у и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљење 
 ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже. 
ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плав 
ер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло  
а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се,  
ном је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; 
војим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одме 
 и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одв 
о за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" 
— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о ови 
г.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и упра 
јући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на у 
а му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит н 
задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је сми 
 опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у 
досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p> 
 се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку 
м тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је 
повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се вр 
пет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} 
 који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало 
стао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитиј 
ликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву  
брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисци 
 оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му у 
зимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у ка 
на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да 
ржао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло ср 
рац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синов 
окрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га 
ђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца  
се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пор 
Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходн 
ледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних г 
зе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим  
 благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов  
 набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово  
му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одм 
зе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; зд 
 би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је в 
вом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив  
то му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог м 
ђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отв 
код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све  
ојвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док ј 
Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{ 
 здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова 
 је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да св 
рада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.< 
ва.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S 
е.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод 
уго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало 
 имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тада 
ме, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> 
јчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој ј 
та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S 
да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразум 
ли неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће д 
дсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијон 
 мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигн 
рим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Бато 
ову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама г 
 већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не см 
</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много блед 
ете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у че 
 је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређ 
по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењ 
и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног  
 одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони глав 
нам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете  
н; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај  
оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши  
едно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни 
гнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пр 
них плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кор 
 спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две с 
таје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достој 
 га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетни 
оре то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека  
е још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља  
аслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p>  
ука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледа 
су биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У 
и лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p> 
ма места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потпис 
чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та  
и.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, тер 
де да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жеље 
шим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада и 
јмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када 
 Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао 
еда Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и госп 
p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију  
ође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујанос 
будило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољ 
у овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је некол 
<p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.< 
гнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, 
му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и 
ке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који  
нима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам раз 
дње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад са 
ну, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћела 
грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би  
свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлов 
ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам мог 
абуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Ј 
едње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња  
увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштр 
али у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима  
ких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао наро 
 пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите бл 
о душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино  
ке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S 
а, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста 
имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао св 
 она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер 
отинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна ш 
ема већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш,  
по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа он 
тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Слов 
господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф  
рање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неп 
се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосред 
јсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружењ 
али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађ 
брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у уте 
 пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? 
ош и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једно 
носио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била 
тоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра да 
</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој 
 претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском зас 
ош неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу о 
изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упо 
 правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да 
у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће 
 их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јер 
ободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-пров 
нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова 
ковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо т 
Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео гос 
ије их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у н 
исте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице ње 
 она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју кл 
госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а ве 
 селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> < 
и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво ј 
вину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{ 
есора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — чес 
 говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне 
 Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Ка 
врати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи 
{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особ 
едаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p>  
а оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> 
отињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p 
азмимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју и 
{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све 
упљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се  
чом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „ 
кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају нек 
ницама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га 
браза.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не 
 мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није 
а ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: 
.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли 
о не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, је 
јатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је  
т Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну  
јном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да ш 
се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окр 
ојава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови 
уша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у 
</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; реши 
 одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, г 
 чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гра 
 нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</ 
еким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врат 
тематика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они слав 
> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и ок 
опуларизацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољ 
 са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, би 
н зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци 
<p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Им 
.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је с 
ликодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је ц 
— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у нек 
аједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је по 
ђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим 
едеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењ 
вакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, ист 
е у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђ 
нам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о  
ће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне 
цаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у бли 
 две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећер 
а путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво 
 будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не  
 између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбон 
} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски  
 <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених рук 
тшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана,  
? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усх 
е, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и о 
е један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је дан 
 само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и је 
а је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче,  
на са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прер 
 сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај  
 и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p 
ра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтел 
оредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако,  
 <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одгово 
уђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> < 
 воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, 
ећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне с 
 појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо 
нуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са з 
 већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би он 
 Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућн 
ној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p> 
 се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, г 
ека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити с 
и; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изл 
ао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван 
Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше  
иво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише пов 
д нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је о 
и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— З 
у, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нек 
>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, гос 
</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} 
еће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заи 
спођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — гово 
Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете од 
ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће 
авле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушн 
мо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој зад 
 мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да п 
пада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} 
"13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p 
оше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све 
...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе 
ава.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледај 
 Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може св 
на дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али ј 
/p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постоја 
шила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гр 
ов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и разми 
ба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ 
када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је  
божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако буј 
ладожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— В 
, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре 
ите, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што  
о рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама про 
е наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да  
а и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до  
 али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И к 
и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, госпо 
ић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабра 
на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему 
вле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живо 
ислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном 
.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мр 
 платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом н 
ио постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, ника 
им и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој  
ајближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и ка 
рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко  
белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац  
 забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром 
 Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у и 
ост, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпита 
ље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати 
 себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>За 
 бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер пре 
један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро м 
Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори туж 
му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго поб 
 његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је  
Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неи 
ва тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилн 
 оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за 
рава љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица н 
е?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивање 
, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но ик 
 супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој 
де иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато  
твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био  
го ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то ј 
рица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и изла 
, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом са 
 да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања д 
 излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код  
<p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним те 
у још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чи 
творен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, ко 
; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке. 
зрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега кара 
набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека бу 
мо им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осе 
љен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно 
 је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудил 
 у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{ 
ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одби 
, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами нала 
т, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпст 
ку и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек  
ћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодоб 
 ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан  
S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа  
 и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се госп 
штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} 
 пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после  
а јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих не 
им, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних и 
а уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре? 
е.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко 
ких кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно  
одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља от 
 сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да 
ни јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својим 
 ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљни 
а једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљо 
а веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p 
е, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевин 
и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему ј 
Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваш 
колико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочит 
ео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а се 
о откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо с 
ри:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете н 
ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мами 
 или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> < 
 да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазим 
ему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још ниј 
ника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Го 
} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Б 
рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица  
агање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут пре 
 тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А  
— О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој 
о.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} М 
ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један гос 
о предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким  
p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</ 
су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то збо 
епших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле,  
 у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и 
одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш  
 прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад 
.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је 
о ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не 
p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>—  
ко радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о  
 отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са своји 
а своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је свој 
руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанко 
 до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, д 
и раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар  
ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен 
и и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве к 
мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као чо 
ник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме огова 
стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, 
 лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала д 
примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће он 
ја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна друг 
чком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и По 
ј страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту. 
о сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико зади 
али раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не,  
 Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тих 
рућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понавља 
не очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{ 
Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вам 
м тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да  
овођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једн 
шти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја н 
пао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако јаки 
p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после ј 
м да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S 
ка буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при ов 
лио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он  
ко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и у 
/p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да 
етим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, г 
д више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соб 
нак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они 
 војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је 
 да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам к 
S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилим 
 додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да заб 
о казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао 
ажи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и  
шљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог југ 
 то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од  
 пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придруж 
ну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженс 
ест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну  
тап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред 
, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" / 
 <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био сам 
е оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору с 
зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута 
 сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и д 
университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољ 
ати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу. 
га орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешањ 
му рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,.. 
 му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан ч 
 се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како 
вле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сест 
а писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и ду 
ња једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо. 
 реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенци 
цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, п 
месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Краг 
 тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види 
ше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се вра 
ку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем д 
авно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је 
вета.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чи 
га дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Проч 
појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појед 
 пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још  
оклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p 
ина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни ч 
p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узн 
а ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су 
збуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофиц 
алосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докоп 
дова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица 
p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врат 
от,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ран 
е већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица 
војим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне  
е, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и  
т док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је  
а живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он 
 награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>Т 
> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— П 
е се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="subSectio 
обро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још 
о опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га 
овори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Ис 
кле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; о 
оше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну соби 
узе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи 
</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи  
у задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p>  
акле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при ко 
ју у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ 
уо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га ода 
избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао  
ајвишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћен 
ности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше 
апамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароко 
 Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара го 
ора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан  
</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" / 
да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте  
у позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на кам 
 кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се диза 
рчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и  
кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S 
— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад п 
дино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у  
 суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на б 
 вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но ш 
алним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди  
га листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му 
рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ак 
l:lang="fr">Renan</foreign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје с 
о устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се кан 
ски храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што 
озвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>—  
 ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао упр 
ане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p 
и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпос 
Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно ме 
век.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротел 
а, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.) 
пшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погле 
лазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунц 
 неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху с 
 не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га ла 
ом.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као ш 
иде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половин 
и, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>—  
ешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</ 
х у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађа 
но никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Ф 
буни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на гла 
 пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким с 
е седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се же 
према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је не 
да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице  
у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> 
>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, 
 веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе,  
ли и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p 
вога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учи 
адић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло  
 по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна 
 лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p 
/p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> < 
 више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке 
тио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и ко 
апом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки к 
м, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинц 
<p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском 
док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војв 
ли само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили 
у да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хл 
к почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га 
уку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред 
све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} Т 
оји је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов до 
вла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нер 
е, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим 
рдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски 
У ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l 
еке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколик 
 то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у  
е од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за  
02" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли 
е; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно ш 
>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер,  
прегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом  
>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани да 
практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место,  
светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили св 
онављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба  
валности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Па 
>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и  
ећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до  
а миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више на 
и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о 
тачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ру 
 сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у 
зумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја  
м временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о који 
рава на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ј 
ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш нап 
> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој по 
па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем ш 
оји је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели ј 
нтлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске 
о са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле 
уке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијс 
а.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, к 
ном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуд 
клетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога жи 
оректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Ч 
 глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба п 
је пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак 
ка, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упус 
о се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемирив 
 његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је 
а, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо  
 да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још јед 
и лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" />  
он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак  
лан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неиз 
е.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу 
од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је  
оје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите,  
} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала пи 
ње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лак 
е ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њи 
} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове  
 и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно пи 
њем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него ш 
момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних п 
ани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле ка 
 на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242"  
љни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији 
рећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти б 
неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока 
лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се п 
супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичн 
журио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине 
акција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је 
p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — 
замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који ј 
приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем 
> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну г 
раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега 
је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се  
би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна зе 
за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку свет 
 обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову  
па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја 
 прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим  
лепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци 
, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао 
е орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је П 
</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала 
исам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече 
ер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман,  
у да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака до 
д целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у поро 
брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p> 
м тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика н 
ранца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично с 
Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И од 
а седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S}  
вота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках 
лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја 
а лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сј 
и био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О,  
ево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол њего 
о, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљ 
 вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики  
Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој 
урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Тре 
ше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто м 
лава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па приле 
ошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одре 
рло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три од 
о све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом мора 
а, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ј 
 бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга ста 
адужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Кр 
— одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме 
арском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду ви 
а забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, ок 
ча о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај ту 
споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румун 
 због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада с 
, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и др 
 преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив сл 
пустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилиц 
их извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби 
знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће б 
алкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то  
 туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би об 
унској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео  
ваш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прили 
отурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — 
с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и сло 
ога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. 
или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарс 
ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере сп 
ре Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ре 
нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрп 
жете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близ 
</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! —  
елима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љ 
ога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло б 
мо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то 
, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>—  
јаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним глас 
е?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?< 
тујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је г 
огледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађ 
е је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога кра 
>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку о 
својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме  
лице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да  
о.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се  
ди.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S}  
ојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разуме 
еисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећн 
 <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом 
- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или к 
а вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива 
пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаес 
) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, с 
<p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је ј 
 дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер н 
> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведр 
ама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је  
е се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па 
м; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овам 
 Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку 
те то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам м 
јим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу 
 слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић оби 
пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p>  
ли бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много 
оле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за мој 
о више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живо 
виђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје пи 
 Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно о 
рби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте  
а у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, 
ојекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p 
замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли  
м два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад 
им и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и  
јати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И на 
о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> 
уда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још не 
х дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је ве 
актере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, г 
у.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке 
Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате наше 
 ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклет 
 /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност 
а што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хуле 
 желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да 
сподину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила д 
ори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнег 
у давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лагани 
ста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и јед 
женошћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано вар 
 за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропал 
к му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте  
 да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се  
а знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих п 
ађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и фр 
 поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим ств 
а споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радознал 
ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим неви 
аљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у т 
так рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољ 
телаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али с 
 Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо 
 да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли 
малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у јед 
ужи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} 
закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете 
 да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да ј 
пак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео  
је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </qu 
чић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи как 
а вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Па 
 на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; 
.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и  
е она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао  
х трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако 
 га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а н 
е, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— С 
{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главн 
ла је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине 
ена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога 
ху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се  
 Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више? 
жева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за њ 
ече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела 
атство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано  
 другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?< 
 се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, л 
фирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајне 
ило је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> 
ине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, ка 
по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену он 
неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учи 
а Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је жи 
да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној доли 
 сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лиц 
д јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и си 
{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није так 
ија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Је 
увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:< 
о, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим н 
 знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је 
је, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је о 
толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У 
и главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је А 
<p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имат 
ва му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се ум 
} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{ 
248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу 
човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску пр 
одно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p>  
емате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из  
ори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други  
ену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже св 
тела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је би 
b n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дак 
да, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да 
атор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћ 
јим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га н 
у, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> 
ђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље. 
е кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и по 
ргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и  
ти.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много 
роф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији 
е, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја са 
ко?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он ј 
 ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али не 
посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто п 
и, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само г 
ковину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несно 
Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџиј 
ад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> 
ра, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је цен 
м по црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n= 
међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли по 
S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p 
о дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме 
“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста вел 
-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нациј 
ројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знај 
.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао ј 
ладу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и  
и.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлиј 
окајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се 
 држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад  
а.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много ма 
/p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш  
ено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— 
о онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чек 
ао што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а 
је?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Ест 
, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђ 
им госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде 
дан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павл 
повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње м 
сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођи 
рећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</ 
веку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша  
 библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошли 
>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" />  
но.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, —  
а није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само 
 се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није 
аду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, 
сто, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тач 
о би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила 
војче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S 
</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са т 
, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више ок 
, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може  
а кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле реч 
 је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се ра 
сположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си ј 
ли ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ић 
е, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?< 
 испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж ј 
 већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница ко 
 више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина 
чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање нек 
ли ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам са 
зивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историј 
а га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да 
ли сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна  
ника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатич 
ија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше 
ни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би. 
разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S}  
опрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан за 
ије смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим  
 сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко 
вар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</ 
n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изго 
је јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агне 
тменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке ог 
цу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>—  
данији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p>  
{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улиц 
 <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n 
ти да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћ 
рити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без 
 погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје св 
 стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде. 
о и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам 
арчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Је 
оји ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину,  
м свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{ 
оре ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним п 
ато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмер 
је могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергич 
инистрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.< 
?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену 
рести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је в 
осподине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго 
 свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу,  
>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у 
није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колик 
 <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то ј 
ли биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре  
ервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на ње 
ора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам п 
ати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше 
ручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, ње 
им Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb n="149" /> има 
 јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу он 
разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</ 
/p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са го 
васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што у 
там.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја 
, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p> 
ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте... 
p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам 
упак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је  
 бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли 
 сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја 
ишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узру 
ако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303 
а сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да г 
тујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назеба 
p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Стар 
 другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> 
вом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да каш 
— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива с 
мо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предмет 
 благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не  
 Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш 
ивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја нал 
лна, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важ 
асположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје 
сте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с т 
 — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одгов 
 — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред 
није.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви 
>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао. 
ић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је т 
ије госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић н 
лашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:lang="fr">noblesse oblige< 
 човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури. 
 живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прек 
 глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павл 
 ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу 
сам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:l 
ј прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном г 
вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се 
ан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува 
а, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— А 
ајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али 
гнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бира 
/p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима си 
/p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је  
о једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје. 
ари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет ст 
да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што ј 
ин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо д 
— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Ни 
b n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам 
по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; гра 
мам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути 
ога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде  
твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињи 
ити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.< 
бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издрж 
ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све д 
 Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, г 
цима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа  
м воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша та 
де је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно  
?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матер 
 до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па к 
p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да 
же српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан 
кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одгово 
 себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме бо 
а својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, ал 
 господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, т 
> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собо 
ш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам  
 један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртво 
 ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још н 
дите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрх 
о познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.< 
<p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица преблед 
вори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се  
 све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— 
о га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, —  
је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; в 
но и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан 
<p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи преб 
аву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p 
Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак 
диста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> 
 „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S 
} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S}  
а киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете м 
 ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, п 
иће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је,  
их.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу 
раво, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином правос 
је грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам 
 <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња 
:lang="de">Wagner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> 
оворим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ј 
тру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, све 
утра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава  
тлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{ 
еднако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће 
би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једна 
l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим згр 
ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће з 
е, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у с 
 у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била  
о била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није мог 
рилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак  
 за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се 
ало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила  
је ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете в 
цишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, да 
ћ.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи  
 њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чи 
<p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хо 
висно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њем 
о наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито  
већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте мла 
је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гро 
ако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</ 
зрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто нео 
донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим вр 
је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са стра 
тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га за 
ли ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада  
а морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нех 
а је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила 
а одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту 
та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у 
ол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави п 
ца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p 
ћа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљивија 
ама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као вар 
имећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво прати 
тарица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто  
а још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S}  
упцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p 
је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била с 
 је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом  
 јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</ 
Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да 
на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеруч 
га и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угл 
о, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писа 
 намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским  
.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А 
не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, п 
ма што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сја 
пођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их веч 
 јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241"  
је,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви ј 
жно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забун 
овољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да  
иње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни  
 <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били про 
извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што ј 
ита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S}  
ности.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да се 
удемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ 
много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољ 
а се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред 
расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије,  
сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по  
тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она при 
ешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним оч 
е би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позо 
кивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и  
е.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јо 
ци ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила че 
.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да  
.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћут 
за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — у 
а.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и б 
ага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; ниса 
ити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад  
а мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који г 
ањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једн 
рочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповедн 
иња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу ве 
о здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране 
мала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа,  
рила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и прав 
 се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер 
а са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као  
его што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и буду 
лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче  
 болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери  
машан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредн 
} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p>  
у породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га  
емо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њ 
говор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штет 
фица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га мл 
јче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се се 
итивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој у 
 ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће  
и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни  
 Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљ 
меша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат ва 
> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</ 
> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> 
истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову  
о је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала ка 
Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стањ 
 Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница з 
би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много к 
онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом  
пасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је  
амет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела  
ишта.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</ 
један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењак 
 то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бо 
е га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сеља 
ао у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се при 
ашно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам мора 
 њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час по 
p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> < 
, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије зн 
дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним  
 а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у 
кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотск 
њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, ал 
авдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одго 
љно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоћ 
м, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је 
лу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени 
ао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="d 
е муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p 
 споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{ 
о га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — г 
авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у зас 
после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје 
пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p 
немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати по 
 тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на ва 
божавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S 
. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакак 
е су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском 
, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ниш 
аз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заок 
ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На пу 
а врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али 
 Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потре 
ок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" />  
агодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p>  
о.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>П 
си ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљ 
ас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употреби 
лом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше 
оља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он 
пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, 
ком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској 
е и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p 
p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристан 
је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до ду 
видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се  
ропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и  
орије.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и о 
едника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да  
 како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнем 
pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што 
ао и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Би 
и су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врат 
 је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p 
јвеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по лива 
уства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и б 
 опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много од 
зак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога лу 
 Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и так 
у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и ње 
е, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, 
будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балка 
а ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао 
песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала 
 није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, ш 
ичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад 
и се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још 
А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би 
 је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчић 
тала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље ра 
јави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово  
ало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да  
ла је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу 
о, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљив 
а кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после  
го добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се 
ликим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једн 
уђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпр 
 стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, пре 
 малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S}  
 се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах г 
ак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са с 
 напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у ови 
 малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— 
.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са с 
губили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па леп 
чити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај;  
 њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузро 
у је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је м 
 и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд 
ле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је ид 
м; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година  
p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</ 
варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а  
о моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна  
ти овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколик 
 варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће  
тно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често  
а Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у коли 
ну, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажет 
>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изг 
 једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну своји 
и пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако 
Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте 
 до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се 
то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви с 
?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.< 
ађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви с 
ај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг  
тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим  
 да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа н 
рбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" 
литичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду  
це; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па и 
у тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина,  
гласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и  
ек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S 
 Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је  
лончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта 
а слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између  
предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће сти 
пасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговор 
 сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S}  
адовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осе 
елао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над 
е снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, ка 
еника.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, 
ахвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће  
ловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним 
да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — ш 
да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— 
ети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кр 
био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских  
узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим 
 је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред двор 
и мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио 
 Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико  
требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>—  
Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p 
ржите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам. 
 био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле,  
а њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на стран 
и и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отисн 
:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам 
S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не  
ња?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{ 
ећ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не  
с било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим б 
тме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полициј 
 велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто нема 
 боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више  
 је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима  
повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разгов 
вуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут преле 
Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је  
ти оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније 
 и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало  
о је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да од 
 још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња  
пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић. 
 што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава —  
о али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим 
ако сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да  
<p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она 
Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове к 
ст?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу ва 
ак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви  
82" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на спора 
<p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> < 
 идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте 
сти од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју 
 истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод  
о свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би п 
ете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресуд 
се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је  
ву врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање пон 
, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у уши 
им неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши  
о да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агне 
</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb  
је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи 
г света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог 
 Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна. 
орију породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запам 
 тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породи 
му?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?< 
ега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није уша 
ан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се реш 
 на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно д 
у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом  
адовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је  
 с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужи 
илно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу л 
о се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је  
 овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p 
 — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за св 
или?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p 
ако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви  
мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим  
окуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је  
 и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне 
ици носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци 
тавио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчи 
обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред 
 па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са зд 
кла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш  
ићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику  
 жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам  
>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само тр 
 охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} И 
е, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S}  
i>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; ра 
љив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене ј 
е, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у 
љ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић. 
пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало слан 
стаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, м 
дби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима мн 
ајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом  
— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако 
д политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кре 
о, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти  
{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, на 
На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>У 
устиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлиј 
мене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно 
т.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показал 
да, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има п 
 то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две  
ама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама 
ју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста ј 
нства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта с 
</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме не 
ним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече он 
 на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом,  
кох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намер 
сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</ 
анем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга 
ом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја прист 
 сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је 
 знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором 
же оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам за 
S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а он 
{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према 
руга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задр 
ве луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погле 
 погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила? 
ромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођо 
 што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, 
рљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог 
рагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; он 
гим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ  
рте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу  
растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p>  
кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,.. 
 ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могл 
а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под он 
имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно преглед 
села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред  
 од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао 
а о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчањ 
ери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.< 
џбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу ост 
у нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другов 
 прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо 
 најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви 
к и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Ј 
виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете 
с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и дар 
вноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате с 
ак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се с 
кође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ 
ато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело д 
 га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починит 
е, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са  
ајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам тв 
 да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p>  
столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дуга 
ваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање оно 
ем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То  
p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево ма 
сновом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавањ 
брежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање стол 
адао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сат 
д га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду 
рговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвен 
дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone  
едино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не  
д свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада с 
м, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитал 
ајвећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињ 
е ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми  
шким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли 
естио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је,  
но задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S}  
сподине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу 
сило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ  
/> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске  
у.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павл 
и поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турс 
ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их  
вршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле 
 тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започ 
м.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са 
 твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да 
енчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се  
ашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулатив 
ш свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми  
давна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да д 
о по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте из 
огледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде наг 
, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на праг 
 одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на цело 
тром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павл 
и ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то вр 
 човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два 
и се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — 
> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати п 
вног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак  
 бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога  
же се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у оча 
> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих,  
унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређен 
је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p>  
ца; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и 
десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће ул 
љубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео  
ме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мис 
у јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још н 
</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на 
је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јун 
ије донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће  
зана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим пок 
 окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6"  
атким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погле 
 мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често се прибе 
 велика противност између овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове п 
о повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо с 
мир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на т 
ислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174"  
де, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то? 
и остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћ 
када је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским тргов 
илици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације 
ким црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена ч 
чињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осети 
stone unit="subSection" /> <p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост 
и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква сре 
авити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да сед 
е, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, —  
тим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поре 
ану у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слуш 
Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је 
Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га  
рам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо с 
 n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођиц 
:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до  
> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадит 
је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разга 
 у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p>  
рости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац поз 
 Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си п 
 позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другов 
сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриг 
ацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?... 
рно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку 
 наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личнос 
сту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ј 
лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по п 
ао што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, п 
а сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопит 
та кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу 
ве док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> < 
, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са о 
а спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у њ 
ш једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме 
о плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазност 
на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим 
 <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоце 
реноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледни 
 куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p>  
д вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али 
мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома 
а подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћ 
д стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по  
: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је —  
асвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом дана 
точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци ко 
<p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као  
и испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада  
 како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али 
ло је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не 
Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> поч 
 јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и 
влом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нис 
</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те види 
кашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb 
кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S 
ој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— До 
зимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на 
/p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша ост 
појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато  
трење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би  
а узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим  
шци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153 
дући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једно 
тичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, за 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга,  
овчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два,  
о је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињен 
илизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођиц 
ва скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му пог 
оше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече у 
 друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на стр 
олазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би 
Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му  
разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо з 
лих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољни 
е, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да  
 круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходници 
о и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, прв 
два отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Ода 
полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са  
 од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневн 
е био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу кав 
овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће поглед 
 седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакш 
та зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појав 
ну.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, мо 
, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом  
роз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> тр 
м одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом пок 
е често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павл 
 одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кав 
{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n 
d="SRP18970_C5"> <head>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о  
не криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице и 
е, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега ред 
на врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, 
трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред њ 
 искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стран 
ше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега  
 сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај 
ине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке  
ла и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} 
вле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> 
амену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али 
 само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде саст 
баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам он 
ом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће прет 
леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски кра 
<pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за 
јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и и 
ју епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица и 
 осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о ње 
ше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одм 
послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто 
 жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.< 
себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је с 
ора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташ 
квом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше 
ита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ак 
х више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао к 
азу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који  
бро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако с 
 време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећ 
/p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са ис 
 укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор бе 
 и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер је гостију било у 
т.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се,  
ете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч 
исмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори 
Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколи 
9" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега,  
а лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> 
 у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој секс 
чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана 
породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb 
ел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је с 
оје је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ би 
 ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд т 
ојислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје  
трата оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне  
ља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, шт 
ија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле р 
треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо то 
ше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у ту 
аш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше 
е што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била 
друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, он 
nit="subSection" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну 
 <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм 
ма.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми б 
ица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одак 
Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо  
ер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њ 
одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Т 
у дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да ост 
— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена 
о мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволи 
ама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде 
ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за ки 
ично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима 
 он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{ 
ркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја 
вешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и пр 
ња и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирн 
је Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, кад 
</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, 
о од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао 
твовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је  
е приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља  
ева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво би 
упи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, умест 
> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусест 
, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома 
у.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чек 
глед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне 
вљивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђ 
 знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа. 
а или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, з 
згодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондициј 
 што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректо 
бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и в 
азове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договара 
ап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p>  
ао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић не 
ица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као 
че, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болн 
 грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p 
болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе боле 
 он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Б 
беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је 
="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећи 
ју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљи 
 n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће на 
није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — у 
 тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном  
не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука м 
вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па 
оћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледа 
естоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре ум 
ести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно  
 чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био сврше 
Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквар 
штво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га  
— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да  
он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок слад 
јави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љуба 
е да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донес 
чић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Пав 
де, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете с 
им рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да  
ко бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па наст 
пођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она 
се сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одрж 
сподине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам м 
што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужно 
 у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испр 
ној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је  
 једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од 
 осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај п 
в пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину  
 јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите 
ца, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам м 
о ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу 
 ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео  
точном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам 
, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овим 
њен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До  
могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нер 
вај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање тре 
о мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису п 
 га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом са 
нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} С 
, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, 
 за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ћ 
кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огром 
а, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p 
ницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим  
 нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу 
it="subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог п 
е, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив:  
авичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у  
у одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом 
} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачн 
 <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту бл 
једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе 
е, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Не 
афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n= 
њега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај 
ма, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књ 
дговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу. 
сте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је 
о сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић 
</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Пав 
ти, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице ок 
мам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ,  
<p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају 
аде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак ц 
ки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног госп 
жње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тиши 
урамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје 
зио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а 
има.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Па 
део онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него  
ваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би 
 погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је дов 
емљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса 
 у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним 
била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га 
ст између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведр 
ковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, 
сим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</ 
— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело м 
 са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла  
кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p> 
донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи бо 
ра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- П 
али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала с 
 му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик ј 
је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку 
незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Ср 
њен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајућ 
од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, о 
авле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опас 
ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг с 
разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и  
разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумни 
 па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; врем 
/p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих б 
њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, ид 
а нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљи 
 мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да  
ектор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, б 
а тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом п 
нако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му 
е гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одвра 
p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p 
.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, 
т излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца. 
то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговор 
о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој 
ло чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад виш 
 међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поузда 
Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест да 
p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одре 
да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две тр 
ош већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га 
већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином 
 је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао 
то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ва 
="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало 
исам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора к 
 ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу  
е блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде  
ме сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> 
но, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> < 
 или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на 
утње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и оста 
сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а  
ему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу  
 знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} П 
че дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се г 
 каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приугото 
} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начи 
тких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси,  
еним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку  
е му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, г 
уже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако 
 да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он  
ју; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему 
} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада г 
и призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни 
ожемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бис 
 отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p 
че: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у каван 
але под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над 
аха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павл 
е она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са т 
а сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују 
је.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="s 
ог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младо 
тицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му 
ала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком 
атим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва  
 али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она си 
 после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац  
то је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у ње 
едрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише ме 
нство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при полас 
 Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но ика 
им најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, а 
 сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до 
атписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам  
говор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу 
 закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још дода 
у младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она  
нас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашн 
гнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држ 
са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала  
бу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке,  
х „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки к 
то кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога  
 <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији при 
ке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — 
и срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге 
но је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место,  
јлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p> 
свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размиш 
су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њ 
тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p>  
Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о та 
у за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срес 
 је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће д 
p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, гос 
У</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београд 
S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ј 
ва удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задру 
кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{ 
зике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се предста 
се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, ко 
То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случ 
—</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сан 
 ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је 
га, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> 
ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} 
и... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ б 
молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> < 
 То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Ј 
таде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, 
естано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезан 
раних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Кр 
е, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој  
ље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да 
ила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке нови 
пут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и пр 
">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофо 
веку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к с 
си све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака ј 
уо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси м 
и, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она  
 пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види ко 
чи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према  
почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се зајед 
тиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p>  
кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свег 
сада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone  
ио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још,  
у овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносн 
едрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p>  
остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју  
лијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз  
а онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да  
 их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе,  
агачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците 
ако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болн 
вија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пре 
дрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из  
на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада г 
ва је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико с 
је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо 
спипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме ни 
ладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно,  
 је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се  
адићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још до 
ад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и с 
 од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> 
моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у  
уго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он 
овек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их 
нковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палат 
ле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам 
 целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред т 
стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви з 
ме, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p> 
у моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ј 
вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше  
ојим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажар 
е сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац 
е неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је  
Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђ 
ве узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у гл 
Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и 
</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али ос 
и на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа так 
о се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде не 
.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, о 
 серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој до 
 где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех. 
 Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече,  
тао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гл 
путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и  
мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађу 
, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:< 
а вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо р 
ика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурић 
 Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у јед 
је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са та 
ојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S}  
 газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— А 
одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она прогово 
 популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако нан 
 дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S 
 њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих 
 и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и љу 
равала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш 
 да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори двор 
 и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јес 
да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики тере 
бале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то с 
етку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; тр 
родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступ 
ан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта  
урну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа 
оји је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше гр 
вестан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простом 
е за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да пр 
ичанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећо 
н споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом  
и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Пар 
ејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има слични 
, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име  
 ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако б 
шта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге по 
тарац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> 
удно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="33 
остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{ 
е на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега има 
је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком ч 
но, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме б 
p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где на 
 пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закљу 
> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— 
н.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> 
ом“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Заш 
ви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p> 
е у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе,  
њам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада св 
во љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате св 
одољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слаб 
је добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили пис 
 о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека б 
тњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар нема 
 питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да с 
{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, д 
оћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p 
сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> < 
да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра в 
 дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, 
Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекај 
и.{S} Говорите.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p 
офице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове  
 <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу 
 и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни  
ања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љуб 
} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га њег 
 нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње 
ли.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета 
 њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише дале 
 долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посет 
че, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну сл 
то и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: т 
ишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце  
и пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање њего 
, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан о 
ворасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но 
ан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради 
та да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он 
о, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћет 
ада?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати м 
онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија  
p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породи 
ње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образ 
иче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и о 
 младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узр 
p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очек 
м.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игр 
 преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућст 
ти.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У  
ама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаш 
 то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за  
де и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, к 
ње није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и сам 
 — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом 
ириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде 
свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам 
ати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p>  
 могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S 
е знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе 
тијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не п 
гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око  
ио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да 
а бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: 
д човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га н 
 рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како д 
е: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газд 
 разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших 
..</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други чове 
 да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упор 
иво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> < 
ине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване 
— ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још  
 Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она ва 
и су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?< 
ну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнег 
а будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако. 
ти странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој 
... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> < 
 ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Поша 
 своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју прои 
није.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што 
исте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пр 
иви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p>  
валан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} К 
сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром че 
 зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негд 
свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашен 
 ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и суд 
ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продуж 
 да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де П 
а на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим д 
, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је треба 
и.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима  
 осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има п 
 о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задр 
оби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, 
тите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то  
 Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, ко 
акве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног мла 
е, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чи 
 кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавни 
Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необич 
итави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник за 
акупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, 
и је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то 
овориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају 
најем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очи 
апоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у  
м наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском 
нама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује мно 
тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадиш 
 они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по 
осете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означи 
 над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са стол 
ег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шап 
шљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачки 
побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа  
м.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи млад 
атким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне  
а се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што н 
 обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ј 
ј и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста 
 седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одв 
 Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од 
го?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p 
вну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p> 
малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропољ 
њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им општ 
олази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен  
љен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S 
ориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је сврш 
и ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озб 
знајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино  
 ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да каже 
} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна 
у, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да нав 
си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угаш 
Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му само  
гледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, 
ли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; 
нда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо 
 ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био д 
е а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљи 
ста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није доб 
текао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика?</p> <p>— Д 
ј у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са круп 
е лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако 
ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набро 
 творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ 
и форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој пород 
е ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе  
 чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо ко 
ати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још плам 
мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <p 
и је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, в 
ика“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала з 
> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта 
то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте  
тво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичн 
 очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто 
зговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснул 
гледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>—  
ближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Скл 
ну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнади 
 Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро 
ан другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао  
ам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени? 
Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што 
ике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, 
ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, посл 
во, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену р 
ога...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од  
ашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро б 
атити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами. 
 у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, з 
е било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхолични 
 више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: а 
?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак сл 
</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће из 
 појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић ув 
м у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време 
лико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није виш 
 га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде 
>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њи 
никову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остад 
и би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на прено 
ено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио  
унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад ил 
 наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у сваком 
лед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је 
е маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су  
то и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико коли 
е погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стоје 
о ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружи 
а оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лаж 
пре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом,  
 јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га п 
м гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И год 
аво једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика 
озиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи п 
грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рође 
м је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и в 
и са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ј 
 сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчи 
а ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једи 
а налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да 
 (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући  
 и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају 
} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био 
не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену 
а збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да 
д њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши т 
 путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу  
 ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Ср 
е пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори 
 врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте 
зним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли им 
ли прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у н 
м, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја 
ито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова ку 
еће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учини 
место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у 
ме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде 
ријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:la 
слушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p> 
 већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у в 
од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео 
 је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позва 
нађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Ју 
у дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седам 
мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спас 
лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће госпо 
сницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} М 
ворим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> 
ог вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивос 
акле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, 
Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго? 
 ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да 
га необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу 
 да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцелар 
ени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} 
те ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилаг 
о глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке нед 
другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, 
моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам  
аг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говор 
ода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то им 
, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној ку 
вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију 
сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S}  
ба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чуднова 
Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим  
у мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То  
те ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас из 
ју.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трош 
... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— 
што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољ 
 пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} 
.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при п 
раму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није д 
а ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо госпо 
 <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не 
е мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— 
ом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.< 
.. и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло 
шено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од на 
адржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу има 
на, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожењ 
 одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз пр 
 Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где 
 Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заруч 
ије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточин 
кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа по 
> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам  
 дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— 
сио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох 
сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих д 
 <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>—  
чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младос 
</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете сл 
 њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се  
јке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пушт 
/head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је и 
били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати 
 при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младо 
ики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На п 
, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих личн 
 и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је р 
о као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се прибл 
рими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруг 
м посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко  
рата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало н 
идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало ш 
, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} 
ко који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопат 
послетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујева 
ад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је 
 на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку св 
а босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним п 
; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S 
а им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа у 
и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао д 
во ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно п 
, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} 
.. а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зо 
ца, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло  
 онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да  
елање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="22 
ило питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Оп 
ио је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему беј 
ника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће 
танка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођ 
 није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да  
та недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се п 
ест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз о 
 пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје ма 
 камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне млад 
 бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао с 
 <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Ре 
бала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косо 
доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су  
уљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћа 
 хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода 
ницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Аг 
 можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако с 
p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> < 
/p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али  
засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} З 
 — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— 
о; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прили 
 ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S}  
ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о  
ш даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугла 
о што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на п 
ам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се  
оверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер ј 
 у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам  
огла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p 
осподине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме 
што више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" / 
те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на триби 
већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та 
<p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на 
у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједн 
е очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим в 
ом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити ујед 
раво и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло 
 одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шир 
дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове от 
у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат  
сао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада  
збиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка  
о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја  
сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац 
 веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— До 
 да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Ка 
на нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Бил 
акле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није  
а је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">M 
 сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу.. 
l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни  
ио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у К 
ном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и  
и шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку  
носим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одл 
 А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекл 
т пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обични 
 који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он предст 
ла.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуствима о м 
вима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху о 
Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јес 
за кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан д 
не школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, а 
ако се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи  
гоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био за 
а вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину 
о што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, ос 
редаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу 
а се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако гов 
а.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од д 
га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше  
ло.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> 
ате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па  
едва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
е у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сј 
S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> < 
е с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га 
ани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све р 
p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да б 
би говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са  
нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише  
м опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, н 
о се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да 
новат?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> 
опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединиц 
ума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора 
гав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама 
Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању  
 троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.< 
де му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје н 
чу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно д 
м мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подиг 
, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до  
еша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намешт 
егињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то по 
ако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </d 
ветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она бо 
е ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се сврши 
ући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> < 
тељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу  
аквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до  
 лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задо 
му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је 
егињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на усти 
ближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почи 
 тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опш 
 Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како 
 јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде 
а мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang= 
утем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла 
а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси  
 разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица с 
„Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изг 
очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни... 
буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p 
још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p 
се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови тво 
 Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то 
а што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пу 
овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>—  
о је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p 
Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} 
и надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за место  
} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дом 
стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама 
продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— 
нео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам 
м имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радио 
оту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ход 
n xml:lang="de">Battotchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале ум 
> <p>Број 3. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једи 
вачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам 
ранцуска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је  
м грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је нек 
а овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците м 
 до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше  
да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>—  
 да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n=" 
јмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију 
и једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају 
ставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристокра 
{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш ста 
 — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} Т 
а све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толико 
де је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим н 
ивот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Ид 
ху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пушта 
, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих мог 
сније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „нов 
{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И т 
 пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећ 
 живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А,  
авлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то ј 
урио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом 
це тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природн 
стан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка ко 
весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека  
неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затв 
много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће вр 
била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви 
 шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— В 
дан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има велики 
им и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала у 
је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала 
 седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора,  
е било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излаз 
био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним располо 
о је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служб 
{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по с 
а га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, м 
и да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столо 
примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвра 
љивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговим 
 <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на ов 
но не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица п 
очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком дух 
— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође 
, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљев 
а се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је 
ајпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту  
ма сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним л 
ш пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да ј 
итост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу млади 
у пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели 
ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти п 
сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно про 
 као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му  
 да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>—  
на. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана 
рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} О 
еје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахо 
омоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се 
еким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живо 
на крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени 
еведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државни 
 ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже ку 
.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле  
.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.< 
ње.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он с 
е, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваљ 
 ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> 
ги од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позориш 
ји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима  
ица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица  
арају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћ 
сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те 
 <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb 
 ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за д 
м, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се мо 
ства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле 
ло женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чин 
 <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас при 
—- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појав 
 Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропаст 
 прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђ 
, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два 
 прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас по 
е да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа  
знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="1 
о је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, од 
акле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и боја 
екао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи  
који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда прат 
хата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да  
вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће  
ратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове 
ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је  
и сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека  
д наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово о 
поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматра 
их састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах 
</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче  
pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми 
о, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У оста 
<p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим ос 
им.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица 
о не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном вид 
замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, 
 ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“,  
етнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет г 
ић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, ка 
разованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле с 
господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим госпо 
гле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном слу 
 који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омањ 
м стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра на 
рац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није мога 
 и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала ж 
 како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.< 
ђице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јес 
цом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе  
умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да с 
да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се в 
: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић ант 
 да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног на 
ду одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да 
моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири  
ту.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>—  
те <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Н 
у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице ста 
ш осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања,  
олико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку 
ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове  
овете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А за 
смо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> < 
 „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут 
оју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зар 
 као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не 
 оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесн 
тала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да с 
ра, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била весели 
ају са старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку на 
 осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим син 
шевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, гд 
туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме са 
ло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких,  
много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за усп 
али свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато шт 
огу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да  
ло; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине,  
неру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе,  
миреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предла 
ушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни,  
ију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на  
 лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако  
лик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p 
рестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи 
ене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која  
ју <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p>  
е <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{ 
о, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те 
 понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не по 
а затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или 
младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се с 
љашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно  
је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави свој 
и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим пес 
трашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад  
то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао,  
S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може 
> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радоз 
као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га р 
биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} Т 
жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздр 
 се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> 
у где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као  
га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека гов 
рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p 
ли некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живо 
е на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом м 
 је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд 
 кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу 
стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је б 
аше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гост 
у било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је  
> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам ј 
p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и у 
у врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{ 
у, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта х 
олести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Ни 
м се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{ 
м ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и па 
 онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренс 
мањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и 
под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S}  
јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, до 
.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — прого 
бодна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав ст 
д Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Бе 
ивао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њ 
летени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода 
м видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм у 
себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, р 
о, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада 
јавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком  
арије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак  
ле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је  
о је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих ц 
живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује з 
 отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад  
а изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S 
.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати 
пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу 
ети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви зан 
осити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суре 
у украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна п 
/> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то 
тављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном  
ких означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа ј 
, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са  
ао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле ко 
и њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпо 
иони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном до 
колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гр 
 вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пус 
p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> < 
, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до д 
м упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд. 
спођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> 
ћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После к 
аде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако  
одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше. 
е ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога бар 
во узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ни 
што као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услу 
Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Рус 
доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва 
сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвар 
р.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер 
бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и  
мљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да с 
ем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао св 
ља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још  
не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само 
дин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— 
чито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер  
м ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја 
о би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулц 
 тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по 
арочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако ре 
 променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; 
мрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо;  
итивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кр 
 од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном гла 
ред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је  
и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви ст 
ваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то  
услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до ду 
ку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу 
у стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе 
ли?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Пав 
атим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаест 
 Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу  
орио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је 
исам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</ 
ви су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Сли 
жасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— 
тоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме  
ену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег 
оди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p 
ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он 
нитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету,  
е школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога шт 
 нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини. 
есреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада 
ане. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, от 
то је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса и 
сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је п 
 грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића 
ал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њи 
е спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Ка 
ини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао 
сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега на 
лазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друшт 
ени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сја 
олим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје к 
мешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засеба 
 мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при поче 
пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над  
ћ изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна п 
 што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као 
ете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад неш 
 женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе;  
јмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба  
имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевн 
 ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>П 
жи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, 
да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједни 
ела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и пов 
 стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упозна 
 благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у к 
ене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У простр 
илост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо  
 Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујева 
авој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или  
ишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза;  
ди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзор 
тио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма с 
ао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, о 
е посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има 
потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, при 
p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљај 
 своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p>  
један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је на 
ајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сује 
 онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионица 
да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, 
ни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено пред 
{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, 
стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— 
на са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, ка 
врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p> 
оји је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пи 
е.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам  
едом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је 
м част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по  
ово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице с 
 њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Он 
али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са  
одни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више 
 где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхуна 
бљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује оч 
разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то тр 
аспитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да с 
елог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да бе 
а, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb 
 лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста кос 
едничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском,  
молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћ 
</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашки 
> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви т 
 час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређа 
>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица С 
А ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>18 
т која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред пр 
 извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако р 
ју“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра  
еме, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p>  
 тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад ниј 
ога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико реч 
{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, 
 су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач и 
дном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале  
оде, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, 
подска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> 
кићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивач 
аше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се 
вају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S}  
и.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазб 
јави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да гос 
ик и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут,  
пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у за 
{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо 
иге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслања 
ре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво п 
ање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и т 
о сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе сл 
 родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад  
Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{ 
 као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Б 
 дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваљ 
, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после оп 
адимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле  
зор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише позн 
бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си 
ети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом т 
р ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, п 
 тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </div> <pb n="340" / 
n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p 
>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу.  
квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрски 
наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим квалификације.< 
аше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле по 
{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и 
 који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, с 
веће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек;  
Magnatenviertel</foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само 
ећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама 
о, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак 
едно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога 
м у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је 
арактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи 
кле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи  
тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> 
рње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени да 
у, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим гр 
ри?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом 
о је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на  
 Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра  
р сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћ 
е, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код кућ 
но и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборит 
{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније  
 постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кади 
о и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко с 
n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпо 
о да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио 
сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То ј 
г турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао  
, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимс 
за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главни 
ром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене пес 
итому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту жив 
и материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим 
 напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подра 
и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих д 
днога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и  
шир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је п 
S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздр 
орити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за до 
ва после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде  
ло е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Гр 
какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стра 
га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жут 
 Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам  
зиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="subSection" / 
, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p> 
ене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече б 
је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја пој 
има тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци в 
товљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>О 
њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка по 
 Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске 
ка, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са  
ад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недељ 
C6"> <head>VI</head> <head>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страст 
че тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруг 
ио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам  
ваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, 
им добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика  
м.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стал 
с је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сус 
</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе  
чном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану тр 
дугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвил 
д мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; н 
наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај п 
гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична  
p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали  
: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако 
гињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по 
то је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> < 
 писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> < 
риликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој 
</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допа 
доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања 
 код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку 
те?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титул 
лику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја 
и ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несре 
ине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да 
и и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.< 
>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.< 
ичати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше са 
одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјас 
и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле 
у, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</ 
 да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p 
p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визи 
м се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздр 
ла оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега мар 
 крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само  
га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к 
оба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођиц 
 оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако  
 <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица С 
е ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад  
у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута  
да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саоп 
 неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој дов 
ати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према ст 
 нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгуб 
ије жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер са 
, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај г 
инчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу  
/p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту,  
<p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта пр 
.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато с 
нала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да  
у мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тр 
ку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— З 
а је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, 
рам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотиц 
и.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнем 
о на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ заг 
о, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као д 
жала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу. 
ођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође 
.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p 
.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то иде 
у.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p>  
d="SRP18970_C11"> <head>XI</head> <head>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних с 
текла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p 
а бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је у 
ђо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништ 
ињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182"  
 чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их из 
ље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{ 
ао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, т 
итање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кр 
објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је п 
S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; 
од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и ду 
да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је у 
 то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</ 
лониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p> 
} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим 
ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодуша 
овела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> <milestone unit="subSection" /> 
у запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене ре 
— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p> 
маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони с 
намо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нис 
винама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и  
 Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може 
аква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену: 
 <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p 
 се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одр 
р остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што  
одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесност 
онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у ко 
му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> 
болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оно 
е песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме кој 
за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало  
ркиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако велико 
е, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од ко 
..{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она превар 
теља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се о 
p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>—  
у, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло уч 
х пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном се 
и да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— 
 госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна с 
ов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га н 
послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који 
зумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га од 
м стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се 
>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада з 
ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истин 
има ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умерениј 
 су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; ње 
одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан 
 и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо  
е нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, 
</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ зн 
адићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{ 
а кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемир 
е имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Срб 
ас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и са 
p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> 
 могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић с 
ребао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста  
/p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете 
 нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, нов 
ећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце. 
штене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у 
жете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама држа 
То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавск 
во га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо 
очина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио к 
тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имен 
атији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио с 
те?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам  
 ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона  
ивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једно 
беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Беог 
та да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, др 
/> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремал 
 <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жи 
vre français!</foreign> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако и 
тписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title>.{S} То су автог 
ајгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не дос 
а и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о ко 
>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдер 
пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му  
 дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних 
лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана  
науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</title> испуњен ра 
ла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценим 
епо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било  
о у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља нап 
Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1 
у за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене 
напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепе 
sses Yankovitch</foreign>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на  
 од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да п 
рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и ова 
 у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и м 
женој на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом 
ог порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене. 
ића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту х 
раније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна мест 
 трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало д 
дуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, 
а Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико срп 
ге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на кор 
ањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p> 
розора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар 
 из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p> 
марним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно 
ико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> < 
>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред пр 
н госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{ 
не једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера 
у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама зан 
ење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S 
садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често пр 
рби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње и 
да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан к 
, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни о 
а и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Нар 
тину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, к 
лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини  
млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> < 
Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је  
ођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким прилика 
лабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га  
а, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S}  
д и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се нала 
Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр 
рима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> < 
 Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике 
 грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, 
ило топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка уср 
ом са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љу 
 очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста 
p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох,  
се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S 
лаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој  
у, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвод 
споде био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни ил 
евени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Пав 
 суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће  
ицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле! 
 је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. 
yévatz, Serbie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, ј 
рактичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за 
 другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— 
озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то оп 
S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p>  
> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку,  
о шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, раз 
с.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча с 
 горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћет 
и и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Р 
или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали  
 да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како 
 месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, г 
а су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама јо 
, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно,  
S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, теш 
осети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад 
жи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је пр 
ше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, и 
није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> 
ите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало  
 Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва  
ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најси 
а, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио 
 нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>—  
кати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао он 
>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на 
чити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Ни 
 пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре п 
3" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му  
p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за  
обро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још м 
о је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим  
вети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчи 
ише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај о 
</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му д 
сом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову но 
 видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су с 
.{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма  
етку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука 
је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му реч 
 је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са сви 
ред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p>  
у; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такм 
рено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који пор 
гом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} 
ић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом 
/p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, 
> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и ко 
расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што н 
отиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га през 
); са неким високим мршавим господином, кога називаху професором и који је некада у кући био ва 
тњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким вис 
.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме 
не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме све 
ној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енерг 
риђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— З 
 што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које  
ног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда,  
а се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви 
 заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} И 
де да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то б 
p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана 
матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи н 
ки терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... т 
 хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бриг 
 лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским прилик 
шљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} 
 учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, г 
ваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита  
зим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили пор 
овољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших  
ва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабр 
штву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang="fr">Renan< 
ићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој о 
 љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Пав 
гледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, п 
, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам там 
по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи  
p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио  
 Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а  
не и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се  
 баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда д 
донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још о 
е чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога  
 код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо пок 
х симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успев 
је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном зам 
код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— 
— упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребо 
дговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је би 
стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће. 
забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ н 
и је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица  
то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се  
 му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дан 
ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права. 
S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој ме 
 је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен на 
свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из ни 
вом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p> 
им каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окр 
ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> им 
е заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола се 
ти част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та  
ави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је 
се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету  
="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадо 
е се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао  
ри о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутраш 
омене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ноша 
у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим ка 
</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго 
е:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, —  
ити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опе 
постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам д 
у:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n="272" /> <div type="chapter 
 <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непозна 
, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се на 
пора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним прил 
 Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да  
ет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била чита 
 те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И  
ест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњив 
 лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни пр 
 сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме жив 
док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чем 
да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофи 
укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде го 
ика и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиж 
ма.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте  
е великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на  
олико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> 
>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим је 
мађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо 
 вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала  
 што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и чит 
>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат. 
не Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>С 
рло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред г 
 ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићев 
вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих  
 старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на г 
e">Wagner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Врат 
а коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код  
{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позв 
Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле 
а тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад нек 
 налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, 
ије на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала т 
одније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек  
— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати н 
 леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је  
<p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректо 
данпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу 
жала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих  
Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити ко 
да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, ж 
роф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или  
амо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; за 
="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од ње 
бичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђиншти 
 грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произић 
чите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код ст 
епишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S}  
д богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу 
његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробу 
 животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му пр 
 Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је ба 
исли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала 
ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Уб 
.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; 
само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио с 
г гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностр 
с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подуд 
а и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено  
оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, в 
га посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и п 
осио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, 
в ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, к 
достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у до 
амислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта 
че његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који  
том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч 
<p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није  
S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на  
заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше 
, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради  
ада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим д 
 <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l> 
ана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу,  
кође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти 
где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљ 
ња или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније 
х врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш 
су ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим  
 иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том сре 
 о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> < 
личице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је оп 
елитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је бил 
970_C5"> <head>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска ш 
345" /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</tit 
="SRP18970_C15"> <head>XV</head> <head>„КОД ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу д 
Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, 
оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.< 
не Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</ 
</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p>  
> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се јед 
же.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелац 
ћева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— 
 па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као д 
грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана  
сти; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>С 
е тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живопис 
леснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драг 
дражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p 
заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић в 
ад прозором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у сре 
 године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од 
<p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: б 
забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле пр 
зрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофиц 
 Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, —  
ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало под 
био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше 
 је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала св 
 и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су  
етом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на зем 
Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по ње 
вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефек 
ећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у 
ј прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p 
осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављај 
а неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде об 
ам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је прист 
а је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкињ 
та, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчи 
p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи 
ој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; 
обична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то 
почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не 
да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе си 
до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења доса 
 пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецал 
ote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане 
ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допа 
младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га  
је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благ 
едну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у в 
 си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам с 
кав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде  
ли јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и  
и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" / 
зродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хај 
нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p>  
иметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радил 
е жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а он 
очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, 
сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је пати 
 видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутр 
њу недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјар 
шљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала 
те?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са 
 у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у о 
 одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погл 
ирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јавља 
овеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <p 
највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља и примамљ 
догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се гов 
ктор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је 
о и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S 
 друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се 
ка не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" 
м, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и  
пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољ 
особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешити 
а га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и 
ала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивно 
а, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достој 
у.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <fore 
сетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећ 
е послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да  
акав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им  
е ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и  
гнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</ 
њаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљ 
лео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао мно 
обожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледо 
ивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешо 
чекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најб 
би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову 
 /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука. 
о да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, 
ојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакак 
 таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта т 
<p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — обја 
 у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила  
 предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињиц 
 честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу б 
жаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрас 
рбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо ш 
е, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену,  
ш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јес 
воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— 
е једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини м 
м у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</ti 
напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба 
 није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дран 
 има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, гд 
ојих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не 
назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— 
партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p>  
ј противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате  
 и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавнос 
ајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нар 
 уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепел 
авловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{ 
абринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, с 
по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће 
а од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.< 
м и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и  
инчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић  
ичним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака 
раво тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на  
али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај 
Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S 
вао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да са 
би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да 
ава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен  
скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, р 
 Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико про 
она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне ка 
де кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји  
на, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је с 
измерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку ник 
 која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љуб 
ла.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која 
е би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод су 
ну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ов 
а, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо  
иним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не  
ави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих ш 
, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очеку 
а се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зи 
 огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо 
пођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћ 
S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад 
ва је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посма 
видети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чек 
чтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="17 
н лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати н 
а.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесет 
де и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да  
нута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнут 
тан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већ 
 је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља 
а реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала 
дина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је б 
им оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не про 
 мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p> 
мати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право  
ака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доноси 
а и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји  
ше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала 
влију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сиво 
а треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако 
вим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под 
биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом послов 
држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је 
лико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из 
S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао  
Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмерен 
договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, 
ијатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и ја 
бјаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, ко 
поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених 
би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или о 
ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и  
јете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ћ 
иси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се н 
стави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви мора 
вица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућно 
љење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада 
> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи 
 организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на пос 
е време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних 
 за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтал 
дљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мис 
 њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше сво 
сподине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправнос 
 чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он о 
 велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Св 
да ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кће 
се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>—  
сади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је је 
и.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака  
ре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здрави 
сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен 
ком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да т 
 у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На г 
си ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју 
набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљ 
назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ће 
овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, 
ене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја 
 скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, је 
о, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим од 
уго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда б 
негињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.< 
амо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> < 
р. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: о 
ену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробн 
нај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као  
 више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, ва 
е он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој 
ила најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима сим 
— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби? 
p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим њ 
 романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињ 
илике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јес 
мисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, в 
и.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— 
ијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли 
ици, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћ 
Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукош 
, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p 
вилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али 
о је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не  
овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али о 
 карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његов 
чинули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у  
моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила прегле 
, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени 
сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозн 
" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити  
 по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу 
и тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће 
{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја  
 наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, 
дом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милос 
p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног  
ке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Гро 
ице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетк 
е, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јо 
г једне општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио ов 
остигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре м 
њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанц 
} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у живот 
еша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, би 
ају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у бу 
утра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у деб 
 изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да 
 млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади 
љење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњ 
 мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, ал 
аше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, с 
ца огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма 
ба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општ 
 један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> < 
с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је млад 
фере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} З 
које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она 
итала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>—  
прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у гран 
вате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њ 
 или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје пе 
одину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, ал 
га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлаз 
ки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа  
страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су прид 
 и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скуп 
</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући к 
гих; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} С 
 то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна? 
певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ов 
едино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је по 
уго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако  
положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је 
једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме  
жљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p> 
а сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да  
 бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бран 
{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи  
ви ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће  
 приметио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S 
 прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, пр 
ора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој  
— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде  
амим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша 
листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женск 
{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разб 
а то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S 
зак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ вла 
uote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и 
за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беш 
случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демаго 
а, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њихо 
је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво  
тку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам  
на, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог  
 се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</ 
д собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића 
зволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди то 
нам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мен 
меле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваони 
!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пр 
вао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељн 
ећ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској  
Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости,  
, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свр 
ним животом представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S}  
је обасипао својим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за какв 
вен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> < 
подине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву пост 
паду“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трули 
била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путни 
аше коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла 
лканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на к 
оворан бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке до 
 су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу мора 
нешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку 
 улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капи 
е трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали  
е речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликам 
описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема,  
 молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени  
 опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и 
/p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом приј 
сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла 
дног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опе 
а загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних с 
лу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се пред 
ме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да пр 
ома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој  
милосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на о 
ти, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад с 
есто и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза  
пасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним жив 
г уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо в 
о прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи 
, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агн 
МА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мал 
 ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</ 
luge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S}  
гао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по за 
а, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узб 
урни развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјо 
тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше  
ожева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, би 
олесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате пор 
на?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти  
...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је у 
м сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и  
а велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, 
на.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} К 
не, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у жив 
е тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао 
, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од оби 
 са својим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> < 
<pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p 
Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки ст 
поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.< 
човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога  
обом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједничк 
ним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на 
 срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је 
љења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Пав 
е уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће дове 
 <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе  
.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова ( 
политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио п 
о приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним каракт 
могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за  
е прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате  
 али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да 
пођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> < 
едним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огр 
естан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове ма 
промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освес 
дови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору 
унилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио  
о би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује  
мете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да 
то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до  
ле веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она  
викнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{ 
дном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и гов 
 које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с о 
аст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао не 
чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али че 
 по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одго 
ише, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом 
.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је 
дела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога 
 сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф  
е смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, за 
— довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео 
{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омлад 
уланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им с 
леда старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прсл 
у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећ 
ји су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и  
да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш 
ад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише с 
су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства;  
душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускоч 
 приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p 
ељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим с 
оци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви ве 
 право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —< 
, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити. 
p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о  
ша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој  
ни, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега  
 што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не веч 
а госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чека 
} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао 
ека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љ 
с непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју н 
<p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак 
а галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек,  
њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> 
; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив  
 листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и пла 
ате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Ве 
мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гро 
господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф 
ише немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мен 
куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме че 
 имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Н 
 му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са н 
чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо зад 
и за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био на 
м малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можд 
ј младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашен 
320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да  
 господином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао 
волеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> < 
?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталеж 
вору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи гос 
отпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом друго 
 њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ак 
Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, кој 
а улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после  
 у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо ку 
/p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Пав 
њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде  
 <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се наша 
Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла б 
усретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у  
највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену 
ала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, при 
ор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада ст 
али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије г 
ину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неумор 
 открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </ba 
 <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.< 
и. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин п 
 од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црн 
 на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, не 
ла брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у 
ош по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хи 
дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, 
ас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом же 
лим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при п 
пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агн 
ић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју с 
ара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнем 
и то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребац 
ним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стра 
доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, 
здравија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потр 
резвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле  
у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао ј 
гао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта њего 
рбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: 
 о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немо 
дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког ом 
ма, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разни 
 смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема сред 
еном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и 
<p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма прим 
ма повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде  
 уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта 
места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика  
 бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање 
ших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите ос 
ском, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак з 
Е-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе з 
ви.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу бе 
је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је 
сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну сна 
сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између п 
 лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их 
есама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је 
и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} По 
а; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, 
справљаху велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио  
та човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као о 
елог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо траг 
ље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђави 
вирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова 
га виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је 
 наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p> 
о наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немо 
адић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно а 
ом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга и 
г и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да,  
већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве н 
а пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем д 
е још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер с 
 будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Да 
нату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, на 
д механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је  
е увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жен 
S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазв 
 не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ва 
рање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш вр 
а је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли  
министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихов 
а да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она д 
их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару  
а од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и пр 
ван је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да  
ри живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одгов 
ђоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и 
 брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ум 
е положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и св 
 би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која с 
предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи  
 путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којо 
м се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више н 
 кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо 
 и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору. 
оли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре  
ресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и  
од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да ј 
 омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, н 
а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о н 
ли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, 
е одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, в 
чуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте 
н и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јо 
ком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати. 
 да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео,  
 има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одм 
е довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом  
мира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb 
ненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа 
а, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој пр 
пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети 
вољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи 
 српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су наро 
тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једн 
ом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са 
д госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку д 
особностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије  
њу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко би 
ду, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали 
гову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће  
 он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати  
it="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио с 
 стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају роби 
 сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанс 
р је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинч 
етом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати. 
лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће ва 
а шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори ч 
ова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би  
 поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је  
> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом с 
ћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде 
прему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер 
ти себи позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, к 
нију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и  
и ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад с 
узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p> 
 четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али  
 још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од  
ање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n 
да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; 
а радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад м 
имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осе 
 оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се  
 причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и п 
 Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у двана 
 уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га 
у безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p 
аниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанк 
ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим зн 
тимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, ка 
је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији 
ашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега  
болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кн 
е могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што  
бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај т 
ј, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" / 
досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.< 
у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{ 
p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је ж 
 И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дар 
 вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или чита 
 у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију  
уо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу  
требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, д 
 се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнеши 
олагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам  
те ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност 
велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S 
 <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p 
јим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појав 
хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мил 
неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.< 
, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји 
че:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одв 
пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочил 
бине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} 
у је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и јо 
ознавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са м 
а; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још 
 с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баб 
али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним  
— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиљ 
је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове 
мао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњо 
са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав 
 Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар да 
вени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени ув 
и, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стр 
ј сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Ко 
амо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напо 
иђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви  
мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам докто 
и службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била 
дања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, 
моранџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од 
"titlepage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlep 
 и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца  
е ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици м 
едао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола 
 Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин  
рић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то  
јима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен 
, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било  
 на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад с 
оњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и ра 
о одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом не 
и се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p> 
т сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи корац 
тара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S}  
 укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојц 
пазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет во 
, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вра 
млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали би 
, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше  
ској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на др 
игу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам 
убила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широк 
а.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео ви 
е, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, р 
чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго 
астаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло 
оћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> 
 се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу с 
l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се  
јевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не м 
 хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну с 
во.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо см 
а ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p> 
ам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим позн 
 мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим 
 и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вре 
викну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу св 
 Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног 
же.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове р 
аље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и уг 
 да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њег 
а је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе. 
мају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">L 
; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога 
ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p 
 врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p>  
d> <head>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, к 
и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет  
ли нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народно 
илици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} М 
ложај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда 
и, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школ 
охитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а  
 Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — о 
ђица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите у 
се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S 
мију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба изба 
 ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А т 
p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само јед 
цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више? 
то, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову р 
лите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не  
ти мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} К 
еше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</ 
читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астро 
блема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање велик 
.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако 
наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он п 
тићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у проп 
о са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супру 
се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина,  
овице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови св 
 одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој 
омад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више н 
ећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кад 
на у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло с 
сама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му по 
је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, а 
{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о т 
ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његов 
Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише 
могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искрени 
Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори 
<p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, 
и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је ко 
у његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је 
 у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађ 
 госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да ј 
 удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се 
ти, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер  
 би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— 
ем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору  
/> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак н 
и поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код д 
 да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим 
м полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедер 
батан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, м 
лучај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег се 
0" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио;  
њу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран;  
г провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и  
оје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безб 
сталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи и 
ма слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стр 
не стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— М 
д капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на с 
ицима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узр 
Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још с 
, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усн 
мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки се 
 и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да  
ите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади офиц 
шњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им  
 у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свр 
рпски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспо 
анова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати  
ћности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао  
,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му б 
, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку о 
ан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут 
ене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби  
рац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, вид 
> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка св 
ахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостив 
ја брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>—  
ставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пре 
гу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штош 
и је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских с 
то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним таб 
еког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежњ 
гло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не  
било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{ 
 Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољит 
ићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника п 
а се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше  
 стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и  
ентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n 
бриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја 
е задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене  
 сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година је 
нде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, 
кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрча 
а својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врст 
асично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле ран 
е, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне д 
ака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко 
 штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> 
, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кн 
 верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпор 
а ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног п 
ор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас 
болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с поч 
ој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он,  
ола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, гов 
тулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај кон 
че бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као от 
рили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се ј 
вде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњикова 
 спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном обл 
те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог двор 
онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две 
 би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, м 
адаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве уте 
гови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, зад 
.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива  
о. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи зе 
тра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао 
 сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али  
ћ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне 
а велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две  
стаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, 
а и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би 
уги дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом играњ 
дите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} 
 већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напосле 
о је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И мла 
ам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из 
офицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми  
довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младић 
 са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканск 
у је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, б 
лило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући ње 
а, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја  
p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у 
за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла  
брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто д 
, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала< 
 могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи. 
је, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S 
Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде 
 таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем ста 
огледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздра 
 цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете  
рена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљал 
.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удал 
 поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но иш 
инуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у вароши 
ра, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом 
у се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нин 
упнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху  
е, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко вре 
>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руц 
стао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу за 
<p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола ос 
одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребди 
Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било с 
зишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу,  
ази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је пи 
аше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, 
ом полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се 
 у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне пр 
ром Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнег 
 руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, 
/p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије 
и.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говорим 
Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпо 
на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас  
е своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разг 
 сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господи 
де.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p> 
Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако ва 
> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуб 
лесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове до 
но утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; в 
о да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S}  
>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало,  
, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле 
ши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна  
а обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му д 
исташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да н 
е рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, к 
ио је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је  
чинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смеш 
робудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим исла 
те од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њ 
како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев 
е омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да 
 што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два број 
на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати,  
ајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и 
 да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе дол 
како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разгово 
и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињиц 
авле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно бо 
ам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би  
а ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивал 
оћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десе 
— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Р 
 <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити;  
.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не. 
оштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он  
пита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали гри 
о, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде и 
де, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, 
пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.< 
едвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— З 
ајвише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{ 
ковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има  
У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погле 
1" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,< 
 будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада 
огла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак  
 два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> 
х прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој поса 
ећ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким  
ћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{ 
исте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и о 
време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи  
</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" 
је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</ 
знаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да 
одужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш  
тупнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би ч 
право је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Раз 
обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад  
алуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} 
ње, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је од 
цније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено 
ања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивка 
> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише  
ом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енер 
и у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним откуцајима; до 
, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га 
вога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до ду 
утра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам ста 
овићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу  
ари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају о 
 га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Госпо 
.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго  
овора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа корект 
, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио 
 о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним 
 први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му п 
 поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих ду 
онеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити  
р се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И 
одигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без м 
често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер сво 
их покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздр 
p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде п 
 да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S 
 што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмун 
} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде  
не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био н 
уде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Пав 
код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имат 
крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вр 
 прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакл 
у.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и 
 реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запи 
је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S}  
ристили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова... 
еће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека 
лико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала  
. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <p 
ем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радо 
Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчић 
лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се  
ј прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не ви 
а, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљи 
ети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> 
ману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности с 
 нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја са 
и је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела,  
новеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојц 
м пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у ова 
рлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном пом 
атим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,.. 
ато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p 
е знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Је 
и вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али п 
 кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и кру 
S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Па 
не с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то  
 амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог р 
ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Про 
ико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Бу 
илазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу 
 проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбар 
це почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или п 
ег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са зла 
ијатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му: 
 га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад ко 
 њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зн 
мрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчић 
ка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, 
, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то 
, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао 
<p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео 
аља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу 
је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, у 
н с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39"  
<p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрем 
ра, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, пок 
ранци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случа 
ако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево. 
тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — о 
према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине ње 
тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се ње 
 куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и  
вла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало н 
.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p 
 путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога 
вле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме  
м богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и чест 
.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школов 
м ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранст 
} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширал 
ролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле,  
писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потек 
аље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавиш 
а у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена п 
епуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку 
ечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и т 
ј његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </d 
ју?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове 
умарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковиће 
то на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што  
 знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да  
 уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је м 
ало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпу 
ада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од  
ном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћ 
Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре,  
оразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p>  
 бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разу 
<p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово д 
ти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и о 
 месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се уп 
оже?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагл 
ез основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} 
нили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало 
ручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то  
а се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S}  
ности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари т 
ва да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{ 
те уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми 
мање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да т 
мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p 
; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У так 
lestone unit="subSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тре 
јући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је с 
сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порок 
м никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца н 
ина, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још  
још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обал 
 теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица  
вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања пој 
вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука 
зила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао 
талима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи  
о не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљив 
а је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</ 
ТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Ка 
 n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ств 
о тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се у 
а одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла са 
n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешин 
вим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p 
у Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова 
адвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чек 
а јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de">B 
овине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубима 
ом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за х 
и стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад 
ио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампан 
или смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, 
 краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји сим 
издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, пре 
о са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су че 
тски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са  
и припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно,  
ign xml:lang="fr">feu de roi</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, нарав 
ладалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по прир 
Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада 
иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и н 
капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српс 
/> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племен 
ти, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је 
te> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</ 
чива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хр 
p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако 
ажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у и 
 три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то па 
ок његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић м 
с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофи 
аченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власим 
а ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра па 
то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n=" 
ва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, п 
ад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је извештав 
ам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оску 
p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарам 
с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац 
ре нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред велик 
ошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега 
с што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише,  
его пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, ко 
утра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.< 
, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлуч 
на остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и 
етити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше 
p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлага 
 тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеш 
гове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој 
узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно 
>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и  
 пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осуди 
о моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчат 
чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} 
 <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="1 
 с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваниц 
је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој  
читих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе  
е је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Па 
исућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, млади 
 се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> <pb n="4" /> </front> <bo 
 притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где 
води до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави 
ном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Б 
ко страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</ 
</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином с 
бро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} С 
ство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> 
<p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћуте 
/p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронич 
аци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према 
 седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторим 
већим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не 
и оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S}  
о се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да мог 
оју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. 
вљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да ст 
већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, кој 
 у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била неш 
интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда про 
ило, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога 
о.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта  
ије, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} Н 
рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај 
ренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Зана 
и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смис 
естије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S 
одина тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године ј 
и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} 
 таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговор 
 <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Пр 
јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се ше 
ца се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p> 
то, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похи 
> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, зва 
 могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од  
уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобрава 
а и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па  
ето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је  
демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је такви 
родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда  
Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедају 
де:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни крив 
 за политичке или остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажн 
бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарим 
орена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, 
о и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; буди 
прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи има 
 не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта  
му не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико да 
 се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја зна 
 снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p 
туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и 
зе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одову 
штовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био 
екад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи з 
ј далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморит 
ава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не  
вете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Па 
е хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље  
 нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му  
а сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити при 
шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за 
почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, 
гоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до сли 
д тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац у 
ира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо  
моћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</ 
за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем сам 
дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хран 
а разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и  
преми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најс 
жевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више  
 и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико 
ољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господ 
редништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадник 
дом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу  
мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов 
гово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпе 
а трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз некол 
 је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем. 
пођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца по 
и сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди у 
у људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнел 
е до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодре 
неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика 
лика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то п 
ђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе поз 
едног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде  
уд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p 
остаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силази 
вољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бит 
је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак  
 шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармо 
 и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен 
затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилаг 
а части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milest 
адој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није позна 
узме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану 
 на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову д 
ило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву гра 
ну, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и усл 
отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорни 
авесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео! 
у је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S 
ас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Па 
армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења 
не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неко 
ња.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржа 
ца није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се  
lang="la">Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S 
во с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се 
уже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p 
 Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не з 
пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пре 
е брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и  
воје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој,  
 код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли  
амо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна 
га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужур 
а сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још  
а мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију  
естава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленк 
</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да  
ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> 
а, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, по 
равље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, не 
ве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо 
даше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман 
у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети  
и обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога 
 Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје. 
е се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механо 
еда.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли  
му и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а с 
о доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда по 
тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у  
 /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе в 
јатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само 
естрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сув 
ма Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арње 
аш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — уз 
нем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар имао времена, да људски попр 
ир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из ц 
ј постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље 
ошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њ 
уца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <not 
одити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је бил 
 руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљен 
малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно 
дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен к 
>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и сме 
авећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступац 
Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост  
е у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Д 
е врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већ 
еветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја св 
> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим  
 видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно 
 имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженик 
дна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; 
о се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју ве 
 друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома прив 
> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не 
 их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијен 
gn> (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јак 
<p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, бил 
их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке 
 госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у ов 
ра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у л 
ој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:< 
почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још 
бама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која  
ла што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваон 
у и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележ 
ним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и  
 се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, за 
ном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији 
ко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавај 
поте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њи 
тно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запи 
један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачки 
тарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има сам 
, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светит 
атом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту на 
ад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише пока 
— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} 
у.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћ 
морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим о 
есте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> < 
— рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест 
p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом 
разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица  
 унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; 
мтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећ 
сли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред глас 
</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младић 
ди господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, ш 
{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или  
д кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздис 
дговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разла 
>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда  
ине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми 
, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њ 
, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши н 
.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене 
 очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори г 
Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћ 
ер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан 
дине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: г 
с, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одгово 
 свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не пов 
иће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје крив 
ме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа? 
ње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака н 
на се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, пр 
рим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Па 
то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; трећ 
ините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мисл 
офе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви  
а почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, 
вакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било  
р није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све 
"269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади 
очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после 
о чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одгово 
а да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми  
и својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се 
о виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и 
— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против  
а, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето  
неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неко 
 ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па 
 само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да 
 моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, 
 Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и 
у као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S}  
учном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна л 
чност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>—  
ш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу оси 
фица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима  
оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким 
 оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да с 
18970_C9"> <head>IX</head> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је  
рце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што 
и су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</ 
о судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерад 
сти изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика;  
куства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, жи 
и покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоу 
 имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава. 
руга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предс 
 борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати П 
преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих в 
повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пр 
 болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви ј 
9" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осе 
а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве ве 
а; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче  
е и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима 
д на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изн 
дела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада  
ко јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њему 
т тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке 
је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућ 
<pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народности, морати да води озб 
, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод к 
ц и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— 
е поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— П 
едереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— 
та. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у 
да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милић 
 је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутр 
а писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме 
Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p> 
ренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као  
е му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на ок 
ли слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што в 
која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не х 
чни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтив 
х, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узв 
 — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је  
идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сино 
дереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} О 
 мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака 
осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је П 
ћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове 
 и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па ум 
шинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње  
како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он  
а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основ 
 кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кн 
ну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ 
.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљ 
неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на 
 Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам с 
 зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> 
Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при зе 
} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „ 
ка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном за 
по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; 
вања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим на 
> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S}  
лед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где с 
огу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у  
 унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по ва 
какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд  
ркињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем  
ења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били 
оја рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се  
цом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично П 
S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ос 
ак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— 
м начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио 
е.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи 
е нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или сед 
едохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и о 
се ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остат 
куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да  
ина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S}  
 задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да п 
 самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу б 
 n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој  
чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви с 
S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли б 
ше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујн 
agner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар с 
ликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омла 
ажили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме  
је прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек посл 
гатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћ 
ве постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити 
оту, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне  
дно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше зај 
 придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овд 
ли недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније раз 
и код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим госп 
едном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплиј 
дње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— 
уња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благо 
озивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се  
} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине 
здани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, пон 
о проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и уп 
разне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и ре 
 Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили г 
о сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толи 
p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то 
јте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ст 
еше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; 
м.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило,  
усто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле 
нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заје 
седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} У 
о пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручи 
м.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забрин 
су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, дру 
n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме 
расима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је зва 
лебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су  
з оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наст 
ска Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p 
ко куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} 
p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Намислио ј 
 или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости,  
воме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није 
у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{ 
те, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се с 
арода и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога св 
ађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта 
> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду;  
и, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљ 
ор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби  
.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега н 
 си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад ис 
хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су присп 
вао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" / 
<pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мис 
а.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у с 
ди мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од 
 у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је  
 и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он 
 са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породи 
p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То 
спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а г 
а свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилик 
ubSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то пр 
<p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за с 
ли из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи 
а то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи  
 су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ беја 
љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла 
да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих 
 у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по 
 називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује гроф 
 састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напом 
м главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да по 
ше показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син ј 
p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где 
ла је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је 
, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвав 
е, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничег 
доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му трок 
есно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капи 
о коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитал 
нука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око ку 
Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је о 
крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када ни 
ко и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</ 
ли у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> 
 <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га  
/p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последи 
то унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да 
— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и  
ању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је 
 пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја 
е, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец д 
ју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, г 
— ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијо 
Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене 
— Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељ 
збуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер с 
отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика 
ада виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} 
нику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била  
> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са чи 
p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.< 
ше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве  
ече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обра 
морни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато нећ 
хова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицај 
и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агн 
днога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да прено 
 полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовим 
; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна  
 као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она н 
 граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смед 
 Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требал 
вај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене  
и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз 
да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу  
усрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <p 
х.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи м 
ше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у д 
ав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај св 
ћа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте. 
ћи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима  
оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... 
и, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду,  
састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежа 
 рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешт 
није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је ла 
и је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="26 
младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа  
вле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и по 
 је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једн 
 оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао 
потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то 
гачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му  
иле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употр 
ао и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сад 
водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим  
је воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата б 
в осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут ре 
реми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учини 
ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обу 
ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> 
увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезет 
ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да с 
а, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања с 
 се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како д 
ди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они к 
 одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш ка 
 и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљев 
 госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њем 
 сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу  
а саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита 
ему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге  
, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к  
јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседело 
а, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се н 
 очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина 
</quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Д 
о зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити под стара 
уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгра 
и се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе 
мо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и д 
ве већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности  
да у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S 
ни говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми 
 у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам б 
:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да 
дно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског св 
, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се па 
есите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: ка 
више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви н 
 то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како 
ни, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, 
а.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој с 
ли на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао хра 
/p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причув 
, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p 
 тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од 
уше, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду,  
еда у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцк 
у.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса 
нове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али  
к псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље 
им преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то  
р!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женск 
т са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно  
извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и нам 
рстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо тр 
ен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немир 
 раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Де 
ок овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда тел 
p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како изгледаше, б 
" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налаз 
љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди н 
ди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатни 
 што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхун 
е су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их ниј 
ктире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти ч 
ина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачк 
десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, 
} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда с 
 душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тума 
с ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас  
 их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету 
у, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато  
ремена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Ч 
уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му пог 
д искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув ру 
о умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпо 
пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, а 
то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилази 
 једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао 
ктору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку  
ца хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окрену 
е окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на п 
на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је 
.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже ј 
а је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се з 
заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи,  
 догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који ј 
 звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа с 
е цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица б 
ешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душ 
се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему 
</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p>  
озору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право  
дравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао,  
ији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај  
 је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погле 
 пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макн 
 болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лута 
 су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој  
ко одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходн 
а, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се 
.</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} 
p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазна 
ме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори,  
ити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" / 
и мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и пр 
{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису на 
 лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком о 
ди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спа 
 Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарат 
 погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако ј 
роке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с  
 буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правни 
нчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— Т 
> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековим 
 Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада 
ца труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо 
} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него 
?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намир 
ло, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стањ 
и знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дођ 
уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div 
киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у ли 
јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесе 
исли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало ја 
е.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао 
и се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим у 
е призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде ј 
 — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и на 
о дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при 
ма ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па прир 
хађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић има 
му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зр 
се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, д 
 рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима св 
от.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави 
помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ 
жном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао  
ед прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докт 
н гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји  
е спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га  
 пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан,  
о свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да ни 
сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Су 
варним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доц 
ијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог п 
ига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим в 
</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са 
ивота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити г 
и грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом 
гдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пуст 
ајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим брего 
и од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p> 
бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дуб 
мпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И 
 душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње неста 
јајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете глав 
т.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао д 
трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту  
е знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она к 
рема оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини,  
аљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво при 
риличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупи 
 сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако 
ве.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p>  
 као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине пок 
а у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће 
есели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n=" 
.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су т 
им очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има ч 
млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне 
им гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје п 
бре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска ум 
о.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, к 
н, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним пок 
 у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва 
гачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их 
, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мо 
пореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господаре 
 и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност 
коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обриј 
има на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор,  
обу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} 
леда је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Н 
уде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Барка 
ји <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седел 
ошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незг 
изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једно 
пак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину бил 
имети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више н 
 дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде 
е је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али ш 
pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p> 
} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да са 
длогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по  
еш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, уч 
одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p 
ржавним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> гро 
м вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је 
ад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за од 
д мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p 
је ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није та 
Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље стран 
 јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</ 
 годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих да 
 покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну 
{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином  
 њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад 
урићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене нећ 
ам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немо 
 у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите  
ф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.< 
сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак до 
ш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</ 
арамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> < 
рес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није. 
ија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су с 
м.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> < 
врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високо 
 искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погл 
ка ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мен 
дности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону 
о); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагл 
 <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он  
добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га по 
господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одл 
е утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p 
 душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од то 
ени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>Т 
е, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости при 
ене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица с 
е очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изглед 
S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, 
улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, 
русима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покри 
а чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљ 
з овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то 
он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли  
ћ пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и  
а Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после не 
утовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви  
Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак в 
, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав ми 
тичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за  
да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом  
је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је 
е досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зин 
и то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино л 
.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без р 
д пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је прол 
pb n="149" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и  
ризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и  
е потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала 
— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ниш 
а западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и кава 
 састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности с 
, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице 
 су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним по 
а којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио П 
епотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која 
амо нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" / 
.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не  
лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у  
е свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век  
а зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећи 
у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по 
 болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово  
 он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише п 
од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадо 
 и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревиз 
ли свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и вес 
S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је 
ако ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у 
оје му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе у 
астави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а г 
е унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви с 
ја ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера 
ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну  
 песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом ши 
дљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најпл 
ше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начино 
 у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво м 
 мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост њ 
ан отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну гл 
алету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, кој 
и пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се  
 за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет год 
к, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртов 
ом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која 
забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери 
а и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачим 
p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично б 
, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљ 
тра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit=" 
знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павл 
у пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти нап 
} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили 
.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи 
ијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врл 
и он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што  
ремена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Географија</title>, ка 
ордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не може 
ћ устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста 
жи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно дол 
 одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Ка 
у, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве 
е брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало 
ара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} Т 
 погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији  
 ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о с 
опште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он ј 
а жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мај 
бици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га  
у ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у  
томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако у 
њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{ 
не живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ  
ест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак  
на, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="34 
и се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност  
 да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако  
 очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, 
ој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напос 
трошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{ 
ле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли 
н није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му б 
 на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам  
за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она  
жем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живо 
то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> < 
е?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Бић 
сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — з 
ала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Од 
а га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, о 
да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатл 
 видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отиша 
изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећа 
p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не веруј 
</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да 
 важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и 
<p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— 
слити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— 
ћ, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у пост 
</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива гос 
 слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога дево 
ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако с 
вити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао  
ам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Ве 
 Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечи 
и била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим р 
пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</ 
тављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које ј 
ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео 
алост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одр 
атим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учини 
жите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стом 
елику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки на 
га корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни  
дајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа л 
 владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајт 
рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сети 
 своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и  
— упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p 
 — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p> 
>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p 
?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај  
е.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не  
 да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вел 
иоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Мож 
мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше ја 
м га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Н 
 насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, з 
S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и  
а, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумња 
разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} 
о нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ј 
случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци 
 њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p> 
ђе преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочи 
че свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми госпо 
естано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— 
нда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и велик 
; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одумин 
<p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</ 
 То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је м 
о извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може  
 рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме б 
а, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, н 
, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлу 
 уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине,  
е строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то др 
ију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео 
сати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком т 
 дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, 
дности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} 
о за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли,  
Ваша кћи.</p> <p>— Ах, господине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— Т 
ладићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволи 
> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Г 
у о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет 
и, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и че 
една најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Да 
вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до с 
?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта ви 
ушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер  
зједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не мо 
а и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица в 
.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни  
е могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим,  
ма.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао 
</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо 
ко сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрез 
олим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> 
кну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и  
луталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То 
е је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око ч 
а вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим з 
> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у би 
себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— 
 Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— О 
н ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја  
ију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> в 
има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постан 
Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљад 
 <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само 
а Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време 
у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу  
име охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S 
о на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда 
бразе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса 
шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте с 
} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кро 
 — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читав 
аш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски ра 
дино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павл 
 барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљ 
редства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви  
али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао 
<p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; 
стеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква ј 
— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте 
ске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и  
с хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p 
им водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинч 
дине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то ј 
 Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом бори 
 је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; он 
ко мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте б 
лиже, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{ 
ати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p 
ато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на о 
и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да сло 
руго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приме 
е, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одгово 
још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је 
а донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гр 
ектор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивал 
 — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Па 
; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ м 
 руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића? 
 она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на 
има учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња 
олико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо дом 
огатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Т 
и.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћ 
>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се 
ова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Б 
/p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш 
, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака  
, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима к 
одејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали. 
,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да и 
к...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанак 
ш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p> 
ала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижава 
p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти ре 
урићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово пи 
n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, 
е:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кук 
моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а 
је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Го 
химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у т 
/p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Корек 
ОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote 
це Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та 
груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, г 
>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парип 
ворите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго  
 устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнеги 
жењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, 
зумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја п 
сивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским 
а ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и 
 како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни 
офовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам каже 
="de">Wagner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>В 
у, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуно 
ма ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сест 
говори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године јо 
ошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— 
окнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало  
и, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?< 
бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> <milestone unit="sub 
 ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верује 
аше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама  
 на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити ве 
 у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад н 
ити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају д 
 шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремеће 
 до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p 
вле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље 
веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим поло 
јало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост 
 Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да ми 
ек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се П 
лину.</p> <p>Из једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и т 
 поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муко 
ну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би би 
н се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним  
пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинч 
м још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим 
шћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона  
и, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p>  
ријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде видите,  
а могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign x 
е увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетрист 
!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате 
p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, в 
ио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја 
м да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крил 
шљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очај 
 ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици 
"229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитељ 
га.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116 
p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од то 
сад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш  
ке да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме 
ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом р 
о постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих 
ноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду  
дишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, пос 
 гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута 
нтернацијоналнога Балканско-Карпатскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да  
ја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се  
ле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из об 
 пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубаз 
ињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту  
витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p> 
ву телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више ниј 
д црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачк 
ад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом  
у како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће т 
сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели. 
дељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и 
а.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе ч 
јући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади  
е видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим ј 
По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си ми 
а јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деко 
оменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде о 
ст и велика отменост ових благословених лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младош 
нство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном ц 
{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна;  
е пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање  
ајбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне ру 
 а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рук 
квом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако д 
сникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецањ 
ијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шума 
а приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом прилик 
и на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се о 
 сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, ве 
женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи  
у.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је м 
И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и ч 
.{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић 
тинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> < 
гово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почет 
обро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раск 
 да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шт 
вању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразим 
и нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, т 
p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су с 
 у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују траг 
е!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одгов 
 пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра 
зненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико трен 
но припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује  
ворећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је  
p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он ост 
га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема виш 
рује.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лу 
д одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две од 
дећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p 
итељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред насло 
мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну рук 
та, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама 
а... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле  
и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо? 
рућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад  
 није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у 
утака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на ње 
p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да 
ецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује  
о, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно ал 
мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану 
 натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмл 
 му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим ов 
д сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја прокл 
 али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било п 
не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> < 
а пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи 
У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве у 
очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајн 
а врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле  
о натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано с 
реми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала 
?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог 
астидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једи 
 сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А 
ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} 
етве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је:  
ма Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цр 
ике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га о 
, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали 
 али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Т 
исока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++ 
и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом 
млађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте м 
огледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, т 
ило, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он с 
е пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, нај 
нтересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео 
избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одав 
еде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особ 
м жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и ко 
 који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то в 
ас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, 
едно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше  
дговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли пов 
ознавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне ди 
 шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На на 
ознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Н 
ликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав 
 ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} 
а Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је  
већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на  
дба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ваша кћи.</p> <p>— 
нака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим ј 
е позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре ма 
твари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> < 
/> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу з 
ећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао признати 
о примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте 
попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основ 
о јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То  
урао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших о 
ива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни,  
 приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одм 
о:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносит 
азуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито завол 
е и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слу 
 већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S 
 свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, ч 
ти скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен доса 
е не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти 
део свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише з 
аш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећај 
е мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрав 
е господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од  
ипеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам глед 
> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— 
 вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном ле 
га човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами реко 
обра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те,  
омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, ко 
ено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разгово 
јим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе 
, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, 
авесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветић 
 Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете 
га друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у  
глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на к 
почела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде вид 
зном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим г 
тимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>М 
ких писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досад 
овљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице ус 
: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних л 
ећим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у 
умртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућиц 
а да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и  
е то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужн 
ас, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родит 
ше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубил 
ца, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.< 
ила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити д 
ојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на 
учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често пона 
Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — 
р настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећ 
— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И  
ти некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео  
суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припрем 
 склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он з 
удом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропас 
тре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету  
бриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино 
и ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио при 
и смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак 
морати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} 
} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошк 
p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не  
 што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем  
и од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јек 
и шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни о 
лици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувар 
 оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сво 
кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће 
p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико универси 
м проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која т 
ала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.< 
 гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало ча 
анак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио о 
ош преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика  
ипреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био 
еђену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух 
душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећ 
 донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и  
овим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то 
p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалаштине!{S} Грдни з 
 певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раде 
има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; —  
има појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>—  
ује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају од 
, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево  
 мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над 
и колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S 
ћи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љу 
ђује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опст 
е? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту 
 из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако ја 
ате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у реч 
head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звер 
 вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи д 
 Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледа 
а одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном ра 
ћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да жи 
ше ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није вел 
дстављала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће д 
х јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор 
чекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја са 
ни то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе  
збиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнет 
 био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни 
редила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рође 
инкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења опл 
II</head> <head>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по на 
 спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губ 
p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опр 
/p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела д 
ох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ј 
 љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држа 
 узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека оста 
давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећи 
м у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигур 
оји пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред с 
то?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће 
авле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је  
ма главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се ода 
нао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и  
ки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> 
твара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег ство 
} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је  
Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de">Wagner</foreign> </q 
која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и д 
ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душ 
 али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар  
дин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњава 
као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{ 
а, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српс 
а куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се 
иметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гла 
ужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да каж 
{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране кој 
знајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред 
зао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло чест 
</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „и 
 отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту о 
ета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред 
 колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо о 
 ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје виш 
р је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој обј 
ме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> ј 
вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често т 
ке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћат 
кога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за тво 
аплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="31 
 У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис б 
де у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Пет 
више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице о 
је ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, 
јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, 
а песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га нијед 
/p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p>  
охотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пи 
ја: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може д 
подина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара,  
 крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота.  
овољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким 
.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, д 
рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје прво 
де и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај млад 
васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женс 
РОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико ис 
е?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великаш 
разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњ 
е гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг  
до примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија. 
робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена 
тача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полу 
рибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли:  
жевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго ра 
 јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на 
ије ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово см 
оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским 
 ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не,  
о су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички поса 
исли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали. 
е каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је 
ну приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка ко 
>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote 
га је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као о 
 стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није 
х бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај 
равник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега  
 А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S}  
све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још п 
е жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S 
ра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вер 
 библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није м 
СПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својст 
теване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спеку 
није.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло  
 своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они че 
вини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њ 
м у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим  
м у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанстве 
а их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па 
а симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена 
те да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлуч 
ма овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом,  
гуевац), како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутр 
 је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај зап 
 и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћ 
<div type="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућ 
еће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и напади 
ра себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи 
или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, 
азан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се т 
ру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад 
 његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да 
 <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе,  
авле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбино 
stone unit="subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком 
зирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; 
нчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајал 
вом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други ра 
слио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви 
Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацив 
е, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет  
адала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> 
о окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како 
светлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам 
цкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пр 
"1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМА 
се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и ч 
а лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танков 
ње редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе д 
не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити  
p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме ни 
Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за 
који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци 
оме ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са  
ника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полаг 
лико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отво 
аосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад 
 <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо позна 
 Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкал 
ћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у  
вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му  
 Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге 
а оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" 
упила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на п 
 спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да  
гужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од 
ла се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господин 
рагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} 
алазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљ 
обично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час се 
одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при 
та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</ 
е изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, 
 зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p>  
ађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или  
 мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није п 
о бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p 
ЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад ј 
ма били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете им 
аја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на мл 
осетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја  
велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} Н 
у напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест 
 да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био н 
ање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај  
ео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му  
Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање 
мро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих л 
а мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} 
ама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један с 
еда тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, 
ду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска з 
твену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кр 
га стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунит 
ајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље 
ђусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску ко 
у на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бр 
поверења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то 
те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотвор 
д завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припад 
е нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћ 
како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школ 
 вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мир 
..{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са вео 
емим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> 
ој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула н 
урљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали зл 
мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је м 
, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда  
уза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то 
толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али  
 успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где  
 да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</ 
енађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно,  
цније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријат 
идбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаљ 
поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S 
а идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту  
не које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које П 
ке такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала 
рила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута. 
ним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову мора 
ојетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био  
ла убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на 
о ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, си 
е кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и  
а није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о 
 захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и о 
{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг  
 откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велик 
едамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру 
ућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p 
е, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у свом 
170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек она 
димо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерко 
ар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе 
о, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу само 
 путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна 
рла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само з 
а накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ак 
 и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и уну 
а је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнул 
 пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изн 
дна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: поче 
и да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примет 
>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљд 
 плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{ 
скао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>—  
p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троно 
ости:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурас 
Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажа 
.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{ 
 сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и с 
би.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега 
према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је сво 
тра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових 
{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њ 
ивота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао  
оклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина годи 
; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се 
син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати в 
ила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и њ 
а да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, как 
иха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде 
нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи 
шту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без 
м био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову ист 
ом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.< 
разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је он 
ске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешко 
</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="2 
а ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> < 
, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соб 
војим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код  
 знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да  
а.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{ 
е, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, ал 
.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смис 
 нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док  
S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и  
 О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у  
погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гл 
илазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасил 
ни.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за 
, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</ 
 рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према 
че:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветуј 
е праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке 
зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти исп 
о опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, та 
раведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — на 
 таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан,  
атомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип пород 
ачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. пос 
азак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту запо 
н, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због с 
.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове  
 кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се  
p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне пла 
ивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Ја 
, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости,  
желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа. 
а видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу пре 
ово прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов с 
 и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</ 
т поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је  
г пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега с 
е спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа п 
 Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан ра 
 сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.< 
 њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он т 
Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрма 
точини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одла 
неша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са не 
а чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она 
) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, кад 
 девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> 
а Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb  
 црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле  
е у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на ме 
емљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; 
ог пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим 
: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; јед 
се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту в 
у узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зград 
решене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњег 
треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне 
и се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљ 
 је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочи 
ахвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</ 
сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост  
трани.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био  
> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{ 
ласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоисток 
 иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра  
о су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не 
ити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећ 
ан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а нао 
ј ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</ 
ају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога 
 за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, ког 
младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство;  
уги пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини;  
има, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да н 
црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао,  
нули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада н 
ајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често з 
спео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накит 
га сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у једин 
 после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их им 
 времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу ре 
реближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сан 
 У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда  
каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда 
је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и ниј 
целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде 
сока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена в 
, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала ј 
овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb  
ета сложених интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог бор 
е трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По 
Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— 
је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге 
} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око по 
есто и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по 
розора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и ки 
згрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви  
к, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из 
његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово 
е имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле с 
рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p> </div> </body> <back> <div type=" 
претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну  
и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана л 
 могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} 
} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар 
ели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих п 
руштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павл 
ко звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Ха 
мови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуд 
ико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету поста 
већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом госпо 
пође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} 
рло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме,  
 се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </ 
 висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи 
м, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb 
апут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест годи 
 су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; мо 
</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p 
 у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био 
ридошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста 
 га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде 
која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини п 
 кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— 
 ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних н 
 варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромн 
кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кор 
но првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро 
</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Је 
олазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који б 
<p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; ина 
рићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p 
е.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми  
лабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју  
а шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се р 
у, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка  
едно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је 
и и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нам 
твореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S}  
е што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке 
 а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечер 
о да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да  
е <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би г 
ио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали р 
тране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим д 
/p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао  
нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лак 
иште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од само 
пенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без пр 
 схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са свој 
.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија  
вај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекину 
се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p 
аг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим наста 
авле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунч 
де у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно  
јим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео ј 
његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући  
 пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те уну 
— Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, ка 
знање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стај 
ћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилни 
доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се раду 
о увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступит 
авле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију пов 
паметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто  
атим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то  
ли је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, 
, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} 
 свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, так 
{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво  
рзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на  
е грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— М 
говори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком  
цијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} 
ом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли:  
е ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом 
 Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, ј 
 на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако н 
ироде, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде: 
 упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина 
, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Не 
 му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време бо 
кад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасл 
ан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи  
ан од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом г 
алеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда миса 
јући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно  
ја ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Го 
ами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драг 
, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тад 
 коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да 
p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, 
ол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агн 
ме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са  
 понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно ме 
ли са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђе 
ер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг о 
ћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу 
о танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Е 
ажност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва 
о што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини м 
 се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних виш 
о сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видит 
н је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, кој 
јте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; лич 
м, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разн 
дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба најви 
у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и о 
де даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци 
 за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по инте 
 <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да 
толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и н 
 снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са је 
осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозре 
и тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја д 
 кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли ј 
грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разгов 
> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи 
{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толи 
есника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? 
 али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту  
меренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на 
уди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какв 
или много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале п 
о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она о 
>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила,  
лас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се го 
рограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заво 
 ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куца 
>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могл 
 да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— 
аје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који п 
тај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али н 
у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег шк 
а утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну 
ечи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нен 
 површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> < 
 познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак обл 
, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> < 
рави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи. 
{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, ко 
још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза 
за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налази 
ише њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{ 
еограду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломат 
 нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града 
, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео 
јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега 
>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у приврем 
 обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења вр 
Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, д 
махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те ч 
{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас 
ти.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још,  
вде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико ун 
а.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, кој 
 који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> 
устите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном 
коме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да 
ак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да 
 неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали сало 
 само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од ч 
.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских госпо 
у било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега  
оји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепе 
оварали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом 
љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставит 
 више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима зако 
х кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по 
а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је  
м у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз ста 
емо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p> 
а усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске л 
еве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових  
м, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да буде 
ом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дош 
нском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тад 
на оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра кру 
ки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бит 
 <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је циви 
ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је  
одне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и н 
 невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; 
илаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта реко 
ване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно 
је отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавд 
</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</ 
мче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја  
д једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <mileston 
о сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште,  
ој несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја  
Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислит 
le>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још  
ви и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А 
имер, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог  
си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабр 
p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb 
е свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да т 
лика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:l 
оју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Да 
а већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само 
ој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без 
ости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да  
— потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења  
} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних ч 
а наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити 
ором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> < 
пита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа 
p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— 
 тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S 
из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агн 
ци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу 
</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1897</p> </div> <pb n="2" 
p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи  
ла као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед 
шкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у тол 
а могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам к 
оју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо пр 
усти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изи 
риближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и б 
 Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Т 
Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте в 
ћој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су о 
р једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, ду 
авле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својо 
е на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако об 
 <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign x 
 одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам пр 
остаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разу 
лу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њи 
залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један 
а оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни д 
и је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем ц 
д неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свет 
 рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих  
{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на 
царе за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хин 
 карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром м 
о заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ј 
е на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекиданим и  
ад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ће 
канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете  
ћи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу 
све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла 
ложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пре 
а врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, 
ођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а м 
ња.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; 
 што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све  
ивидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите љу 
 сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћ 
е убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на  
; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако же 
речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике 
да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако 
ила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлик 
н.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дво 
 да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слу 
ле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него ва 
вост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако ш 
ре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— 
 очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зу 
 бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихо 
ве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне 
ан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу 
о страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по дух 
мађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже. 
уњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута 
акако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује 
дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточи 
ишта, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету  
ника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb  
и покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса 
година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађ 
јалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекула 
тици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то 
 њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математик 
Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једн 
и.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била  
 изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига поч 
p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу  
{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Ти 
} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је  
е и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим сл 
а ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпо 
еше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по сп 
ја је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што 
 а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких р 
вом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципациј 
и хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} 
eign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикн 
ција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је  
е и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређа 
оректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућн 
на је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени прокл 
 а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и 
оред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући 
 својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком м 
скуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи ав 
> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислил 
уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде к 
часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује ј 
 у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после см 
.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет 
е на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, 
 види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о св 
} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече: 
весни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и д 
ваност његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у с 
м светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је зан 
не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у ово 
е језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је а 
нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— 
 Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S}  
две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом с 
нству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренута 
сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које  
лужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништ 
 нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме 
могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и 
id="SRP18970_C9"> <head>IX</head> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модер 
 /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</ 
" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сен 
афију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Кал 
 чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у мести 
ног сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га ис 
 домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. —  
сито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли вис 
<p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које  
ога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан. 
еревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одб 
о и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршил 
м, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар с 
 Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махни 
одитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p 
што мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси л 
а се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати д 
 ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било 
х станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве ил 
 дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а 
и мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведн 
нда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестењ 
етљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечин 
рестати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „н 
а или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у  
оологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глав 
цу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<r 
> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> < 
и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p>  
м сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање  
је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да пре 
 једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно сазда 
најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је би 
и те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p> 
д владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још  
 име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напр 
онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приб 
ајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног о 
а, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве др 
клети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Ко 
— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњен 
говој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја 
и.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више ме 
у.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли нер 
ељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ раш 
ти са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њ 
 ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала 
исли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, кад 
} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да упот 
 да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p 
 би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рек 
сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи 
</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да  
ш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као 
 је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Н 
кох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите л 
 закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје  
ако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Нем 
/p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица 
сом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените о 
 пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред 
у му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно  
мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти  
ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу 
 које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам поброја 
ла, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p 
тву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да ј 
а зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пун 
што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом пол 
би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам са 
али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и 
 коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стиц 
ици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан  
 Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} П 
ла природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да с 
тању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, к 
сталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> < 
е да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само  
зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та ве 
ле и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми р 
Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристан 
стављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балкан 
 је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бо 
 те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери мо 
ине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у 
ијатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла 
н још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће ник 
 као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко з 
м, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили  
} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упозна 
 па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Избли 
ећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и  
/p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени г 
 да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сир 
ше споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли 
.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан 
е испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје пре 
тих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па 
<p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљен 
 од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, ов 
 оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Веруј 
 Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, а 
сли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих  
де:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и 
 руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.< 
p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати  
и:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, с 
 докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним пр 
дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гл 
и беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнади 
о одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Па 
едних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S 
идели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, ш 
знам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој 
а о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и з 
едног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на 
, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што 
ој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу ух 
вините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, ш 
 пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S}  
p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је 
збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да  
авамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; а 
ало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</ 
те, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи пра 
орала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако 
брала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала. 
у доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу  
, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово  
 моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венча 
а буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је др 
р.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се  
/p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сам 
 то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала т 
— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је св 
— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да каже 
} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђ 
икну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да гов 
јаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-г 
дговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је са 
те ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговор 
/p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не мог 
ећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца н 
стадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је  
предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном вр 
 чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише напис 
сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, све 
vljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни н 
ст, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао 
>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" / 
е држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице зн 
адости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих  
ање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отр 
ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто 
.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Прос 
ете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би ина 
 знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до в 
.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја,  
S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Н 
="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на 
ас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“ 
/p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек м 
ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; 
ца, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошениц 
ле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То н 
ико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је први 
, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта б 
епени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима 
ене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да  
S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико 
игав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа 
и рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту 
рашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, 
да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве ш 
оседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), ј 
ком Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овд 
овучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са 
 стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани трену 
 која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијо 
ом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима. 
 измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и з 
рећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недово 
атлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне вис 
ћани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Бић 
да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали  
ле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да  
 градовима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су и у овом г 
вно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи 
ладеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То б 
о те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне 
ије.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху о 
ух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S 
ан леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је 
ам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме н 
 се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је П 
Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душо 
пим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је з 
 други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго в 
вавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљен 
е српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омла 
— а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро  
ђе готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријам 
 прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду  
служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што с 
ше губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој 
убоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећни 
> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми за 
хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поуздан 
} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловња 
не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељс 
..{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага не 
аво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му 
ријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна с 
те понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честит 
гости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која 
е му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако и 
јмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да  
мати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати  
 га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Ш 
татка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пу 
ечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесн 
, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још 
е госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прек 
би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче гово 
 у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео с 
је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и ра 
је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није дола 
 — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су 
же доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би г 
 као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ћ 
 Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним бол 
ба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово  
 као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изг 
дних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађ 
сно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мењ 
оме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније 
99" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете л 
{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан  
ма и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху  
где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам  
 и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше на 
у годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година 
оручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати 
ен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да  
у главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана. 
страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и пока 
 не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући  
пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> < 
старији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време. 
к, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“< 
оректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" 
, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни  
> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p>  
о ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим  
 свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која ст 
драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга 
.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S 
ј не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајат 
и је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову  
 је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу с 
?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S 
им тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај,  
о све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне  
Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читаво 
ласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је кав 
 бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сест 
лазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више  
 — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{ 
ије скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уо 
и туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</ 
агна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојит 
та могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот им 
 те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?< 
ише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је 
еде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и ж 
p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> 
м погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за ва 
сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело п 
 права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у  
да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он пока 
<p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из  
ите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погл 
ешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога 
а будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за  
p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога 
андидације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности би 
о Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, 
лаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто  
 он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одо 
ризнанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S 
 дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ак 
, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. 
подин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— 
м јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао 
нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе 
. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки ж 
 мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори П 
ту се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као 
у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика 
 <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено 
ти ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер с 
вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који  
/p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо 
адаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе 
вати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не брине 
/p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пус 
</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој  
нам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бит 
ори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било н 
стру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква  
p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одго 
 — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет ди 
урићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све о 
о ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар по 
> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођ 
их случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви ст 
пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и,  
 дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим  
>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица. 
ш малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" />  
ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се ниса 
е посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вече 
о, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли 
 од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живо 
 мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S}  
 на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> 
Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало ум 
/p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да 
аџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам  
p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она  
ас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас ост 
то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле 
о то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то с 
одижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико веч 
Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела 
о не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли 
 неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— 
лека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одист 
 <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са свој 
338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се раст 
и их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло  
мена залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израз 
сила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, т 
теља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече  
благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али о 
простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и н 
 на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, ка 
 — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је пре 
са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу п 
ле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</ 
.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакл 
ротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје ма 
, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас  
бор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хте 
 Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p> 
отињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; ј 
аго:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немог 
пак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>О 
ази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p 
о што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нис 
ас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке од 
них младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{ 
 се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је т 
ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгуби 
да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се 
озвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> < 
 џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, м 
ојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због ваше 
е слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S}  
 осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја 
му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме 
жња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нист 
ектор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, к 
лижујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми пр 
е грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурн 
 оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседели 
} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама  
ој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до кости 
 <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне 
 још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одгово 
а се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, к 
а ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим п 
 <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, 
ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господи 
м да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је 
 бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице;  
анпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ осве 
ју, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику ч 
и.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зим 
е у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда,  
и мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешт 
e> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћ 
 је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он ј 
амо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских н 
 ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А  
 а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S 
ем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неко 
ликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} По 
теље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и пос 
у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ  
међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25 
 којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једн 
чима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан 
ети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на о 
 Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на ње 
повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла д 
је доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака 
беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S 
ици од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али  
тприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Посл 
 сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> 
о се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, п 
бе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање и 
на посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на п 
on" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам сво 
ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође  
е одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео  
е били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али д 
ега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спа 
жавну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>П 
 згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да про 
и је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарн 
> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на  
</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном  
p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p 
м, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... п 
Ама девет месеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица  
одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар запле 
отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо ј 
менио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала  
же се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкри 
ош једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења:  
 у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је 
ир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на 
невно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да п 
едовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет г 
кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијс 
еба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви 
д пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са  
и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, 
да намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистиј 
форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек прео 
и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, к 
 форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прил 
 издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; 
свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг,  
ош нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам  
ote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} О 
пну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао н 
ега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један о 
оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у пр 
путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то 
тар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сир 
 као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана ј 
="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по 
 Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признат 
д неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице. 
хачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога има 
шта, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на 
авле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агн 
 примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих  
и?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане ка 
терају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако 
pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</ 
чене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој све 
вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања,  
алеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе  
разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где 
но по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад екс 
ној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро  
т; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепш 
страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада испр 
ла се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је т 
ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у  
ставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да н 
, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женс 
ко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да 
ска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретк 
} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да и 
 по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече 
је других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно 
n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олак 
вле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се  
и је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је ово 
авана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био св 
авле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто м 
 климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом 
е се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред по 
лиже одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза с 
 учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би б 
 по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, п 
едник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње 
апољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове 
о је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а д 
е показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад 
 <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неки 
p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио 
остеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да 
г ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могу 
он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је  
авитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу мо 
личанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово 
пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати  
 кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте  
шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај ј 
{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, св 
о бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господи 
размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је изво 
неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола ср 
 реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али 
 живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети 
 у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред 
ћи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, ал 
ка и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не в 
их плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао т 
{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину  
 надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb n="230" /> < 
едаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадл 
ије спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста 
 или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и 
ког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке м 
еша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да ни 
 пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi le déluge< 
торију, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „на 
 Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледа 
слоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погле 
ма.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Стр 
иди, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војвод 
че:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељ 
 учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежа 
 и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом,  
, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу 
; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у 
дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и најв 
дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као 
угљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време с 
стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а 
малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа зб 
ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав 
гледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би 
ју, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећа 
уше, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то суд 
што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на 
 повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мај 
 собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су к 
ш често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбанос 
а наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и 
ла одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше 
 што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила црт 
оро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и пре 
право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су 
и у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их 
и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пр 
 Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — те 
полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним јез 
нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина 
ућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите каракт 
сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне буд 
о ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добр 
ољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско п 
адине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на с 
е и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p 
а се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <for 
а ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало в 
авично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили т 
се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који  
 оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — р 
ада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато  
е они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које с 
м је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разбор 
е стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а  
аде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да  
<p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на  
, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> 
и предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могл 
ризнајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да ул 
 сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Т 
говор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим 
ет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици,  
 рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у  
3" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. 
е ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p 
а, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може из 
S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте м 
 много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Ис 
/p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми 
/p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођак 
ако га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближ 
ова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са  
, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја  
на пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} А 
ад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш  
ти положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар 
тити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви 
ањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу 
амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, гос 
оље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручил 
ест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама 
а је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А 
рло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје ц 
трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице,  
ницама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је 
жавица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у дем 
т шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, ка 
ечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупља 
сти.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла 
г парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам н 
, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде им 
бало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам  
 несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже  
— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} В 
ом, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осети 
сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада 
ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћ 
госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим  
слиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био  
..{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> 
 рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасил 
 кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S 
љскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; пре 
а хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> 
 ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у у 
а услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де П 
аго, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто  
p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено и 
им, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слобод 
ло каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p>  
о њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве т 
маш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="6 
нчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му н 
 хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете виде 
рудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и са 
одара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших  
моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега тр 
 изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</ 
рагу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуго 
ћи: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам 
p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је  
 га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно 
ди око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, при 
, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рач 
беснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што  
.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p 
ностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, п 
оја не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало  
права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право ужива 
аручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душ 
е учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S 
обро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник 
еко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам ра 
ве.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцк 
треба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност  
 што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S}  
је посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о ј 
 јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павл 
ш једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> < 
<p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шт 
та, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи  
решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши,  
м очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда обр 
авате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да с 
видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади о 
м.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> 
јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му зг 
упросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да 
ким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одгов 
ди, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то пита 
ни, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам  
вле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче 
кала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је би 
ушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћ 
 оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини 
ог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да  
 брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њег 
исту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно. 
вде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; 
емерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца  
ам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбин 
бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми с 
ао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, 
сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Субо 
ло да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, 
едима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и  
 причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси п 
 <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кће 
те, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не  
једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сув 
спођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови 
ора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спас 
к нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>—  
кочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола,  
сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благо 
ињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> < 
овори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест. 
ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> < 
могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p 
ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — д 
оворите.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>—  
на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погр 
p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гл 
рите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S}  
господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најл 
у.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n 
јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем 
и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам  
кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба ра 
а запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због 
ивао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S 
p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> < 
очетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се у 
А ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледат 
и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да ради 
 и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p>  
крено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, ка 
ло собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубље 
дара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега в 
/p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад  
њу немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших зем 
одине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствар 
а нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и жели 
ли у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чини 
 је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али 
то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје  
о да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Па 
в и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; рец 
 снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и са 
 <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви уп 
Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, г 
 чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редо 
>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица см 
е сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{ 
живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове п 
} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, оси 
> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да 
вно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, к 
p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> < 
, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја с 
дличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати,  
р ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p> 
 куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео с 
 би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу ј 
олим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са други 
ој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити 
} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова  
зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћет 
ади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средств 
> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја  
једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни м 
 је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој г 
 ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, 
 оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе  
 се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак 
рестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску  
{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао од 
> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међу 
н нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...< 
да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, 
м упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљам 
сим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S 
ашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем зав 
екада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је  
те моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица  
p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрош 
, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на з 
 неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до ду 
им ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> < 
брисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="20 
.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината пл 
 А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> < 
 после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у свој 
 <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место о 
уди од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи 
 —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</ 
 мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости 
 споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног  
е прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога о 
ху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега:  
о, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам к 
 било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарк 
утао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?< 
њу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина к 
да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, д 
183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја на 
атељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинч 
 по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мир 
лести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да  
а, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати 
ост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p> 
ш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при о 
 сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Н 
ти.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам  
или, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о  
а сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим п 
а зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљн 
ам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хт 
лежио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлаз 
нце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.< 
егињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљи 
м натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптер 
м благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим р 
те више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја  
у мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам  
господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да и 
вос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> 
.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гл 
> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} 
је.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиз 
тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих  
ичког маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивил 
е спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допу 
ћи имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок т 
ш једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу уми 
ао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна о 
р.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али чове 
Д ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани  
пита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p 
и ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро 
номе јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало  
} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше 
Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одго 
од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} 
Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S 
r">après moi le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп 
 али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одго 
 као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу са 
у је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво ј 
ви ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n=" 
те ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</ 
ошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах.. 
е да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам 
 на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, при 
 чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате 
сматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, 
пре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја са 
, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а 
 мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно 
 и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га 
>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то за 
, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замис 
одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску иск 
, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је т 
ш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли  
оврат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као оси 
је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да 
 понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувиш 
алост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих д 
Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био сканд 
инила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега бра 
рим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор 
. да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> < 
оменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, 
ну.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним 
; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког п 
ледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје  
га шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те с 
ака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста ј 
ко бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, мол 
 Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} 
фице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Го 
према довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чвр 
д нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{ 
, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету  
p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо 
живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на траја 
ри новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не  
им, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је  
ст са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што 
де?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао 
еле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за 
>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи  
но пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало с 
м, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора,  
уки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младог 
да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опер 
звике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослет 
уженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то 
рпску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртво 
ој или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и  
у, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који 
ле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заи 
је овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и 
ћање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се  
м очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слаб 
, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти с 
</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p>  
му знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај г 
дали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не зна 
оје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они 
 то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био 
 благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сак 
оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као д 
, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим с 
 је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаш 
пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоце 
 своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} 
м тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећ 
, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао н 
, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти  
а је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра саб 
ма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је с 
 остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — 
ем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док ј 
 А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у цреп 
Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира< 
ве лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се в 
ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p> 
и Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чем 
а му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве накло 
досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети  
напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас 
 Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родите 
е су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Бил 
о:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофи 
 Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p> 
 рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агн 
ашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру та 
ло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју к 
ете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта д 
села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок 
оговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се п 
 и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, ко 
те ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— 
 је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.< 
 се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу... 
аписа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље 
жда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се пок 
а потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети др 
мер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је мо 
упним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Грофици Агнеши Јанк 
подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из  
 је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича  
огодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S}  
каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до т 
а су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше чети 
 могу да будем друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, ш 
он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} 
, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде  
рећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслон 
вала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према 
 створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био  
, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и К 
у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... нег 
сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стоја 
је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је 
 <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p 
ас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом пот 
ни.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има не 
као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће зару 
и врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете в 
в је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја са 
ог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунца 
у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је би 
е је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака  
сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нех 
адак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је  
соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од н 
чке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сив 
о несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</ 
а прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У та 
 величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му погле 
идику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад  
аново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини угла 
тој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.< 
 могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пи 
нако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и вес 
прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући 
> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авл 
аврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљив 
а постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не 
тпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да 
зује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Ве 
сете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуст 
 бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— 
угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по м 
. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се  
и из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и  
а потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше за 
 њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шт 
фица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он н 
ци Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на 
p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи. 
S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја са 
</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> < 
усти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n=" 
 се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S 
ом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ. 
и одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пр 
иликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а мож 
његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намер 
} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично 
атијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш 
рку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали св 
ад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мир 
 ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било  
е се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, ода 
 повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог н 
 да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ног 
аша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви  
ућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаива 
лна и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> < 
ад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско 
рашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види 
толице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задово 
тићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прили 
p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врл 
p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледа 
и пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она о 
зу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb  
ти ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између  
ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихва 
ву лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе и 
p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потреб 
иуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну  
тео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг 
 сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеј 
ко без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је  
угарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле 
да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакл 
овори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:< 
ђах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао 
 већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше вољ 
>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га 
уду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља 
/p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му п 
тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак 
 су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се  
та узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказ 
и да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да  
агове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно из 
 Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову зем 
ржећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и  
не више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ј 
ућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке 
 ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{ 
осили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега ми 
те ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако  
су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (изми 
уђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе 
} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштин 
фе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете о 
ликом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде 
твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Т 
p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни 
 мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни п 
сматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што  
ошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она:  
ти.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизве 
 може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или та 
пу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и н 
као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити не 
 искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи 
сто би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат против 
зе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која 
<p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам по 
 која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на ме 
која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p 
— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас 
оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова п 
</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то 
и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — за 
помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас.. 
овори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знат 
и само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези прем 
ћу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То н 
 овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Срби 
и обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да  
својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би 
 прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла п 
p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала 
 својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим 
 њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери н 
е имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увреди 
азити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје  
 Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако 
/p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све 
ари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас  
 племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари,  
мао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, 
ије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано  
надеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p 
већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом 
ли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да  
убише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме ж 
лим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дију 
аш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи ча 
ита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> < 
о свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> 
/p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p 
но обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p>  
ла? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мисли 
вапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико  
и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који  
уди на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом о 
збиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут о 
Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али 
шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод в 
 знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања 
 се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је 
pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од сво 
 и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— В 
тоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Л 
ш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p>  
ам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате  
</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутил 
године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек п 
о на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>—  
и, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, п 
зне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну 
ена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кнегињи 
е; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— При 
азим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удеш 
се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако ми 
еко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је бил 
 иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми  
 чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позај 
 и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији,  
ињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних  
појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске 
олико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и з 
еда у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодуша 
ако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загуше 
а упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, о 
а вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми први 
ну, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице 
p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти  
 а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопш 
а несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, зав 
а оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам св 
приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пу 
ед редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други  
еридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не ми 
одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— М 
вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> у 
м?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погре 
.</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога мла 
та ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено 
ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p> 
с заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што см 
Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у њего 
рнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола  
 сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам п 
Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чу 
у хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали д 
— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?. 
ам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило л 
рно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар зн 
о је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ак 
мице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не ми 
чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је 
" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си  
м му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговор 
 су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међути 
p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ ч 
а живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би т 
/> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздах 
ивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у д 
воје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и не 
ла је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се 
вијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за  
тарога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говора 
е господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</ 
 <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе 
да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама  
лоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали,  
е се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране  
p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изг 
о.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, д 
> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> < 
еци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је в 
/p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се се 
ајпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће 
ек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је ко 
оцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налази 
расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био ов 
а могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од 
и, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити за 
тови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кне 
на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете  
вини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине 
Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепши 
тан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали с 
сећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је  
а ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, мога 
ближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу пр 
она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; н 
 је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полага 
валаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До 
 при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на ч 
 о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред м 
ав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делим 
рога детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада гроф 
прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се  
> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{ 
но ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усх 
ом ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у од 
 Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите 
а сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне 
у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим  
ом белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се ј 
 и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на с 
е.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила 
дби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је т 
 одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе  
ећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агне 
ице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не  
има није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланов 
 дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном н 
а,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те 
тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или и 
ли.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим ко 
н или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуд 
 врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово ова 
му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно  
> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за 
гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву,  
, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у  
е гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате мо 
де вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходат 
 на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностима створио би  
 тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: х 
 оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p>  
је права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствар 
и у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје пра 
а нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му с 
м чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине ко 
 — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву 
{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо 
.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколе 
рагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, 
тством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или 
 Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде  
 пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p> 
.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте  
S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би д 
обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} 
ој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>—  
.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упути 
 осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе,  
е, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам пре 
 њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разу 
ази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је че 
азговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога  
 после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају о 
, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено на 
ма не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом 
ете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сип 
ац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p>  
палица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао ошт 
бележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват 
ва је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полу 
и му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> < 
 чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> < 
е доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девој 
 и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{ 
</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велеле 
/> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али  
.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и  
ш једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у че 
рашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћ 
но поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама  
д њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао  
авану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређе 
адала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препо 
ћи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p>  
n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да нек 
каз и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој,  
 То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<for 
="14" /> <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све  
 је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранс 
на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој 
сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе  
а има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није  
енадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помисли 
ен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па н 
орске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; т 
о чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а о 
 нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстар 
Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То  
ајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тр 
?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, с 
гледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p>  
ено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад  
осле...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, већином  
 омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, ка 
ћа?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори А 
 разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те 
јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости у 
д оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио с 
ост!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачева 
мо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплим 
чић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> де 
ите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпо 
gn>!)!</p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га  
рској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак  
 да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} 
туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у 
 опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:< 
виђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није  
о саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био ми 
а са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она ј 
p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад  
артијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако  
:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим  
ди, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот 
после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пр 
, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за пос 
, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад о 
тава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Ј 
зађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја 
p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не 
мео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићев 
лови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> 
бу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, б 
етио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му 
 оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и ре 
к, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у  
 веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заје 
овићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику  
та ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у о 
ислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кр 
да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропаш 
 обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља  
ред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини 
ошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је њ 
вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски кав 
 Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месеч 
чан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипа 
облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нем 
тављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p>  
 смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слат 
че лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа п 
ке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем  
о.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала прир 
здисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло 
ајвише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код же 
ћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће 
ећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли,  
е наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално прав 
Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ т 
но било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај 
ажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину н 
p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спуст 
свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не проце 
што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S 
 пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пр 
соком положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе мл 
одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је правио млађим,  
сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјај 
е не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се времено 
амо у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне  
 изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ј 
/p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било ј 
о сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? —  
олику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи с 
с...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се п 
у одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и  
а мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав р 
едну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; н 
и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви 
ам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу кав 
 џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и 
де и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p 
госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља  
{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање — 
та отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кн 
осподе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде дво 
ка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином 
е приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Гроф 
е видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одиграв 
чи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а нап 
 што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену ис 
 предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао у 
нице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву н 
 сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један 
зиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан мла 
{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{ 
ије тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда  
и, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Го 
тва, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упит 
 али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{ 
 није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.< 
меја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S 
ча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загр 
ори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици  
ам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах 
ред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнут 
ек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је с 
ла и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога  
м.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а о 
о је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и не 
о да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очеку 
и му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све с 
уги пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ 
лико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које 
ам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не 
дић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај трен 
 можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном 
дала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она  
м.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку млад 
авила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и пос 
им људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и 
епота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Плам 
<p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву 
аквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, гд 
 њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, д 
адобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толи 
стави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушев 
икама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине ова 
 а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p 
спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био д 
е ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се  
остању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет,  
у по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући си 
гословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ов 
 последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу 
ску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу 
певати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте н 
раслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица  
 али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се пола 
овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> 
 је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама муч 
е дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, за 
угим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла 
ији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико п 
{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носи 
ије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том врем 
ослом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу 
ог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шер 
 се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што 
знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и  
у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се п 
сам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити 
 /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, а 
ко ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф н 
="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p> 
 које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пу 
ким невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — р 
S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, а 
ишта извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је ис 
 залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако с 
 којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се  
да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је  
 — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле в 
 средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" / 
ада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Та 
се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није с 
 од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један  
е, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; 
 штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па 
ше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвај 
 много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се с 
неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" />  
рваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој 
ћи књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо д 
 коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђ 
година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на 
— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи д 
жији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само  
ама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам 
о вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршав 
p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш ма 
ћи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад с 
-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по њег 
ом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кук 
се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време. 
је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхт 
овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори чес 
</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, како изглед 
ј био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, наро 
тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, 
Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, поку 
есно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, је 
у Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас. 
 четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, д 
 али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то д 
гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код 
отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и пошто 
овенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саст 
лим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мисли 
 није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово друштво,  
че.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем 
вде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњо 
зећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губита 
коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво  
 <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</ 
ин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S}  
ете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Пав 
оф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из  
дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и  
на?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој 
о колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Т 
но, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у 
њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут поб 
наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како с 
дрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то? 
ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> велича 
е мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „ве 
 најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи  
накав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и има 
те, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе жен 
p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи 
 са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са вој 
ски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама с 
ного говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је о 
етању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на 
а, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој 
ворим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те  
ље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} 
ојој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније н 
се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не б 
и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начита 
дао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично 
узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по же 
гат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпст 
вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је 
а, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи. 
 рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готов 
d>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> < 
том, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку  
а је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њ 
 оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и 
и било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом 
 одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, ( 
есте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падат 
 Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.< 
ко опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли ка 
Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Стр 
ЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаро 
 без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било 
лио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће 
на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, је 
> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S 
ду најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја  
г?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ћ 
а учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта б 
ном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} 
 наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалач 
 крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи 
меш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ. 
; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <for 
е кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не  
јком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи с 
а годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми у 
боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и 
но мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје  
 јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собн 
о ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; п 
д најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, ко 
изором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више  
 одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — в 
 нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта 
о, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилиц 
.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га и 
pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према п 
ујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господа 
p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступ 
ори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није с 
ћај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> < 
у јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да  
дан мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред боле 
 мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене 
усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на вид 
новник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала  
ам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена 
атно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја 
 кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажн 
је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, 
нству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред пор 
а, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би м 
ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо цени 
о; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и 
м кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто с 
запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би м 
, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва 
 побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним  
друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника  
мо да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше 
даху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>А 
а и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође под 
 мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је мог 
у зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман п 
ну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут у 
на још једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.< 
карни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколи 
о место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својег 
ном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило јед 
 коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви 
о коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу. 
ити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а в 
о скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости кој 
родужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више вид 
о да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— 
огодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније пита 
о је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола годи 
знемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онак 
то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи 
ли са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично 
да грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је  
pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаон 
ка под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена жен 
снити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица 
су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену 
била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао  
 по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" /> <div t 
оме говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у о 
не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — б 
је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интерес 
ић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат и 
да не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, је 
шта не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст 
и какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је мо 
ј захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао 
ела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојева 
еђашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишт 
 — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не 
авио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Кр 
емо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} 
и била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашље 
<pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} До 
Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</ 
била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, 
али смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Д 
амо је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја. 
рбина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим  
.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање  
p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се 
} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим  
е породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком  
а ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш 
меће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних п 
уде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у 
е.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре не 
и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају 
> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зов 
ко.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио,  
орити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар 
ел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— 
ста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала па 
елио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети  
у блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p>  
ивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>И 
де су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> < 
 њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први на 
 употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прил 
да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њен 
зумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак  
 се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је по 
 би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не 
те.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преи 
и, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало  
ељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p>  
ом и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла п 
понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S 
ра која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> < 
 би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с они 
ослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би  
олико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати. 
е одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у  
ала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја с 
, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми  
ј сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одгов 
довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p 
у.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме г 
сле пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је р 
стим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погл 
влову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га до 
драве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их 
шљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет об 
 </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави мат 
ровокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину какв 
м онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али  
ти остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми  
и; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја 
 мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја 
Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; 
естра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Гр 
и које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му 
 иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико н 
бавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обр 
:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није  
а коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се 
ђутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем П 
вне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила по 
а проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, 
 њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности;  
е поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} 
мерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га  
, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> 
насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— 
— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте з 
 доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено 
,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две  
имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p> 
и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо ра 
ва иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} П 
— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que donner?</foreig 
ају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати 
ти мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, неће 
ого више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако же 
мела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све 
у.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између 
ћени могао да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То  
пао својим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљан 
син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство 
којније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се  
шњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало ча 
p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По  
вај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој глав 
го малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био  
рема томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слуг 
а свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S 
редељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невеш 
је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он  
добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре в 
к, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред вр 
оспођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109"  
то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија б 
дновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се бој 
његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се об 
ки, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво 
ам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p>  
је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то  
и један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.< 
е треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А о 
увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" / 
ина више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар ч 
вот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, в 
 иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је на 
 вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можд 
вим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела  
менула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седе 
Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како 
ном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвој 
сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам  
ма Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p 
о.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао н 
јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или друг 
Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко  
та ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам  
 могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао  
чић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или гро 
 молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је пого 
 нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела 
p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно ре 
екај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати к 
ом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а мо 
 Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p 
илаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле,  
 Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спре 
ојим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему 
ор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у велик 
чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> 
 немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми г 
обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио 
 неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми,  
.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако бић 
Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да н 
ми и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њи 
ате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаже 
Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом. 
 два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n= 
 пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p>  
огом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби  
осподине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да  
оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни  
и ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.< 
 онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер ви 
еш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се над 
 пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, је 
у.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом 
да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи бе 
? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини 
 Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам по 
head>VIII</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <forei 
Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог,  
корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у с 
кају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте 
е првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство њего 
p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу из 
у и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и суви 
то видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише ску 
ивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Б 
и продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, к 
.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S}  
о.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се 
елика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за оп 
Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви  
шта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S 
отеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у  
} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи,  
дић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја има 
/p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — з 
есантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огран 
ерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони 
>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди са 
иш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим ода 
 и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и 
у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше 
о један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити? 
н још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— За 
ством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да млад 
е што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио  
 и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Л 
ушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</ 
есрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако б 
дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p 
 још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што с 
бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још дан 
ама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао 
и да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> < 
{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом трен 
анина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад 
 То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо, и в 
лади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за је 
ила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да 
р није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, д 
ош једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па 
ућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p 
исуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p> 
а, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и 
l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>М 
</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до  
о?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (т 
ров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас в 
раном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима 
но што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<ti 
а угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне 
ељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у т 
 их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле 
опасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио би 
јасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ре 
ош лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких ч 
твеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба преса 
азривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено п 
овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у какв 
жда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да п 
ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колик 
ћете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ј 
земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, тр 
 смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте 
атизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему  
кнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било 
ра бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је  
да, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђ 
кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослет 
 а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мам 
њи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим не 
ико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут 
6" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на  
ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разгово 
, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено савету 
им примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцни 
га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну 
њих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је 
и.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју нау 
ај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену 
е; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да бу 
цу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој мо 
 напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова вел 
оше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дв 
аш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могл 
аријег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за пе 
ед мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположењ 
и кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неумора 
вољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика проти 
 Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли  
ао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни де 
 сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се д 
противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико ј 
{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ шт 
ало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било 
 па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше вр 
да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p 
<p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки с 
 друг будућим великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем 
е Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилиц 
постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата 
овори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као ш 
 она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред 
ладићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упа 
а само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече: 
ље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме н 
и пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало п 
е цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена. 
их старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има  
p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p 
а отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био зав 
 је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које 
ену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у свој 
ва, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пиш 
ој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S}  
ама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ 
нуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако промен 
ћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете,  
 страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве гос 
вао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио сао 
круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А  
{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја  
мети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p> 
.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} По 
јим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благослов 
нешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија 
але наше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало л 
ј као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавал 
а обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче и 
у имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, ј 
 одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек 
ређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност 
о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале т 
мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја г 
е лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{ 
 може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни  
после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши 
н човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан 
е сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кум 
ли да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским п 
н бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>—  
музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и 
амо Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p> 
 Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаст 
у споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом 
 толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд з 
ер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, п 
непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом 
о, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати,  
 то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Вер 
за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће 
то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част позн 
ложају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:< 
То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с 
и је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало  
рилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јед 
бјашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам,  
е, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престра 
асилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чу 
ти но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотиц 
ато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила он 
е да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се 
p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због част 
ње непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви ж 
е сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.< 
збио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изг 
останем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Па 
да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој 
вле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и д 
к, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво 
и, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у ова 
а је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћ 
ти поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реш 
ућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се 
одио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p 
 ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику до 
ђох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— П 
 Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он н 
има.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура с 
домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у друг 
чним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, кој 
дима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за ми 
 сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ...  
у на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или 
с морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у т 
е се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на че 
ти.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузр 
е През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно д 
 ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипа 
одина.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седит 
и човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледа 
твар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбе 
 понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S}  
новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја 
бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој в 
раћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бле 
ладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи 
мена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече 
 ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана 
по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ пр 
 тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде 
и; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да 
продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бес 
 Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>—  
на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет ниј 
ћи се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као  
ј вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближ 
рали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срес 
ој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене т 
 учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p 
а вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да из 
и ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — у 
Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражи 
је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав вел 
 као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте тр 
е било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>—  
 и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предат 
ам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачун 
т може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p 
га царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де  
ign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код на 
 погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледа 
и ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још 
ти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је пла 
плетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и ко 
p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} В 
едило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом. 
 за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше  
} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Н 
ead> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне пу 
и живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одг 
наче мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за св 
го сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утиц 
ужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се 
е био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врховни идеја 
 тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, ја 
 а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} 
а сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.< 
ећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио 
ворила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам,  
ко се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Ка 
mon Dieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>О 
е понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p 
инчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор 
 <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу 
 томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је гос 
 вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор о 
мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То  
ишта нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и су 
 <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијаш 
 принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколик 
љиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умре 
 Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те г 
 је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то мо 
потребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, г 
 — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</ 
злагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, 
 откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да 
вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало с 
 рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одгов 
а не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се о 
 <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада с 
ако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро 
они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Н 
свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи с 
 овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налаз 
ном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као  
еликомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива. 
 до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће,  
Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) с 
сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о 
брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ј 
ах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над 
песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео 
мо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим прил 
те ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p 
и добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог св 
на, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим 
рој већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> < 
а девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и р 
атраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу 
 сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и д 
нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо,  
оју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад 
 у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мој 
ом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, 
м егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоло 
} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико годи 
а је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац п 
тиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше прет 
аку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљ 
ди!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће би 
.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са  
себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријат 
 кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И  
ин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су  
егињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на ва 
а?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у н 
ладе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре 
и ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блис 
о свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетк 
се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали  
рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, 
ућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, 
 него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике 
ије ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се о 
јати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разл 
 озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је год 
куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њ 
ити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на груд 
ње нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић 
 <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети 
 једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби зами 
ву звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, је 
о пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радос 
гнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужи 
о врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам  
а вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити св 
можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти  
о по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодо 
S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема 
 су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам мо 
спође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На бал 
.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не ра 
 упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам да 
ино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала? 
</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" />  
овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље  
љам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам призна 
ст и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> 
/p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p 
ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?< 
 био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трај 
етнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? —  
, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта  
сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Је 
ас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пу 
на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још 
лици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то п 
ја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или  
те.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p 
p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где  
исам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> < 
 на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уни 
 говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одгово 
не, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га 
ном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за  
 Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју м 
иког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S 
и могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ст 
 дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права  
— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти раз 
} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам с 
т година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у ваше 
 није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка оп 
 погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учти 
ишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и х 
о сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла д 
ну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова н 
<p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — прогов 
ари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; 
м <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је  
ложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим ср 
несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се то 
/p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што 
и учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што 
кле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније. 
а крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја 
у радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила  
алазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стис 
тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало неве 
ј рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мај 
д се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанстве 
настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— На 
га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љуб 
ене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким послови 
сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се по 
 ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви збиља 
 ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да изл 
 да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на м 
> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја зн 
сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја 
че само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом  
дговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније 
ијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Бе 
и сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у к 
>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{ 
ђу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе ко 
баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> < 
имити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} С 
о слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не к 
ше по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у  
овори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаб 
рината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сил 
ом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право  
ичала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и са 
, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења п 
то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} И 
е да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје т 
сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="1 
вољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати  
>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имат 
, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја ниса 
га добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпи 
уд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу 
 га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке 
ознато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потраж 
авелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мен 
е у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, им 
 <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан по 
Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удал 
 чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви н 
кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, да 
 Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу д 
, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да  
ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одс 
 био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p 
риметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела  
} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на  
шој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, 
атима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... са 
тим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налаз 
их идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцк 
бзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две годин 
p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, 
ерени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите шт 
 свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ  
Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте д 
није попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у  
им још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ћ 
ашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакл 
нредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите  
ога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њи 
роф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква  
p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>—  
ла тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно 
 мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама 
еда да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја б 
и само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да 
о, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми ј 
ад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће п 
ине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срц 
огне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно пи 
и то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја ва 
есмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Ко 
p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте 
<p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг 
исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или наба 
атекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> < 
а била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би  
оследње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше 
ку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама ра 
ла да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упу 
<p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млека 
p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p> 
 написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на 
ла тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n=" 
рофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хте 
е домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе ома 
Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" 
гињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позориш 
хвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ј 
словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се 
а испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао  
</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чек 
 бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако има 
то стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата  
ку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте д 
д му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — реч 
е могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, ме 
а и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења пос 
тали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>П 
ћи се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S 
рхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савет 
сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова ј 
 он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у на 
</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко 
 тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И  
ош једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татиц 
ра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог жи 
аћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем с 
а она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="2 
јте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу 
то опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До 
буљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви  
али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ов 
<p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковиће 
а вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита  
млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ће 
а се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павл 
 Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми  
 послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као  
ко пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље. 
> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како  
p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</ 
и ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле 
 сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неко 
наест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је вр 
 бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја 
 чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва  
.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... заглед 
је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43. 
јући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи ускл 
вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се у 
а.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам  
уставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помо 
много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: 
га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то за 
врдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> < 
ри.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p 
о виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше;  
страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} 
 Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћ 
одиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... 
</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p 
</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом 
p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} 
> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или п 
им, молим, господине, за доказе; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваш 
асно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље нап 
 донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да до 
 поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренут 
речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове нера 
му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не сп 
нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаље 
ема лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није 
е.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и  
ни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вр 
и, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће млад 
о, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p 
 летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ре 
де, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље  
огуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хт 
 пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нис 
бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Ст 
p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало гл 
на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар?  
живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним о 
, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој 
прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећа 
 одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са моји 
туповима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.< 
>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини м 
ћ, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{ 
 /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послуж 
> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесит 
евене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражит 
ње столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од пр 
аде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.< 
нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да 
ињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас  
 је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала  
о кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој  
ите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Ви 
често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су  
злишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> < 
ињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карак 
стор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити зас 
а то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих нов 
> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Он 
ајвеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је 
 дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних сто 
обро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Д 
Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је  
у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна вели 
стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле врло занимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> < 
e"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се 
места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су 
еширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi 
ове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и п 
" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали 
Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак ниј 
пом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S 
им довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати 
 се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га 
е су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p 
оузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да н 
а пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по с 
ју, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Севе 
ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кр 
реко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан. 
која се одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог  
таде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом сл 
и пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало о 
ито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја 
++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p>  
овољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу 
у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи 
шао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим стр 
и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви оставља 
 ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, 
ручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да довед 
јеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варв 
д авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете пр 
ега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевн 
бра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> < 
знио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није  
е кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама 
остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не п 
м безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави он 
Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљал 
ако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио к 
је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, какв 
Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остав 
.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је  
у.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврсти 
прости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауст 
ори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исп 
S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свет 
има изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још ов 
има (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{ 
е природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ј 
ежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у 
клеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој  
, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у 
Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p>  
ом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{ 
ако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати 
је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко 
 више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није  
ављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што са 
ичност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку по 
 што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S}  
ог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим д 
не било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих  
у муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сва 
pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су сино 
ле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно,  
лом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном прибл 
оније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле тр 
ете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бру 
е слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви ужива 
ем културнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног ош 
 могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пош 
е оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" /> <di 
иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто пре 
 ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати  
е га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разуме 
не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђури 
р ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави 
а имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ип 
пођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече  
а у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p 
ам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осе 
дејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у кругови 
вили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се р 
едосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света  
ам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p 
 понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или  
од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити  
ну, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по о 
у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на у 
 болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са д 
штен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346"  
ири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким ко 
друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, сагра 
д града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са висо 
абавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилу 
је је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и мо 
ње оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S}  
оцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново 
н салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад н 
није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност ил 
ице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — за 
е већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим 
евино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намер 
он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако 
 кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љу 
е надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се о 
амо са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете н 
sur la terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водо 
емиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом,  
дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућнос 
волики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несве 
ице учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оно 
е:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>—  
 би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за ра 
 Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одобраваше:< 
лећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; насл 
 претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану  
и својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе неп 
 друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи  
ити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, 
рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре 
понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита  
своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнеги 
 Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> 
рловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне јед 
медерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са  
стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</ 
една затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Н 
уно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима 
спео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачани 
гих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са Сте 
ко услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинил 
овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" / 
ечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пођ 
/p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф поз 
е мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павл 
часну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — п 
је несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште ово 
лагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под 
та му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не м 
 Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ј 
 он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>С 
удства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што ј 
, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим сту 
 библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њим 
мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p 
ук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је 
доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} М 
зам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бав 
— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзи 
 ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим,  
 <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, 
рила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Ба 
?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племић 
поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, к 
гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> < 
али је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света С 
ng="fr">Un etudiant!</foreign> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у 
ле болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој о 
/p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p 
твило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с ч 
ље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без 
амо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нис 
оду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори о 
сподине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што са 
кана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином зами 
ћ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били ст 
точини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху професором и који је  
четка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <p 
једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону г 
 да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, 
о што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него  
пе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ва 
че газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узро 
етлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним 
м личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му 
ише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима о 
сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Ов 
је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Бат 
ји се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај 
пка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње д 
 решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста пр 
о пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био ис 
ан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђач 
ије званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине сво 
ани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, да 
тала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луд 
м срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темељ 
авле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време 
оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом своји 
ели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, м 
<p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих бор 
е кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је к 
нчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рук 
оје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да бла 
у налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високо 
на.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори 
на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкч 
ла к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> 
ајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, вели 
о бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица  
зна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор  
и смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је 
а да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски из 
ректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и 
; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао о 
 Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео  
и отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу 
р објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренут 
ја дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павл 
е није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност  
ој забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам до 
јао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближ 
више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека 
а пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболе 
м — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак н 
од би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто 
ла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није 
бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости 
р.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим  
 и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго 
да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки чове 
ха, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и  
своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и у 
љ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да  
о је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p>  
/p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, 
трпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задо 
 лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне  
своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" / 
S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му бр 
о година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, се 
ој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према ов 
 један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати 
да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и глед 
е мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу  
о њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} К 
рић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> < 
дну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је  
најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу. 
реши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком ж 
онца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци с 
Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каван 
јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; чес 
 да награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> < 
згледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите  
м даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пр 
ри од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа н 
код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора 
и.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се  
 јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, 
виђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Стр 
Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампа 
ете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову приме 
Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке про 
мо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да 
са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одго 
почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; о 
да онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="306" /> <div type="chap 
ом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Па 
лике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, д 
не, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера 
шавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље,  
је окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не мог 
да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у 
фици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послуж 
мљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје при 
 је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате 
џија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бит 
видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ћ 
ађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} П 
гледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор 
ише није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непр 
 у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по  
 дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући  
длежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га  
ча био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} 
је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је р 
е течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан  
ћи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навл 
аде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и  
шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} В 
се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са 
се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према сле 
 да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите  
иликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али д 
ела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било з 
ија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасв 
 жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима сво 
жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо по 
} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</ 
и добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</ 
ече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о то 
и, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200 
 онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кра 
едао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:< 
 ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а н 
а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, приз 
ити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и  
така, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p 
ве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, 
ла, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише 
гме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од с 
његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете не 
олико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене д 
/p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде п 
итељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време 
а златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при 
 на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мал 
 показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Ст 
дећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Би 
ладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде 
иђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; з 
 оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки  
 чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти 
рофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га 
срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању б 
 слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије не 
р су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљ 
ите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, ле 
из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу п 
и дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама 
не имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде д 
богатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да  
мо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд,  
танцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио д 
> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p> 
је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се  
житеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на нек 
е свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</ 
гове темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били  
е дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била  
пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати гов 
, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а мог 
о, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда с 
 радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут 
атином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на зем 
а желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>—  
 погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га ис 
 моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задоб 
мати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће  
едино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је 
, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо 
му“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа 
ли по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>—  
д својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још о 
им близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чуј 
зу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га  
ица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> 
е попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти  
де пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама 
згледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти  
тле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више 
атао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n=" 
и шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски посл 
<p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о  
 <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у прив 
ле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га н 
унија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; 
уке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фри 
сати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о  
о.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што 
а посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио и 
илаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и у 
годном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обад 
<p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit="subSec 
се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чи 
сред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом  
разнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог ту 
али златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да 
е маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викн 
лаву према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањ 
старија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљају 
.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави м 
ајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>М 
 се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења 
е и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив ка 
м мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звез 
ћ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом,  
/p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца зај 
ком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпушт 
нутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се к 
="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p> 
едајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде н 
водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић  
посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и о 
која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се си 
руди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутр 
ећ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и 
, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да 
</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је 
но задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је  
ше, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави меле 
борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изус 
коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радост 
није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да ви 
е одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да 
и поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панор 
учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од 
во.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаш 
Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университе 
у.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, 
од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p 
У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре  
/> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени 
 свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква,  
ијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, 
 — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори  
 што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радо 
ак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онд 
 му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склоп 
лазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школов 
 притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста? 
де пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Н 
во се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.. 
ео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главо 
о говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати с 
ваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља о 
ве досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p>  
осла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава  
моли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по о 
разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, ш 
је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај нас 
 Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при пола 
овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју 
ио најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је 
} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачк 
треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико  
на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се 
 у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Он 
вљао је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око свет 
S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу 
каревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, ј 
је; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде,  
 је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели ве 
, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна,  
а што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили 
 приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се нес 
оузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трај 
и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} 
ко тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</ 
ице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико 
, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више. 
ане топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додад 
1" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо  
от, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пруж 
 града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само 
ко корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, зат 
млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази  
чић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га ос 
 стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набави 
у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог,  
акну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, ч 
дин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије гос 
 ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу 
 прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави п 
младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла 
 постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истини 
 <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај де 
се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођош 
приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је имао неку неодољи 
чић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и  
 и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под ути 
замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се зах 
 <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогн 
ш у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту м 
{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред  
ођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, озд 
пширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p>  
леда онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у  
их последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, ос 
 видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа 
иљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним поглед 
 како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло прија 
 мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у 
мо на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам 
} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и  
и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло 
; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не 
крета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овд 
сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престр 
етарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу си 
; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече 
м, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ј 
 /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Ч 
 му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изн 
ан, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је бил 
з рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада ср 
и но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте 
то се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По  
S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопх 
изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовни 
злазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међут 
боносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој 
/p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Аг 
 је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Д 
оме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а њег 
еби набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су њего 
о га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио из 
 је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, 
ај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на  
и; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова с 
кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; 
оја би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то ј 
и овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазр 
в што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са бело 
двиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно  
ли код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати с 
} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, до 
S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетик 
 му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила њег 
ету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А 
о и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p> 
што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да 
бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у 
тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>—  
ријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе,  
 нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забун 
трова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио 
веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Ис 
без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту 
и дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се м 
ају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена. 
, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стек 
о је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се  
 и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што м 
 ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове т 
енио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио ш 
 послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не  
и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очи 
оћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p> 
и лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, 
снама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} 
а још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе,  
 томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" 
ако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним прија 
знати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>К 
<p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, мног 
ор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашње 
ске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувш 
товој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представља 
/> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу  
родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али,  
хата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом 
парских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из ре 
ладићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђ 
 о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовин 
је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову те 
 догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ пр 
коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим  
ије достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића ј 
адно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у с 
це, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му 
вољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, 
ш једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколи 
можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто  
, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном мало 
а!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S 
и, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа на 
Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали 
 пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у ру 
 ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам д 
 је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав дог 
ала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га  
мејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти з 
оздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене. 
 врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p 
а, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар 
гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди да 
гичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S}  
ао Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и  
 пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна,  
њем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велик 
познаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога к 
а незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} 
аједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликам 
и.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите  
на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p 
 то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да зад 
о све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примам 
тили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори  
нијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је  
рака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с кој 
ристи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S}  
за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан  
јем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у год 
ешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер 
Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од то 
е шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада  
.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмеј 
а требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забрину 
 изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман вели 
тим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, 
p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p>  
кав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ств 
</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:la 
ма чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са р 
е које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост з 
подин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцниј 
тајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изн 
чила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим л 
ом азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити  
е, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са у 
 нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у вели 
е поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера  
ку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p 
да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једно 
же се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињ 
да-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како  
свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле  
ти што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после  
ило је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу  
>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се пр 
, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Корек 
.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене прозоре проби 
ајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је  
ком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да  
 дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите 
неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућ 
ве лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад  
p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне 
 Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни о 
 нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао 
вај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о 
 није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђ 
ак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже  
м грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначк 
е доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао с 
у млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говори 
Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> < 
али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово  
он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n 
е, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у 
<p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био  
е ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства 
е Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да  
аки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још сл 
хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <p 
зо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нест 
напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи зан 
 се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у прист 
 апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" 
на барона, који је, како изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој ово 
 пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па 
ст и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S 
г белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо т 
 и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по за 
еш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити. 
.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести 
апоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђ 
се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе  
у свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њих 
упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb 
ају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђиншти 
четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</ 
авнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим г 
 положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се И 
је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он ј 
 рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да 
им сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његов 
о да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старч 
 Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p>  
а уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до верид 
 ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и 
у и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан 
 и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- гд 
ју ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и в 
је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је  
лога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је т 
тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она  
ља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да разми 
мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих п 
 се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђа 
е тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошл 
негињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на т 
 Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога гра 
илост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.< 
а кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите  
 скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p> 
к грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, прек 
старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли,  
 ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољ 
во место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и ч 
од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т.  
а ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</ 
 свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком бра 
о цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као чове 
хнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да 
исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и  
" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричас 
ако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То ст 
 рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, —  
их станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински х 
да још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на о 
м који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала т 
 стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, 
, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то до 
</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка 
а паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакуп 
 и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек  
им пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уо 
оло нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо  
ло је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресв 
је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжов 
гнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о кој 
на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли ко 
за и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше 
нског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремс 
о које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима у 
="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека д 
 су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби. 
ану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог но 
ва несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да расп 
клања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; м 
 није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајк 
у.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх 
ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињи 
 и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од 
су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима ли 
прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима ко 
 од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мис 
 га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу г 
ете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом не 
гао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у шта 
м ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; 
} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени м 
и, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од  
један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ с 
његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S 
 оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим д 
 факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекерма 
ора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких 
<p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Т 
а ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима  
 је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се сим 
о чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана  
их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркар 
редајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; 
их на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвеза 
аш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ић 
е известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb 
 малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, 
ре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви ст 
а.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> 
ом позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Мног 
ма, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинч 
.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете  
сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p>  
одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти не 
ве вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања  
ћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђ 
ити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S}  
ого, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратк 
ја је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала кава 
ј, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са п 
мо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у нов 
<p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли ба 
ца је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете 
 поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p 
 могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то 
Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> < 
талимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам св 
итник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И дос 
лна и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јав 
дра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у к 
 први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева  
познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много  
диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се к 
еру и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечн 
о пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од 
кад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми  
о представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, 
чање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално 
> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро д 
</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдн 
за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице 
аху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају  
<p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку П 
Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно с 
говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој гро 
 својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој 
а старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која 
 да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла рас 
м сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они св 
онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одмо 
ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших м 
ху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би и 
аван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље  
арска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. 
јатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније 
а живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучера 
 <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били 
тор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али с 
ути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је с 
 то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница  
тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живот 
че Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну ми 
а код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Је 
 до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу ода 
 и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ  
знанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова 
 тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њ 
...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, 
мних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; 
а радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи  
ања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у  
Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном св 
олео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Госп 
му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упи 
>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука 
агу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} 
ићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена  
дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о а 
 хартија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у глав 
у ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, ка 
а прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму о 
 је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да 
тичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се 
="subSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо,  
ишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су т 
 могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но 
 Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач  
 женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Госп 
вали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, 
 одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала 
ек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у р 
пођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза с 
са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред је 
м, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ г 
а је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.< 
ла?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој 
ског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући 
ли раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њ 
очини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за ње 
ао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странк 
да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим на 
па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толик 
а унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети  
них дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним сед 
лаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше 
била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред 
зе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва 
у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео 
раха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, 
а би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна рев 
шу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова  
супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био  
p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p>  
 не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, —  
евни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са 
гла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је 
 оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{ 
b n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не 
 узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу 
зао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања  
о је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отиш 
 предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску у 
ј 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија 
ад вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, рум 
.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене тр 
и покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио < 
оле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на 
раја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред  
дића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi> 
упљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не зна 
оже.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као  
колико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на 
егазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изаб 
 некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнак 
 није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом с 
три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна  
имедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако приз 
трашно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> < 
 познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш 
а.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, 
оред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђива 
ни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити прот 
ења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гурк 
није схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њим 
ок се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки о 
>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit=" 
лико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима доса 
венског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на 
> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне ј 
зумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи,  
{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помис 
лаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увиј 
дбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чи 
нате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам каже 
ице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до 
иличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кућ 
вори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Мари 
p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију 
јалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у  
ан и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале 
и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте пока 
ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартиј 
Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} 
Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила 
мо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бр 
 осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, прено 
тигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад п 
му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ов 
 у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала 
мена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један о 
одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са р 
ца напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од  
премаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p> 
 у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али с 
и ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима,  
 он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави 
квој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужн 
тити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У м 
 домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свеж 
етку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, 
 лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напуст 
идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћ 
е.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов  
м пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте 
у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена,  
 грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био сво 
 последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа 
 је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter" xm 
ња, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као 
.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи 
сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полаг 
, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињ 
или остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачни 
азумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му н 
ато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>С 
кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p 
редстављао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро изд 
ени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле,  
постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је  
мо зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет 
у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са уро 
ца гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо. 
чу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагује 
пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети —  
/p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме се 
 <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нист 
ла одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане 
екли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло. 
/p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече м 
, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да у 
од продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> < 
ли вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваш 
средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза ме 
једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало 
, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике  
 Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чи 
о то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{ 
во неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, к 
>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позор 
гим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где 
, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како  
 Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, 
х, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади бра 
сет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задрем 
о само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер ос 
адовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете да 
овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S 
њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој 
 <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда и 
 му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ  
 свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и  
ме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162"  
ену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се  
маш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата 
мо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам т 
е Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у не 
ење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежнос 
 нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, 
Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну 
ебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заоста 
отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Х 
о њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у 
„из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— 
мо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и  
животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте 
p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и  
то га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} 
S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, 
често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и о 
Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе  
еве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; 
 главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власн 
наче поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанц 
 једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, ко 
адлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патр 
ма од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, д 
ада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша  
и.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа те по 
упразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло с 
 исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио 
а онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је дома 
дно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом х 
 знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше гл 
е са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за 
дмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изглед 
су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао  
 опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} О 
е је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на који 
лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг о 
> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— 
решком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас  
ча.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; р 
 непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> < 
ош и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну 
ним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне 
јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугл 
неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и вр 
 би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери  
ужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према моз 
p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш он 
е, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он п 
ије хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор 
ењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и  
} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили см 
 Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмо 
крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробуд 
и Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, 
="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као 
младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја 
екати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, 
, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p 
јте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као шт 
е место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не  
их порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ј 
{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а  
јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште 
е бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> < 
а волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то те 
 Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој  
мновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропс 
мску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам 
 врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у свој 
бав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, 
ети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек 
са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Го 
тане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше в 
сету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом чита 
Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два т 
ед погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи 
га облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оруж 
не делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмови 
но оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и о 
p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно ст 
</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше 
да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био ум 
, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст 
ак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p 
у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зара 
ским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропа 
га великога имања и да би била готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буд 
ао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посм 
цивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је о 
, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатл 
која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивиј 
 дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и беза 
поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да  
а целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење к 
пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено,  
 види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у  
з обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две го 
губили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двад 
оде и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са  
иком и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем м 
Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушил 
младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и ми 
 на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала  
тово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак д 
ко имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Годи 
речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски не 
 жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла 
ит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> < 
 препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску  
чи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, на 
>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— 
тке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем 
 посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се ка 
поштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не б 
, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се п 
ошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна 
ло и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p 
вако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је ша 
на.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, н 
} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што 
уље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, ис 
е ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте  
уче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потап 
лна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> < 
, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо го 
да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је и 
ва мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и пр 
ијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нуж 
к</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отв 
а бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше у 
 Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме  
је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али ј 
ина; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: а 
 у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је  
— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је ли на ваше име?</p> <p>— На моје.{S} А кад је забава?</p>  
е.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу,  
p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S}  
им отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече по 
е; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја 
и се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду  
а првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане п 
ди.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам 
ле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Шва 
преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и 
ханџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну 
стрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијале 
вол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте ко 
</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао? 
озао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обран 
та на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор 
двечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу. 
а гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: јед 
p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, 
аније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам 
удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S 
ла брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одј 
а запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе 
уће.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>—  
шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се в 
сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благод 
— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и ин 
е, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држа 
 врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами вла 
е да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво 
 појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога 
ожете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} 
ареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива над 
 ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз заг 
и да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна миса 
аде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем 
ницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име 
а спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и  
„аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чек 
м завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цве 
 поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова бол 
 вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</ 
лазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам  
сплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама 
рмално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која 
 Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" />  
> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигура 
 уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите 
дигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим 
некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила. 
на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге ид 
ђа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговара 
цати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима тв 
ересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја би 
ог без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма 
 /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја? 
цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде д 
за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није  
и.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице 
ом.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је 
у?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па т 
ети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. 
 није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и изв 
хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпу 
м врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у кој 
вају суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очај 
 и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у 
 браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за ког 
ња, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се ч 
е, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнеши 
рава имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али 
 су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину  
ногогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{ 
p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цр 
 своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, пит 
екакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укоче 
киваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врли 
, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као с 
p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је 
ти опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једно 
ке.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су пре 
о сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутк 
 неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Са 
њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: 
ед гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица и 
јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схват 
дила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепот 
се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душ 
ом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чу 
ога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..< 
 кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p>  
к; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје  
сплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милос 
, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле  
ло подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала,  
родици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још  
>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био 
 са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова 
сио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од п 
ги ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не ма 
 <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам  
 То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме з 
ошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да  
.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па 
вле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје род 
<p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу 
а ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ из 
нам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, н 
теван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло м 
и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох  
 што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да  
ош пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{ 
ите ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p> 
 тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината 
и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стај 
у ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења јед 
рчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо она 
 се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној  
, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искоч 
да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о проси 
дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је 
то је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p 
оде Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли  
ца додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо 
Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад  
?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p 
а, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</ 
ода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не  
и била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није о 
— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови,  
мемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да  
а, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже 
и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним п 
 по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S 
 стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака,  
и висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо 
ива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, в 
/p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> 
 и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми об 
ваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три че 
има даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уред 
 која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p 
прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђу 
аја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оц 
и се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата уг 
је у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније 
само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем ест 
рема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујак 
најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли д 
 по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађа 
на пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одлежао сам 
ешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите л 
дошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмер 
p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим  
{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да  
 болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да  
 смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвено 
авле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он 
ча, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, за 
 отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступ 
ог бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> 
му и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њихо 
 једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сах 
ре овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. < 
благао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придв 
 да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за  
едно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коре 
</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја мо 
 почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне ру 
ало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко вр 
дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у мраку с 
љив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости њего 
n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је  
рој ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде п 
с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је  
е ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам н 
што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“ 
Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том п 
до моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала,  
ално гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, 
пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и 
аво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, з 
алеко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклен 
вним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним чел 
 није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болесник 
, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга  
да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им  
о поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је м 
ог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, 
ада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне о 
здахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега. 
да јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у 
ређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће  
волу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његов 
је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у  
 подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалит 
во, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде  
огодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали,  
андрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју ј 
ћа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се  
 ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осиг 
 — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са 
о за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> 
 је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођ 
ни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде  
е сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна узд 
/> <div type="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се  
есечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју  
ињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте ј 
а сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како 
 пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија 
р или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и 
и.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни  
н самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејк 
овићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову  
век се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана  
и поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап 
е куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло  
младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr">sur la terasse!</fore 
з неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде о 
и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} А 
у полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сир 
ко би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна 
непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места 
 ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Са 
кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну 
де је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским 
о зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно 
:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних  
када онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворениј 
ема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, а 
ром.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашт 
авече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као 
 у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање по 
{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рек 
авији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се ниј 
дела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S 
 буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде. 
Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам бил 
 глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруд 
ло посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је 
> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p> 
а уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се за 
 време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни о 
да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он 
снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и 
ући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> 
д неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена в 
да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га 
ели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом 
фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Ал 
два дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски 
аро душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и т 
е мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удуб 
или на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да 
а капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети свак 
ишта рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну 
ћ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо  
помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере ов 
а полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи од 
рински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом  
која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао 
те надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, 
 <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред  
 у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ ни 
 онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у 
<p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на  
 намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола саг 
 да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уре 
ан међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно мес 
Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како  
, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће мо 
S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с 
 њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војво 
им, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође 
док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допу 
дрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија доне 
је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном 
јих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја 
ој колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли има 
бијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и дан 
не лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле з 
енутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило 
и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двор 
.{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међ 
карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Не 
али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} 
део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом  
; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S}  
рича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између  
<p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>—  
то једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S}  
приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже 
оју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу 
љачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> 
ли да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљ 
кона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запа 
атељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, кој 
ећу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе  
ек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба о 
 да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а зад 
их слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у  
ети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старо 
 ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по св 
 најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила 
>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; ч 
 да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S 
ажио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, разми 
о-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачк 
 је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он мога 
разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p> 
или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, укл 
њује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, не 
дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење а 
 сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг см 
ватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ва 
ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах 
S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а при 
јица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уд 
едном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">A 
<p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSection"  
тила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист к 
ни дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је  
рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој кава 
</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ниш 
абуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин сме 
 душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико 
 летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште 
: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање с 
ровини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам  
један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разго 
 још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — од 
 журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио с 
ао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а кам 
ражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p 
сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и п 
:id="SRP18970_C1"> <head>I</head> <head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном п 
ном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>В 
— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи се 
">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај  
<p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти  
обна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим вело 
зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, у 
 на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у к 
е окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређи 
огнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отр 
сам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је мо 
А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га 
ађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, н 
а је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина 
анствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажен 
 остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, 
ућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред 
у смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога јо 
 љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли 
м баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да с 
м нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дот 
 комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Вели 
берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — са 
адом господину било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети  
"112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће ј 
ече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Јест, ја.</p> <p>— Је л 
едне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p>  
S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћет 
 о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне  
 којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабил 
тила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој 
овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољив 
о извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије 
ави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казива 
дино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобз 
била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома 
ласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга при 
много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и она 
а са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут  
ви са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{ 
е би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне  
еше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чек 
де Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин 
 прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би  
није мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнс 
увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним са 
 ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од це 
штву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине 
м романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уп 
ас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> 
 вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p>  
 новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности г 
ом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навико 
у, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу вр 
и шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом гр 
S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и са 
</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, так 
ревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и 
случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно 
да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то 
егнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанст 
е да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињиц 
изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је  
тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> 
громне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то веч 
писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на боље 
што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и с 
 одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>—  
ти.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви  
о са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, предста 
ојмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао нано 
, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико њ 
 кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p 
адни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је 
више слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев 
ута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста 
е мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да  
коро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; зати 
, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја  
ли су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— 
ављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како 
ига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и поглед 
ло.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде 
е да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одвр 
 странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и њего 
удбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних тр 
ерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у С 
 наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачн 
енере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским р 
не са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем јез 
ушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до зем 
и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако  
рани називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке не 
хани, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутк 
ло хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо прои 
сму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>—  
авобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone 
зора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких изв 
p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа 
 осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз 
вече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подуж 
о и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту не 
 после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет уч 
пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито ле 
 се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај  
 веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му 
о јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> 
вле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било д 
т тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone unit="sub 
шира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, 
ворење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које  
тео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним отк 
попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се по 
е међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде 
тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је мо 
м, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.</p> 
ора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И оди 
ти кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао к 
каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{ 
можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи 
вај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим виш 
ојводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> < 
 оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну он 
знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите об 
че:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе 
 <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — уп 
братим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придру 
 среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до 
претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане 
стан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар. 
е поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви  
ећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, бр 
е ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је он 
е чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете 
нице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој 
сташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слаб 
 помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног саста 
не.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте ве 
 виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на  
{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо  
енске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мај 
акле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ с 
{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у 
и, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година о 
али придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су ј 
а ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу 
 али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> 
се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није 
и га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тим 
е ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не мо 
ролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части 
ам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има мног 
<p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— 
у; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајућ 
Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше оства 
атеријалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљато 
 деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситнич 
 <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећа 
ати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било најве 
ама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без сво 
ред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћ 
езу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово 
владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске с 
о поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације други 
рошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после м 
же овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да оту 
p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча гор 
 пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о поједино 
тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, по 
, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисл 
 лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одгово 
ори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног в 
 претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p> 
орбом извојевали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопш 
звестим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb n= 
p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>—  
317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у 
чињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле,  
он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настав 
сутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S 
ам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав не 
огледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у в 
лабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадежда 
авле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ов 
ко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред  
о што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазре 
госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом 
 својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутк 
д људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу  
 ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега 
Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти прича 
рање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више 
се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада  
је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао ова 
авим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— М 
 слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али б 
ео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али 
д прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпо 
је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и пром 
pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је зна 
 <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на  
ева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки 
в догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак 
 Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — 
ам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили пр 
 да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји јо 
и се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте  
ине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни 
оћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних стра 
нав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за д 
 поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути с 
броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и  
но погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже. 
слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо  
тину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам  
} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — о 
енађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе св 
 n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом  
давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно б 
та пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед 
рулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похита 
ле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љуб 
ође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и  
ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како  
ами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико по 
грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} П 
е. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици 
 <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке 
убави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакл 
 се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; гл 
ктеристичнога, већ баш као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појав 
олан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусм 
 када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозн 
егов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па 
вих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Буд 
ео људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње 
tchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; вол 
, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак 
јој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом одел 
елом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — усклик 
 неким високим мршавим господином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпита 
к, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младић 
 <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} 
авикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— 
као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (п 
или распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, 
чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раниј 
тих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су п 
силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја  
ише мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не 
енутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених  
зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} 
екао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала н 
аде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве прав 
<p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одгов 
 је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо с 
 дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скаме 
ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико ф 
гу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ј 
ики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их мог 
ошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити п 
болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећ 
до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</ 
тавити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао 
а још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је остао  
ци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је могао у  
и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивос 
ајодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искљу 
жа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позва 
, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница ил 
 душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиков 
 у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жел 
> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра д 
од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неод 
и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p>  
лада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкла 
ајгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били ра 
" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одг 
 <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{ 
исли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И пог 
ољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.< 
онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје пр 
ато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица  
веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини нач 
први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични 
илуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и 
 је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре све 
мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам  
 једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="3 
да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако  
а у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој та 
реба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за 
али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти у 
 тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских б 
 ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима ко 
белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара ст 
њу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти 
ји но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде  
сти поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је завет учини 
ле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо гро 
ародности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и ј 
у је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали,  
ете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, 
 моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер. 
је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостаја 
 без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>П 
стром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била гото 
говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о т 
 ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста 
ине, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и нај 
 једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако жи 
 браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде 
би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отме 
 му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се 
ne unit="subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још  
о долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани н 
ави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и не 
 ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де  
је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда 
 још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора 
 и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити сам 
ој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n 
.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред т 
p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије 
ућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији 
тупати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младић 
јвећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те 
а.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још за 
обити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих 
>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сме 
г својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је прест 
ио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чуд 
а да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је би 
ред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу  
верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у инос 
ном, које би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би  
и.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>—  
 и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима 
твен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви в 
како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује. 
јај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из једног кутка г 
 о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> < 
ну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да 
овечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих вол 
и, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала  
 да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе  
велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо ре 
века, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; а 
е она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сја 
едила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не 
S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у  
.. најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су г 
 потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У 
нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним зем 
.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски вит 
 ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о то 
све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли  
као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било 
авлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито 
ело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови  
орицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ  
асвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам на 
и.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Мо 
 да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету доп 
b n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} А 
 Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="139" /> < 
> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зо 
ћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Б 
ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам  
ма ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилик 
еднија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p> 
> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македо 
ајбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сест 
Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средс 
 му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадн 
ри живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвик 
 ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица кој 
ти; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе 
 особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема и 
према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> < 
љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуш 
он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву н 
олимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што  
ј најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> 
есто у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркуј 
ћево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устук 
егова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са  
— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p> 
м теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало п 
ше по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— 
но! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, 
странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће 
авче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како  
или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева  
сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдр 
ла, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуг 
свећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао с 
p> <p>— На надлежном месту?</p> <p>— На најнадлежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете пос 
личних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво 
имњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодлични 
сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изн 
 осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и 
 завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и т 
> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ок 
 нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душ 
и испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно 
раваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госп 
и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато 
ају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и ус 
лазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознал 
леда он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет вели 
огат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли ј 
ви мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео 
ан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> <pb n 
уздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је в 
само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер  
{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи г 
д својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофи 
> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово по 
p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде 
p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, сву 
 пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача стр 
Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго 
занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу  
аустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јан 
 и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} 
аде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>О 
мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</ 
 он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније 
ојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и  
женим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n 
снићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав млад 
> <p>— Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то д 
н и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по ј 
урења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али г 
авде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде гла 
то га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Н 
е помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после р 
ште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријат 
авлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни,  
жи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, да 
 n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах 
лику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чув 
и интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да  
 Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима непод 
ер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да с 
ритет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучн 
колико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, до 
вег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на обр 
шњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{ 
д тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душ 
То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакл 
еме у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланиц 
е се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила  
 њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашен 
, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да 
<p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратк 
вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души п 
росим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p 
благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја м 
у стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у година 
Un etudiant!</foreign> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се покл 
<p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То ст 
за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: сва 
ед степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажал 
злику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док са 
терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већи 
ињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена о 
 је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући је 
коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофиц 
оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој 
чи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у франц 
, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је 
 И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други за 
о мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и п 
ну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увред 
бе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни прибл 
 разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узан 
о.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неко 
у код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би о 
аше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</ 
вништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{ 
е и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети 
шкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> 
једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не,  
 у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разум 
усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве  
м осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам јед 
ине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но по 
се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло 
хо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га  
дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да оди 
ма тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n=" 
ти, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S 
{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе  
вује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог вели 
ако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то св 
ете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за т 
е:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони  
 штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p 
ој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на п 
ији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, оси 
де онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпамет 
етини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућански 
еста пребивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар  
 тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дош 
итичке или остале интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, пол 
у, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у  
столу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице  
а дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог д 
познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликам 
оложење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се с 
 када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једн 
е обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста  
м, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Н 
ј прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране то 
лијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ак 
вори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да ј 
ави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље 
ост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{ 
чај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудно 
е би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи 
} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита огра 
суде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лиц 
 „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлага 
S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каван 
енављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе,  
које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> < 
за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у 
хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи 
жине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним 
ако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била  
 водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустал 
p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика жив 
љао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у в 
ио господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред  
је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може  
м заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме и 
е.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— 
то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себ 
к.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече м 
аше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном одел 
личном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама 
ива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је п 
чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш 
атак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не бу 
е грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је т 
ете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — од 
 је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемо 
те да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и ода 
т у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{ 
Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца. 
ош даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се  
итку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера оп 
зговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте н 
ке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у и 
b n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Да 
ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ће 
и ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одоб 
т не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега 
 дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо  
ве са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p> 
нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако ва 
че стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио 
p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један 
снем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S}  
одине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али 
да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бист 
свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да 
 у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по 
 истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под нек 
општимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења 
младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио  
.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да м 
; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше пре 
госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{ 
 се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, при 
аја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што 
 да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако  
а упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са ул 
орно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се 
ђе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, он 
кошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна  
екла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам до 
ело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање мл 
е, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зац 
.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно о 
још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да  
амршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар о 
 збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко  
 n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и кој 
је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити,  
мењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— За 
 бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> 
тње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задр 
 не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од  
ладости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеш 
да <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним  
 би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јун 
е и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке 
, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је к 
у више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде  
ко се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом 
што немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али в 
тава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао 
то сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p>  
вле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби  
оћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гл 
више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој на 
ајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се 
шено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема 
еднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној с 
оследња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p> 
зазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, мол 
ика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет 
 дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док 
е хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али  
ј на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у нови 
илостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, 
 што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори,  
е видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да м 
лно живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинс 
.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по св 
То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а друг 
 Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао н 
збуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их нек 
поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје ко 
киваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се п 
ака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално ж 
њам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних  
ив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онакв 
 То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати сме 
е већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће 
 помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја 
хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</ 
на та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од ко 
} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна накло 
аћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, 
вао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили 
урица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупљ 
е гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код п 
ед њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију 
али у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко коме 
киња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што 
ма овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замисли 
 соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога 
е стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де  
 подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повеза 
де обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се спре 
</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то  
оше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и у 
е овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког  
<p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао д 
них у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћела 
ле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Пав 
p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p 
акву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она пр 
о их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и  
сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чоба 
тим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није о 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" />  
е озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде дост 
илаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и изва 
да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p>  
н одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбин 
нскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припр 
 немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Па 
.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну вр 
, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пу 
 дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми с 
о ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p 
њу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби 
 стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је 
p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она 
да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан г 
млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се  
о насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри ли 
; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С 
а и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте 
дговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер  
сао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој о 
p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb 
мишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још та 
 нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио ту 
понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгуби 
у? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Он 
е да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се  
екао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворе 
де двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магл 
tion" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале 
ко.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— П 
нити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јуриј 
 леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но  
 уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ. 
вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштова 
ита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома к 
оју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор,  
на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди? 
оразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S}  
ом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" /> <div type="c 
Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направит 
еде у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са 
а заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене ав 
и пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале 
ао црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Иди 
, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код  
 седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворен 
а отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} А 
а високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо на 
цу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одеље 
само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима 
а метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</ 
неши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чу 
, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али пос 
у. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа стр 
тео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијона 
/p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како  
е, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи 
јим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p 
<p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би  
 То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после 
/p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи по 
утка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плав 
мам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам неш 
ту Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега  
ховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „ау 
ам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић  
ећ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госп 
артију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предуп 
то, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако  
/p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну 
е ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је с 
анити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте спосо 
 њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Пра 
а таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло  
што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у по 
 вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао. 
 био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, 
и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после 
„Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p 
, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, н 
грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одо 
 грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и 
по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код 
арка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни м 
главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... з 
опустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> < 
као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџ 
е враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, 
ечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни чет 
</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе  
подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна но 
чица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана дра 
о затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је о 
оје отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, 
ктор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се А 
и мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; 
ње у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна 
како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погле 
плодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S 
ошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у к 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кав 
ле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте ул 
а је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могл 
ју као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте  
бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срестви 
 догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју п 
је обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких  
ца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Су 
као компликација назеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као  
ликом зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чи 
тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестр 
преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па при 
њица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта 
 очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса с 
у и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p 
 штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи 
 тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост н 
мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта 
 добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна 
ебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, го 
/p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То н 
питана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки 
мо ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, гр 
но чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај  
рођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док 
ородица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје с 
све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дел 
ажим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој пр 
з вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемони 
че по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да д 
м непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином  
тирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био  
и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећни 
осте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало је 
в, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свир 
ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, 
осторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан,  
нем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препи 
резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућно 
ња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га зана 
.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не 
 грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом рас 
бруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ 
ве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У какв 
ић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онол 
{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним 
"subSection" /> <p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Господ 
} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачу 
в руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујак га  
рано гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница 
у другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину  
рока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је б 
p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p>  
 лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{ 
ам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али 
ља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по  
поменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предат 
ма, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао 
толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем з 
ане поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учин 
 за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше т 
и нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између ваше још мал 
наче и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али са 
жда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале ко 
кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана нада 
<p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да с 
 грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</ 
о ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тадашње  
 до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега гал 
нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— 
акву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас,  
нарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим  
ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична. 
смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало 
што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од  
 ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној прим 
ласично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — дода 
ип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру 
аслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је  
је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу се 
ко он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак би 
 и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, б 
м видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрс 
 неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је  
Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су в 
а и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити  
адили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пост 
с неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да ва 
вораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш  
и мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— 
 и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се  
еља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, 
коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном и 
.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове пр 
, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој жи 
 ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну ви 
ље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти  
ко их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао 
 неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се  
није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желет 
а ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има 
, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у оч 
} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састан 
живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле ув 
ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко оде 
ека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, 
а сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, 
о се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се р 
estone unit="subSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега при 
са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се 
је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно при 
које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, и 
ива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим  
су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ минис 
које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док бо 
6" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Ни 
а сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младић 
се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде 
еља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</ 
p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова  
ој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> 
доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p 
е био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће 
е и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није ле 
о умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још дост 
Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госп 
ека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују по 
а кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, т 
им песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти с 
тво?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико  
— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долаз 
 нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као  
 доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће ва 
ликих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају в 
 праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи 
ност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и у 
ичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и в 
ша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и 
..{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народ 
ље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли  
о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада  
нција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили;  
 као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном  
 нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најо 
пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства  
у другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су  
епријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо  
лемству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне  
мо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и  
} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим т 
следњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од  
вио изучавањем културнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави 
 омладини двају суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, п 
мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по 
цаја на културни развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озби 
ине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово вре 
а свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и  
рилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> < 
м великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спе 
замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml: 
ришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из 
зо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра  
лазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалиш 
S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p 
мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер 
м начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме  
е да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога  
само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена груп 
е.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака з 
шљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> 
кусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милос 
о граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Н 
ато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато н 
м заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време 
 овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Ба 
, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако п 
њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени 
мала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана ка 
епа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као д 
="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината. 
> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се раст 
м знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих с 
то, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи по 
волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{ 
писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова 
ј несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више 
а“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад 
себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у 
 трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без непово 
ствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> 
и погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у коли 
вао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свеце 
аваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело 
није моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n= 
а и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да  
атељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено в 
с, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила  
тављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр обја 
чи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пас 
но прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслам 
 за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>—  
— то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас 
 у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), 
авне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им н 
м српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и  
ве слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.< 
ај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p 
 Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва 
"151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик б 
а без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у  
е и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, кој 
ри.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве,  
уло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутр 
ца у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, гд 
 През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — уп 
околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једно 
зо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</ 
<pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они т 
сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица о 
дашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Је 
и ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог и 
 сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са 
ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и овол 
дине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>—  
 које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су при 
ељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење 
 зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити < 
па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — ар 
 одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S}  
е нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сет 
а нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> 
ете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S}  
ни или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> < 
кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег 
потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по сво 
 не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са 
потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам ис 
и нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загон 
рави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поц 
 се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и би 
аст да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та заго 
ветњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава п 
ака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у 
а, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језико 
азио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, кој 
на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, д 
, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа 
има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у се 
 кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он 
вим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10 
а начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан 
ошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p> 
 страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и,  
аше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавств 
у је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благо 
мену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крс 
није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди над 
несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, је 
 корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи 
есам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити 
вимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— 
 твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо 
> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде н 
 те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор ра 
</l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> 
међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оно 
 по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат 
бави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са тело 
та ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb  
, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што 
ма сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на  
ен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том  
оћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазв 
 <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао 
ође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго 
а.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсред 
p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је  
вај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред м 
е попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је п 
ваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигл 
 — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам усту 
pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица 
р рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, к 
твореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Б 
.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред  
а Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању пр 
лу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније  
остодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ 
у и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло 
пхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово мес 
ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика к 
о што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угн 
нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгуб 
еђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивал 
е и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> ја 
{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим 
титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на грани 
тео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном  
дњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао 
а му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао,  
мести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнут 
ожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чек 
пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> 
тња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљ 
ица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, 
 колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и  
 уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пр 
к се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га си 
, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да  
ави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и 
врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуч 
о.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао т 
тре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила ру 
ић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно 
ће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир м 
 грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ реч 
лада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека с 
летала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић 
смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који 
p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре 
гињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А 
пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрањ 
путства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одго 
 зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> 
, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два 
 <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала 
ицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под 
а га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах нат 
 снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</ 
ст, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хт 
а?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не 
и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, 
тиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам 
ш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?< 
во је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, р 
и.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она 
 престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p> 
дић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку  
једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, 
примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе,  
ни, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не тре 
 материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И ме 
 шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад 
шивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром дости 
ло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из  
анку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни јед 
> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута 
 После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} С 
p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске зг 
ne unit="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучниј 
вљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S 
де се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним 
е разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева ш 
престано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, нера 
поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе  
апитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и 
ој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче хода 
амисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, а 
и, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, ост 
 ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дак 
тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотин 
и га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не к 
p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг  
тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, нек 
} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те 
плименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља н 
 бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба д 
аштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступ 
ком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више оби 
гледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто 
 сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле им 
 је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непо 
и нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агне 
ла; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прет 
тави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетени 
 да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам  
или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот ти 
де, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад с 
дин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, 
учно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу? 
 Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— 
у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна ј 
ти.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не 
же, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врл 
д виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су  
>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јак 
зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме 
хану у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са го 
 време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и ули 
е готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно ис 
ајпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајк 
ћ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријат 
p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица  
ети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хте 
е удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претворила 
ош онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то п 
ице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, 
S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дис 
тупе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} 
лике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после мног 
а је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зов 
 вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могућ 
спаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отво 
Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита  
оју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од дете 
отичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан п 
</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се 
; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата 
 је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по  
е доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што х 
е вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непо 
лав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба 
вање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb 
 садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинч 
{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неод 
уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} 
у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у 
</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Ов 
грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, з 
а нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево,  
о код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега приј 
д.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је 
о поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</ 
поља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и т 
н остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луг 
а.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у за 
ног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред нат 
ићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, нема 
печаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</ 
даје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у ис 
бележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:lang="la">LIBRI DONNARVM IANCOVI 
и, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине ов 
а непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, 
 изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она  
> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месеци 
<p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обо 
, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено  
е иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и  
 и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност 
а вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући  
мо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не м 
 напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} П 
м сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој  
потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стић 
 као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама ш 
 — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада у 
</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кро 
прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазил 
, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли п 
е у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живот 
 уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, м 
примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p> 
 огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би ујед 
ања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само п 
 на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке 
ну, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио  
њој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да на 
 На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи з 
 називаше: „Једина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема)  
кама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остал 
твено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена л 
тави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не 
S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер прези 
јем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лека 
вљани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду г 
би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сес 
идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што 
е озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош,  
и непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опе 
 неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани 
, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. < 
тавља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побро 
ли грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Н 
S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од држ 
ала у пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, к 
омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекра 
 други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цве 
рд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши 
оспође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео 
 засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, 
и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити н 
њој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као ш 
 n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико с 
ти да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас 
х се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске п 
лачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 pon 
" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могл 
е да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше. 
а већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела  
тиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</ 
У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову поло 
 су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија  
шњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="3 
ла је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборави 
, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим ч 
 за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Ада 
талом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и сла 
еље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо.. 
 разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа об 
, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павл 
а пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе. 
у.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да зна 
овим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и  
ести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био за 
и говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али  
било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих  
.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на у 
cauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред  
зумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она 
риближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била  
о што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> < 
и сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па л 
адлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, ј 
ити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, 
ли је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разг 
 оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чард 
.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после то 
Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави. 
кав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради ка 
ом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа 
 Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав,  
злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није им 
0" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у 
цом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у  
 да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви ре 
офица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Тер 
аји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозо 
он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја с 
редомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту о 
, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јес 
дишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек  
и фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најду 
 или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о  
ства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Г 
се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и нан 
о овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; 
>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По  
бе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице  
и ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине. 
во само собом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе  
S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и  
 да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreig 
ао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније 
и бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="2 
кну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами 
био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекос 
срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандид 
срећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не 
ћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас 
, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бис 
ле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страс 
агодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једн 
амо један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јави 
ирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у живот 
да вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благода 
вим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ  
венчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} 
ласти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор б 
/> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противно 
 да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утиц 
омоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујућ 
је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не з 
м очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> 
ла?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— А 
="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге н 
сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n= 
одности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито 
тлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још већим  
на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због то 
мести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што 
кле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то бл 
но вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, да 
оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; т 
ење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, т 
рзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а ства 
и писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам виде 
ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносим 
ветом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу забор 
скошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад пој 
а да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-па 
 у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам го 
 вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и  
S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S 
а цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада 
торе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде  
ам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свег 
смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{ 
ави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p> 
и ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су 
ами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу к 
во су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћ 
лог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда 
пи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p>  
е испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко об 
 се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се к 
наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатил 
зговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница  
о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским 
 му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом. 
петентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p>  
мо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајил 
 овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откуп 
ову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је  
рштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у 
вратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код ва 
е, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бу 
врсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p>  
осетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио изме 
 у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност мог 
м још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог 
о би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покатк 
 према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има не 
доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или 
ћени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо суд 
ам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове д 
{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуб 
ства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом,  
" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече гро 
н, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу 
ке власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше  
 Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, 
роф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, би 
{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак 
ом за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се н 
<p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сја 
p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу 
астанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи стр 
очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијално 
ећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у тв 
p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињ 
амљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође 
 та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си 
дам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан 
их суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам  
по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га ова 
</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим н 
г вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да  
 ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан  
> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно 
 Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мас 
то га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да 
ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Ч 
— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> < 
мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мен 
је матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска. 
, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — 
 своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам жен 
емој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она уст 
— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држат 
 данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих о 
удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две годи 
 у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нес 
шљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта виш 
> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од  
це у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода 
ребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао в 
позицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав п 
 <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Д 
59" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то п 
а, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване дело 
питати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, к 
То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас 
ежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво  
у психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно ил 
 му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> 
дног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој  
исмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био доби 
их личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често 
у, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ  
ратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања  
 сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="10 
ите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> 
"346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p> 
 да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S 
а кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне  
лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако шт 
ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим ово 
то рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажова 
рућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала бл 
 које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мири 
ај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађуј 
арила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична 
ва силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} 
в?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам, 
</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S 
лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасв 
ђаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајн 
малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, министрима, а 
е? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која  
рити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Леп 
ат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамнова 
ком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> 
н?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а н 
 У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У нови 
ти доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Јед 
љске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га;  
 мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p>  
неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако з 
S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} 
мо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу со 
о ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.< 
ош је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се мо 
, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу  
х, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} 
развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњ 
7" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим д 
их?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница д 
а од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам 
 и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише не 
о у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје 
.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то г 
>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будет 
 јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одг 
устављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих овак 
она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам т 
очивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици 
уђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се  
обро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитоват 
а ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекив 
/p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не слу 
м Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакл 
. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — ал 
Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме 
баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет  
вога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим сад 
је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, 
учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запита 
иста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је да 
к?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти сао 
м извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај 
>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она 
p>— Дајте ми вашу кћер, грофе.</p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— С 
 — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам тол 
ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближ 
и се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{ 
скрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По че 
м.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</ 
 својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у ч 
ате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно 
<p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она  
/p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у година 
е, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја неср 
говор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у ве 
бави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочит 
p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је 
запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан  
тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре  
ши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> < 
ас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— Зашто, господине?< 
офица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше 
 мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и  
 се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом  
ворни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним по 
и кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много 
 Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не,  
ину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да им 
она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>—  
ивим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе др 
шта да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар са 
еб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једн 
пита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дан 
е.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} 
 што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>—  
 је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p> 
ест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне с 
} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедост 
ци, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да с 
>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може б 
мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизве 
p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оже 
ати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми 
 позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја 
 да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која м 
датле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и 
 тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p 
Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само  
истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац ус 
дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него 
зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас,  
 Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За да 
га учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од заб 
ело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су. 
ет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је од 
опадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, узд 
то што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али с 
ијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чист 
ато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата м 
огај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па  
седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постан 
, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сир 
ост.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако  
ружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио дост 
да.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} У 
овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски 
 пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољ 
мо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господств 
рошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— А 
дно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, 
о заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тр 
и.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се о 
Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог пле 
 паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији 
>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како д 
паде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавају 
м.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневн 
па млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то би 
 употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ће 
 противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш 
онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се  
 само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на 
ом брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S}  
вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коре 
ошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кре 
 смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени с 
своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете как 
а није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великоду 
оли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не т 
м; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S}  
ба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква в 
 тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву с 
а другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас н 
 при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> < 
 су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим 
и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви 
>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади;  
шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не 
а је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; 
о и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд 
оме вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак  
 Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикр 
илаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам,  
.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павл 
што ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узр 
абаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних  
 сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од 
жете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ћ 
авле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша п 
 ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и 
ај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са 
н је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па  
у.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у по 
а би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вр 
ла или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам д 
ине; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако 
м, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне  
аје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— 
ке вечери код нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечер 
лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; б 
о оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разбори 
о падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у прв 
тава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавест 
илаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, ал 
 Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну бл 
 викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не см 
те, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јави 
ву Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господ 
што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре ц 
Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбо 
с и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb 
 моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ј 
ва је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле 
 моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје н 
егињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји госпо 
оспођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему др 
н ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво 
према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> 
 један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред б 
ека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је 
преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и чов 
ста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бе 
раг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</ 
одлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у друж 
удима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим п 
брати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно 
то мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то  
у и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно и 
онамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо  
ватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— А 
ске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због пром 
 забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без 
 товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, о 
 затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... < 
уго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сл 
S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паме 
их граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако  
ђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда 
 смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли ш 
pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње са 
сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагал 
ина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи л 
на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на  
 је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њег 
а је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb 
ичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи 
, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати  
 виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плака 
 је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато во 
. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види л 
аче би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решил 
<p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да неср 
оводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>—  
 моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p>  
 За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он 
анемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да остан 
адам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То 
ручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица уст 
му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, к 
отиву своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од  
ка, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само М 
и му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта остави 
ођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p 
хова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и теле 
 до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, д 
 те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време 
и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети там 
о сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године пову 
, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>К 
рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно др 
а целом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитк 
плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињал 
 пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон 
срели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је пос 
елу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива к 
 милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу  
ражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасви 
 изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно 
ер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и а 
ка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и умор 
, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <miles 
 им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџби 
о да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да 
ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част п 
ста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивниц 
p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред  
јој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p> 
а — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књиже 
ко познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То с 
 приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> < 
леда молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очев 
 се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство п 
не изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада 
ења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p> 
— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву паж 
<p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом 
 која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инстр 
морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отвор 
бала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега 
ар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар 
још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се з 
 силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p>  
о.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} 
пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пре 
ријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и 
ећом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палат 
е може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја 
е, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате са 
ио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку п 
 се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p>  
/p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми с 
ако? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено о 
тељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђу 
жљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја  
а, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, —  
е стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p> 
овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим 
који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде,  
— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја  
иђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том пи 
ожете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост  
 било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div type=" 
 удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах 
 приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледал 
нала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном  
 положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговор 
копчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображе 
убе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> < 
нице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По  
ле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загл 
астави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} 
то се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара  
> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Ј 
редстављали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Ист 
S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна 
г случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми бил 
ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивн 
аво.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девоја 
копати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quo 
вим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем 
ем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милиј 
антуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало 
неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко д 
а оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом н 
а се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле претвор 
блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кр 
 то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали злата 
ода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, н 
ом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже бор 
ојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утица 
пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан 
а.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији 
 па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га  
ога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Н 
лико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време жи 
> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако неср 
 нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног п 
ћ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној  
уде, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу ва 
и улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас п 
ад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази 
је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду,  
рви пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p>  
— објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слуша 
па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало 
 онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песн 
а, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би б 
, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p 
а је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљив 
о се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је прес 
лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у 
ори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, за 
 у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако на 
о и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој ј 
а ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да  
ју свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме са 
лови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословим 
речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој в 
 Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на  
> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна  
 Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није 
м њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би  
ло сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.< 
пских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико ле 
отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мај 
, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора 
о је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45"  
p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па 
ити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ  
ности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехо 
који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и 
ше; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељ 
еда у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јо 
нзацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра 
 јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>ми 
у ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и до 
— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила 
 живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — реч 
у надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за о 
 тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократи 
 све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле ј 
у туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам ва 
 друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио 
 он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међ 
 мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнег 
негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у  
варење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p 
ловачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако з 
Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то с 
ећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред 
— мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне 
вости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам 
месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му ј 
 о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи,  
а да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и о 
, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још  
здарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хл 
умадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари г 
последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је тре 
весности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit="subSection" 
дмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње реч 
 Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе 
 сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — 
 ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будет 
каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно нав 
 на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме жив 
е.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем в 
<p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n 
увао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође о 
S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тр 
ом, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, им 
 ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га м 
на је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав  
деље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам 
 гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после б 
а у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које ва 
дем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте 
сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Срб 
еволуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да 
ка и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече буј 
оћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у 
имо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> < 
 превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик ме 
 се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони  
елим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете  
ма а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те  
ан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господ 
вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми 
ник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим ствари 
е мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет 
ига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујет 
 <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се д 
на ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме 
ћи зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има т 
е да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову располо 
им ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах врати 
вде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нар 
на мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом но 
савладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже изб 
ле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, 
, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га 
и си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си г 
могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, 
; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао  
у! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живот 
/p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће 
да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, ве 
на мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са м 
ајвећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја  
рав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер 
д се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, од 
љиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> < 
ади.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна 
е је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја т 
о сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана 
 ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озби 
иљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S 
нио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вр 
лим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разл 
намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га ј 
ла: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код  
Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују 
танеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се  
жине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, так 
 што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног сто 
 одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костиј 
је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу 
 ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврш 
/> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове  
ед великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уз 
— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете 
ада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и наград 
па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S 
сто целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо с 
{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак на 
јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац с 
 хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци;  
ка изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> с 
ер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ј 
о се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по в 
> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због ч 
ого; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да 
{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ј 
том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саве 
шаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> 
цима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу во 
ке снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ип 
 повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код 
ни да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, д 
 досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној  
ивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би в 
а, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му  
ве речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прил 
инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налази 
у њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно;  
у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме 
рим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S 
ајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони  
> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојт 
и је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскињ 
и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити при 
и како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба 
ожда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему уги 
 један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе 
ашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити све 
p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домами 
> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу  
буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало,  
оже бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите ј 
ју света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније 
 он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ в 
јеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју виш 
, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пош 
него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње д 
е избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он  
/p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта 
већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа н 
иди да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не до 
е српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа под 
9" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд  
ог стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин 
 слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене 
распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коре 
ше да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само 
ци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.< 
че не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да  
и?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице бу 
олитичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске у 
ном врло високом дамом, коју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, п 
 видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро ч 
оји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Б 
?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној 
пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до 
 изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p 
ском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитациј 
ој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи  
Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, д 
м; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо  
<pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја бих 
замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то вид 
} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понав 
 да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је  
 што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно пре 
м вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су б 
ониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</ 
 Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим  
 истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а  
енуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се 
но, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај 
ас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило 
хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бр 
једанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ о 
тите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре 
о би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво 
е поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немој 
времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра нав 
т о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта  
:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео 
крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није о 
ом?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим 
ти?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад,  
то ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све 
ца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло до 
а проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу 
добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније р 
ом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Срби 
зи у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ов 
од повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулат 
 — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p> 
о вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, 
огу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега р 
она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, 
руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збо 
еством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута  
 црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" 
смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стад 
иће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре реко 
истајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблуде 
им да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи 
и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете сх 
<p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече 
е утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да вер 
то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су 
е ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропада 
пасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погреш 
и она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово ур 
ти сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" 
<p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задо 
дошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај т 
р му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не  
азговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војво 
азговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са ка 
ази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују жив 
волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашањ 
до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p> 
ник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо 
њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици 
Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије 
забуни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста 
ку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као  
младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настав 
оли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвал 
 скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави 
ком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због 
х својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га  
> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{ 
е су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се  
 хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — прев 
есет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну 
тор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агн 
— рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба и 
 више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, кој 
 средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је т 
тљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам так 
е ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварн 
 везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још 
аму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, ч 
Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако да 
свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно  
ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и 
ву велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем 
и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, з 
ину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим сн 
е.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S}  
онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути  
случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чу 
ут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устад 
кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — 
{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам 
ине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу доб 
:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су м 
> <head>VIII</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <fo 
осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p 
засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само 
п породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка т 
и своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече  
рало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се 
амени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа 
е којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих ва 
 да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али о 
.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа он 
љски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како л 
у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја  
 - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке пос 
.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помис 
 на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестан 
ко ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена 
вота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихов 
ли оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p> 
а године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нис 
 црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике  
одера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговор 
е узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би он 
 и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и  
 не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам 
 сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад  
{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би ба 
 у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет 
ом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако са 
 погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико сна 
ио <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могл 
ледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у 
је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле  
своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер си 
 му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетов 
му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S}  
ије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна 
лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран;  
ко часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домами 
емо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Мој 
, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила наро 
вим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми ј 
оћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући сво 
астао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече  
и озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се 
намо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству 
 али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш 
ешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се д 
ћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</ 
гово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" />  
ти.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>—  
неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што б 
драви, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Пред 
да и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив  
с, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p>  
свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, 
>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесет 
дбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што  
 има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам. 
т, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, бл 
на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки мл 
— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле 
дредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</ 
нства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — трену 
погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо д 
д је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из орма 
 погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрал 
 раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дођ 
 означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо 
нио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p> 
 разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле о 
о... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми 
се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред свој 
ат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети 
а сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи п 
 мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> ј 
 вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви с 
им он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" />  
 јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што 
х ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један ц 
и по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на н 
 милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, к 
т ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да м 
чи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја на 
тници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светин 
нички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S 
 али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти јо 
ајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке 
дић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио 
ом била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу јо 
и, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p>  
 <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Ни 
јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад  
, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше 
игу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се из 
грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да п 
ction" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као  
tone unit="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код гроф 
> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњ 
ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће 
утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама,  
инчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није т 
е лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још ј 
го.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га не 
ресовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата 
 се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, 
 је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је  
родицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здра 
јка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, ал 
атког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавал 
ри на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем си 
 беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега ј 
е донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по св 
 крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мости 
 црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све ш 
 грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је преб 
 има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} 
 необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у  
 душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни јед 
године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкодила но што н 
 младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очарав 
 који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њи 
.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се 
 Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати драж 
 Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте  
 гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но 
болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Он 
м мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу пре 
 и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо  
 говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко 
скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и цр 
 се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу 
пи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не 
 на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непр 
одине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном б 
тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца дра 
 у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</ 
пред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обич 
е ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S 
отераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле 
жуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му ниј 
 добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута вра 
утила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак  
p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она  
Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити с 
ма вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало 
>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме дов 
ајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала  
с, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— 
млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише  
ри свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла ви 
ма, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву 
 које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасв 
трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш в 
својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави  
амо ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и у 
тком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром 
згранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S}  
рзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са свето 
ст.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у 
ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости 
атерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права? 
, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га ј 
а.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам  
ле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</ 
 кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта 
и ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потр 
оја му је међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одл 
ло плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га ви 
ада.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот 
 били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку 
мао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом з 
S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је изве 
?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте  
амоли за још један долазак, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дак 
осте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова ј 
станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси  
и; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим 
размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним п 
 кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако 
м и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу при 
им дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпо 
 капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стра 
нути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе;  
еба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало 
аким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чи 
 ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи 
гињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао к 
о, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не 
ише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, 
је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак  
и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме изл 
ебе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи д 
екидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш  
ажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво 
ињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико б 
 ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрев 
 крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најми 
 <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан пог 
виде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да 
творење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је праћа 
 <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газд 
ати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" /> пос 
д је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, 
еном достигне до неба где је блаженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то 
тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очинск 
Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће 
а страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може до 
 ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!< 
 неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђури 
тила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити см 
самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не 
 ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку в 
а народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на св 
се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у ж 
 нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У он 
рав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не 
ајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p> 
 каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао пр 
ајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу влас 
 имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело 
, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године. 
ојвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својо 
оложај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискуј 
орби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одма 
.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ;  
ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе при 
> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и 
а?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравић 
тијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој 
ри ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му  
... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, д 
и?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављи 
— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер 
у ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог д 
еодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, госпо 
е можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову  
шљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полага 
 то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subS 
елите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као 
 неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама 
твори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У 
 Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S 
 ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати  
а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монт 
к, јер би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p>  
p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Он 
То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста кл 
>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба зана 
 је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће би 
 на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачи 
томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високо 
те дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је  
p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се  
 Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је уг 
породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио са 
и ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у д 
има.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамар 
то и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозвол 
 у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више к 
/p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, 
е се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те 
њем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан св 
ићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер 
на; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осо 
а тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пика 
 до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете 
/p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја за 
прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, 
и јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Сл 
с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву с 
 се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију 
ек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мисл 
 прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, 
грађима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окре 
— настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раме 
ном, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уре 
едећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице д 
 /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних н 
 увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај. 
о развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније не 
цити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина 
богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти  
ве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је да буде с 
оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненадило чисто 
 було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни  
их лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</ 
к као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала 
туда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видел 
рку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешт 
 када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова 
и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, 
Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађим 
арица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изм 
о, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S 
не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уз 
 сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види  
а тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздр 
и, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себ 
тина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико  
ћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је с 
али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стр 
Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца,  
ио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ позна 
ац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи р 
стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што  
одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и над 
Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља,  
ј вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад  
но стање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за нова 
 Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на  
глу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али  
ва штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; д 
 криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама. 
е слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивиј 
дни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њ 
а, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгле 
о и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да  
з те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна 
нким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже  
} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се пре 
ди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пош 
дјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада к 
и чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или  
 <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; а 
мати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени  
ња, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху  
к дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се  
 крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авли 
враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што 
е? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p> 
олико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> < 
(измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и  
} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим п 
, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у соб 
<p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем,  
м.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце. 
 што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава о 
 изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S 
с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му  
едном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре и 
уд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под  
ише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Па 
војственост овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег  
нај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметно 
уше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, 
 на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једн 
хове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа,  
у врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S}  
о не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена 
} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди 
 јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак 
 он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.< 
њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Св 
ом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу 
>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпођ 
 дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој  
гледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>П 
>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p> 
но непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p 
<p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у нек 
ладић а десетоструки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила  
ификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p>  
е грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху професо 
идео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, 
чне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијон 
е чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, ко 
е су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, ј 
у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> 
ао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други по 
љство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, 
е наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту. 
 је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да 
 вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило 
чку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња 
е, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знај 
 великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним  
 у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење  
а и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне ша 
о, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, 
гом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће 
оста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S 
ор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је виде 
S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p 
344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, пока 
 ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун  
е.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица 
оглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно ку 
лу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорни 
ају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши п 
окретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушев 
чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пс 
можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узм 
 уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао  
ико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво мла 
емој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је лекар...</p 
собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што  
 погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужнос 
>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, моли 
о сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер  
S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке  
ин и један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у  
како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} 
} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са саж 
 дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она 
ика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био доз 
к, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит отка 
м наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити м 
њаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог г 
а свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снив 
а је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> 
 Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној  
гледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p>  
ли и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је  
 душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у не 
ишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајн 
 из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од 
 мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вред 
 <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој пр 
 У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и 
елика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над  
, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није 
ући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијаши 
Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар да 
о у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новај 
е.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола. 
ја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да т 
"subSection" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина не даде му да управљ 
p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, ко 
зговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, тро 
 говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S}  
е, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу  
 <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снагу да у 
<p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име вар 
терам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да в 
ма овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан  
p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Б 
 <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и м 
осе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом госп 
де ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић. 
а је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме 
рилике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвал 
јње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио  
, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко време 
 се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по  
 ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад м 
ту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; 
ф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје 
ила велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђ 
це, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их  
тној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам г 
бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако б 
мо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле поз 
м на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или  
 ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и ло 
ца и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се  
ересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишља 
рено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од  
дбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично ли 
ницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата,  
и, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.< 
ml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио не 
 на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову стол 
 је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила в 
 готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и в 
 у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} 
пијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је 
в водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> </text> </ 
охита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед 
није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Ни 
 оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре 
вање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у остало 
за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:< 
це, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>—  
ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам 
а на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг см 
И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{ 
творена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходник 
<p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе 
чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бле 
еш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где пл 
 се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на д 
обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p 
међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је  
у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се прис 
 имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе гр 
е такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и зб 
ружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде мож 
уком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде с 
ћину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико н 
ико месеци, а можда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у зе 
даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред јед 
Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра  
ка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, 
>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или 
рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И  
коро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно. 
88" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само нагов 
неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за ду 
Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и 
во.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, п 
ворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се пре 
рнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се 
 <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред ве 
гу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздра 
 с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p 
еће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да 
чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чи 
у и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у за 
к не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хт 
напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана 
н део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад 
очења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револ 
сту странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све уза 
 ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без о 
 који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио н 
а.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за  
 нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина 
 ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који 
} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је  
о.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угл 
е одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ки 
кле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" / 
им да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може  
подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интереса 
/p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p 
, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог 
 једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић т 
 само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово д 
 па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју ми 
ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли  
дсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ћ 
ити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим 
 стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, 
а, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода 
p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> < 
 своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме 
ога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан 
тране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим  
т недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се врат 
еку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго му 
дске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безн 
 га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ћ 
ући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом 
узетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно в 
управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, виде 
> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати 
ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада  
рави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је пр 
осетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настра 
ге плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S}  
аћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му 
базриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, теш 
мо се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се  
тке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</h 
— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> < 
енио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у  
.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја с 
 да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хват 
а нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и  
ворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, 
 досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто по 
анта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јун 
егово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то за 
то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету обј 
} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позори 
је можда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим  
ником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о пој 
гледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу 
миче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се 
аг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете  
мо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} 
 Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој 
 особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој. 
гих, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто  
Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговор 
мо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австри 
из ватре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахран 
Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и засп 
живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да и 
учно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као  
и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта 
ихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда  
ке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине ник 
а његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује с 
ојима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична  
разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. —  
 од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и с 
 дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, 
али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка,  
 или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због то 
 узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном  
 Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан 
арога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове 
 мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта 
м ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога ст 
невно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако  
 је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ип 
х наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена з 
 Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> < 
р тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога лис 
вим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда р 
су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Там 
љске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, на 
или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натк 
о и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро д 
Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлос 
Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном  
ржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објаш 
у.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и доб 
ручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ј 
увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очува 
тнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо мо 
, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; 
лави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Дал 
 исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацрт 
е њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад 
тотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечи 
 сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам мла 
авље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше занос 
те око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу ко 
н све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни 
ослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим об 
ли свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, ј 
ам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, 
а месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је  
м, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала 
во свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика 
еђе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А уср 
. али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да к 
сли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су  
ам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала 
злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Lar 
ем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих реч 
рофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети го 
од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили  
ства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће  
весно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. —  
и ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l 
" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе 
о ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже и 
м.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам  
ине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљ 
а седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте 
е стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем 
>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа. 
</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе 
{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су ав 
ки или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се с 
ринта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест  
?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа. 
по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја 
 невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, ал 
е га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја  
може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и  
ш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је пок 
донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла на 
својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо разв 
 поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест 
прављамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуд 
во, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о  
те оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатк 
оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите,  
ани живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме 
рло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак им 
унили којом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По п 
јете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а  
, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако  
ве књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам 
ићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али  
ај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, 
А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одм 
прије што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе 
 ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било  
у била непријатељства између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећ 
домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен ј 
уд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици 
вој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међ 
е згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући  
 француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива госпођо, да в 
 су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да р 
ада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била н 
а постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете д 
и <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте,  
овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у је 
гово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред  
ли.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети љ 
је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким стран 
е; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном ста 
 јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права 
 Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају бла 
це?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам 
заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Н 
трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p> 
а је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да каже 
ору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели 
ила готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на м 
икови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је прав 
ла четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <p 
 тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропаст 
реба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је  
 пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних ф 
02" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је слу 
ујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{ 
 у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе 
 седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, из 
о се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, ка 
а, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се је 
ило важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, а 
сртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код под 
хотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало ча 
е је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> 
?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на  
сам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли б 
е, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио н 
огли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешно 
мних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нис 
онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, 
>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њ 
е...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне  
це, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвеснос 
S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео би 
?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није П 
 да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако пи 
 и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна не 
аћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да ос 
а нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главно 
ица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више 
 — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу  
е коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састана 
е!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко  
!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица  
н; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми. 
смо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је ко 
p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— 
нда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти  
 <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p> 
</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом покваре 
> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p>  
 за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам по 
 употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</ 
 побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпо 
, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесе 
ствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити 
уди, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако 
 и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима 
 и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим  
ка да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здр 
{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Ос 
аћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да 
 да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог с 
и и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примам 
 Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</h 
 због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо војводи Баркарију зато 
/p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p> 
делу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то не 
читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S}  
лазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{ 
у коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да ост 
д куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох 
p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност леж 
 довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лекар забранио.</p> < 
оту.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја  
 сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{ 
а не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога бр 
стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да 
 да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари свет 
етвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова жив 
раду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну г 
време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македов 
загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> 
 (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек ова 
/p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у 
ве друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки 
адић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуни 
ив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет 
е мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га опоми 
 учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хот 
а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p 
у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p 
етка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако 
и, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Поди 
олико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга 
ремена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем 
мене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, 
ији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; с 
снуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у такв 
 је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са ве 
ешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хт 
 сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању м 
ију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку. 
л усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</ 
S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу нек 
а коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам ј 
шим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле,  
али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око се 
родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права  
м челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако 
нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свеж 
о.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте 
жда местимице досадан, али је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли ис 
ојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xml:lang="de">Ei 
аваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим  
е улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу пре 
о затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз 
 свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметил 
м и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слат 
 ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p 
ало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али 
>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак  
вано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен 
длазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњ 
.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, к 
антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књиж 
веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Шт 
ашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, с 
о падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две тр 
ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмил 
да имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако 
да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен с 
 део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њи 
где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још  
е уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњиш 
од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна 
оме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Примор 
чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро  
епим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чеш 
е оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема 
 нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да н 
а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике д 
ка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и  
 вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом 
нидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разго 
{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> 
осао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p 
 стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљ 
олико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи упр 
 у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега,  
сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> < 
вала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељ 
у пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>—  
мице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове  
облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече иск 
вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" / 
е само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и 
арочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким поједи 
винара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара 
то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да  
ли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од буду 
> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од  
 душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гне 
о то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што  
ивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазрив 
општио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више 
>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писа 
рата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у  
ао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак 
 сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је манг 
рдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су пролазил 
ца не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за инос 
сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били 
на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор из 
г породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стаз 
о за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесност 
уку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плака 
 говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи  
шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам река 
у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да с 
Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</ 
м горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам  
 са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у с 
мо понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење  
 сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога в 
а предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</ 
о, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема п 
ер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо 
љиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, 
ог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Ч 
шура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима  
га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, ка 
</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади 
м да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> з 
о рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S 
ода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи 
влашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и немачке народности; те 
а, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које 
е; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим 
аопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну г 
могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанс 
 путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прили 
аје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле 
путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо  
а много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га глед 
на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Треб 
Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен 
 близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђ 
ј смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тим 
г му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићс 
 направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био  
им је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којим 
 положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави пси 
ина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у помен 
равилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и су 
а од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао ј 
е, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп ба 
гу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турск 
мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и после 
, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.< 
оспођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ 
е самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело. 
буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ј 
них интереса и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваш 
да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у н 
пода се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је била међу 
 укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачу 
имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја т 
сад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, им 
; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете 
ад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући  
лиживао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи ч 
ом наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевен 
ну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе  
 Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; в 
p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим мла 
ала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била ув 
или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на  
 /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти го 
тао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb  
прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо уда 
лижа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту,  
pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку,  
ти!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замис 
“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој соб 
а њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није з 
 болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло 
би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница  
 сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све  
 појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је  
сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу излож 
ше.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор  
овршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да  
мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми осла 
шевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељ 
стала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit= 
да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно  
на тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ј 
а, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на  
га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>—  
, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта  
ната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с  
ига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:lang="la">LI 
еним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде п 
а, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега д 
изера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115 
а све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није  
ада, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам  
виђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, 
иде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, да 
сматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женс 
та ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног пис 
, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p 
су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се  
и да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари суп 
изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>—  
путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> 
Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновит 
 живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S}  
 кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролаз 
 одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме приј 
о, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прир 
више.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и н 
амо сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео н 
ој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим у 
ти моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам  
е око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим 
ни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост ка 
 оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима 
 радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За  
ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до ње 
је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред  
ну, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш,  
 ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећ 
љам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ п 
 био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже  
саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрх 
вет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада фи 
а на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци 
ребао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду,  
ра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само  
њица је не могаде зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>По 
{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.< 
ну усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се 
ху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове д 
нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој пр 
лушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, —  
ш, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>По 
е постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у 
е на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> < 
ани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли вру 
х арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу шт 
а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пр 
 <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напус 
 учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који  
 <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга ж 
а философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један к 
весности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" /> <d 
 <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де Пр 
 <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову 
им заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме  
 Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувен 
дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога свет 
 више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме зару 
} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћ 
, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећава 
рилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} 
нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз п 
менце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њем 
p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је ла 
матрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није бил 
спитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут  
егињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> < 
Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да нећ 
баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много узди 
ти, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле  
јак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} 
ве; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у 
{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и  
 сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вр 
Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар  
емо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказ 
 не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити. 
били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од  
ице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањим 
ђено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> 
овори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му 
 шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни  
мца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре сп 
оносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што 
ато, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнег 
ати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо  
а, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне п 
годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута  
 био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за се 
много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и д 
 од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и  
њу због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p 
 њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван оним 
љавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим 
 на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То  
ео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ћ 
сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати у 
лији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико ј 
/p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} З 
и, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</ 
и мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за т 
звати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећем 
ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?< 
видети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас  
 <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па д 
дговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S 
ут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много,  
p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, 
е мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба 
 пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан  
т да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће неср 
о вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S 
. — Ја мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се 
учак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз  
ат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце 
јмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићев 
ај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међ 
вујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде 
трато, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је  
 никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним л 
овљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сј 
ЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји та 
м уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144"  
а.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће сва 
{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркар 
ечи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака ч 
илегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка ред 
о?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговор 
узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и  
и.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S 
 — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У  
p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад,  
а се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам д 
под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то уд 
учити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. 
 последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам т 
у поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета пут 
в, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се н 
аклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погаз 
 знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се 
анете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се 
што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми н 
саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно спораз 
>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</ 
у ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју  
пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — у 
 Ungeschliffenheit!</foreign> (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић 
бе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да  
е чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. 
има и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, 
жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју живот 
 је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он 
богатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, се 
стварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору кор 
едала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и говори 
ијалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не дости 
за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже 
ен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у том 
та, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, 
ам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта и 
н, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у  
, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помис 
а исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање 
еле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересантна с 
су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> 
ати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи 
х савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>—  
 што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света с 
{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни  
није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На  
је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о  
тив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нем 
кве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту  
ругде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карак 
желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли ј 
им цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И  
ћи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} 
а Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада  
а полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који с 
 судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погл 
сту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, в 
} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до сви 
рочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско по 
 мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом 
зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>—  
ено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољ 
га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тум 
 <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како 
еше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је о 
итости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна м 
лило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта 
p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и пр 
тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја са 
он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје при 
аџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом: 
послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да  
ко допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узро 
повест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо,  
ђи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањ 
анства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру т 
о упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни ра 
е тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на ст 
длагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, 
положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} При 
видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано  
 ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде  
 чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павл 
рава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичк 
ке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да о 
рио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала  
још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и жив 
бро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак  
радио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, пес 
м великашима, министрима, а можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све 
јави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али не 
ного времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умер 
извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак видео на њ 
/p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго 
{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам так 
чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нап 
се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и 
а.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али стара 
родностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас воли 
тевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је  
 прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се об 
.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему  
је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам ста 
адозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поноси 
срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек. 
и војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> 
 несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је ли мирис, је ли друго нешто, н 
да са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегд 
 мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необ 
трале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су  
 не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде с 
р од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био сл 
трање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног ст 
о, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не веруј 
јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наред 
>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Мо 
 и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта крије 
м гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И  
p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>—  
арим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— 
, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, 
а шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, 
S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио 
ћ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице збо 
га спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши 
је допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок 
 се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар о 
онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, ал 
нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације. 
а своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови 
дговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још ни 
у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвор 
 ипак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p 
/p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији  
:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још,  
 <p>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују. 
врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S 
 немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка  
S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само  
вимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идеј 
воме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у  
 али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>—  
ле су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то  
одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин по 
сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих 
 је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу,  
и и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам 
е њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло ос 
амо осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из 
жљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која с 
ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их н 
 у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и 
 је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју п 
а му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо 
није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, 
— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> 
тах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дан 
а женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима 
ва и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећав 
аваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини  
ина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање суд 
 пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са гро 
она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала 
то га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила 
p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S}  
но.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> 
е но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чин 
вле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних  
 да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; 
е одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће  
ена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, т 
раћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнад 
 али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближи 
се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госп 
 лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и в 
ашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што ви 
ја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Шва 
 ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тич 
/p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слу 
обе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја сво 
им не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите 
ер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји 
ним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засно 
едаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио 
у разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно 
 конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не б 
крдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, ба 
је успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кне 
роз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети  
не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друго 
Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњ 
равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ух 
селог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замиш 
и наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече 
.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољс 
а нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се о 
ље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је с 
да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а  
и њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њ 
, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке,  
у и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако 
</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна. 
 вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главном 
поштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој вели 
во гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да  
пољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је з 
ка стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је нез 
не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворен 
ом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је та 
онајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По ра 
 ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати. 
в је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Ј 
ирне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као 
га света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а 
 натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачк 
емојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност;  
<p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и 
о, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седи 
о нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — р 
ле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без окле 
на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је исп 
едно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао 
 дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха р 
 од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, о 
ћа дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба на 
он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао  
 великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <p 
к имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, чест 
ежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S 
и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и б 
ји.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У ме 
 које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па 
ти да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени пре 
ега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— Д 
ржи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у остало 
о да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две го 
Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш 
; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као мла 
 мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећ 
и.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да 
путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} 
} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називај 
одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би 
шке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, грофице, набавићу ва 
ајглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Ба 
чић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом  
еодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да о 
је луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је  
и у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у 
а је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини  
 нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је  
епенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, ули 
 позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашо 
ове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођ 
ју за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је П 
та је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав муч 
очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној со 
 особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и бил 
ворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле 
ећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: њег 
ој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женс 
своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али  
е, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред  
наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је 
ли није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да са 
овде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у 
свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је м 
спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> 
 мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n=" 
S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донет 
 сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао ос 
нак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код 
 без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина барона, који је, к 
 ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то бил 
због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једин 
омене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне с 
иљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и 
д кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила ве 
 ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконит 
 са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што  
вом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од  
е, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем  
 новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре 
а врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгост 
.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то мог 
време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напр 
е се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ чест 
о и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисал 
 зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} З 
о.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите т 
шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе корект 
руг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на њег 
 Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те  
први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптиш 
рви мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела 
зире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс,  
и вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себ 
 Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — 
видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више 
лио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их с 
о дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овак 
ре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад  
амоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он  
зићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао једа 
 Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских озна 
 из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбу 
, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти с 
 није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бе 
та из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је беге 
увља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтич 
ека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се ов 
утака одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је неприја 
ије, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да 
Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридес 
му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја 
pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p> 
и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасн 
 /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и н 
а сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако п 
пођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпо 
дна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но 
и вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. 
/p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} 
 је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које м 
— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је б 
.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да м 
мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign 
 нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потреб 
е смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S}  
адости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, 
мам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири м 
е маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не 
уги не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда  
жности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци  
кујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>П 
ста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио. 
и свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви 
е рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то 
оложење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то 
натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p>  
напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао ша 
, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање 
ли она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико год 
мљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показ 
поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом 
 сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посе 
надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен 
ама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није г 
оком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво: 
“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића п 
питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово им 
 да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар 
Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се  
 је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и се 
 зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако разми 
и ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија 
На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина 
оварао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, 
ле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога у 
и је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи? 
>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и сп 
же га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p 
че Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам ко је и младожења.</p> < 
доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо 
ску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено 
ћевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, уд 
Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на ст 
 му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео  
стављао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, 
<p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама. 
похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за мл 
ичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није 
а.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено ме 
е господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренут 
њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофиц 
ем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од мо 
 радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младиће 
/p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је 
хову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} О 
нао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{ 
аху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Кња 
 наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма 
м да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се 
 по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђује 
омишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре с 
гао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође 
ајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{ 
реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећ 
тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и пр 
.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то 
е жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у дру 
знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> < 
есечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодн 
<p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али  
 се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету  
дневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је мо 
рих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; го 
о старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуж 
м доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови род 
 рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, мо 
ругове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и др 
е, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава  
ти добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрош 
 могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад 
вакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Мож 
ој руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишља 
се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе 
и пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нароч 
 овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{ 
рава манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају  
 је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није виш 
ом потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је ус 
није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократ 
тога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у К 
век у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове в 
 ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опре 
вори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад б 
та, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постој 
алоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста  
 осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога свет 
Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, ал 
ке владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова и 
 да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око ни 
им грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор  
м знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је  
 а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом 
b n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевно 
че ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} 
о је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути  
арочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тв 
и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му је било прирођ 
рак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим 
их салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно 
ро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српски 
сти, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је 
о, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не 
е хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> 
о се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле 
ољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан;  
 је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније 
 заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметник 
е мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ 
се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{ 
 руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога 
 не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући 
но спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи 
чић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се про 
штво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у св 
е дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођи 
дашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада стра 
ксер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> < 
е видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p>  
само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућ 
још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним 
асправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да 
/p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности 
о краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— 
е хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак  
ла мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за о 
 обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена 
тала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно приј 
н га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се 
Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да  
в и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног спо 
остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене  
мислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола 
 у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир пр 
авнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она з 
сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и  
м мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S 
да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле 
 га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица пост 
, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као  
 муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће  
 оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S}  
вео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару 
ако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а 
стргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Заш 
 надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотими 
о ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је  
и какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала к 
ма и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</ 
з оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево,  
аја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати 
ица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:< 
д чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја 
скуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и су 
уштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилн 
права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, 
је?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати в 
цем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: о 
одан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „ 
 чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку 
руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности 
ћи дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за т 
материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можд 
<p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за  
шини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да  
 то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је  
д млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>До 
ј тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да  
је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек та 
јег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хт 
но је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче,  
<p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао  
се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је н 
 то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше н 
риближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста ј 
исли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала с 
кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да 
 оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“ 
гињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одгов 
ошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатс 
мо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је  
? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p 
а преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за до 
сма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{ 
лагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, 
: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, ве 
коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржа 
 могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разб 
у одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} 
} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је  
>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога кој 
е; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, 
гу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело 
рца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то  
а?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да 
стави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај  
а нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња ж 
 Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду 
Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила,  
в ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, в 
у, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, 
тарац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност пре 
>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; д 
на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</ 
Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како д 
а! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми ме 
у те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставк 
 пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да жи 
> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити. 
ипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице? 
лика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као  
p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био  
 Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то зн 
ели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, к 
жите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, ј 
во ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Пав 
p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само 
ем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да ниса 
е виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе;  
ксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била у једну о 
нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шт 
ађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини м 
начин, а коректора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова  
ије страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених р 
 женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмен 
ректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са  
ребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибега 
 објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнег 
лагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компли 
 редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом 
а из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви з 
е са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио 
 оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по 
карађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељи 
њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан обл 
"200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим прија 
ту, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је  
p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и 
Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n=" 
јску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој  
 овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повл 
ошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним об 
дити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут јо 
а требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању чове 
анице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости ма 
олико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у 
ци живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад 
епрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је поку 
јући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Могуће да је боље, али можете ли од 
рада била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би  
то тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпат 
воје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо- 
о се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледо 
кла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, 
ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p>  
отменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљ 
ад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинч 
Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка  
о је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, з 
ћем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица  
ху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да 
а опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање н 
 у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни  
лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа изва 
 пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди не 
о, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је б 
 Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је  
је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заре 
а мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси,  
а је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али ни 
неру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је р 
латних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнег 
еко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у П 
 си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењ 
ете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци 
 нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја 
Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила  
дсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?< 
ем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да 
ст пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зе 
те се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па 
, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје доне 
његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао  
и љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да ва 
г чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде 
 да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} 
ца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није леп 
ећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској приро 
мо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато см 
узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, 
 ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по т 
 душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покуша 
ет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствим 
о, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да 
тварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павло 
аше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призо 
о је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлиј 
 није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било м 
p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје 
раво одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, насл 
зразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>—  
вних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду 
га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збуни 
има има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту 
ешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло изба 
 умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моме 
ише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а т 
 како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И о 
> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док он 
И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Н 
а шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима ч 
ворио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погл 
/> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалов 
а је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали он 
риђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Ш 
n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p> 
губио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у 
 ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов  
ош неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико у 
ругова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћ 
дине.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима с 
у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, 
ало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто  
авле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је 
тражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили 
о себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће 
мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближ 
уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо сл 
 господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чуди 
д, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема  
е та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанс 
ука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са  
А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у нек 
не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брко 
екат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније 
ежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, 
.. није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућност остварења њ 
ио напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У 
онице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му  
љаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под гус 
су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њем 
ако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча 
ла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ 
тао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама  
.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтел 
ма.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласи 
лој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, п 
га је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно с 
и можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо т 
како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног п 
ар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам 
>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика 
е ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу  
{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов 
<p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога чо 
е право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је зат 
од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство,  
е овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увеч 
по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је 
еслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко ре 
азмишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли б 
ад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годин 
тање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, нам 
да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те. 
ти који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, з 
ме говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било 
>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео < 
о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори П 
 да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако н 
.{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озби 
олико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао 
 насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву. 
ли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али б 
допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на 
оност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми будете при 
 рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико  
" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је т 
лео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни ма 
и несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и  
.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет го 
Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он 
>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p>  
ћи му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њих 
 мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи 
лакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб ве 
а женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник го 
ући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је из 
и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није н 
код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар преглед 
о су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је 
јама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и по 
p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам уве 
е њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Ч 
нога дана. — говораше <pb n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гост 
токо одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после 
едаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био 
евој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер  
а ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</ 
 ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља нап 
 својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи да 
е дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао с 
дсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше д 
тао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те  
сти:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стад 
отов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; л 
Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за 
; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Ште 
искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би  
ли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налаз 
ву према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, 
воју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не  
обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Суз 
огла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њ 
весно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p> 
напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје  
и означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео 
евно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпо 
е.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влаж 
еуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S 
дмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио гл 
о.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p 
ед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што  
>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?< 
роз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти нова 
/p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</ 
р овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим пу 
/p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говор 
а ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетит 
тим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви 
говора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које  
/p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече  
 сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао дол 
лате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакц 
реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p 
е помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да с 
нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим 
нвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би о 
дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{ 
нула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете ли 
мао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, а 
јих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало 
авле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сва 
 n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у св 
ладом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он  
м.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у 
е оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и не 
<p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што  
 ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и  
м свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је 
о одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачу 
еш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, бр 
атите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па  
а испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог  
сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сас 
</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са го 
потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поч 
еба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ов 
о венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по њего 
те?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлик 
> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то 
сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баб 
ао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао 
им, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особ 
} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме  
во:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од  
S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p> 
Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p 
S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрок 
ма, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господски крај.</p> <p>— Јест, још как 
сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних ос 
изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их ни 
м вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љуб 
це, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети  
 тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> 
 ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не  
те чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд зна 
ликих мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је л 
ту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по 
се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечер 
ложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у  
 Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним к 
авцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте ви можда волели мислити,. 
ди, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту зла 
ре?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb  
ао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Н 
 поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S 
е истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295"  
.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам лич 
мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, —  
ано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестр 
и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p> 
ити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много су 
Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, 
т у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба 
далили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаш 
о три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украд 
 корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p 
ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад ш 
е прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ в 
тримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на 
Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпу 
 скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзи 
тих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" />  
али, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе ш 
с приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја  
</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је н 
е ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груд 
 и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и с 
ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи;  
вам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, преста 
м дошао да видим како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писа 
 да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није било могуће.</p> <p>Нинчић ј 
ењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до онога што сам 
камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене 
у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата 
 ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим 
пке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду 
ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>—  
овек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој 
ика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га  
си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али сам в 
већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам н 
чић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; а 
на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми  
онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало  
 им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компл 
и овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S 
 душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече 
ецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развр 
естра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си  
е ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам о 
ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снаг 
цкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p 
p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле 
е безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта в 
ве чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад х 
 волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсуда 
а.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми шт 
е лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би 
е јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се пр 
о изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред ови 
есну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да 
м међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не в 
ла, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али да 
говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима п 
гу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми м 
пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одан 
 уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе 
ла по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла 
 зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијс 
и, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао пис 
оче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час  
ко се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је и 
p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгле 
} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови чес 
сто оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узви 
Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђу 
смама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху он 
у изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ак 
томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо к 
му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде 
 су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старо 
положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар од 
цу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изг 
и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рође 
="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на  
 у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпо 
ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} 
е на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам 
какву вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта  
 значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или цр 
ћи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, к 
 Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одгово 
сали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је па 
 као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Пр 
p>— Никад га нисам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле по 
 ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А  
тио.</p> <p>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми  
Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једност 
Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале мес 
 но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда траж 
 може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћ 
се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве р 
</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p 
 знам, а за моју вишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим млад 
љиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева 
носећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању 
 у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа ја 
 па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуг 
вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је  
победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај ста 
у казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да 
иковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек нада 
 узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер 
ноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За  
ректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова н 
исте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле о 
 било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.< 
у, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204 
 или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј по 
каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p> 
еђу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине,  
91" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало  
 продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес годи 
лик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата пр 
богатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили  
д последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим пр 
некада морале изгледати дражесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањо 
ледње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шт 
е нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узрок 
p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут 
} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Ара 
 През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пођ 
 кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чини 
ели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или  
је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мења 
ише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигу 
 стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу  
аварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стар 
} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да преброји 
могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S}  
> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви 
и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица 
све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође некол 
на разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које инач 
тан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежи 
падам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализа 
 био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо в 
 тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p> 
на.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити 
.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p>  
 како није био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори  
но стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ баш као компликација назе 
ине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си г 
укњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскос 
да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше 
м јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље  
шој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га  
 запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посе 
на нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће 
/p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то  
пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном 
те од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кне 
 да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да 
 њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако  
 моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p 
а једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном поз 
ку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Ма 
си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто пл 
хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Кој 
де, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> 
о је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је нал 
одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта 
утим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> 
} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отиш 
оме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофи 
м, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разго 
тима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и в 
по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога 
 повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање  
} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са т 
у теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и оста 
његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљ 
атњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља  
а чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још јед 
м предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким  
е по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио 
да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућута.< 
еде и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> < 
 и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ шт 
 сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према сп 
 доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме н 
ена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и  
тематика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ  
итање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.< 
ава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу 
време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— 
ог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта  
ење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div type="chapter" xm 
утем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме о 
тичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, ко 
 ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиро 
 ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то п 
ти, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слобо 
 видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам  
ледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жел 
усобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш  
, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пош 
куство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И 
се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он 
као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стре 
е:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за с 
ш сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са 
 његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао 
осле ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико прези 
ај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>Н 
шта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, м 
 да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била тол 
ро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и  
ше грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним  
их, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај 
 ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем. 
рижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</ 
 је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљи 
идети нечега необичнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скид 
 n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у безда 
нај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностим 
 бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{ 
док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослобод 
ли у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Го 
вима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била ма 
смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ позн 
ског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми зн 
> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је св 
авао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст. 
се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду 
 Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не треба 
> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта ж 
ила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у 
> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p>  
его ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то 
имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успе 
грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много  
 а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна ди 
} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао 
>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари 
 разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ј 
у на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294"  
о моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара 
им.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро поз 
ико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са м 
о умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала в 
ише допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefou 
сположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно... 
 Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на 
 прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим о 
 /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам в 
ео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове 
учај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако 
р: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвал 
ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом 
иписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићс 
длучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако нисте довољно ја 
ним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он,  
Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>—  
 <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле г 
ише прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S}  
његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>—  
<pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били о 
ћ:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи гово 
, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морал 
а сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb 
ао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста вре 
p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно ни 
 и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог 
цније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале пос 
, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и  
да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољств 
ахвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ћ 
ћ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „п 
е моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на т 
повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас 
, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као  
да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам  
или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло  
и да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за 
 чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде. 
адед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме гр 
 су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладостра 
 бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пр 
="fr">après moi le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође по 
 које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не г 
аква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тр 
ући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пе 
ити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постиг 
а, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас  
ар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту ре 
требно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} С 
тове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p 
у у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из ц 
 сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n= 
да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на докс 
ан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш с 
већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним 
слугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две 
 мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зор 
на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу он 
већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу доб 
и о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали  
бог ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} 
идим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити  
ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне  
моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећ 
мњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми посл 
зуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:l 
е ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава та 
ћи се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти реко 
p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров б 
p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или н 
 а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је по 
ти; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — о 
љене љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја  
По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али  
 је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина прео 
 — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S}  
о, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то 
роз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога к 
ју судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у свој 
ти код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прег 
 те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје млад 
е ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице бил 
сање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки пр 
 наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно т 
 Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обра 
ног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Пав 
их другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А  
е рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то 
финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљав 
е?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво 
 начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака одел 
 <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављ 
о је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у вел 
ше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <p 
} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И  
{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S 
.. барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек 
не, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам ј 
, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава те 
 сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи осла 
 по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час ми 
цем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао с 
ном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренут 
е променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +оди 
лтуре.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Гр 
решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и по 
а имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљи 
ва за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да з 
оју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма проб 
влу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не могаше во 
орао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ов 
>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред њего 
ао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао  
е свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену ле 
> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> < 
; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја са 
ећ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заје 
покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер ј 
се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох д 
 — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у 
ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у гл 
ст оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем н 
их синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, 
т, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове н 
ао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{ 
а је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S} То је било  
у механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и  
.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија 
а и невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, как 
 турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско 
духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистофело, како бисте  
а моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али кој 
иња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем т 
ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступ 
ута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много,  
,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ств 
лачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женс 
ињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му  
масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага,  
е поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети  
се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што ј 
де и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p>  
е сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти 
 коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане пр 
и, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бри 
му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот т 
ма редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје п 
у Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпу 
 После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ват 
дњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гроб 
е хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино  
NNARVM IANCOVITS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Biblioth 
говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те с 
ро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агне 
 у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, 
у, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректо 
Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно п 
ад, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становн 
ребала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих ла 
итетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S}  
p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће и 
није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас.{S} Није  
остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де  
ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што с 
{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што з 
 Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на 
осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја  
м вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о м 
не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним ха 
им крупнијим догађајем или каквом вести новинарском, која даје згодна материјала за претресање. 
к, војска, нова интелигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, од 
е ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто п 
гледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препирах 
се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извешт 
е споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очи 
ом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху 
на, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак ве 
87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута р 
писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако б 
ак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек 
!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напољу је 
г врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро,  
ка, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марк 
у је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки на 
еђивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, 
није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу в 
бећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе ш 
 наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман у 
 <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака и 
Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао по 
 спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га н 
ете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начин 
ли сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но ви.</p> < 
бирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге  
ма није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином  
но неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, д 
нак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га  
лици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз 
а разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посет 
и садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их ј 
кодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунго 
реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио друж 
га рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Дод 
шиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси газдариц 
че хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком  
са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало ра 
ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле  
тири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири  
стан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отвор 
дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућност 
 Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника,  
кавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог на 
 је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мај 
{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна ил 
ту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте 
</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и  
а сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{ 
мо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам 
тено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гр 
рана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била 
ојим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао 
пљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту с 
ћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери о 
кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред  
лу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што  
да ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше 
то.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом  
је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у пред 
девен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на о 
 три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша г 
их накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих 
рему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданост 
рану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде  
шта.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone u 
верној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најт 
ад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му  
м раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му п 
тијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право 
арење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и  
еме дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред је 
дузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, 
а <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак с 
и, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по зем 
, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли 
ве могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три пес 
p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гв 
е на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и с 
то је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се пост 
арица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло до 
дахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <mile 
pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су мора 
milestone unit="subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p 
му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа про 
ење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење  
што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у ста 
— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— 
н изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да траг 
н био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је 
">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута  
 одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дођ 
> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за теб 
 После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</ 
ненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појав 
се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, т 
ко живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би досађива 
а: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног ску 
оплој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSect 
 да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших 
ећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</ 
аћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сирот 
едина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одав 
руштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће 
ојему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више поп 
о створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и 
ић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усре 
неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p 
ли сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста г 
ањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити сре 
је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагом 
ај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек с 
мен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала с 
равио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим т 
брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у ње 
јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стој 
еми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао,  
ајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гро 
е да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево ј 
воли, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми реч 
а то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S}  
а и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у коли 
му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, 
ројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно казивати, да би, кад год би дошао дан једне од ов 
његовој домовини најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу св 
ла да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што с 
ожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило. 
 поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет го 
"225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле 
м... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви ст 
Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p>  
ерила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја 
рном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца рад 
шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти зн 
ни на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, је 
 се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, к 
е се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> 
} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда што 
 да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши п 
црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, ш 
онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио 
 су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непот 
ли свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове 
ог места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска  
клоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>—  
га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— 
.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност,  
оже се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно стано 
 код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гл 
 Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Пав 
е дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизв 
де поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше и 
е носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи с 
 најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у о 
 можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему у 
мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће 
олицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама. 
се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад  
лом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p>  
ла згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет  
 доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n 
ружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у ова 
 једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особ 
.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поузд 
мрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благо 
коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у кори 
 је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је уч 
Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну 
стила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори  
ате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је 
вца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна 
>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопшти 
е учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практич 
патична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној 
случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу на 
де, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад 
да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без об 
с је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разло 
 сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и се 
ео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја прим 
добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту са 
 разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око  
еха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</ 
оја је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро  
 чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Като 
е сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпо 
у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја п 
 је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кн 
сли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних о 
ље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, 
 слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потреб 
вега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га ос 
 иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али  
ћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свак 
це старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње ч 
јводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени ма 
 приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је про 
 да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља  
з захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зато матере достојна; он је з 
; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На 
 наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Гроф 
Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако  
због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је  
 само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пу 
м како је господину, али нисам донео за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми ј 
а њега!</p> <p>— А зашто би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која  
— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у 
и, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, ка 
олесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног  
епреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ств 
 који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из  
 на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чу 
меним младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано 
шка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У 
ложенији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унекол 
атељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што п 
 добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ип 
са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде  
а ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасви 
при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> 
 ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знат 
 за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе у 
одан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављ 
д пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ћ 
ека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно о 
жње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога оног 
лежио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би 
е се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о 
 и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликам 
о било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход 
то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица з 
о живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског 
ћ и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласк 
{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих вол 
аза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио 
ну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста 
, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и 
ве замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p 
у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што  
, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p>  
> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера леж 
ви га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је о 
 свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то  
о је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оц 
мпаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз добро затворене 
одушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учт 
рњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред о 
 <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О т 
правдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и 
. ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париски 
ашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затво 
у осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а 
ема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је 
љно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му врем 
> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук  
помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су п 
ки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се 
 Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се 
клопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову. 
 Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам в 
уће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павл 
иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не б 
роши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа друго до непрестано и све д 
 пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање  
S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, 
је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе см 
етности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан 
ово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај  
ости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад ни 
већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још с 
почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарс 
т тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових уче 
нство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, к 
о га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слу 
тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља  
нађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чила 
ну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p>  
рећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нис 
Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — реч 
ју, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одгово 
и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам с 
жењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо 
ити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, 
 што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава 
утање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случ 
као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешт 
е „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази ил 
укама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитк 
е и немојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</ 
о по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S}  
и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мо 
питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и б 
љење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако 
е о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио 
се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ. 
биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталнош 
едне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не пока 
 механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази 
ржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му  
е но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је  
орљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје 
 како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p 
у мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и пос 
пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би ш 
а је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p> 
, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <p 
 му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и  
 да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љ 
илаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га прим 
ињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори  
олико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Пав 
тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше 
 непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слобо 
о, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p 
јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душе 
ке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осе 
у.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <mileston 
о више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење  
запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; бру 
иморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="34 
енув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, д 
оја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>—  
 пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли 
напротив, износио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није б 
им; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућ 
еђу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држање зад 
 и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> < 
Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место к 
х крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматра 
/p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву 
>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље п 
воњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" />  
му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то повера 
е је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршен 
благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим род 
и није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао 
ојава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас са 
цу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се 
} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; та 
ли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његов 
тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, обра 
јку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако 
, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбо 
5" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари ст 
="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начел 
очео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако  
 јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку. 
родице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђ 
а даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пре 
 Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, н 
олаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај та 
 са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошу 
еђе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се освет 
она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам 
та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство 
дало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам 
лада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’т 
но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне 
 га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у о 
ством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтив 
ек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако К 
у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је  
о досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазм 
а овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности вели 
, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је по 
ту у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по ов 
х на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење н 
тво за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, 
 много аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестит 
воре младића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и 
авни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власнико 
љу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазле 
отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ 
е орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ств 
а данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p 
 изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је би 
ала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни 
 заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда  
његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли 
чај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; зат 
 лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди,  
лужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n="272" /> 
 оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; 
едва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених л 
ру и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео 
нџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли  
ћи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом 
згледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са својим полож 
виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да г 
а од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе  
<pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с на 
 тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова  
{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Ст 
му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је да мла 
> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p>  
летку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и  
оведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнеги 
језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S 
е, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посе 
да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Па 
ура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне 
начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом наше 
ила чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки плем 
итањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p 
е родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отворено 
 речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, ко 
од куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала миса 
у се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није 
издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је,  
јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га ј 
ко је било, али је младић ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{ 
гнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање: 
е умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога б 
егове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не м 
у.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био 
 каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је нек 
о доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p 
} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем д 
 сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p> 
ивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p 
p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме до 
не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним ти 
и чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледа 
 би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лиц 
n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сест 
 нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: к 
стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео  
е да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем ск 
лико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замо 
е беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, ко 
са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим гр 
 испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присус 
} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевр 
Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним 
 ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања,  
била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p 
је жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Рад 
им и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га с 
Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да т 
буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја  
рен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одре 
} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих 
ерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нароч 
ла, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити с 
све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако м 
у хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</ 
p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, ис 
лом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад  
и, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине  
ецу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стециш 
аздарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писа 
6" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, 
жање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Па 
ва последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави 
} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S 
иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих  
 се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима 
 ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном живо 
да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он ј 
ад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>—  
из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} А 
 га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распоз 
 распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је кр 
је био ни запечаћен ни залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади 
подин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених 
ам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да 
ој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш 
 поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, 
 вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим 
лони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све не 
лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети  
 и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби  
ожда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпостав 
 Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" 
ико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати је 
во прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Од 
— ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ 
позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтер 
бог вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од  
, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомен 
примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у н 
бља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у ка 
аметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих 
" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и зн 
а свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не б 
мо он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, и 
— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Ка 
погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје 
 приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То с 
требно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем 
 Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није мо 
етвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави личн 
, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имат 
лаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; 
ина или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да 
ица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно оба 
ана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није ви 
тио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чини 
мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на 
озајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад по 
 пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико 
} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agenture Imp 
тимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дел 
о се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стран 
ине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толик 
а пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка? 
у је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица поме 
звитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, к 
е сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно 
ежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако  
све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале жен 
 грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближи 
у и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ћ 
боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздравља 
 мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста  
а је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S 
 <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда  
 рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба,  
 <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш прав 
 Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот... 
по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад буде 
прича прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="26 
ње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она ј 
ане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случ 
неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му м 
улију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Х 
ст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад с 
прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је по 
, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена,  
 одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павл 
слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</ 
 она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{ 
од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато мож 
до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и ст 
обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натр 
ћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај  
тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?< 
од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није мо 
у који је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свак 
рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када пр 
ругим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p 
дговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те у 
да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна 
 У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њ 
ради као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетри 
претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми 
ну жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p> 
мну главом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити 
о, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчиње 
говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам  
n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним дели 
поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком н 
То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању  
а је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да 
хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалек 
 тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговор 
,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хл 
ен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљ 
а грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — о 
 близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице  
ијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу с 
равља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове 
као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као в 
чара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошији 
му судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да  
 у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора ко 
 на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представља 
велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама оби 
о гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала  
но грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још јед 
дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац 
еници нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно  
угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је би 
е у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} П 
верена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто 
 завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и 
у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситн 
х! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га 
 правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да  
а најмлађа, најлепша.</p> <p>— Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле 
ине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише 
 сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било 
постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој;  
писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада ве 
ве; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакша 
али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од млад 
у с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред 
а својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је пр 
 то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и која је  
до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али к 
видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— В 
и.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p 
јој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега в 
и; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима,  
ти, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она  
о смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</ 
угу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p> 
 <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част д 
а.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни свој 
>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате 
 имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица за 
Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“ 
 јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат 
, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја  
ј према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сес 
гледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога  
уши пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> 
где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, с 
беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су  
аше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга пр 
ицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком ка 
 лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а 
ави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit 
време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим к 
аде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S}  
ор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе д 
 очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад до 
вле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, 
 тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом  
и својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут 
ега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} То 
и ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p 
е која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом 
лаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа зад 
аније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије 
ју што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено 
му, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао с 
али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонск 
n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчи 
>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p>  
 једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега 
о тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање. 
ед оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину 
еда и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико мно 
 се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила 
 није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео д 
њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; пр 
а дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Ше 
мо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке од 
"281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски 
ут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми 
атеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу 
</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S 
Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га п 
а, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p 
 цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг  
требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људств 
си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Ју 
м недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као 
разован, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи  
т шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суз 
е у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала 
 дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седишт 
а; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку,  
 ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности д 
је су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о ко 
p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајк 
 месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на 
кад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљ 
деје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део  
да не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град,  
 мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се 
ењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“< 
ечне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под те 
су га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се  
ој даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пу 
ео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као 
 и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг? 
ће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понека 
ежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодо 
ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> 
ич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде н 
ице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао  
е овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један  
е нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође 
— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао  
ављаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријент 
о то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе,  
 куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни  
ма не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветај 
гледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе  
ало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак,  
 је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, на 
ог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге  
ила у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, ил 
 Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га с 
о рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у ку 
ици.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходни 
ао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Па 
 наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не  
ише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на  
 живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не п 
у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођи 
шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер нем 
ш овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писат 
дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће 
хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{ 
p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А  
 често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ си 
х такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан чо 
 Мајка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће 
ној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за 
изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> < 
ли се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се прес 
у води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале бол 
p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агне 
их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, 
лађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђ 
, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели. 
/p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве мат 
имо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сц 
војим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Срп 
омовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим 
ога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Виткови 
јима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине;  
вали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбиј 
мели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог крај 
а сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце,  
ли су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима  
 за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само посматрање н 
ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, пр 
!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он ј 
S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да  
ем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно поч 
n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама 
ошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку 
азвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја 
нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима с 
а, са разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав ј 
он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр 
 <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Ос 
то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и г 
га му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову пос 
илом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле  
за морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној сназ 
а била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, 
ности, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се п 
 се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било 
. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусре 
.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменски 
а блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прил 
ој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако  
 јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се  
е ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него 
зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући кол 
дбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} 
дорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бе 
а моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узв 
а коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено 
 осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове 
 словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја 
и које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је уп 
ерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, је 
Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији  
 четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеж 
тајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски 
. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не  
ележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини 
остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде  
ретрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према  
ак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како веља 
 који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је м 
ка буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> 
ћем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово  
жак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> у 
јим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за се 
>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако с 
о уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто  
азговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{ 
ред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb  
о и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим 
та, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима ст 
 /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилик 
То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишен 
ктор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образова 
це.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по  
јоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са  
.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости.{S} 
ти или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила 
або <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтел 
тила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњо 
, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпу 
 овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини тв 
 кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће  
одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела 
да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до имена, имена, имена, и исто толико п 
>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте и 
а.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p> 
 дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, 
ткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја  
 име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја 
у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви  
 вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p> 
 са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може пре 
ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> 
дао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало сам 
ут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дод 
p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчи 
Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говори 
 кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, 
змери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.< 
ли се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, 
евном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, 
и ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одгово 
час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње  
>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим  
да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су сти 
ице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући д 
То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— 
ици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену о 
, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, д 
ње овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш  
шно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павл 
а највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело 
твена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је 
с отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака прого 
рофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слобод 
те покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о ов 
ад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изиша 
> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се 
ане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док с 
е сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су  
} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету  
е сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад  
 њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште а 
 ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласо 
о потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ј 
 спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до к 
у с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима кој 
рце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће  
ти све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да 
вати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљ 
{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је би 
еме, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда 
ко сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, 
ође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног са 
ате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се  
мишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да  
ло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној  
кле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама то 
 то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> 
да сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</ 
а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— 
вакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце цело 
 на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем 
рагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много шт 
ије још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер 
ад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>—  
, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о 
Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње,  
ред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само ј 
 <head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На  
није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтед 
исли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говори 
тала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су св 
 је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за ж 
} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Г 
ЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево 
 не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, 
рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу математику ви још нис 
 сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увр 
авла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хлад 
ли пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чи 
чин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која  
ишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читат 
оји је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских 
н то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним т 
т, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији ил 
нскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, ш 
парских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; 
да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о нам 
ивовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и  
 му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки  
ја и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђач 
олиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему  
 неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате че 
крио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињиц 
ико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с  
трасти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио 
 нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала с 
 желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је један, — одговори јо 
но тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да туг 
де сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. —  
а заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано изве 
аш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — реч 
ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да преда 
будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.< 
м и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још 
p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- 
/p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако бр 
> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још  
/p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар. 
 Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване 
еш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> 
једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало маглови 
спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такв 
о да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Ви 
а замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xm 
ледњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлаг 
јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он ј 
када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <mile 
оректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, 
 годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да  
ло време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без  
бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говор 
аркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ј 
а — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, в 
ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о 
S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусрет 
 СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quo 
} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвиш 
алуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку ма 
у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинт 
 због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је о 
ештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над  
де, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успом 
да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао у 
tle> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Дом 
</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, н 
уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управ 
 знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жало 
зане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја 
кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, ко 
а примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у 
воту своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у 
родности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и о 
вом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога с 
ма а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно 
ако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнут 
крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између љ 
и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p> 
собља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у  
опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја б 
доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згл 
> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао 
сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>К 
у.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих разв 
бранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је  
итализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ћ 
 подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти 
се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даљ 
те ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у вео 
о седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео г 
ја га никад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мај 
т?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игран 
43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и  
а дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се п 
Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div 
 оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, 
ида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не 
везу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским  
 што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима с 
ом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек  
били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова п 
b n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна се 
 васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> < 
ead>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смр 
да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S 
о <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја до 
 пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадве 
ре сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напред 
седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше 
оја је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче 
само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, 
иближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми  
>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видел 
му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерње 
 златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се врати 
p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>—  
о је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам ма 
ју <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће 
мо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да 
о горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са ст 
теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ј 
китима народним: о намештају кућевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, 
родужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тиш 
 да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<foreign xml:lang="de" 
ва...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и за 
И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет 
мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао  
оће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> < 
езуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас  
 смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, ота 
е погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од сво 
.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> 
ј једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада  
ико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедб 
ске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и приме 
се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је 
лазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао прибли 
ликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} П 
— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо соб 
ишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није  
ни наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман 
е се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Гов 
тку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удуб 
собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени  
 том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само 
 све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олак 
е то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јест 
S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би 
се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Мл 
гачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар ис 
имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p> 
 одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај р 
да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>—  
теријала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту 
, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она ј 
; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од мл 
вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се о 
још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракиј 
добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће  
молим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p>  
 је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше т 
кама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име  
о кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није сме 
49" /> бих начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам мо 
> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече ј 
 и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај 
у књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом ст 
јој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет;  
е то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не посто 
/p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша 
ма приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То 
 истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства... 
му, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у о 
</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — 
мешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти  
а, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чила 
стита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби  
ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>—  
а желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли 
потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Веруј 
ни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чува 
непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај теш 
>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p>  
пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе ј 
трпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не зн 
, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p 
S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништ 
до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман  
на обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.< 
штаје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сва 
змишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сја 
ља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она  
одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву страна 
рничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе  
је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није ст 
а, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је 
ине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгу 
 Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе  
(и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседе 
миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p> 
апоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим пр 
аустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо  
 <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ  
танак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да г 
квом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необич 
његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер ј 
 доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кне 
тупи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p 
осподина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на  
куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би поне 
ле у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и 
ита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то о 
шао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе. 
S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није  
и, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја са 
{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ам 
ложењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништ 
— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p 
вао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је  
, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго. 
а, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедиони 
 да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могл 
и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и но 
о да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма как 
е у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о с 
ка.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово доба 
, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“,  
е посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — в 
 и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>—  
почети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем поз 
ознао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она  
S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p>  
ан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је ка 
те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само  
де забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме 
>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSection" 
, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шт 
лила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две при 
ту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе 
а налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из бо 
е у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p>  
 да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли о 
 <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах  
 друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао коме да се обрати,  
неша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захв 
авле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде так 
прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и ме 
 да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гр 
кварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p 
 окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша 
а била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више т 
приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госп 
ма, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ  
 мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвен 
д врева културнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да 
мео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам тре 
н, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам гор 
 зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица. 
преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто с 
ожје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до лепог Будима нису биле кадре да га, к 
 на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним в 
а луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту у 
по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек гос 
си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах јо 
вно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у 
} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, ко 
 вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам су 
инио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли да п 
ладости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима  
 поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслон 
имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> з 
раг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био  
— настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима дв 
у вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних  
ва, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке везе захвалности, к 
начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама 
 и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, 
 Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А  
јао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Он 
 одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се 
н крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је зг 
са усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S 
 треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се 
ио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жести 
му се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале;  
 наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгле 
 се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти 
ре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са  
весама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још  
ца је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продуж 
ејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, а 
за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пр 
беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; 
о у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитал 
едаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са натписом: <for 
еши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title> 
 се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибав 
Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, ка 
благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустил 
ега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном 
ле, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напу 
и у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранк 
сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за 
орист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соб 
ва нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и 
е барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бит 
се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> 
 не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу 
е већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, де 
и?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p>  
, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О то 
е и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиш 
ар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао ми је, али ми <pb n="199" /> није донео за данас 
њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно 
е то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твој 
смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога  
 /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или  
и о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине п 
 вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје 
екар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без ок 
4" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који  
а му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену ж 
p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежно 
ост осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају ство 
 да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> < 
кују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је сам 
о да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>П 
тола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном ско 
етињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> < 
> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапр 
и иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> 
дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доб 
</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица 
 зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима п 
ље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, 
</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развиј 
ко пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити прист 
а више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</ 
ами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде 
и дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S 
 занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ 
некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> <div type="ch 
листичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклонос 
јала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је ста 
г и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанств 
ње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи пре на 
тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико 
’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала пр 
 и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих засновица и р 
овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио 
према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} Пос 
гледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више времена и  
су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n=" 
ати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњ 
јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе 
 почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту ј 
шан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али,  
 но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показ 
е укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често 
танака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећа 
quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има 
ве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за изда 
 како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанс 
 <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака н 
егове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао нате 
.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} 
у архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни  
сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба  
морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се 
азио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен 
тоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отв 
 Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са  
причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ  
ају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а  
ео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одје 
ло пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио п 
, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га ј 
ун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у и 
лом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је 
ији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и 
ваном свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забав 
ебацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цел 
њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљи 
у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, прод 
трана показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачни 
Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и пре 
тим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српс 
. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле пове 
и, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости пли 
 мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочеки 
сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор П 
идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није н 
прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>По 
ала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у 
p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на ун 
 што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбр 
 <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да пош 
ло би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код д 
мо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је ова 
Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кн 
 у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од влад 
 Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах 
 викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми 
 <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћ 
алила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија  
н и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин дивно пева, д 
ван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, ода 
 младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи 
ред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за ве 
 n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека 
Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном  
је или којим начином набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је  
међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S}  
<p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљ 
и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи 
ли да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи 
дичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај п 
ло и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављ 
адњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на праг 
му није давао, али га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> < 
>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право,  
ли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, 
ох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, н 
амосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је т 
 стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми  
 зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити 
орних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је к 
ико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су име 
 једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; 
одски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега  
ћа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се рази 
7" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше п 
ред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, од 
</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог 
 кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</ 
у не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог 
у за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још јед 
ши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су 
начавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону ве 
атраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се 
тим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али 
 младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно иско 
, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Срби 
, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претв 
о што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако по 
вако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато 
 конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек при 
ли га је дневно двапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздрав 
откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрус 
говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајк 
 обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њега.< 
а и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори 
p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог  
и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним труд 
} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а ве 
звесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> 
кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоман 
неша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агне 
м храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да м 
ј мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па  
осле неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријат 
кује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.< 
а борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до полови 
адић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је иза  
 уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, 
, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— 
јем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина 
а то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p> 
 ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да од 
гледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је  
кле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, 
/p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p>  
ило потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изг 
 онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хо 
е одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је 
 говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног леп 
то мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет го 
ања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби,  
 по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покрет 
исли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можда њима сасвим р 
разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог ми 
 им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеш 
 После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} И 
ободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И мож 
весним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо примљ 
сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах раз 
е чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, к 
ато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично тр 
и сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибр 
ве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као и она бла 
ет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око материнск 
е, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоће 
чне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли 
који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држање задоби и оне, који 
 спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест ш 
 а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала,  
стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви,  
у страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га 
ити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео  
ом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагу 
ака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће м 
у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога  
 непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми с 
ош или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио 
олити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву  
 собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.< 
воме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубил 
 поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, ко 
 на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од  
а би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде 
 савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће м 
грешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оц 
а ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајав 
 да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар  
— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се с 
це муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљив 
белим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одај 
/p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како 
брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је 
цу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p> 
 очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p> 
ом.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости свој 
и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом 
, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад?  
обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем 
гледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је,  
иња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада с 
вапута облагао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једно 
ких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред  
ио то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су т 
не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио 
.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, 
 да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао 
и нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику  
 Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, ш 
м, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година 
естив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред т 
" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одма 
они на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га в 
жда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост 
е, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера да верно до  
ће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учинит 
ред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месе 
 је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидо 
; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи 
је била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним ли 
 изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је треба 
; ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам некол 
ду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио 
још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била не 
{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви  
 блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас  
изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није м 
ам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође п 
мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образова 
е.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није 
ст.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престониц 
 господине, немојте ме издати.</p> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу м 
 још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити  
евито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешко 
рли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске о 
<p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино  
опаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би мог 
ине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се  
а.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам ј 
јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам 
 места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван св 
 то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и вел 
ане која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниск 
умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је 
вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неко 
надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се  
вако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и та 
емна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо  
ми увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погре 
ам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваши 
.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по им 
ха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да г 
 другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном 
{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, т 
м једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беш 
не и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочни 
ке цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан 
 образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па  
пита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> < 
 Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста  
ићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, п 
p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p>  
 о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну;  
ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и 
у се разговори често појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, м 
> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је ре 
чин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прсти 
говори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" 
аме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило и 
— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још разми 
, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, а 
> <p>— Ова је молба излишна, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде 
 је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици: 
<p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако ре 
а другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотвор 
евали код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред с 
амо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... ч 
н испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде 
о је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ 
очини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецка 
Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на 
ти, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у 
е са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путн 
мао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средс 
уни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у  
 говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у ши 
анствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и к 
ијатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле 
џбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо,  
} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окре 
ом замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је 
ешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павло 
 <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" / 
било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта 
надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одеве 
 девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање,  
екара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му 
 <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и  
га?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, ко 
итао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Она 
} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да,  
офица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Јест, како вам је лакше, — д 
воју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О  
Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само 
 вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није мог 
 чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кће 
ано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске 
ао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај 
и смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгле 
м борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом  
дном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, с 
дан архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехар 
Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим 
дно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства 
о резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских 
и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на  
ама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио  
ка послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина,  
е уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико  
и, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био 
дакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи за 
као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што  
ао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је до 
 ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p 
објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — 
на улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично про 
 првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због 
ече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> с 
аго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се по 
екажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, 
каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите 
 расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео 
, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони 
вле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га ј 
{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подно 
ивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има 
ни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашњ 
ди читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} О 
ивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз 
ије узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случај 
о.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при 
оф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и А 
а га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви с 
го жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу з 
и прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могл 
з две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би  
био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и пр 
ка књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је назива 
зналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Тр 
 је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом стр 
одине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у 
еизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>П 
о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да н 
одан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је,  
сто понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа пот 
х ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно ж 
 су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комеша 
госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић с 
родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађуј 
и и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњив 
јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу пол 
 немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века им 
а настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S 
 му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет с 
а да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити  
азумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће 
оји би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли  
е великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S}  
е?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="3 
тоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела с 
</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне  
да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?< 
нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на  
а.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика ва 
.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о ис 
амих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; 
 се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких ку 
разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим ва 
у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је 
а колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се ода 
ли на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког  
слуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не поз 
 самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека  
се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручи 
жљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако пос 
у:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле,  
 успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пр 
е начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице  
а иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну  
е, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кава 
убоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женско 
у већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у слично 
ео главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубаз 
па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грознича 
У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер  
и сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено 
 издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ им 
 и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо  
нали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да з 
изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себ 
мо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чин 
и ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n=" 
ј.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не 
а вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо  
д није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позори 
је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумња 
"201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, 
алканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — он 
гању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде наширок 
во извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта 
ло, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два  
а, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекар 
 жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> прав 
 доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле досто 
е.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним чов 
ица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња т 
, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог з 
о сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињи 
 и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице млад 
о, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одлик 
љу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто  
ала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су 
ота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћ 
ља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овак 
<p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч  
тавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све  
а незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадб 
 да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго ни 
.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разгов 
 ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој 
као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>По 
део је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Пот 
 би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар б 
ло се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по ру 
ц.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми в 
е није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, је 
</quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њи 
ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзир 
.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће  
фу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још  
 облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све поје 
, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као шт 
 служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> < 
он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом го 
квих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико зна 
те; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли о 
адалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте к 
акво опширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим 
дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у посл 
нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођи 
та она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој 
наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово 
а се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је  
51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у  
 рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} 
ом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то пот 
и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за 
р зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога ш 
племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају краје 
Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео д 
ака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парад 
ј симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му п 
 је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута 
а да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред 
анским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где с 
.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, 
г уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S}  
 добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жен 
о није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S}  
ђују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жен 
ући један другом, истесаше моју личност оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам 
ј младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Тетк 
p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, г 
кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Го 
 пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље б 
јвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг п 
ма погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одов 
 свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша ско 
p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главн 
 је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напосл 
ах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пу 
 са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали  
де угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb  
е; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг 
рују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога 
</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире;  
све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се ве 
квом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љуба 
/p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи 
но ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врл 
/p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година. 
само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји  
ша му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на гла 
зору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S}  
господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ирон 
ост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када  
Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чист 
ости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола  
овори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="fr">sur la terasse! 
а се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад после пре 
у своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим од 
рану, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">A p 
ући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти  
пак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш за 
 тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што 
дио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад с 
лужбу; једна година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му 
а са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна пр 
газио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толи 
годејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три  
оф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не  
то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово 
 јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, кој 
пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер 
ње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брош 
 Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, н 
рака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе о 
гињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>—  
ка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумња 
у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе м 
о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Је 
представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење к 
 Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а 
роговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се з 
ковима има доста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; 
е, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господин 
јашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о ком 
рвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите  
је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни  
иво објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што 
 У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о и 
и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну  
"fr">Monsieur P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да  
ла празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Ср 
ку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу уп 
вим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жен 
злика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила в 
ородица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да вид 
?</p> <p>— Немој мислити, да бунцам.{S} Овде је био неко?</p> <p>— Био?...{S} Да, јесте, био је 
ло.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код кућ 
пходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мо 
с овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга 
 ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отвар 
и неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S 
ам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> < 
м млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако  
а стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше дом 
идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни ма 
м меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружени 
еме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; 
можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца т 
...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајп 
, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на мес 
али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према в 
ца, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни имао к 
амо се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и  
 одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно ш 
</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се 
 у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом 
ва да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипа 
есника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у ко 
далека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их вез 
p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга  
ок овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Ч 
азебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе л 
ајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљениј 
 да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: пл 
иња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а  
то се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрић 
гледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешт 
о долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога 
руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакле, град п 
ити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, н 
ка.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Па 
пала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од 
ослушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овд 
д прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо гр 
но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно  
одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами сви 
 си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ј 
p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се 
а нуди из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није 
.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео од 
 време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, 
вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> 
</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место 
 младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте 
>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом мал 
идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту сто 
о лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да 
за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући 
„Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ град 
н, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ип 
о набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>—  
је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разгов 
ебно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јо 
 потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна са 
му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одгов 
, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — 
ко напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток,  
 до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n="93"  
 не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо р 
 Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са мно 
едала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не,  
подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полаг 
ш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко ј 
ша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тра 
пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени по 
: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног саста 
чини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он т 
вол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кор 
се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан од 
ородици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се,  
дина сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се  
их дана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви 
 Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему у 
м болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђа 
ези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви с 
.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пу 
еднички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата 
ама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши мно 
овље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда  
omtesses Yankovitch</foreign>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине 
скрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета ко 
и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p> 
не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке да 
о је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад б 
ског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на ли 
 ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано 
о збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледн 
ако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се 
.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и 
слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у сво 
и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим с 
горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИ 
<p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део т 
ош једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најто 
шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова 
итону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девој 
рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред госпо 
 се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако ни 
ас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући  
 благодјејања?</p> <p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" />  
е већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види св 
ишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше д 
је.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено 
куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још  
.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Суви 
о стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнин 
палица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спас 
ајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустав 
 воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато 
одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава и 
оследње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p>  
 <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с ј 
ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дати тек по 
из.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је б 
а да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца  
 несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где ј 
јом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обич 
а је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим ин 
 са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са то 
 то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио ка 
 држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати 
карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног д 
ам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој на 
што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употр 
а ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је  
о.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестиј 
војих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост ве 
м.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо 
 вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се  
, али припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили дав 
нцузи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> < 
ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај  
био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељс 
ем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су 
e>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна поче 
ао муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и б 
ој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек 
ј се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али 
диних специја (другова), које је ваљало овековечити, како би их млађи нараштаји имали пред очим 
да би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране  
анату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део с 
 ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> < 
ца помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него  
мејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече 
међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог 
ти, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудн 
јих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим 
е дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај,  
их је имао, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Пав 
гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да је Срби 
ст одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се  
аљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена сп 
уна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, госп 
 понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агне 
душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцн 
већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чи 
и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>С 
<pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати  
 гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одрж 
као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S 
ј забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, <pb n="109" /> дакле, нужно к 
ање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцан 
осечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, ка 
странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута и 
слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, 
толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита  
е препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу  
p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p> 
еш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа  
<p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу п 
<p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинч 
е видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор 
јте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава с 
арац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем  
а остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло  
етири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам пр 
 Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте 
сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</ 
лику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на просто 
е више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин 
>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{ 
 тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја 
 увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка кој 
е а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још  
је слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S}  
 да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да  
>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветод 
о, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: 
ици у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су 
рпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојника; ето, овде вид 
премаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле  
раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком  
потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престо 
а и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n=" 
мним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они са 
акав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам  
ивно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приход 
де бавио изучавањем културнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој п 
тан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим 
хвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико т 
аводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, ч 
и, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече,  
е, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>—  
жајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове 
ичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали гениј 
укопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклиња 
борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сам 
еменитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, 
ијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима суш 
/> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лек 
ожда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословених богаством, углед 
.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код 
а...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, 
ли ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос ни 
 и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица 
оворићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, 
елешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када 
е онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> 
ке краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били 
а ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењ 
питали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли пр 
о онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту  
овек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, ис 
 отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види 
... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шро 
 важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господин 
оварају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их 
кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим 
требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>—  
ак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом,  
друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Ве 
</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих неприја 
иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} В 
>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књиг 
другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам  
ило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова живота, а она  
 <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле 
ад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате 
оше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори т 
ике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Ве 
 огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим 
осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентл 
/p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, 
 Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме ви зато н 
г му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они 
име је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, уј 
том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, а 
е мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Гро 
рцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут 
шљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</ 
 строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана 
и један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта  
 од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасн 
.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с 
или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, 
 јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} 
ицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хт 
о што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која  
ћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно 
 необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је ов 
<p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчај 
а на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{ 
 их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети 
 га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али 
ао што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно. 
p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби 
тарешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли 
 да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Па 
у.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготра 
е зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад 
те чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта ј 
и си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на  
 из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99 
ла.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлост 
јеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у  
рића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило: 
зи...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, д 
ти очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а 
одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у 
реме доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време с 
 Неки нарочити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једно 
Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, —  
е и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само 
м летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се 
не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на  
тује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали двора 
етака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је једа 
ли иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одил 
е Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој о 
 али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та 
 гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> 
> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси  
ца Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, кака 
вој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трп 
права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни П 
ра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који  
ењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њи 
ка.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље по 
орити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са св 
— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је м 
.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог 
 <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стан 
о га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од 
</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} Т 
приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочи 
азуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Как 
ubSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића 
 стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла т 
ђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима п 
једном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега п 
њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ  
а, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне 
дака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где мл 
.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије стр 
 ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрача 
адимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да прого 
{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{ 
.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном п 
задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се до 
олебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком за 
уго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући мах 
ознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ак 
 победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој  
итати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме чами 
с једне стране велика противност између овог скученог југословенског живота, а с друге стране п 
S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина;  
сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су т 
 тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгода 
а, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасно 
м при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли с 
итам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина п 
да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне 
верситету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мај 
и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са раф 
у вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли  
екају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</ 
утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетнич 
сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио  
агогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ  
ваше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био 
.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мај 
Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди 
 било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар  
S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и к 
Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</ 
ростодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и на 
 а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељниј 
 утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу в 
постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при  
нутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети неч 
о; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, мо 
и послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесности једном би крај.{S} Сва 
е човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да 
ник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се п 
з то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— С 
да будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milest 
дности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и ово 
ilestone unit="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у  
, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и с 
} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надво 
анка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна фо 
 или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су  
авља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="16 
о, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Н 
ој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291"  
ан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бо 
 предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов жи 
нам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличн 
живајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...< 
к.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом  
могућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим свој 
егове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, 
 и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у о 
но Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици 
е, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић П 
ра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!< 
теринска љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он 
ем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да доведем у овак 
223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> < 
 се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</ 
.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрх 
ав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје је 
ина, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; з 
м за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужнос 
вој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она нај 
 сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Кавеџија, који је био задремао  
 те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испек 
мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и прост 
теци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно  
ла рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуште 
м сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутња 
оку је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је назива 
оше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ ( 
ше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео  
уга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки с 
лим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту в 
ца, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што нап 
 према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но 
 стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мис 
ле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била  
{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном он 
 Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p 
он, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово 
оју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p 
ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно ли 
е младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај 
 је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>П 
ћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунав 
.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљу 
 му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово п 
.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег приј 
ми и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је господ 
аг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло  
из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би приз 
p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Пав 
„средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђав 
жно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти 
дине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да 
коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти з 
Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да 
дином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали св 
кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p 
/p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи  
 <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје ре 
заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео  
 судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје 
ој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако 
тврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га сасл 
олиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби  
ом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти с 
 ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади бр 
пустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито тра 
себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>—  
бро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ст 
гови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је  
иоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, 
тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијон 
лије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше  
се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; 
 <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, ч 
ипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд 
<p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не  
 је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули ст 
ечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а ви 
ржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случај 
аду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казам 
ориле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто п 
азнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим 
 кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом  
 болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао рук 
ло доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица 
ам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим р 
мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћ 
S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напус 
ким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се тр 
ађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју  
неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Госпо 
вле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја 
а ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као суви 
сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност изм 
 му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново пр 
 запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S}  
ку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад мога 
таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења о 
видео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала 
на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изи 
ше нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам  
ишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Ал 
чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породиц 
</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да 
ењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод ј 
хеологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике 
ете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене 
војом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набав 
 сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ки 
човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако ис 
ле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово пр 
оји су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим ст 
ави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је  
 оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показ 
 изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, к 
 том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S}  
изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И  
да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, т 
ш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности 
gn> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у пос 
у лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске м 
шевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање 
коше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене  
них проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавањ 
о то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у ње 
лу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био 
{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336"  
можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ 
дном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l> 
S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То ј 
>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милић 
, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и прави 
рну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и те 
качиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мрж 
.. то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој колега, мој драги колега.</p> <p>Коректор 
ј задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> 
улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћош 
{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, 
тове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за 
 ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере. 
ица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то је 
м аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чино 
 и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у 
ичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb  
 Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади огрлицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнеш 
доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пе 
 и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер с 
више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико  
бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну л 
еј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место 
ли сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, о 
елике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>—  
ећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га л 
, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала тв 
 је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су зап 
 врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак н 
ред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзо 
ан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тр 
ћ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</ 
ан угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са н 
една ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет  
ед мог начина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да н 
на да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S}  
 из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружав 
ри поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљав 
је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрест 
ала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена  
> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина д 
инован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба  
.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у жи 
е три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте од 
ој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у оч 
 дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођ 
 и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спада 
ироди својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуст 
а на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји  
Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, 
еси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала 
ац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и ви 
дина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</ 
 ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <p 
з признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра 
ридружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у  
 међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад 
њаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне оба 
ицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пре 
pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење 
о за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе те 
акле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, шт 
ше, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци,  
и?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то 
ло их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Не 
b n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друг 
ујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико мес 
ито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена годин 
, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Стане 
 са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе о 
<p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико 
је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерал 
ет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте 
а места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро  
ну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фра 
олики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести.. 
 ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста по 
, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учин 
 јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Ч 
{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског пор 
Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у  
ан; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађе 
није женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене 
скога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у је 
и се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p 
тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p> 
азећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на који 
у децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофул 
их и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод 
јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред по 
 што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину 
колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом јо 
 је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, 
ћ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, 
<pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа 
 начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа. 
— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се т 
 — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање ниј 
.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а 
ао да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољ 
ти од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одгов 
паметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? 
оворила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у  
а.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља 
 сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола  
еки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у  
 одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класичн 
на а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула 
о исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} 
лазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издати.</p> < 
 високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугач 
е мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића 
господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> < 
у изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је 
овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада та 
Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај 
м заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом 
о ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није дово 
/p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљ 
 <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало за 
изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет в 
ја га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградил 
ајмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на по 
 по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} 
тку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али  
те ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, 
е умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће бл 
 у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор  
 сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртво 
ви нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам к 
је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним кол 
школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по 
 у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у к 
лики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима,  
да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb 
м, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа р 
вом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „универ 
" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њ 
 до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте 
, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш са 
</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне  
нам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему с 
 своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивал 
их белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаш 
ркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам ве 
ва, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унак 
 по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало,  
ота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачк 
ала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је 
pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} 
шњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу до 
е што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обрати 
и.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, којом га моли да је  
је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се  
огло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по  
ша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, ви 
бно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао ш 
овеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше је 
и у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људим 
збиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас  
утећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој нај 
 он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да п 
ам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Пав 
 жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> <div t 
аздарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим  
ни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговор 
 посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управља 
е:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве  
вати, да би, кад год би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у веч 
та кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла 
овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно  
<p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и по 
да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте 
свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја  
ах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.< 
лазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе 
а својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка,  
ам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S}  
ј домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све ве 
ам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто  
.</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго  
но жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што 
звала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено 
оше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S 
да полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђива 
Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да 
ти.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S 
ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав вел 
нујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{ 
p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост м 
још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте 
иста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</ 
очини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p> <p>— Ништа, ништа, госпођо.</p 
то кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко на 
 човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човек 
кочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам 
оја јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да  
то сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове  
оје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p 
от и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене  
нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у живот 
сет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем 
но.{S} Како овим животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината ушт 
тенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи с 
стом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у  
Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Бо 
м да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што п 
/p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађ 
шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће з 
ор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам 
с поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тич 
на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно  
звеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павл 
о што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се  
име једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетит 
забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао  
тере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, 
о био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{ 
е на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родите 
да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по  
 Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему  
олена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — реч 
 дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, је 
ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав в 
е људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично  
а госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јеф 
првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витк 
 вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разгова 
ену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је  
и, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељ 
и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја св 
 очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачу 
да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, ко 
у реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије гд 
шљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није  
зе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, з 
 пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да нагово 
 сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венч 
ц.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и прес 
згледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп баритон и гов 
т је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас му је био леп 
"193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике о 
у Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} 
е.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госп 
 владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До д 
ри, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је  
мрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када 
ке часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања ил 
гледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаш 
га она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њ 
ите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да  
ео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продуж 
> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се посл 
је; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налаз 
вике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>П 
која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit=" 
не.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, 
аг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.< 
еликих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја ни 
ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мам 
p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — 
шко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишењ 
n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p 
више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку 
рекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати пр 
ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идит 
ињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни 
јнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцвет 
е зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и 
а белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Па 
 био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао 
} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни  
 ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бр 
и сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пр 
> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпо 
љив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика 
о је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није траж 
а се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да  
ограду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</no 
о гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер 
је потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, 
 знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то 
чтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица непри 
о, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља)  
ла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отп 
нутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест  
ам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет 
 се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини 
зда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је пу 
аље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе;  
ло уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје п 
 долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упоз 
т година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам  
заћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страно 
о њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор 
, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; д 
мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филарета 
.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај ико 
<p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испра 
 Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окаракте 
изацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на с 
а његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини о 
викну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, 
компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</ 
осидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко ј 
си покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине 
и спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби. 
ваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше 
отреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> 
адам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захвалности 
о баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над  
 згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање пон 
фица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирал 
ом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код сам 
 шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруг 
удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко  
дљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактер 
 а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Т 
 плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да с 
 пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, леж 
 све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или  
Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, 
.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мен 
ветло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с ма 
је пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинит 
све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убро 
и песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се ве 
аденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађ 
вих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло д 
до, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да  
ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних  
ли стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским врат 
тате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо  
ну пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и поглед 
ди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је б 
ог потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам 
 /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утица 
м забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Пал 
и од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, кој 
а!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и  
 <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саоп 
 или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло за 
о прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и  
ом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада ј 
ти; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешит 
, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изу 
орезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред в 
исно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код 
 у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да м 
<p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Ка 
 у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога д 
ак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима сво 
 је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла 
нглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг 
n>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — обј 
ри мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи по 
>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео  
је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно наста 
фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанко 
 мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли 
 а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Ни 
о у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранк 
му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено пр 
плитког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, је 
е, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме ср 
оз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у 
уги пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Бан 
а не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико прак 
о уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретк 
 предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је  
в, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и ч 
Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Он 
о изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац 
а Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних на 
е знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка  
иђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу и 
 нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при 
> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говор 
нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпо 
а сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напосл 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жеш 
девојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што г 
га, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у  
вога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих позна 
могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу 
ске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком г 
у.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће има 
, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: 
а, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим но 
сподску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он  
акву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори: 
овништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p 
авде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа  
а и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у  
друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надат 
апатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се шт 
ту разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао  
 Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места з 
сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> 
ако је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Од 
м новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим 
м на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред  
собе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се  
ина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то н 
уго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски  
ве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га и 
но чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље  
сиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни о 
бе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— 
> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном чита 
 са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S}  
ше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врл 
ла о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала 
не овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне  
 кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи  
је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле д 
звони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone  
здравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно 
хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветље 
ла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за п 
> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да м 
а ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објаш 
ник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се  
ј прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Ка 
дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S}  
е врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> 
упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам об 
} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених,  
ne unit="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни  
 мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а 
ионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са 
своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио св 
под којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин ко 
и код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио, или им је објаш 
о познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу ск 
овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ нећ 
 на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња ш 
х породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте 
вори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не 
себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</ 
дужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни млад 
ико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p 
јај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шума 
 милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска. 
 остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...< 
престано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим  
 гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста  
 чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господо 
ита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ак 
по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако ис 
вереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбу 
="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој ж 
е, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, ме 
још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> < 
ала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, т 
рених људи, настраних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и так 
 да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам 
са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињиц 
ности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често неста 
родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам пом 
зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="30 
е у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Празна про 
е или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање 
иси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео наме 
м предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је  
ви свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она и 
6" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљн 
оја нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да 
ар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да прв 
> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како р 
 наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну 
оћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај нач 
} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја  
 све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и 
p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био  
ораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према  
н је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула 
у назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је пост 
продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно  
ч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у прав 
невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и т 
изгубите мајкину наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да 
еће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица  
сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По  
а јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год 
е се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека ка 
а, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то  
сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која в 
азборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, за доказе; до 
у и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у  
м власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под пово 
репирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје практичне 
о, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, 
у ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљни 
мире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао пре 
оф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај 
е стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} 
осно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страх 
ед њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодов 
е наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ де 
ankovitch</foreign>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену п 
ојединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњ 
ф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је про 
222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода 
, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа.</p> </div> <pb n 
и Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту г 
Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мал 
35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су ос 
 Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Та 
ало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p> 
ји се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са млади 
то се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео 
ече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положе 
е свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n= 
ед свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S 
 краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене по 
реба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да 
о врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без 
 на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се вра 
 чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овда 
p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку. 
p>— Јако вас жалим, господине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море 
једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспор 
ко ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скор 
 питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ј 
ли, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним 
шта не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} 
ачин.</p> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви прис 
 пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још суви 
S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја  
огледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.< 
то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чу 
 ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда. 
S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет 
> <p>— Могуће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо по 
 ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црн 
 и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p>  
 unit="subSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изнурен, јер  
но седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скор 
— али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А  
ак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, 
и Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели би 
роговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу из 
 реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када с 
ити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има  
његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p 
, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам ј 
д се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p> 
о хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у та 
 према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да дон 
каза, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остај 
е ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одго 
деш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Пок 
већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>—  
о; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о то 
воју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле 
и да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам г 
</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чут 
.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпо 
а ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на о 
 /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног лис 
Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги го 
 управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="s 
{S} Ова је глава — настави, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она т 
p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; мог 
ње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — 
њи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за рук 
ам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешт 
е примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она па 
м, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која  
ла доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су  
 упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кн 
дра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кне 
 тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција 
мо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говори 
</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} 
оје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p 
моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак волео да ми б 
ћ, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу  
p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао  
одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p 
а шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим послед 
ајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>—  
решће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, к 
 <p>— Не могу вам је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је в 
тно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да ниј 
— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не  
/p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи пор 
х сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле 
> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да 
</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на док 
 дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда бољ 
 на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста 
 n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p>  
</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити 
ирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја ст 
кле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по  
/p> <p>— Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако  
 то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам го 
 насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начи 
а мене и за госпођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за св 
pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад 
 <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, ка 
ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад виш 
и са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили пра 
/p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеж 
или моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам 
де опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика н 
и ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у с 
 Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам  
 никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализ 
ћ.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S}  
<p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у  
и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у  
p>— Овамо нека не долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се  
оказавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једн 
а љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само 
> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, 
тивим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, —  
 јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у на 
при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</ 
> <p>— О, и даље, молим.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг п 
пред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?< 
ини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живот 
ије знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све 
сно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="13 
а изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ва 
 Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родит 
 овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, к 
цу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом м 
и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за 
сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момк 
 тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређаш 
?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену 
му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га т 
руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну  
ји није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако по 
крвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша М 
у.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p 
 осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да ј 
мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља гово 
то је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је он 
n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, о 
чеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала д 
оже надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га 
кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада  
ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да  
еше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госп 
чуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:< 
> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше ли 
тавила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од  
> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мал 
га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела 
о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p 
пак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наст 
ере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским неви 
/p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно,  
е ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</ 
ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је прот 
о њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} 
воликом чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваш 
ма.</p> <pb n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте 
а идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјеја 
бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешил 
асом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Ј 
ните?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</ 
 Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори... 
 усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега б 
 прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме та 
абавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику ра 
чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p 
ада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, т 
и слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштује 
радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ва 
дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђ 
?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb  
а увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити т 
/> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где 
p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати моју кћер.</p> <p>— 
ћи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да  
то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка там 
 Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете 
му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> < 
 писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет год 
ко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је пос 
 можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> < 
<p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или  
за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта сп 
p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати 
Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части кој 
отребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих  
иди да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од он 
елика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мен 
треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристаје 
оје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> 
це увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле,  
а била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а 
оспођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректнос 
p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто  
 једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе 
p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то д 
и грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када в 
клопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да 
е међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже 
Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је 
редомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој 
 тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно при 
то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да прод 
реоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онд 
 љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замол 
 Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоц 
им појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао  
тим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У г 
се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући г 
ве на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо гро 
како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју 
 сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је х 
желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он в 
ла је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и с 
" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} А 
анији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња,  
з изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристој 
сто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић п 
днога дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачућ 
nit="subSection" /> <p>Госпођица Јулија оде напред.</p> <p>— Госпођо грофице, један гост.{S} Го 
у моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спа 
45" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору 
> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпо 
шфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како 
Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано до 
стаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад 
 с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаш 
и.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Намисл 
/p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи 
били очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким  
у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кабинету  
ву, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је с 
ко би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градови 
ци и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав пр 
ље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову  
е око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања 
p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђено поглед 
 — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихо 
е мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога пи 
 српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена  
до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Г 
, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу 
о.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n=" 
жањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја  
</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на 
атим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n=" 
рљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она д 
лега, мој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер к 
 свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав 
није причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад оста 
рофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто 
тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко  
а зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само с 
pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади ос 
 хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти  
{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио. 
зе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак 
е?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом,  
 варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, про 
— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србиј 
јем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено,  
осподин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и  
 после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, оста 
е седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лица нежан, али већином замишљен.{S} Још  
болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати  
стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада,  
ала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, с 
а мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе 
ашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе  
у владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихов 
 се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S}  
азимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући  
ве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да 
сле мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирн 
го са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њ 
скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце  
кодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а 
 је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, ж 
адох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле 
ји ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло 
 покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руц 
оја је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије 
, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317 
а се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, 
 варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но ка 
ечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није оби 
, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али ч 
 и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми го 
е погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати  
и људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотп 
 трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и гу 
<p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњо 
ли о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуг 
ог дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без  
бијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једно 
 час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом ра 
њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розето 
како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, го 
у уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p> 
 сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намеш 
, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>М 
 отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају уну 
поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком 
 пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе мор 
“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стаја 
лико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вра 
е кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био  
тавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд ши 
а... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> < 
} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чис 
 <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим прилик 
е кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго глед 
 врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је  
вуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу 
 отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— 
јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је поста 
 попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обичн 
Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где 
ладић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у с 
ушом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице ил 
амо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не  
оба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гост 
се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик  
 — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо ни 
о, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали 
лан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам с 
бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> 
ој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да б 
по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја  
о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна  
ије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врл 
а.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>—  
Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p 
таје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручај 
итам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благод 
{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се  
едно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и ди 
године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезн 
ко отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га миса 
анце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова мала собица у дну в 
д ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комичн 
стигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудро 
ртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји наг 
говори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста  
цу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је у 
вим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли 
ј догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборав 
 ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака,  
да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивниц 
</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна  
штала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је пон 
а сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p> 
 доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година  
д су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше  
ила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џок 
и по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право  
каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p> 
 ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не мења ства 
ја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили 
слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски. 
> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</ 
 Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку,  
ла?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још б 
арке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у ло 
, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.< 
ар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше. 
или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар 
лазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо у 
 Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да 
лазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S}  
Section" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка 
S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> < 
а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, 
>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег го 
к му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Бић 
ате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито по 
— рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију оно 
е и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло бога 
S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; нај 
ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Так 
оме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је  
 у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повра 
ти има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, -  
брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједн 
а заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зови 
егово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код г 
е рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, ш 
 код куће, и код других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег т 
 користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али н 
и, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — из 
азговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних 
ио у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone unit="subSection 
теде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступн 
је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава 
х, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јел 
ступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је 
авио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по 
мишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често 
више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени кона 
то је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа  
ити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумњ 
види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој д 
ве године заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распро 
о прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто  
ава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозн 
ог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — од 
 тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n 
, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је  
ретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика 
се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде 
се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај 
лико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochef 
 шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чи 
 га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је од 
ачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такођ 
 ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сам 
оле, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то 
ши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми о 
с; наговарао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао 
теље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете;  
ринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу 
 <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па  
овом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнеров 
ли што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је мора 
јим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле  
е испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега велико 
уша нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у бо 
хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежн 
највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина  
ек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не ум 
и је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеш 
орба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, 
ко запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања и 
ање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње,  
хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, з 
бости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу  
оласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у  
око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле  
времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих ја 
едећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању по 
, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му с 
или, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак 
шицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не 
ша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о  
} Да неће да га испитују, да неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнег 
коро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је нар 
ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи 
а се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице млади 
ор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довр 
ириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала она 
оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала 
p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се 
иве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јес 
аће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој 
е љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати 
 Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично 
 једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку по 
риликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно 
ао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна к 
 заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одл 
/p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру некол 
ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес  
 дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице не 
 носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог д 
ну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сеља 
ликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов ж 
т са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У т 
јатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је саче 
екара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао  
ка.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S}  
а са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља 
, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу,  
/p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n 
ве и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе св 
ета...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за  
, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, 
агодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — миш 
за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахи 
ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица нанов 
д тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, 
 Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одгово 
инама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се  
 Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред  
и молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужите 
ете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће  
?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је лек 
ти.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кне 
 моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званич 
он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранств 
 Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му о 
 Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсн 
ло још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижн 
даде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што  
> <p>— Мислим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако тре 
иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп  
сле неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а о 
раво погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе 
аку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лек 
 своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се друг 
ански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас  
</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, а 
омињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иол 
рецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и п 
о после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и ули 
амога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспе 
прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, ос 
8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви с 
вле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише  
о у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> 
бави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{ 
a terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p 
 моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{ 
 пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали  
ји слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Ниј 
 је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и  
 остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао 
а ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p>  
ечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и б 
лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, им 
ше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног мос 
де очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте 
ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— О 
поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да ни 
о; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак  
е бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљ 
 Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се 
разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је њ 
 доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш 
ош срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико  
етника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштв 
/p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметниј 
и завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Зна 
.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме. 
 нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим вел 
једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p> 
 петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газд 
аге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један 
вотом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, 
нам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p>—  
р са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а  
ор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је 
ћи главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?< 
ио добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, а 
у, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} 
тивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јо 
рокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане,  
<pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски. 
и све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздиса 
их полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњ 
 у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам 
ни одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам  
боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођ 
е посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотр 
 у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да 
<p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синк 
зору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се  
ама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је пато 
и у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око дес 
данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где  
 може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше  
 <p>Зазвони, зовну госпођицу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <mile 
и.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли 
нкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони  
, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, за 
 се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери... 
p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретн 
, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи те 
осао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S 
м за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини н 
лога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестр 
ачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре 
ујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} 
иних народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити  
ло лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> 
ка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискус 
 давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се  
или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, к 
здравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S}  
деље, које <pb n="119" /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан 
 <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одр 
раку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него његова ма 
овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану  
и са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу 
 девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани р 
ан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чин 
ма и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у 
д Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала кра 
би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује  
у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, 
а од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одо 
о ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са д 
> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа  
душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да с 
ности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољств 
тазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био из 
остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији  
p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> 
срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје 
овор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би 
илику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жу 
ере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу стран 
езирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Па 
мирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужно 
у да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбац 
p>— Мислим да ми је ове године још неће одрећи Господар.</p> <pb n="63" /> <p>— Лепо.{S} Знај,  
ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем  
ово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца с 
лазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете  
ојим досеткама: језик му никад није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умил 
/> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум  
у хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бр 
 се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијс 
е силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде он 
 одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су 
творили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она  
им преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечан 
оносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак д 
клех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше 
 ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректорово 
рате.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи изврш 
p> <p>— И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у с 
кица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p>  
ћина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју не 
рећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{ 
им због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми 
а гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно 
где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду. 
<p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж 
 кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињ 
но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и саст 
огрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погле 
здану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> 
ао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао  
р дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајк 
292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Па 
ала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p 
ћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и 
и припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</ 
тојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је т 
 почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме  
ш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{ 
е странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га ј 
 и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић 
егињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} 
е у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат. 
год тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} 
ивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали  
сти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништ 
то му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је в 
ица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Је 
уком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и сврш 
о рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофо 
, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар н 
је рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам по 
, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није  
их касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још  
се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часов 
ба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле ј 
 наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери  
а, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би изб 
је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се над 
главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решит 
и Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писа 
зиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог поло 
о, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре 
за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на В 
} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било бог 
 нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се 
ују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре  
врши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галер 
ожењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да  
једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у о 
лици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђи 
е ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друк 
p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још 
осити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле 
не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније 
 то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И н 
 да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ 
дрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био тр 
едина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на оства 
и, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тиши 
да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлага 
м полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај,  
аке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је  
; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} 
 је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније 
мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, 
му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и пре 
а на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Леков 
рдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику у 
ело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и о 
рирода обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима с 
 и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат,  
ф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одгово 
рити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врл 
ему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би о 
ува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави  
ље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но н 
азвитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизм 
 грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и 
 песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p>— Зашто 
судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег  
 сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мис 
 који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио 
ам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању 
их вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, ј 
а служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњ 
ући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти  
и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у  
 која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153" / 
као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући пос 
{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема довр 
 кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више н 
е се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га ј 
ристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агне 
ељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је ве 
 да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато ш 
ца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа кол 
и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада 
да девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас к 
почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{ 
држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, пребл 
<p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна  
е отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</ 
на.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа а 
им претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде 
ој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" / 
 <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао 
м лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори озбиљно Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућ 
а.</p> <p>— Извесно, госпођо, — оговори озбиљно Нинчић.</p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја 
и између њега и лекара, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове  
пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p> 
кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Не 
збиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, збо 
чтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаш 
апуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на  
да каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је о 
о свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимањ 
 у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити 
 вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не г 
да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, с 
а.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка одредила дан?< 
 је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а г 
и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су с 
кну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искр 
мо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћ 
асвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у ово 
>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где  
чење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе,  
ју по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не 
 донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, х 
едствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпо 
 састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отиш 
</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, п 
едељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живе 
куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и  
 твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива  
а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је треба 
 одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да и 
н, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођ 
.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим  
, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није з 
алаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— 
је утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу 
 Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> 
у; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, С 
ући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Г 
у покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике с 
ле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло нежну Еми 
е врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже св 
ње његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учин 
 нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био  
а реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти  
инути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да буде 
ечи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђен 
— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, ка 
им везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само 
рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n 
д није био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је 
цима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над мал 
; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се  
 Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И 
жљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препо 
уп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што  
к ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p> 
миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој за 
о утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобрава 
лоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку ос 
ртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријат 
лавни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за ме 
 потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљ 
неша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је сам 
 таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је гово 
у мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежн 
дине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим он 
орината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понек 
кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око тр 
че.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, 
али шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети,  
али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, 
е отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога  
ијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш м 
вече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и п 
нутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из з 
разованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су 
ати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ в 
љив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине, верујем 
аге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за 
 потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно 
и лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести 
p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољ 
, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом и 
 учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опо 
они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом м 
ски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад  
дало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не в 
ош и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је ње 
нчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно 
Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Гос 
ису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом сл 
 једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са ко 
<pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим гру 
 као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање  
и у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи 
 шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљ 
чаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>Посл 
 доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадање 
острешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по ч 
вирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се  
обро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово з 
ука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог ж 
по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше 
тница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је. 
мо код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} 
лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи,  
х Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунској,  
сној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву саст 
lang="de">Battotchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале  
на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мува 
 подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта  
ра.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке  
пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с 
х људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога б 
е износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао кор 
, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до ње 
ма коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављени 
приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже борави 
 лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирниј 
леда узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчи 
 још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p 
е де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, бил 
— рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више  
га се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим же 
сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње 
авле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде ост 
ако зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> 
иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљин 
ута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> < 
<p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према проз 
ица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи  
раду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице 
ак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стаја 
p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којим 
 Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, тр 
 нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му погл 
ј младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такођ 
>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом  
 Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чек 
глед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу 
 Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре де 
, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павл 
евом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом 
 бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже н 
ним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна.</p> <p>— А, а!</p> <pb n="133" /> <p>— И једна 
еме одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није уме 
рба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима дава 
дијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин  
упа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И жив 
Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевр 
/l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l>  
етири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, с 
, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и пог 
 свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравск 
 <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу 
јој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозна 
ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књиг 
страг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и так 
ти одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте 
н не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, 
већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говори 
м приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и 
и ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здра 
у препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизод 
на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматр 
иција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; 
 примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији 
коро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим  
ак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није мог 
и господе, неколико коњаника, још једне омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мешт 
олила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пр 
их.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; виде 
ено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је д 
господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још  
м, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбриж 
ије, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове  
рестонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање,  
у општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је бил 
 оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење У 
о време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или од 
 других надлежних, овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показив 
е штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађа 
а сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавр 
е мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том  
ренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му он 
, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по унив 
никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случај 
а бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им  
ки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком  
није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на Ба 
овима, где има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су и у овом граду  
палице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном 
љем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави 
вац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу. 
рдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ни 
ове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је бил 
и залепљен нити на њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Зав 
њи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише  
, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озб 
под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и за 
у чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније при 
 да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је 
е цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зач 
S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткива 
а вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега 
уд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не гов 
ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S}  
а се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио 
 пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</ 
а донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, би 
игне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике п 
еше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стан 
не у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварн 
 увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео ми 
кав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражаје 
ни „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са 
а посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка.  
 само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> 
 за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима 
 и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само  
адити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и 
Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га 
но ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати  
ављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Ум 
Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може  
питкивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није 
гове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{ 
.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је  
о искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и 
љење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио сво 
илне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим  
умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде 
оказивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току 
а је личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало св 
ча један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са чит 
ти једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па ј 
љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задо 
га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Т 
пођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витк 
д сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то 
у.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су м 
ва... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p 
могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нек 
 њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено 
 друштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправ 
 требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони 
мер својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и с 
<p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја  
седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође. 
а највећа али баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забри 
 да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те 
чеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом 
ге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан;  
му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} 
чити демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, д 
 <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави: 
ом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>—  
{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ у 
да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости  
а кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, ка 
будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пун 
 <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p 
обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам од 
е поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо ј 
е тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сирот 
рио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је  
Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће  
дом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао ј 
..{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; 
у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је  
нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро два 
номе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не веру 
{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био о 
ар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и 
мео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотр 
би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао  
</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а  
рећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у  
ише стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну наб 
 се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да ј 
ворност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте саз 
м да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више. 
 осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ст 
е било допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Н 
ма чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, о 
ла; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за 
ак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је п 
 где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!< 
ли су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика варош, нужно је  
ладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орма 
 у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју слав 
љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате гра 
Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико г 
 а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако  
 конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дан 
дила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај св 
им тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама 
кујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му 
радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му  
 То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за р 
да њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути ова 
 доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошиц 
 Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љуба 
 што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне али 
в израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати 
је и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га цени 
 ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, ско 
шећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што м 
изнајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их 
а Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти р 
ад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да ниј 
а се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досада 
стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио р 
а даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не 
фу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утис 
 <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се уме 
 што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах посл 
Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S} Али му са 
емирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једа 
ј жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано 
 трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се насло 
ше лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкињ 
е.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао  
висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању д 
одиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато 
екох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући  
на, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле  
е, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, 
е, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћ 
њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхо 
поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узн 
а, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n=" 
p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се позд 
да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје и 
p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да г 
али већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друшт 
оворио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, 
p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз к 
та.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним прил 
трено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слу 
огама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, ка 
н, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.< 
ла права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>—  
а, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, п 
е примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} С 
?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док 
одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвиси 
 се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони 
адве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чи 
ушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања 
{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања 
.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала,  
 ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S}  
 није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имат 
ислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па 
више обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је  
д своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео се 
 <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)< 
бности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна по 
</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Нем 
 она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поу 
а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материн 
ли и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о кој 
 али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женс 
стан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али св 
Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здра 
еа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петор 
 кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у ср 
?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је њег 
е она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ћ 
пуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки дру 
с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе 
е управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његово 
лизу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим  
ати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; нагова 
узима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелигенцијом, а има повереник 
ишта о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после вен 
 младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је 
 често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између 
 прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може л 
, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она поди 
лава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n 
рнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, 
 крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руко 
 не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Пис 
 доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави  
резирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смр 
.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна л 
 при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} 
 личила на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њихови 
о све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће до 
акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Мара 
p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га  
што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; 
Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која 
г Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасв 
ав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она ве 
 ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком,  
е да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћ 
 било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим 
 треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој какв 
 ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он 
а никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био 
 као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, прат 
овно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она сед 
д које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом ик 
 у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо л 
че:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало 
ремишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} 
риродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако зван 
што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све  
невери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жен 
сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет 
 на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је пок 
 он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила  
ац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Д 
а по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима д 
у странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом нез 
ам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А  
еђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи р 
ости.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p 
састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом свој 
отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу  
 Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала  
 пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</ 
> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њ 
болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Пав 
откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{ 
ринска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она с 
ог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши роман 
е потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла б 
ашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце н 
 истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени  
 су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, крако 
вало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну... 
ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљ 
Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дир 
ав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разло 
ретрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у о 
лагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да 
{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употр 
.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно 
уљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена пос 
ио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p> 
 Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше  
?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— 
де за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S} До душе, још га је 
начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних 
ођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико  
ане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој см 
устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим  
у лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме 
— одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је 
во, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, х 
шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И 
же руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућно 
о што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против  
у на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде уп 
рофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>—  
неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат 
роши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост  
, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки  
д оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>—  
 занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S}  
е у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма  
ћи у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши  
ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа с 
адзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> 
љеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га  
удња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврс 
цијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао пра 
 важио њему.</p> <p>— Једино, — настави он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатн 
сти без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Мо 
 <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор 
од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти. 
ао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упоз 
сподин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије  
ти кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, к 
ан, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао  
у, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p 
рекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са збо 
прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју и 
аженство неисказано и вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с н 
имо господина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама. 
ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити  
ерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао ј 
 Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџ 
тање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу  
 молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; н 
 интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем св 
да у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим м 
е позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало нап 
вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од дру 
срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, сила 
ена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да мат 
 међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} 
же са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна  
и, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Де 
.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним род 
/p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то 
сењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи  
 њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љу 
 ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускл 
и посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало ча 
и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо 
већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вече 
мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="2 
јући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он тр 
лите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} 
 по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом  
зузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је  
тињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је  
 мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то н 
 тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркв 
сприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући г 
икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гор 
 И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још о 
пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} 
ујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се з 
от у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам ужив 
ити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, с 
p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима п 
{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла 
ад дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешк 
 мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>—  
p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигле 
ају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{ 
Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало ч 
 му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ  
рећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> 
 душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа  
дом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле 
била нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она 
екиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте л 
и, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за с 
аучила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши оста 
е у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га 
ила Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све 
 се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако ос 
цније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо дост 
 <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим ру 
ф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свак 
Јанковићеве данас више нема, душо моја, она беше некада, како кажу, лепа и добра; заслужила је  
 узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Неж 
је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> 
 кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме  
ав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је б 
 то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S 
ородици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смр 
ио њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p 
S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га д 
а ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекив 
подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да н 
е једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново 
ила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине 
е сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења 
н није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не 
 превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Па 
вла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем ру 
.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{ 
т није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међути 
е то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушав 
дну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака в 
ело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заруче 
 посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не зна 
способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и  
а цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете  
ињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори! 
 ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је 
е нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна 
нешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер 
м таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југои 
нијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неиз 
ам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била 
е.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвећ 
путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но он 
ва.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и  
, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа  
својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се т 
е тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335 
е од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је  
ајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких позна 
p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, а 
јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га 
е изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.< 
 на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ак 
испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим 
овитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он 
и изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па 
/p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских 
Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове ку 
сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа 
о око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта с 
 у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној 
 грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео по 
.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{ 
им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођиц 
и само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим има 
, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи,  
вала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Па 
д теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога н 
својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лу 
и са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се 
о да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од 
итница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлач 
авнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди 
Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачу 
би, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; чес 
е издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим 
и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом п 
 у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуд 
леће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, 
пак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело румени 
о земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје 
Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на х 
ћа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне 
шта, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p> 
се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да  
теци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и  
терино која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ  
ослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је др 
оластим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је 
овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала уд 
ме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то 
ји им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор  
 да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања;  
инутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или 
а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек  
донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се 
и се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Слу 
нце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде ш 
оје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је  
чније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, 
/p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посет 
е...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Див 
ам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим 
и грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба н 
 би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда п 
 ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше 
— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати два муже, господине.</p> <p>— Добро,  
ођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли  
и још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</ 
ише нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном бол 
 — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хо 
д била најсрећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSectio 
, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре ни 
га, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} 
ло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесни 
ерин смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишчекивала с 
не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту 
 и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p 
n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде про 
<p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p 
м лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачк 
, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Не 
мамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да ниј 
ња или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; та 
ј су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара 
чили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате  
е младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није могла видети, јер је  
ече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> 
p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од њ 
атеринска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57 
ла да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примед 
о, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим, господине, 
гнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнег 
> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима,  
 га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али  
чности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и винов 
е неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле 
де са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на шко 
зом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изну 
а; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет 
/p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јеси, — о 
учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то треба 
/p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, 
ти.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођо, — о 
у она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да оста 
— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он  
зује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада го 
сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио оствар 
 овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? 
од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете  
а га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак. 
дговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чиња 
 годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p>  
одом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих по 
питана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у ста 
еше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице у 
S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим ствар 
а јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здрав 
ад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти 
фица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милост 
ручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То жели 
 постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да од 
 да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, 
који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питањ 
овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> во 
} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути 
вога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, п 
ао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у 
алека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочит 
и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја ж 
лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S}  
у наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се 
е сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви с 
а оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> 
ле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак  
се од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, 
 престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; л 
ђу предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а  
ђу мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са с 
њицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треб 
одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</ 
прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци г 
 глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави нем 
којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је 
ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео 
утно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p 
</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде  
 изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасл 
угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити. 
ликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, ма 
иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже м 
те према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учи 
о мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како 
нас је била забава.{S} Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам  
 враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> <div type=" 
чина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш ти 
е да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p>  
го трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека оста 
енутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори 
ајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди 
е само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање 
умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад с 
лим о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на д 
нственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да пр 
емоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат;  
p>— Јест, како вам је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>—  
м, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последиц 
можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као уве 
акне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и и 
адости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и 
н више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p>  
 густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвор 
p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.< 
у је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад по 
ност и лепе наде на будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му с 
кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад 
ости њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и прв 
агано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је  
 ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина 
/p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наш 
 је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињиц 
изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име 
огрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> < 
 Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпом 
 прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај 
му још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће  
штвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру д 
 јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— З 
ла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој 
те са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се о 
мој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дођ 
и се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усу 
ислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па н 
> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" 
е одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном 
о тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи 
сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p 
ињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која м 
та сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тра 
тен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити ја 
— била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија,  
ест, драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки на 
нце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, 
="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а  
p> <p>— Не марим за вас.</p> <p>— А ако она мене више воли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због  
унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су 
Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој лет 
p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд зна 
је ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не глед 
судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју н 
другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта 
очи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту 
ом осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђа 
њаз их немађаше боља; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су влад 
а то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на 
м животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са прилика 
 а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> 
он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, 
 и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно  
но својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је он 
ега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја  
то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} П 
ма.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови  
ml:lang="fr">Tiens,</foreign> — узвикну она, — <foreign xml:lang="fr">un livre français!</forei 
равити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли 
 бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке пос 
здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима 
чење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, сп 
е одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, наст 
:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом г 
 <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање ти 
у бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу запо 
 као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала 
мах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то та 
 матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним в 
сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви в 
је стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n="161" /> <p>— Вид 
 још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, да 
ма искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви  
 не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у о 
 говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим з 
, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито,  
сам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја 
смо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје  
о узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признањ 
страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, зат 
тири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену  
сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спре 
каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће. 
.{S} Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутр 
ренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и заба 
’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излуп 
ти?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше 
и.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова н 
колико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама 
еђу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њег 
ржање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсе 
цаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; зат 
де овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два 
рејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Ск 
 туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао зн 
 сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се је 
меде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по жив 
један гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на п 
зу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" / 
, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и  
ћи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да види 
показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он 
не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врат 
њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p>  
ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица тр 
ор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше 
е <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га 
.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом на 
е мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то бе 
те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се на 
 неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице  
.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p> 
ма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени му 
ре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле 
 хране, здравије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Х 
на сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у ов 
з улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико ре 
 са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном 
 сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по дру 
отерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу н 
ренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по 
ају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом с 
аст.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Ал 
p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једн 
сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви 
к волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Ни 
или отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис оп 
а незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у кој 
а броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора 
име нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке 
сом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изигр 
итак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати п 
у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено п 
е многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, м 
а је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију  
са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отро 
pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако одскочио из образа.</p> <p>О 
су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо  
н није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он 
ом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васп 
 гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог  
неша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S}  
стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Боса 
са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави 
шавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави 
ене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</ 
 ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује вароши 
је; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> < 
племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопара 
ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у в 
логију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места 
едно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сн 
олиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} П 
бу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и н 
ми ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом трену 
ти мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да је био ја 
ио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи  
ви, кад не доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; с 
у опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва  
Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се  
то стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и пр 
а у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пр 
и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости. 
чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах  
не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите са 
грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бит 
ним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече 
b n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинч 
 се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад св 
управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, к 
та на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцн 
и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај  
а у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене  
 се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али о 
га интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити с 
 те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада  
куруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, о 
га се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном 
руди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а  
се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио  
а време свога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окр 
нику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништ 
лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још ма 
и: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послат 
на година или неколико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још  
их шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљањ 
ветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира 
е налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p>  
е и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине 
а и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђо 
— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам д 
</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном дође.</p> < 
због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост,  
ног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је 
 одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалифика 
иротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер з 
едеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то 
 била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши  
ма имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не за 
те новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу,  
тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећ 
} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о мени мисли грофица Агнеш 
овању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да  
, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и  
лост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио ра 
у или које јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам по 
ма човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јан 
ти два муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње 
арање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке  
и момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељно 
 у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући 
га разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; каза 
ма асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало  
 <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћа 
лађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја сас 
> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам т 
танак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка  
</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила  
<p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо 
и?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и донесите.</p> <p>—  
 <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— 
даљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que  
краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у  
<p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња  
друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?< 
ије.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хте 
ш сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, к 
тим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> < 
дићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и п 
довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам 
 госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радос 
</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно 
ом пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад  
 рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једин 
е много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>—  
> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али 
 после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али 
и за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест! 
 а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у 
е године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ 
{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја 
{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још оста 
S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, пр 
р му је било нуђено.{S} Али, ах, где би онда била Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се сар 
енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није 
p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а д 
м ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме с 
thier</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао 
Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:< 
ије, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и 
танак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје м 
b n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! —  
р о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу про 
ледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица 
.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта 
"128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле,  
 прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој прв 
штава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде н 
 Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован 
p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам 
лике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те 
 сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети  
ко обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— А 
аље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да и 
} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, там 
цу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али 
те госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели  
.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да 
е сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погл 
 случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је 
 је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из 
у и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни  
анхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених про 
а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; изра 
 се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим ку 
поменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по 
} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем 
ш није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак 
ао и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике и 
 се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раста 
мо.{S} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се 
/p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто ва 
p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госп 
смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности 
и, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" / 
ђа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, 
товали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању,  
побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредни 
 збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног сам 
 га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што с 
</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је стра 
како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је  
шио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p>  
као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је о 
њо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођ 
 досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи. 
било могуће, могао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по с 
лика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово с 
у на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p> 
а, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим  
да, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као шт 
 свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом  
о, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је 
ажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спрем 
фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада  
ићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом и 
им сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам н 
патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није тол 
t="subSection" /> <p>Намислио је био да оне две недеље, које <pb n="119" /> му је грофица одред 
 Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Моли 
> <milestone unit="subSection" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете  
оне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потп 
ти.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана ов 
начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена ли 
ао што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ств 
{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према  
овао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— Т 
вог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе св 
ј одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њ 
тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана 
 спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, д 
 они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потреба 
S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу 
 играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерко 
де су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим г 
су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама у 
се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само 
поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлач 
госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, 
ош нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања 
ваности, али данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p> 
јде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S}  
ажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не  
.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша о 
рале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, ск 
и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толико много г 
} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах  
ва умним људима да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, он 
 не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мисли 
 сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је в 
Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилн 
 поред одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да м 
јим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хај 
 је млади војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позор 
је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још не 
оста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као  
акако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иро 
{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означ 
убазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак 
 из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Би 
ени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико д 
; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није зн 
илазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је чес 
, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздрав 
ивао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{ 
 су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда  
</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час опи 
ренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први  
 шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у 
 осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Тргова 
је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под  
 од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани,  
p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо 
 љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Кам 
98" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пре 
ји је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се виде 
требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S}  
оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p>  
 кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом,  
и ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијо 
гледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко  
 подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на ба 
ешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S}  
p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били у 
ању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме 
м путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у 
ика.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код 
да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залуд 
 ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја  
је на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али по 
нављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по  
ети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и н 
Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" / 
пекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Матема 
јаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изо 
ам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде гово 
во последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу роби 
брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес  
 несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повуче 
е догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима 
учају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцен 
пште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју 
дан послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено 
ни поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати  
ак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вођ 
 школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу свој 
p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко  
ни младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била мн 
/p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају дру 
вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађ 
 замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захв 
кав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{ 
и ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немам 
чин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита 
 сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у  
који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили  
био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="c 
и.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред ку 
е нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — 
ла једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом б 
 стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има 
м задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче н 
 болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оно 
еликодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и  
ени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене 
овори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвеној јединици највише 
есрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да и 
и једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан  
 господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим р 
есечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, у 
издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, а 
о оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас че 
етку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилиц 
и, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан к 
народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаш 
ропашћеним животом представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они ради 
воје предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове  
асна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долаз 
>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим 
> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су  
ћете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када ст 
p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпошти 
егов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омла 
његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било 
а је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, у 
ојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један ле 
 са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетк 
и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа  
ада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом  
 помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта 
е помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете је 
 пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.< 
обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји при 
ике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ шт 
е ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb 
д своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику ж 
?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, 
 <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, к 
равдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облик 
ало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која 
тинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите з 
 да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> 
ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напор 
 рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну 
.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p 
ици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим уг 
гињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да ск 
о у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од та 
разованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду з 
а знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, 
{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љу 
у од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и б 
ћу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада 
 били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мо 
 шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана. 
правим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста 
.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{ 
о је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S 
ку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је 
p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска в 
аванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, прибли 
ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш глав 
ж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су  
га заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријот 
P18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто,  
н је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч 
м ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно с 
вле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, же 
почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекл 
адан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај  
знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, ш 
П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено. 
сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим  
ога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} 
онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовањ 
а долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка 
ла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже  
во, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица непримет 
 и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спек 
 ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задово 
двоје дечице, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да 
ашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено. 
крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviertel< 
авала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али за 
ро је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девој 
екулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно  
оје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот  
е стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p 
е је ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја зн 
но изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="subSectio 
рашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тика 
нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато та 
уво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књи 
потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном 
</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није  
јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p 
чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p>  
де у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, 
ео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао са 
уче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; си 
 он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преос 
 назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно не 
слила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу б 
ога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак за 
 општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени  
мре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами  
 — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— 
ињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо 
 га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побун 
азним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим на 
 ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице пов 
ека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није вод 
 пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот ка 
 сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title> 
њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кћер?</p> <p 
ет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби неп 
дан повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти  
 ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најп 
 други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мисли 
 ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ с 
држава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада м 
дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, 
присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, инач 
 посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштв 
ељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и пре 
о неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српс 
е је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и  
у душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је о 
а води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неп 
но; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања. 
ектор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за  
јалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се д 
пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате  
> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега 
могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за к 
, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни сп 
јмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који 
foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао  
рим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна хр 
у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је 
 овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе  
{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше 
 у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео со 
 ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је ти 
озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење с 
ешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме 
била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и т 
и имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима  
кост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови  
n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам безд 
" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски пос 
 Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p>  
 побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све 
сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између ваше јо 
це.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта 
 што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није 
е га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се оча 
тати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре 
о се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и он 
 настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише оба 
Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на ово 
јаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и т 
 је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао 
а, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао 
ало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S}  
ђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да с 
а ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузет 
 Код мене је оно на бољем месту, но код онога коме је било намењено.</p> <p>— Али оно није било 
м, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић 
е увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пе 
е ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — ви 
ли заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао  
сам могла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да дола 
ред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p> 
<pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога посл 
 ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљуднос 
да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајн 
ио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> < 
 сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господс 
 се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито  
ласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца 
а посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли 
 те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини 
атељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећниј 
нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој,  
<p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија ме 
 које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p 
једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{ 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица 
и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, н 
и, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на сп 
му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о  
о да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са 
 раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико би вам моја наклоност могла бити пробит 
ину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, —  
же:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти дост 
спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз 
јући; а и гроф није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој  
/p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у 
елим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> 
ом запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као 
олико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло  
p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних кав 
 се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је 
 <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестр 
 пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа вел 
ре.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>П 
оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и 
овао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у зем 
 додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни 
 ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да,  
 Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају 
S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао  
ћним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, ч 
ике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у  
завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неогранич 
ао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним  
пша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно 
аде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хар 
стаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога  
ио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почел 
е исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он о 
ћно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру 
е оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међ 
е зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S 
кушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да  
мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши д 
м приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећ 
, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама,  
тељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> 
гу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то пр 
>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, н 
 и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као пр 
гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} 
<p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је  
ријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и  
а у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који 
вених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћ 
 ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <fore 
јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља 
им ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неп 
леба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици 
обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја 
ом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за 
а.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао ок 
књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њез 
 — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговара 
говцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Кар 
енути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадо 
ао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глав 
b n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то уд 
бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој г 
језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране јез 
b n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој 
грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да н 
 паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне мал 
њу?</p> <p>— Значе, да ниси ништа добро опазила, мамице.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и ш 
су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио 
иљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Ниј 
звишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније манифестације.{S} Ја бих р 
его што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћ 
 лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих 
S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од он 
> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" 
ој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех 
ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да с 
тало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред  
, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној 
 лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацим 
ак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, господине г 
Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу  
Истоку, који ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније св 
е.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једин 
Она ми је наложила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и 
ико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; он 
ећ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од  
изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а из 
te> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:la 
воју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са  
да већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о  
у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом  
 на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> < 
ор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим нада 
проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на 
на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, 
е, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири 
Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n 
пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, је 
о, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама 
ад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не из 
ојте мислити ни да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb  
би.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни 
рајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује,  
ед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг 
вакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смрто 
рца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и ње 
— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p>  
м не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових при 
вној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (И 
/p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свир 
љине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети  
 су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло срећну спољ 
менитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно 
 до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варош 
> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p> 
 Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јави 
библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери  
— питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног ка 
вољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече  
да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше 
пче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад д 
чићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Није нам намера д 
— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не  
 ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до кр 
 без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко в 
реме случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи  
доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо  
те?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све сто 
ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га 
 опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде корек 
о кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S 
> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> < 
о је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља. 
које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се дог 
опасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да 
<p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кава 
.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде  
угом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{ 
 деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места би 
 n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу  
де шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу 
овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> 
аже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њем 
и радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадр 
и доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад 
авни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но 
тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише  
сећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одју 
злазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце о 
сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но имао је да издржи још једно искушење.{S 
благи човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате  
 што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налазимо  
ко неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p> 
 му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан ј 
 добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега н 
и ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатељ 
подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво 
 штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете,  
ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p>  
 се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>С 
 тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава  
ан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама оп 
еко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање  
, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође прек 
ђе и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив 
 усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} См 
и овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био  
/> споменула је њено велико богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њен 
и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лу 
атимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једна 
сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи стављ 
ће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освеште 
ајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он  
<p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Пари 
и коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцен 
а задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува 
у што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вук 
еринска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашев 
порим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку. 
погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је т 
ад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и 
 што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испи 
на, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљи 
 могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужн 
у су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад н 
е ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне стру 
</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко бр 
, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се инач 
аву, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се 
војим упропашћеним животом представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су  
ивотворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, 
е за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p 
 око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам 
 живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у  
насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило 
 болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, 
ладић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред  
 и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који посл 
 угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свег 
 увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нече 
" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> < 
о не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је  
та у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га 
 до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као ш 
еобично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још нис 
Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнег 
брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је 
о бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери 
 касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павл 
забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер  
е лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима 
аједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењаш? 
ћег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије ст 
 рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за 
ину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кра 
, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размиш 
 шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице Агнеше; — гово 
у... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полага 
— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има  
огрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине 
 <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p 
урила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио п 
о да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом но 
 без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме 
 свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећн 
лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони, зовну госпођицу 
 у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: 
> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах ре 
одитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазн 
дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном  
прати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у  
ило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е ј 
анских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је грофица више но што је говорила; 
шаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја  
наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако  
Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја...  
им тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину да 
ти, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнеми 
пеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на с 
ропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{ 
рло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, господине 
бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У 
те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још в 
 је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања 
авлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, д 
 на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чил 
цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</ 
у, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно 
, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих  
“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заус 
е би имала доста времена, да ми напишеш опширне одговоре.</p> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} 
 би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му само рече:< 
е налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест ни 
и, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, д 
“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у време 
 се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се врати 
лодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а  
 већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строг 
ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тад 
у је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху 
гедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да  
ађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n 
скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако јаким срес 
>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо мож 
„мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраств 
јна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полет 
гарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управ 
стоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пос 
алежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја 
и Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Пав 
од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и на механском зиду, или у новина 
b n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, 
вославна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у н 
сницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полаг 
 две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику 
пхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо,  
</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам 
вљање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима  
још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади једну књигу, Агне 
 лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са  
ди остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане наса 
 да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад 
знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</ 
унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су сто 
о друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вад 
е вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златно 
на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свл 
и неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изн 
аљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једни 
 страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина  
рат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале 
У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесо 
 необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред св 
што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно нек 
ра у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера т 
састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар  
на слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са корект 
арађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p> 
патичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепч 
амоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкују 
одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио с 
тиву воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овам 
/foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном водом.</p> <p>— Ах ј 
 изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде  
пашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!< 
</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То 
грљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја 
јци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико оч 
ово отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још ј 
ворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики  
 за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу  
е први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у 
але, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним  
них којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не м 
ком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким 
а метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и оста 
ајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа ми 
 треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но шт 
задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бр 
уђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па 
дубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се о 
ке да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и ру 
и на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је 
де у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку н 
> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p> <p>— Једино, — 
стој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и пре 
ова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би т 
 мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног 
о мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као д 
о да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим по 
е.{S} Она ју је окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслуж 
чно света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици 
ије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно својој же 
њу, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он 
лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми п 
едном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једв 
о, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену 
ом за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи 
имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла 
кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу 
ладићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павл 
ост будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би с 
еби?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одл 
мо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павл 
чтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној сла 
остићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећ 
своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње ле 
оје постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф,  
о се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на с 
 мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам  
убоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, пита 
, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb 
ветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у н 
о поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још јед 
 Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мај 
је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном до 
аја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одврат 
патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност млади 
им. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће  
мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори достоја 
могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се  
дби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом по 
 над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>А 
 двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада мо 
ши својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеш 
дели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи П 
а велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако  
<p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор ст 
твара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за м 
p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста 
откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову 
есносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато ш 
и и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да од 
и забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста 
р су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао 
сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што  
Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да с 
блада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и  
?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само 
дној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S 
ком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крај 
ран дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад 
а сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој 
е даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада  
/p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар  
 је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Кр 
 би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном 
ишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано  
у наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо пр 
/p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста к 
нути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом,  
о сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оп 
ост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад. 
чино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а 
ј мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола нево 
ори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај  
учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим 
ење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по 
ема свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој суд 
Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоале 
ођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља 
отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш 
ећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па з 
што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} 
ибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, ко 
т, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће се задо 
посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p 
 су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то вид 
рајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за 
ите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, нада 
 његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</ 
 Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти 
се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полази 
 извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од пр 
 говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{ 
ко ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше 
ма, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и ко 
з изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим живото 
...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад о 
ој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај 
узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разгов 
х и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих т 
од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој пре 
ије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одб 
вке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, д 
у јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним па 
е одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану ко 
више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори. 
гао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје по 
те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а н 
 упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкоди 
када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очај 
злазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча п 
 би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали златан крст, што  
лемства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано 
е лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>—  
56" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те с 
ије могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо  
нут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам п 
ица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S} Госпо 
д им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Доб 
ак од два новчића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве  
већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и ср 
вори:</p> <p>— Ја је... још нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам 
ају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" /> <div type="chapter" 
 ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:< 
ије донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их доб 
доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој 
 заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа н 
ице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада наро 
 га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну.</p> <p>— Р 
 које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху 
би.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу  
— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му ха 
> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јул 
и, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, д 
о сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као ш 
 му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да 
еколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</p> <p> 
ног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле н 
ућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени  
 два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Прв 
у радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим што 
 Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје 
амо причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осме 
титом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов 
/p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb  
им капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, 
ађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p 
људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле поч 
ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> < 
ава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање  
шно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су п 
 образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми 
аку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрес 
ла, као и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и у 
лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одло 
 све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немо 
зи; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и он 
да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама 
тошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, нају 
ним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети  
ори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим 
што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не д 
 био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступач 
о се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево  
т и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" / 
b n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{ 
око ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју  
 војвода мора бити, и наследио оне лепе особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне прин 
 набавио, или им је објашњавао нарочите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по 
и догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са дв 
 се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у з 
м Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још  
а, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретк 
е у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто на 
 поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали и 
исност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до 
намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло 
авла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту ра 
зи, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да 
век.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, бл 
<p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свак 
, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од  
бе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом вис 
 мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов  
ећ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на не 
шљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p> 
е био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари:  
кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући 
тмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, ка 
ада, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га 
Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв 
 наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост 
<p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код  
нати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар рас 
.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица,  
ране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше о 
сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, 
зводе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као ов 
мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обо 
влачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу. 
од црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— В 
аде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за  
ричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нест 
чјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плав 
>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb 
апут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову по 
о.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је 
>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном  
Агнеша.</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била ј 
еткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред ов 
већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О т 
ше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— Н 
 и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем  
ћ.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљ 
 човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Н 
ишу математику ви још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ј 
асад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу  
својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре  
аје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли п 
је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прил 
 људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје  
> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>—  
је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се ј 
 тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити  
о, нарочито веру и књижевност, али није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредб 
 ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам  
 <p>— Немојте ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обр 
е би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да 
е и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова  
но мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим, господине бароне, —  
 Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морск 
 богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу,  
о један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са н 
о себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодне 
И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло да сазна ш 
а прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто  
е у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у 
 у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљни 
 и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се ода 
у га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године  
— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје приро 
сање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над 
а сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнут 
окривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртв 
лишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофи 
ори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој 
ође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, 
о радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услу 
ћи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стра 
 време његова бављења врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвоља 
немирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање се 
еконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, знају 
<p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са своји 
о тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па  
да у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tiens,</fo 
чак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за 
ке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оде 
 гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи  
вши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсв 
морник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђ 
е руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг 
/p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресеч 
 <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Нећете да одговарате, али бадава:  
ињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да 
њег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако 
о најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S} И ако је, дакл 
 и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једн 
ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја 
е што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је п 
вета, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што 
ога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим 
 стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит 
ји би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p 
} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напус 
/foreign>.</p> <p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову 
сала кнегињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не 
ила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се  
слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом 
 већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управ 
м сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и моли 
 и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још 
) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анат 
 барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>И 
се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на о 
околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о ж 
наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p>  
је остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кне 
ок се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на другој страни гр 
и није оставио без неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао 
допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врл 
ction" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприли 
е и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, кор 
ори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутни 
риспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народно 
се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изиш 
 није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле уд 
ао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад б 
 воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше  
о онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повуч 
ред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо 
 усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а 
ијатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је  
у, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S 
 трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света;  
раду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне што их је пр 
аво дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су г 
а златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве  
губити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>—  
ројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није оставио бе 
луцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењим 
проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, да он и за даље бди над њиховим ноћним  
им.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који.{S} Има их доста и ж 
л’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овак 
а се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <milestone unit="sub 
пчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ј 
 знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај 
 виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђав 
оја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} 
дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим 
р је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за  
те; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом дого 
рну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада им 
о што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело к 
леда, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предуп 
те, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина 
а улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији н 
ле потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, сме 
ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши по 
, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она увере 
нчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без Чи 
 у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног уку 
 наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у о 
оја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је 
една незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправда 
ледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, а 
дњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечје 
ити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим две 
је јој могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се 
собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p>  
на.</p> <p>Ако је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренута 
инила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subSectio 
у и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена 
, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на докса 
ом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, 
> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соб 
изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противи 
ам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну мо 
те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђењ 
.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће в 
.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле узд 
вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао  
ј да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћ 
екорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чил 
потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођ 
 већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ћ 
ога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек  
Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још к 
 са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још  
/p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнеги 
ак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње  
а мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љуб 
 неколико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друшт 
ош заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење с 
када у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и д 
данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила 
 се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} 
ен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропад 
у пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био  
ру срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме про 
 ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући 
 недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун наде 
е само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка 
 то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он т 
оје је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <p 
е можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, —  
, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха 
> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S}  
ездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на в 
ио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не ми 
ије.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и угл 
, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Поч 
овима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао... 
> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред  
 Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. ( 
ић му је, напротив, износио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} Т 
м и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и пош 
ила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљају 
своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> 
м, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут 
ојих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобиј 
вала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са 
е:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>М 
мислим, господине, да ме ви зато нећете осудити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас 
еиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и т 
лико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године заточења, али је до амнестије одле 
ави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређено место у другом ком завод 
 ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђ 
 радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се оп 
ао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме п 
ађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла з 
и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио,  
, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако  
 у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То н 
вке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно у 
мери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у з 
отиву те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како  
 млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S}  
 то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће к 
ега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израст 
зумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо незав 
упио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овд 
век, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да с 
 школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде  
 и између ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удар 
а је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало бо 
г гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је оду 
ле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бав 
дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак 
ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад. 
м хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и 
</p> <p>Ако овоме додамо још непрестано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање  
 под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и 
итај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потп 
н, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га оста 
 широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у је 
а.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младић 
ц.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, 
 ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не крије; ја са 
болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико  
зауставити, а грофице нестаде кроз брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих 
дан други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женск 
ворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше 
ђаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Па 
{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену сал 
го времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гле 
вијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз 
и ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак 
им раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте 
је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија 
ед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и  
, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред св 
и више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Гос 
 својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико 
стављао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахн 
присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно. 
д хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига п 
<p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле? 
њему бејаше натписа, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен н 
 читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Т 
е.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајк 
 главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одоз 
ти.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који 
цање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека госпођа м 
езане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} П 
у грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се чов 
ело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји 
улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орма 
воју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јас 
 <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо н 
енске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr" 
у јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкрину 
ред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту пр 
 једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, по 
ора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме 
аденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична вра 
дизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, 
вараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p> 
газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232 
 неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отворена, а с 
сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да  
ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз н 
ње; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио 
тким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам  
</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће  
онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И п 
бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема више места за вас,  
је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да  
 се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједн 
оју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="13 
динама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот покло 
ачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак 
— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> 
.{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Ч 
же; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га видим.</p> <pb n="38" 
ле лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш,  
јца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p>  
ога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало див 
 господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства д 
утку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павло 
де дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и к 
ти слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у о 
ли вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам пред 
„на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљив 
еку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S 
н ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће  
— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да 
 преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами 
е он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове  
 тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја  
д утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сад 
има те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем  
 њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније при 
росто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пија 
дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да 
ноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек г 
м гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише муч 
Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ак 
а сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>—  
поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толи 
овембарског дана о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати  
 пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при  
рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и у 
расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у ме 
а љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а 
 одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p 
вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је г 
к сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам  
 више, за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико п 
 нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n= 
 да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочеки 
се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је  
 „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> К 
ског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пр 
огло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна ра 
} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на 
јају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице то 
у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са гроз 
 се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обм 
ко десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после не 
ајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одгов 
себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{ 
ла да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сест 
о врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварим 
> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p 
чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана тр 
досно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе ви 
Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро к 
њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто 
е толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха,  
поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта 
говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који да 
p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По р 
офице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане 
з захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у с 
одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах ту 
ло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурн 
евских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио д 
оректоровом својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким 
одину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на 
о вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{ 
еко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, 
гледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју,  
 женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за  
 распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви господин Нинчић?</p 
ли давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње до 
дски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини о 
ам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али н 
оље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се л 
} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну де 
на и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашн 
 добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима 
ишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења 
ше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршиј 
тарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудн 
код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећ 
под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле пр 
забраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му 
е био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка  
ован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а са 
стрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико с 
а не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме  
ст, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, благословених богаств 
јој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погре 
Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — је 
 ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само < 
 глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се 
тавку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час  
 украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице;  
p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Пр 
ићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која  
ете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је г 
ubSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, има 
руга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био вис 
опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном о 
много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете  
Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим о 
душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи св 
разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али 
допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу 
а земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га 
актеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кр 
дова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику  
и, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изг 
После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> 
не, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главном 
е дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке  
аљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгл 
ашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и распо 
 чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке ти 
д под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а 
ном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пр 
 дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном  
 затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно з 
 опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим 
 косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његов 
шке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне с 
 је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.< 
а:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То  
да ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти  
иле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помисли 
а се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да свом 
или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити?</p> <p>— Отприлике на неколико дан 
нао да их има више.</p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронс 
>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радознало 
азмишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је би 
не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — 
ш неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење пролазно, 
је ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, к 
 пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико и 
ту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је вр 
да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим б 
еодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео  
чима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као у 
{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погаз 
ма чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} 
дио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и м 
 више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим нем 
и терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{ 
а се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се ос 
ју, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун  
ад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што  
не од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пи 
тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а о 
вима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло  
мети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох 
ница отвори капију.{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена  
 непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав  
 на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича с 
најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад  
> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз ме 
 где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се ч 
м, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се ј 
 старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика н 
о и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> < 
н, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; о 
 путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен го 
 са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је 
и уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконос 
обар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су с 
{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу с 
{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распор 
е, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, 
, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="1 
им спопала још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад  
ежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет 
врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и  
 се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огро 
чито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најс 
знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="12 
ињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чу 
дница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака —  
 сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јели 
 чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим 
хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досада 
 болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— К 
кицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је 
ао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим с 
 господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме завед 
почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито запла 
 избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</ 
S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје,  
, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да о 
трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно болестан, и наређујете ми д 
дити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се к 
о ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно 
де?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} А 
и се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p>  
 сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам доша 
рви мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његов 
оју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални погледи, с 
 пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону велича 
е у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша 
младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу;  
 /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега н 
е хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мер 
 варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који  
и.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мо 
прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга 
 оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу  
 се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А  
{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте 
к.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно де 
ећ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом уј 
ога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врд 
сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас велик 
Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете прави 
рујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да  
од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она  
им; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p>  
ба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита:</p> <p>— Је 
ашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да ун 
дна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да  
а таком жестином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, 
о се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад  
оставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред 
жање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разгов 
 постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка сво 
{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики 
ити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p> <p>— З 
ка.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он је 
м молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе  
реварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— 
пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајућ 
у и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што  
м то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пра 
ше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Пог 
 <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних пле 
ујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко  
кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да над 
ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељ 
.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој 
Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не ум 
глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината 
је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој 
 је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после по 
говор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће  
, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" />  
ном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" /> <div type="cha 
међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне  
еђутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и повратило њег 
повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложан час коректоро 
неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да 
 су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он пол 
себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p 
“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, ко 
Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, то 
ај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресре 
потпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели 
це, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на кој 
а?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p>— Неће 
 хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p 
е бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb  
умње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у  
ом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти с 
е потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудил 
му.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао? 
редила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није дов 
фицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо 
одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као нек 
p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са сумор 
>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постоја 
аслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јо 
а погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, 
.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мириса 
поредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, сам 
, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошани 
ице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекив 
е.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и р 
е; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Г 
 просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке п 
 болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи 
 народу, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успоме 
ких светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} К 
ер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад сти 
та младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено,  
а само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са ин 
о лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и п 
оседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n= 
руца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агне 
Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови 
ва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је во 
есносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за рев 
ознаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протр 
<p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто 
окрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истиц 
тиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је б 
риморати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи гр 
огледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њ 
о оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад  
естре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекидани 
ти о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти. — Ја мислим, господине, да ме 
сти о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољега начина до он 
 соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са св 
не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред  
 са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење 
е, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{ 
 макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се б 
јај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценит 
тите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу,  
иликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је била  
S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју  
 мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику вис 
ед гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота. 
ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p 
у, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, ко 
ао што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пре 
ти да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове  
, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је п 
ао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</ 
по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она  
.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној м 
ично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посм 
се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу во 
 је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p>  
ином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова  
искујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} И 
 <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Па 
е? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање наш 
 право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим 
ђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовим 
 свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, гос 
неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— 
о опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и ст 
само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе  
 <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Р 
После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ  
’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече 
се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку накло 
знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по с 
 и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише 
отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Ч 
>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено 
 да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судск 
/p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид 
.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из  
 ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, не 
ола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{ 
а данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом одел 
е натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присус 
 мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намр 
ј у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу  
" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је нанов 
аста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију:</p> <p>— Је ли овде госпо 
, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим стар 
ено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја с 
рио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви ст 
 тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скр 
а бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела д 
као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити па 
воје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајк 
ају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке 
е ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представљала пре 
>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам 
ечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над  
окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим,  
у и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила г 
у мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Как 
вима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим  
о да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спад 
ебе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p>  
Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} С 
чита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је пи 
то благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћет 
 у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, т 
ајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику 
ок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик. 
 и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећн 
олим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице 
 угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи 
отребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</ 
 овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле 
и или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би још данас могли да ст 
а и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем пошто 
аровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре 
 са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Па 
рављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо от 
них исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књ 
 господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Па 
Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{ 
вао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,...  
иметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворил 
 тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај 
— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми ј 
и озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповере 
арод који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици 
њица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— 
достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ 
урићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> 
ар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се  
еника јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код ње 
проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку  
шњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало 
има је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на свој 
 да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p>  
ка, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуг 
е пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети виш 
арица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам  
.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се н 
о, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још п 
егињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао,  
влачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га она 
 То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато 
оложаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са  
Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи упр 
јих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Па 
стао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по ше 
а и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која 
слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрс 
 је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проу 
> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мисл 
 да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле 
 се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба,  
 овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове 
да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао би им на 
 видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем  
фица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од  
 У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S}  
ту се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан. 
тресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезв 
— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи 
е!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутр 
ај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, пошт 
ји је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупил 
черате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам  
тојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} О 
 обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па  
?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p> 
и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за св 
и.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је зн 
 из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одо 
 преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола и коња, и, зн 
вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем 
јвећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао  
 дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се  
 учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао 
се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај гово 
ришта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се 
обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак 
арошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>К 
аочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ј 
</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— С 
зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi le déluge</forei 
оћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим п 
па свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слу 
егава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добр 
у, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међут 
 — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе  
Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p 
ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не п 
а са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз стар 
тави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада  
ницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту в 
на три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше пи 
авеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро  
ругоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити  
„Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба  
ра, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: 
 у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p 
у расправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели 
је, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прик 
им градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колик 
ило их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и  
чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и покл 
ћих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике  
ли пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и 
да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шт 
а што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један то 
 на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан  
аљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не.{S} Нема в 
највише интересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан б 
ређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло тан 
одно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт ч 
а главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према про 
еље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако 
бету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— 
даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље 
ао у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и п 
ује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се 
 тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дуго 
ар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, д 
у Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> н 
подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свак 
на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло веш 
вота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се ј 
ачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би  
 замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле 
оље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да ј 
 кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику 
е треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити 
p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој 
а му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га ј 
је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била  
им одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био мн 
нити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео 
та, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више би 
 верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— В 
задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно пада 
ако зване народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска 
 затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p 
оју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још н 
ачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица оти 
олесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, о 
днокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваш 
</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p>  
 не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила раз 
о вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није сп 
увена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је о 
е о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа др 
е народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке д 
 којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очаја 
 знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно зау 
а ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега још што п 
адио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се пр 
ов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али  
ла, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то,  
а седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не п 
се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, 
очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њ 
, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од зад 
ли врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а де 
луба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... о 
— пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до в 
 начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на  
аесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни к 
о; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; он 
филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају  
: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врт 
младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву;  
 без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим жив 
и још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p> 
и дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школс 
 и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово завето 
ићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећ 
дином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде 
 сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми пре 
 време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без об 
 мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем 
ном у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујк 
з даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво  
рилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и оставља 
ахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или д 
?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сад 
а, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами најв 
бар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, 
мља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Изв 
одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи 
 и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одго 
 спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајал 
раз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра  
ратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла да превари око м 
S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки наро 
 савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан 
вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне год 
; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш 
и, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, срк 
 Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p>  
ске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> 
му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљин 
цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи  
ш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>—  
 је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њ 
исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на споља 
 Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и 
 <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p 
 истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да оду 
најнадлежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p 
 — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der 
.{S} Кад мислиш?</p> <pb n="53" /> <p>— Па за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упу 
ислила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет  
Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, з 
ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминова 
вљаш да не бирам искључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш 
амо да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има р 
 младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крај 
м марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p 
то си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега им 
да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мал 
је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући сво 
ме није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погле 
 и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда мн 
четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да ни 
{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања пол 
 <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се и 
 је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам 
тим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> 
.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам ред 
љивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док с 
Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је 
 наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је из 
н мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>—  
ица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка,  
ено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не вид 
оју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="1 
шим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме 
аравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабији 
 да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се  
нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и на 
бре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци  
оме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се  
адим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p 
мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим р 
> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није пита 
се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба о 
.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта 
раство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћ 
p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало.{S} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао? 
/p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је  
 погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле 
ењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у друг 
p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно 
 криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</ 
при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи. 
онских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо,  
е тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? —  
е ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> 
: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне с 
ј вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их ј 
 га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло леп 
, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све 
нима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвоздено 
пет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој  
е, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p 
рућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи  
удим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет годи 
.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били  
ди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, кој 
 ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Уј 
 храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги чове 
звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, —  
ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удав 
ва и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; м 
<l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мис 
исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако 
јући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Ч 
отребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му он 
 у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће д 
 великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се 
ини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене сте 
куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузе 
ном руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, он 
тарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу 
ише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те  
и; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитоперена слика са 
S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање,  
p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора пис 
одине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, 
 једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</ 
ајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не оду 
 поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љуб 
ст од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друк 
брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита: 
 треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, вра 
у.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала  
ко и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће  
четка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку. 
ли црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и од 
, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутит 
и послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово пис 
<p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Ш 
етку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није 
ом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити 
ју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са млад 
а својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах су 
 сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p>  
пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим 
Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Пав 
на остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео  
тег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај ва 
b n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече 
ија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи  
повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледа 
ад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код у 
је је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику  
рошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти 
ну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га з 
} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну пр 
оловину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на  
 са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће 
чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гл 
лову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу 
врта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Аг 
ио је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, д 
зара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p> <milestone unit=" 
> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не  
p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p> 
ах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба виш 
 света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова  
човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држа 
<p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио о 
уту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} О 
ра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је 
гледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> < 
} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће  
нодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
оцније, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града,  
е на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде  
</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакл 
х ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час об 
...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосн 
 изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу,  
о отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p 
 </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је 
, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који  
е влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говори 
> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га глед 
ала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту ста 
Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко н 
о сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним ф 
 улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се п 
тво, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека п 
 /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на мило 
о причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка 
им се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више покази 
лам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утис 
ак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Уну 
обијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао 
, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а  
/p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне кој 
очела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп  
ви.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, 
 пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитос 
е публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако  
ијатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим 
се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према том 
ако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном д 
пустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближуј 
p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је  
еђу тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју  
е Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се он 
њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а  
младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</ 
е ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је 
и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи 
осле болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији 
кавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер ј 
трани, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад  
 био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с о 
 свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним  
шко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота пот 
о тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb 
вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те 
 Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесн 
> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивн 
Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за 
<p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> 
ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао 
 местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из р 
олазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>У 
о писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам ј 
p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" / 
Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истр 
а да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од п 
де?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли 
ше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим 
дишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико да 
е Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће о 
 нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n="108" />  
</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа 
не пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је уј 
а сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прил 
згубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се врати 
мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са 
међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да о 
ерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао 
p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине гроф 
p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али ј 
е да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто 
ном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођица мал 
а је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћ 
је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари.</p>  
о?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ћ 
<p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно  
задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изр 
>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом сми 
 имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба б 
ко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците заш 
подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне нај 
о је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Наполеон, 
ући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његов 
ла да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упус 
сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпати 
оца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео гу 
ном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклон 
воју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са с 
hefoucauld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанко 
држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није  
едњима беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим 
ону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно напи 
Section" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице 
 био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао 
ова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div>  
 у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пушт 
е грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у  
а је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{ 
и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S}  
 питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње,  
p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто 
 то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека саз 
и нека друга отменија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног м 
и.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, ал 
м, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи м 
огодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле 
благотворном кретању безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није сл 
ну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како  
p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су р 
ма.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али он 
описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време н 
е, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити 
уће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне иг 
ехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те  
:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Monsieur J 
евске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођа 
lestone unit="subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања 
ве три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде 
Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постав 
сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{ 
 ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, млади 
у, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа 
p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужит 
сподин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.< 
едње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n="229 
па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Н 
м натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у 
с.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лека 
p> <p>Више није могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Па 
е сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, 
ашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђит 
 образованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то врем 
је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пушта 
нути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривено 
и њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим млади 
ави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драго 
јој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо 
ођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа гд 
ц онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да  
.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, 
ић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читав 
.</p> <p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа 
 код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити 
а остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивос 
риродним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да поп 
мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује  
ном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана П 
ректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови 
сравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се б 
ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да ми 
е, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састан 
е:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да  
трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је п 
о учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица ша 
 писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је п 
џијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога мо 
вај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Ње 
а што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлаз 
Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и 
и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја  
 Не знам да ли није отровна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам  
</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речим 
<p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S 
упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у  
годјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш 
им људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристој 
писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно д 
>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих 
остионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостио 
 хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави г 
 Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p 
 n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим  
Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али  
> <p>— А зар не би могло бити — одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?< 
</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S}  
а будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да 
вот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори: 
" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала  
ути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаље 
ађивао оно неколико новчића дневно, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се 
ођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде  
ди удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с т 
али, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао,  
ом прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он ј 
сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У каб 
, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је  
 кавеџију:</p> <p>— Је ли овде господин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одго 
желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкињ 
/foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим 
едах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и н 
друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је ужи 
намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела ка 
</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb 
о предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по преп 
 привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Ни 
p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам св 
и овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом 
nit="subSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час 
>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени израз 
аје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица т 
 да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, призна 
 <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам 
фова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече: 
 у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули с 
 још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред 
ео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз сре 
чним незгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>Пл 
могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то 
а му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признај 
сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, 
е чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, по 
</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег р 
д своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је мо 
Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади госпо 
ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и ду 
/p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало раз 
те.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb 
 на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али ј 
и се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, 
а не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широ 
у човечјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у он 
ој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p 
рт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би  
 очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</ 
и, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о с 
нати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> 
бог нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, 
 одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.< 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле боловаше дуго, неколико месеци.{S} Љута болештина 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио св 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јак 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S 
олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја  
ете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кад 
о богаташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је про 
е ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> неп 
ри?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и пока 
вор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим 
лна ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравн 
 би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је  
на кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара гр 
 од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалосним осмејком х 
право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасн 
>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да в 
есрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу вели 
 И болест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у уз 
офица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> < 
дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И м 
да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у г 
 али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се н 
и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро  
жно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S}  
ила да видим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одгов 
/p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на насл 
ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевн 
велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахи 
разумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу  
 буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S 
и.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз т 
> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да с 
, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне 
дласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болес 
 у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у де 
чко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али н 
Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте на 
</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, госп 
ду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на  
ју око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се д 
> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је т 
све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час насту 
 <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p 
сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног гос 
е ништа друго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њ 
 се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу 
лико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће на 
и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почи 
дите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, 
лед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо призна 
ст Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше к 
Могуће, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно пр 
према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговор 
а је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило 
ед најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мисл 
Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ћ 
 несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, м 
ш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву 
 брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се  
јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и ви 
ка.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржа 
S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се зас 
 заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик 
вала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то б 
исма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једн 
 Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретни 
, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је п 
ј великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то б 
све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске 
 није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радо 
 галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је  
како не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га 
али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Т 
огу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју м 
ушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да г 
авкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележ 
 Нинчић, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко њег 
то?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p>  
 <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да 
p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понеси 
ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>—  
н бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, 
сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте В 
ли онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Бео 
и знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљ 
пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчи 
 може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи гро 
— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече уј 
е су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа 
им вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, т 
а господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пре 
кацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p 
 Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости 
а је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, к 
аква знања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих 
шила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља 
 примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је при 
стајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде  
{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће јо 
е је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава 
 тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, 
ељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а 
.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; 
сала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— 
ића.</p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успу 
S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње р 
ада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којо 
те то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p> <pb n="158" /> 
у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — теша 
знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић к 
те.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја је... још нисам.. 
ожете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, већ сачека, до 
у напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му  
ико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове реч 
ом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је дов 
S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са 
, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо 
ши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</ 
порно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, 
?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>—  
а буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p 
ља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p 
љави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене  
м.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> <pb n="234" /> <div type="chapt 
} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније прич 
</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније мо 
ли, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био је 
о му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{ 
p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео  
p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нан 
вој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим п 
еговој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је прија 
о си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја н 
лазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се д 
рофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била  
 непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице,  
 како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година,  
свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врл 
рата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације 
анашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевн 
е, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као 
у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, већ 
позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је 
 на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он  
сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога 
 достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако 
ове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чин 
са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове ст 
ије била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора 
ј муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и  
ад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, гот 
е из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чила 
ом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S 
>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то п 
дностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци,  
ало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац 
говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једн 
ечи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта  
епоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Уј 
пет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећ 
мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име изусти.  
начин могла да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи др 
осета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународн 
ор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То м 
.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер 
нику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милости 
рети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</ 
тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер с 
ање дужности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почет 
етно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица по 
/p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и бољ 
тари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем п 
стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком насла 
д, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, ка 
 оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала 
 и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежн 
има, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, о 
е трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдар 
 вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се пре 
/p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирн 
гнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским нес 
<p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затеч 
/p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одрасло 
ам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</ 
к.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако стра 
а изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим 
блике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поз 
илост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет мес 
 нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овде је  
чнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом не 
ци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачу 
у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S}  
у, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако 
ту своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у о 
</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци 
њиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мал 
чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— 
асно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом мање живом у 
ршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о 
дио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано пре 
дном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Па 
ди с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуд 
 <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{ 
ошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и ова 
а сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том млади 
као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи  
; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђ 
то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само род 
ви ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај т 
е баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са је 
амишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Т 
 би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у сум 
ого, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на по 
ом Јанковићем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у  
<p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> < 
е, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{ 
веном положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> 
мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку ч 
том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} 
е архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштани 
не и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изнен 
 мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се 
нин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте 
поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p 
овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она ј 
 сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Н 
ице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, си 
ргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114"  
е, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практич 
мо да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на ве 
ија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang 
ењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветље 
и колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} П 
к, коректор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека н 
Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да  
ти смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: н 
олео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога п 
 понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати наро 
ј, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће посл 
Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње бе 
ије, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу влажним застира 
 све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед 
и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно некол 
мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли бл 
офици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што прим 
p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате за 
оји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намењена.</p> <p>Али откуд би 
ако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила,  
воје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потр 
немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао к 
о разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о архе 
додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо по 
н устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нин 
p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему 
"99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S 
 је имао неку неодољиву моћ, да изазове пажњу.</p> <p>— Говорим ли истину? — запитао је младића 
у, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам в 
насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли 
 једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизв 
/p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жест 
— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Соб 
Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примед 
и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Краг 
атом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћ 
ном бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би м 
 бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправ 
на најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, 
"131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хв 
им га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га 
же руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма 
ишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђе 
врши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице 
одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава м 
АЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote 
раву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој пред 
и за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно 
 То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Ч 
аним кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, 
потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа  
д више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом 
есто што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачк 
.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владал 
one unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, в 
некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p> 
еврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га за 
господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљ 
ђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаш 
 себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То 
ају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богат 
ли ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а 
 имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није мог 
а нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру  
м упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p> 
е чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки ч 
, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поч 
 лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Ста 
ролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну  
ем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предла 
еговом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног ј 
 пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу 
дише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја мест 
сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца н 
аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље 
хватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као 
 гром, а непоузданим кораком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био 
јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су про 
арник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; ви 
се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под миш 
 камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похи 
ео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато 
шло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле. 
онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певал 
ти, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њем 
>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да м 
 иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите < 
помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љуба 
њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па 
не потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле п 
</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — о 
лаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је  
 само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисцип 
ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погл 
ри тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— 
ни догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим,  
то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала 
 ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она са 
пио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} 
страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује 
ушице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, к 
S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест 
утку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим  
спитивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упоз 
овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате  
био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади госп 
а што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз трену 
таве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући 
ка, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на њ 
једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га. 
о мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> < 
змаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад н 
ше пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног слу 
оф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два 
 ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада,  
подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би 
и...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса  
> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо 
на где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на 
сти, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми,  
зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти 
стеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крај 
ило са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу 
ом сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домо 
назију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене? 
ло час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио с 
ани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало 
ељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царско 
ачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је 
асвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега ду 
раживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се 
м помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте 
ко кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне у 
ак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање д 
сти био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицо 
чки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја с 
јбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни 
ертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По св 
Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... 
— Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Университета.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr"> 
шем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми напишеш опширн 
ом облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} 
та.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n 
ћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити 
а би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер  
лог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као пол 
 вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више  
Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је с 
>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска 
 пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— 
вако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Ст 
 За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињиц 
 крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, к 
еце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој вар 
и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још дв 
да њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, П 
и, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — В 
д пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако  
ицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре 
.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони  
елим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама 
олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне 
лику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да  
оживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема н 
А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материја 
аву од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи ј 
ли ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомис 
не на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S 
 као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти  
е одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио  
еје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују с 
 и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то с 
на купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у ста 
опште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи п 
ема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан уве 
у туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само  
арактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила по 
ајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечито 
х, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само г 
ивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у ва 
 ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилич 
> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{ 
 - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица 
p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> < 
 је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да 
 песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{ 
ајући кнегињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску 
 не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При сврш 
ању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срц 
ли песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако ве 
ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S 
олазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, век и душевним сродс 
кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка 
осте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p 
атиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепш 
мице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да 
 уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод та 
о све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено забл 
 јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечит 
 песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и муз 
се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разг 
чно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по 
села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> < 
а дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у вео 
ума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и сед 
таде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле 
и, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у ње 
м и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет  
је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да 
Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским 
испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео покло 
апша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгу 
чере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарал 
у лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока к 
лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешк 
смо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за 
једнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од они 
о сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да видим 
или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осв 
 је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, р 
поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> 
осподине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Један мој друг обећао 
уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био 
ревагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S 
је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толи 
вним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњав 
сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу  
еколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, зати 
до моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада 
м по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни отпу 
обрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћет 
 сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отп 
р би било незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Па 
оже ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнаш 
 час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те пе 
ове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Ј 
авом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млад 
позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав  
 у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачк 
им расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђење 
>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, а 
е они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згод 
авлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао о 
и боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф у 
 одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је 
им одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</t 
ици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да 
, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{ 
ћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о пр 
устите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође 
то приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испуст 
олбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долаз 
ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља зла 
појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке кр 
 а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које беј 
ква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је био лепши дечко и зд 
ије и боље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb  
ом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно. 
да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су јед 
ребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле од 
и:</p> <p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле 
} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p>  
уднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се сил 
вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — пр 
има.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да  
ма саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо 
 не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак да 
ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; пре 
 један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно 
амо по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, 
пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само по харт 
.. не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на 
и ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако  
 мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> < 
а имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што прос 
и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јави 
ктор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од пе 
ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне 
вину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зар 
већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће ок 
 што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не п 
 главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити опра 
p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно дога 
хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као 
ишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Беја 
лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање ка 
 младићево, затим га одмери од главе до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво 
рско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ  
е повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање ум 
вање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, кој 
у знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу с 
 ово од ње много млађи момак, можда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе 
форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ва 
е, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечн 
еће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко 
прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрач 
за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом 
пцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређе 
рњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом 
веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је  
Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de r 
е царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (ви 
ашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаес 
а кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p 
је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се од 
} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебн 
>Кола немам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лак 
сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онд 
> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му 
.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше  
 видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Д 
асни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима ов 
, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина с 
Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама м 
P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њ 
<p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме 
Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, М 
ито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти зна 
и се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и  
егињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четир 
зане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој  
ада Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишње 
надох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруар 
 господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?< 
118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но шт 
госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter" xm 
осетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофи 
му; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ов 
овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крај 
рпских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним живо 
 вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или м 
сто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p 
полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим д 
саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је ос 
њигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, 
 је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно ре 
 би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да  
мо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, наро 
ошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у лукс 
 господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана.{S 
дну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нест 
ници немају обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насме 
 и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи 
ш једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из 
и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срц 
ве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p>  
уха, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам 
одавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то 
 тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих 
дите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских  
е, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ва 
рађа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p> 
p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице ма 
луком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта  
киња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом суд 
 своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што 
о на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на меш 
јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тих 
 гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док 
риближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала 
сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно с 
во незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетит 
но одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p> 
 понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— А 
естру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све бољ 
им одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и мо 
ар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, ка 
 одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио  
:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти тре 
с био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да 
} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилиц 
/p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одложи... заручење,... док ја  
ође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозна 
прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p> 
и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица при 
а, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде какв 
ај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, 
коло столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шеш 
ј.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да  
е живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер  
свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језици 
"303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како с 
одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за 
 читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто ј 
 за њега ништа, јер је грофици немогуће писати.{S} Она ми је наложила да видим је ли бољка опас 
а почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S 
стала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима савет 
још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <p 
ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар до 
ица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса;  
о увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену 
ој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> сисаваца 
ука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њо 
ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога  
 свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао 
о је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко пошт 
 много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то  
с: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> 
стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради 
 устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све в 
а и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговара 
можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово. 
> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страхова 
није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још  
знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке о 
 <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твој 
ошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише призн 
есе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му  
 путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад з 
SRP18970_C10"> <head>X</head> <head>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глиб 
свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако ј 
 је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском а 
/p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, т 
м ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још 
ј се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињи 
S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</ 
ина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још ш 
и ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прил 
во је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње;  
 њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — уп 
узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га д 
рибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица  
стом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општински 
<p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам 
м зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> < 
ешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — 
>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летел 
чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} К 
> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се труд 
 је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом  
Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици 
, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну р 
ођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег за 
има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умр 
 да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, 
офовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она му одм 
чног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Милостива Госпођо Грофице 
 њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене 
.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је гласило:</p> 
quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси позн 
одне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде г 
?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p> 
 то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву мо 
удиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинил 
.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га  
 се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући он 
анас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га  
ед механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим до 
а, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га н 
узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је п 
једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је н 
пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашо 
се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе д 
во писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Кан 
поре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо  
али о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сва 
— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га траж 
је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ће 
.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлага 
p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} 
="SRP18970_C14"> <head>XIV</head> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој  
{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</p> <p>„Драги Господине Ђурићу,</p> < 
ајпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</ 
 пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али са 
му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене. 
Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на ком 
зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоће 
и ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати 
одижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, 
чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним ра 
{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао ј 
<p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Гр 
исала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно п 
 Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p 
 неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим с 
овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних про 
тим?{S} Ја знам да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <for 
ам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући  
говори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију,  
а ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим,  
</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.< 
мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говор 
сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније 
 <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не по 
слиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p 
, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу ч 
 с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p> 
лијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала  
 се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је 
а седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих 
у се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваница је имала низак  
 није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали  
ном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang=" 
да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. —  
те бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, 
га да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.< 
 смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пош 
 посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су  
анком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад ни 
 као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени ов 
иде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко  
а да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла 
благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета 
Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутова 
ма.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је н 
а шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на  
цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дик 
укопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лиснице,  
иш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме воли 
адићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао  
итање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност 
ead> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о живот 
устила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p 
поразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку 
интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника 
идбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказ 
е, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да 
фица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино бл 
инчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив 
 покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако 
но рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао  
 ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђури 
ине, имате ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да  
зрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан. 
адовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајк 
оред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћиц 
 тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p 
. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивн 
 Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почи 
 <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпоштина је већином са се 
 обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласа 
п зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је доса 
потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописни 
{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред В 
/p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мал 
ицама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одава 
кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагласила оно П.</p> 
а представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би 
а времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за с 
 фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачк 
то је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва ј 
абој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела 
 <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, 
 имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник беле 
ени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </ 
м некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо  
чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго до 
устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, 
 света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуж 
оје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али н 
савом куту, а гледају га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мај 
ећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и кој 
брвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је ва 
ледо лице кнегињичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом  
буди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмех 
 црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком 
ближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а глед 
ином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув 
омад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши  
е на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној 
 и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јо 
 тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштени 
екле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђ 
ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на посл 
 очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја. 
> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледа 
 је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт  
 неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је б 
енутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити  
аваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему  
да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до неба где је блаженство неисказано  
, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код  
исам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгл 
у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је 
 каквог <pb n="69" /> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртв 
еђашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к свој 
 али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи 
тати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што 
ска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се о 
а живота, никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су пр 
да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и л 
словима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност 
вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месеч 
сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{ 
ћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мен 
 друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгла 
и, ако желите, или ако немате новаца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но ш 
ошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало 
 је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина је незгод 
21" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у как 
ао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику 
 да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему г 
који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чвр 
 врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица не одговори, ал 
љам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешк 
аложе, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пош 
је своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а оч 
 имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он ј 
ало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислил 
т код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S}  
, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је слу 
чини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин 
 породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопо 
е сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав би 
 препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плави 
и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд  
ођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколеба 
о Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> < 
богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и 
чан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p>  
сидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања 
 А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари је одличан младић, бе 
p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?< 
 и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој пород 
ве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузимањем ослобођена од  
аквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почел 
авославни, али припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одв 
сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичај 
вативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја 
ријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра ук 
{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомад 
то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. 
ар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Зами 
вио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини непроходну дубину од туге и небро 
ску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p 
>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна да о 
етима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисц 
обан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике  
онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павл 
оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p 
ршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у  
у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на  
 укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше 
им чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште  
 пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се ос 
зио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успе 
 се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје 
је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до криз 
"236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му 
о подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} 
м израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу,  
ећ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не 
нство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљ 
мо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S}  
а Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам 
 она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила мла 
у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надс 
>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела  
вежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би  
ћи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан 
} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Ниј 
о главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто  
а сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и  
раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетљ 
 Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари,  
е свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слуш 
ога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се т 
летку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица  
ко лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајно 
у на живот, којим живи буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском 
 жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му в 
листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита 
те ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога  
 брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразу 
Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али  
е бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволи 
м, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту преби 
ављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим  
, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и н 
/p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете час 
високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колора 
 чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим  
амо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високо 
дила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза некол 
де се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше 
ловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао и 
а у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му 
коро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка  
он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљив 
става, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу 
јединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви  
има, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p> 
 сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на кра 
тски грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ б 
очити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети  
ада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су  
исама описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те од 
тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, 
на слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говор 
> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речи 
уп.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће с 
оректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образ 
 то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они с 
ан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — ве 
.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако д 
 то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се  
ено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— 
едња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцр 
о предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>—  
 си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција н 
ниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но  
, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} 
два чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим  
е живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разиш 
 у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била в 
оље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево пр 
 Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти  
полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у ку 
вну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног ле 
ји.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је 
ише од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" />  
дак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста 
ико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <for 
 и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењу 
 оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице међу ом 
ди, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне г 
е дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух чов 
а приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је  
ејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p> 
гињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно  
ла она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја  
 велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на про 
> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — о 
најем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много при 
а после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} З 
Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему  
ила је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новч 
а твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање п 
p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, јер би изгубили свакако  
клоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даљ 
ва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, 
питање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будал 
исоког реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше,  
м га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да 
 је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом при 
ка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, 
</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као зв 
вим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме двор 
p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само 
е он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини 
 па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми 
оспођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо ов 
бав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле п 
ави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културни 
 оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А  
е: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искус 
ико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препи 
ма.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично пос 
оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужња 
ожда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак  
је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хт 
и младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично. 
ога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадит 
Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после св 
знаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај на 
 мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p>  
с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се об 
ко напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S 
личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често не 
сад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вез 
доше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно 
ма, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право н 
стајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; његова велика повучен 
, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је ср 
автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пун 
 се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одг 
н му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог л 
 виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камењ 
 ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав пр 
ним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне к 
езадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењ 
ђица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на страни с 
 то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназ 
погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо превр 
/> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ  
а кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у стр 
е су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим пред 
а, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећ 
ост.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас 
о право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најза 
о, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле 
 томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред 
ви. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и 
похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко см 
сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{ 
 као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако 
 <p>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној лич 
јеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте 
знатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у  
а није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у 
е све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разуме 
а њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје ли 
била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младић 
колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше при 
 залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на збориш 
није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и  
ћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у тр 
но ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.< 
вењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Пав 
 лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи 
под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, 
е овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино з 
 n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Как 
дећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинц 
ратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао 
ео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у 
 сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{ 
И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне ду 
немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтел 
 Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви 
е породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у  
рилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате 
ени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек  
 увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно опр 
чка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је и 
ву.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајућ 
l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба 
 и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујк 
оји има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће  
Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епит 
е, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки  
поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Госпо 
е, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако 
болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био 
ма, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве у 
 милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Б 
итање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Ка 
и познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да пот 
ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али  
нути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи овог умо 
гу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упро 
ктор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тог 
{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступа 
 јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео загли 
овор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јо 
немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје тол 
ко зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за с 
као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од н 
астраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућан 
, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће 
ко ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да ва 
ам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, к 
 <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно се 
и и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите  
чког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени. 
 одоше, а Павле оста још мало, лутајући по дворани, где је наишао на неколико университетлија,  
о би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и ко 
нима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици ув 
ласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али на 
ако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се,  
е и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.< 
те имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— Верујем, 
окупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше. 
>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак,  
.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми  
е сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше по 
, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да 
 задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће 
ечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли  
умивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени 
нити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају. 
мо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Ка 
лите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем 
о рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратн 
вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовиц 
анатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посл 
ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и з 
а грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од в 
а је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ:  
 са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој ј 
олима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и  
 занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао 
авало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад ст 
мо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, р 
>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је било ч 
ацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и  
асвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му друг 
сним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте п 
 <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњ 
ким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износ 
м изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за  
љивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћ 
ли до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а такв 
 изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих 
елика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима ч 
ета.{S} Напротив, он је мојој жени мало по вољи, а мени ни мало.{S} Он је васпитан по интенција 
ма, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново осл 
 се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му буду гости. 
мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су 
на мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило 
неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко 
ћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазни 
 допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucau 
 и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди 
рено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде  
 све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љуб 
г вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас  
 Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јан 
та.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Мој 
ко то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослаб 
 форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао  
тањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека  
и, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које с 
а, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љуб 
обио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви т 
их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује 
 особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђа 
Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах  
врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времен 
 Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напуст 
е у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>П 
, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић. 
{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један  
лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових до 
едњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће 
 нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви т 
н започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{ 
ућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту 
ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да бу 
а све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости о 
и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично в 
 Нарочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али на 
зили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућ 
ти мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S 
лолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> < 
.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не 
ејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени кли 
одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете с 
вани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или  
е још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној 
 </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде које 
 улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашњ 
а дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није 
кодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често пре 
{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још и дуг за кирију.{S 
и мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте ме издат 
илаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што 
т.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредн 
е овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали  
акле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно  
ореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је 
аш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} А 
И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p 
 да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче м 
е ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију п 
 пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из оч 
г, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати св 
вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у  
о идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналног 
ији до земље; лик му издалека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао ј 
се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први 
 нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом 
њем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први сне 
м желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети 
аје кнегињици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки 
{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело в 
 бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је мож 
теорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књиг 
стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од то 
аза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и с 
лавом.</p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да 
жи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је оди 
поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога болесника.</p> <p>Коректор је 
не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али  
анак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао  
вије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорић 
 онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... год 
 његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га она 
чи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у 
ији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са 
, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висок 
"9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стига 
ке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од м 
чић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</ 
онесем и ваш одговор.</p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба 
еђен да дела међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје 
ме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефек 
чна независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура на 
} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се поду 
е што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у ст 
јући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или,  
пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господ 
 жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и 
I. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу  
де је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се р 
гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш та 
розору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од ч 
пореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто  
у стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се 
e unit="subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и нес 
разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од  
е ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви т 
лазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попу 
ишта више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; мо 
 собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може 
врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p 
осио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p>  
 могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; 
љан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се  
ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припрем 
p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслу 
се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако 
ће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — 
<p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су о 
ој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум пре 
е наново јесен, а Павле и не мишљаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три  
Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточи 
ро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="306" /> <div  
уклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit="subSection 
али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљеног имања.{S}  
екивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан са св 
ве дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази 
ва, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу ба 
рбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену рад 
 морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта 
д не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он ј 
напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} О 
p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола б 
; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, оп 
ру и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полиц 
и.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} Доведите ми господина Нинчи 
гла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја 
назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслуша 
head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погр 
соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на насл 
 нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она оста 
ба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана  
још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару арх 
м ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да 
ачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе боро 
 пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла м 
тупио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испраз 
прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног света сложених и 
разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички ве 
, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише св 
ека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни 
па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p>  
асности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и уз 
о она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и  
о, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намеште 
и.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва оте 
зе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има  
дашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само  
м.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа више нисам 
ама и бреговима завичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случаја, били упра 
} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука  
ка буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми. 
 — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта 
у, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот дала и 
а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада 
 пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљ 
ти у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да жив 
лади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га 
лићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај 
b n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му  
ви пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, и 
 и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Зат 
сање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али  
ло лугова, а много пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао  
рати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, гос 
ањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по нар 
ровидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S}  
.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да Вам исп 
дру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с по 
има цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је 
ривлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање 
са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је ст 
рани окна она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над  
 заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено ке 
При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у  
југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, о 
 ступом, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у на 
амо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове 
 упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, С 
овој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испитују, да неће д 
под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој руба 
жемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе плав 
ом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким в 
жно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био 
је је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна 
и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ  
и пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле  
аглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну о 
у према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво 
{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше д 
корака опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим  
ди сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да  
песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајк 
<p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној с 
једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него он 
те се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га ни 
а му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одло 
, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице 
ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и те 
подин није ништа добио.{S} Госпођица га погледа љубопитљиво:</p> <p>— Није добио, вели?</p> <p> 
своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господ 
врши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром  
ном умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Зашто ми не дате вашу кћер?</p 
и могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</ 
то што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На д 
о је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си т 
ближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xml:lang 
га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу 
 рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за 
и скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом на 
ворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пр 
зо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлик 
о код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он ј 
аре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја с 
је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> 
што би било баш за њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— М 
, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кре 
еменитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинск 
ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.< 
07" /> <p>Кнегињица не одговори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује. 
ати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај с 
ије, није било могуће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о  
на књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде так 
 коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести све 
дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле погледа коњанике, а по њихову броју и оделу виде, да су 
м, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше 
 да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Па 
ину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену 
даоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} 
ки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а п 
спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> < 
p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, н 
ију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То 
ом осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и ка 
Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни  
е звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p 
 зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете;  
собна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова њего 
етила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да  
ше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој к 
<p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљин 
, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна с 
и рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јо 
нија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до п 
ребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест,  
 занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објас 
лед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што ј 
 који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвеч 
 да не види лице материно која зачуђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим  
114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође 
ктор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака п 
е волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпос 
ладога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> 
а која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву 
p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је пр 
а на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је б 
дим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмар 
оро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чи 
 према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајк 
 и јестива, одавало је надзор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим  
 небројено нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што и 
Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио з 
она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа уку 
едну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу харт 
</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озб 
а догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки о 
.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако ј 
екам, господине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема ни 
а.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би  
ељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танк 
трато?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да п 
је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви  
 леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутк 
јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је би 
у се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће и 
алконским вратима.{S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под 
свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудо 
ам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи  
рану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимах 
а затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој р 
буњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме  
разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут. 
ан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније него пре.</p> < 
 су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде. 
е, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад  
сти нестаде; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпо 
о.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p 
на је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— Агнеша! — ослов 
унчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Стариц 
и први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну 
> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита 
дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи 
о доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза ко 
елав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањас 
агано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљив 
 јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини  
 гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p>  
ским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} По 
подином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и 
зданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређе 
 не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном мало 
.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и 
а се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами к 
но, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо 
 Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекне 
ничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по 
о био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако сматрало сре 
Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребац 
укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата прав 
по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак свој 
, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свеж 
 бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, д 
атим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта 
о своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И 
остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно пове 
ву о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица 
да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих  
331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова твор 
 Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакр 
ије нужно да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко у 
и: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобуч 
 Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехо 
а задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> <p>Више није могао од њега  
ио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га 
p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</ 
Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, 
се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично позна 
ге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се 
подин Ђурић, могао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али  
 он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удуб 
 донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S 
p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показив 
разни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <foreign xml: 
но питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и 
че није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је  
е другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши 
и:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p>  
а ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдн 
 поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар,  
дговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођи 
 и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама. 
м гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твоји 
на страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за бу 
p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике  
 неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна  
- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почи 
 наклоност или да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="18 
рока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду п 
ато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак наук 
положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и ст 
нде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну  
у надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p 
м још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их додел 
м, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску 
рана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, 
а, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћениц 
својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и  
вем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, госпо 
е, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или  
 код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам н 
де старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој го 
 на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га 
добри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати,  
е у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људ 
атреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је  
м иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питањ 
система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" 
њем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је т 
е уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p> 
не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под 
р и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за трену 
едајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна  
е тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођа 
држао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља 
е... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја с 
</p> <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа. 
о тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а с 
собито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не 
Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио  
е.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мр 
 Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији ос 
 ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даљ 
господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, ку 
ед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један друг 
е вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да 
 /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пол 
што са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће  
слених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{ 
колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врат 
астим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове зе 
еном болешћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из 
престанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао 
е му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.< 
рофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и н 
</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро 
е даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и 
вим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S}  
Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те 
ва,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.< 
је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима  
екам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p>  
ner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устад 
и:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци.</p> <p>— Има за децу још две.</p> <p>Павле  
, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам р 
је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће 
е чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлеш 
 n="6" /> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га под 
кад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била згодно место з 
јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад 
} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи мл 
зу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским до 
о галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, 
ош кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се 
при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друг 
} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десети 
и мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слу 
града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један  
био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фење 
мо Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интере 
едам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска  
 су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb 
очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S 
} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи 
док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже д 
p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле пот 
е, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао 
 на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху 
гледа неким дрским погледом, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb  
зници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао з 
а приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у б 
неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си 
лови, да би имао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше  
 за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га о 
тражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склоп 
 руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам н 
ође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... на 
/p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки 
 иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њен 
једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто 
> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове млади 
 пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади вр 
скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сас 
/foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ће 
д свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а  
еколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, 
>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакл 
би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врат 
во у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и 
и, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи поруш 
ре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више о 
зистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одв 
латког очекивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чи 
ком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете 
ј земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам с 
ост, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара 
ући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу пот 
о с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на своју тоал 
ући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по 
сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и 
им, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор 
ојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим пр 
у, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете 
пу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; на 
осле првога писма; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Зате 
ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га нећу,  
ку.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка  
ечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је за њега била највећа али баш зат 
че:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="14 
 вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је.{S} Ако желите, наставићу д 
елела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је за 
, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити 
— оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај мл 
 осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више  
е ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од 
ењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да  
спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши са 
ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>—  
— додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у 
слима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађ 
сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али 
е шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p>  
јете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.< 
, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и 
о захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</ 
егову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелс 
 у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога по 
але беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље д 
 то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах пр 
на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су стр 
то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је 
бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сироти 
рену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затвориш 
е или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрп 
е даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ј 
иже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу,  
} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство  
расно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор и 
га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се 
Ја, идем, господине, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се п 
м је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте дос 
пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављењ 
/p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда  
 шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак л 
 ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би 
душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио 
емо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што н 
p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига,  
а дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapte 
ли.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори 
али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили? 
встратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико х 
 Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> < 
соки самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цр 
оју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају 
које више није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда  
ко да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напомену 
ало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања и 
S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да ч 
све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашо 
ам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја о 
мена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начел 
рекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину. 
школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак,  
оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново из 
>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у вел 
овања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте,  
, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је да одведе кнегињицу  
 на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивост 
он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће т 
ица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благода 
стре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте о 
>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим сам 
а војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради м 
b n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнеш 
ања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине 
зиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Оч 
е на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворк 
 би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га  
бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини 
е једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини,  
о стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да  
војој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери  
али салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друш 
српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то примети 
рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме че 
непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком  
S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске  
 њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection"  
е кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спа 
Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разг 
озивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> < 
главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервоз 
видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у  
нио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин. 
е госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с он 
кивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су ва 
ед Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p>  
м Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро 
 част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за опрошта 
 глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у  
 гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових ре 
p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у ж 
ама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица 
 нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више н 
а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... н 
ној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ак 
авла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је 
а и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То 
господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој соб 
није, он је већ отишао.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се п 
 ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два 
.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли 
 своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позиву пос 
ак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он заз 
задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> 
одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у  
 три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а 
/p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба. 
Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али  
жљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у  
 пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p> 
} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у  
нице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше 
 откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разу 
</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје с 
иве колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда 
чки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима 
о свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са извр 
ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— Т 
 с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера,  
не помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја н 
лимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га ч 
кције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а к 
ри Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.< 
погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; к 
изу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим ра 
 неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет му позлило.</p> <p>Одведоше болесника до једног камена.{S} 
ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и к 
колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно било  
мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадн 
 и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом 
 толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред 
 она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину ја 
.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмор 
{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао запад 
ете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је 
рити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уо 
 неколико дама и господе, које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се заму 
е, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се при 
чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повуче 
рију, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.< 
е:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразумљиво љубазно држањ 
/p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло 
 тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.< 
знајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваш 
ам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи  
је царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, 
, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? —  
; доказе молим.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то п 
ор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао? 
ете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица  
<p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је ка 
ругљиво, — и ако знам извесно да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате час 
ак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим ср 
нуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>—  
си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити так 
 доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што б 
ила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи  
 је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, уд 
{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одел 
 <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.</p> <p>—  
же не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не м 
p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињ 
тала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар д 
е је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да  
томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој 
ао да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела  
.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на његов начи 
адића и, ако би га ко замолио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повуче 
 доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек сред 
ас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се зак 
 његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је  
ом сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасн 
света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а ов 
им старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш  
м <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих  
чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послу 
ене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу 
 било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближ 
он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Корек 
тор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</p> <p>— Јесте ли ви госпо 
метање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ак 
у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње би 
релу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="6 
 нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна 
али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непозн 
да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомисле 
за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и п 
кле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито к 
 зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом 
а са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{ 
уцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам  
ува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Нај 
ор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на вечери 
иже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да з 
 чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми н 
рофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неп 
сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, 
ебите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране. 
ан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирањ 
собине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљив 
а се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него  
 Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и ин 
, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</ 
с састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у прис 
 библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био са 
угој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, р 
зоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је 
 у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичет 
дитељско очајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарс 
им младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред  
а и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом 
а тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут з 
имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним наги 
да виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком спо 
остранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спр 
стаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се 
и у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнус 
 вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{ 
foreign> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце 
м омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованос 
ко заинтересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта  
цио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се о 
они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и  
о даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју несмотреност и у 
редвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мешт 
едном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Ма 
з преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу ка 
ком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима 
на се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад в 
ља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при видел 
и, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог пол 
шљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде,  
> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстин 
, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, прг 
лици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и сп 
невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно  
b n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у друг 
уша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два противника, како је њих двој 
етом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је проч 
месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да сво 
дговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћем 
тке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необ 
ега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла,  
е да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га д 
овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост 
.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали 
јављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама  
 То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са каквим  
више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге 
нтру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљива  
се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити 
а са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{ 
p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више  
 има иоле мало заједнице међу омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији  
р.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава  
 Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим поједи 
/p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут 
ко потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго дево 
јци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није уз 
т како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад 
ичку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у  
 се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} 
, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако разви 
о.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима 
и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гл 
а, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала св 
ло, а о друштвеном образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа п 
грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла о 
је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазно 
ити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, 
тео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом  
— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите дво 
 да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди  
е степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узв 
— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја в 
рло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{ 
е хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало 
дијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари госп 
и писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене цр 
посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић 
26" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— К 
а.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у ње 
 нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори млади 
ом господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је 
јатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни к 
 са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{ 
 долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p 
услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихва 
лиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засен 
твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S}  
 на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и 
одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери п 
онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што д 
о, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај  
а, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, 
а понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се 
после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуд 
најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших  
 слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је жи 
охвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао 
а дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи  
а Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па лепа водена мрежа исп 
 ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr"> 
ултурних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је 
што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете  
ретендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посе 
расла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме заб 
д чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идит 
це.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p 
 а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце 
 куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Павлових, 
ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере с 
ате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо. 
— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настраних духова, недовољно оданих бра 
 враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покв 
о млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њен 
нусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим млад 
ену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћерда 
 мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба  
менту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћу 
мирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби ш 
на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер 
е бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешк 
лно пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се 
градила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са  
ђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу  
 ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој усп 
о рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била 
 <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред  
тавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p 
Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се рукова 
ви.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама и 
 не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам  
ођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио њему.</p 
оворним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Дајте ми ва 
подин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S}  
а Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша сви 
ре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— З 
спође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе виде 
био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.< 
симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, ка 
за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање  
— одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара гос 
не то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате новаца да платите 
н дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклонити једно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако 
орила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је 
 — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја 
о, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој  
на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам  
репуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу  
 наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ват 
рло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песм 
ов.{S} Он одговори без забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван 
ову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а 
ма, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— 
 рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле 
то срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квар 
 њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему 
и и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не бу 
 чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дан 
амо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{ 
дали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У  
тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како 
у је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо те 
ко и наук за познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то  
неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би о 
S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара  
одјармила.{S} Поглед му беше непоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја са 
ао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је још нежније 
ости.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушил 
веност овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса 
жарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљи 
уке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је з 
т и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, 
тихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати 
 тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{ 
аоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га  
ако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече: 
оред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испре 
Било је врло лепо летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово 
рстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене 
 време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отвор 
 на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са си 
стор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низ 
у, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p>  
нила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој пр 
 у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам 
онула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без од 
е одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрав 
> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p> 
д је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нот 
> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали  
рам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме;  
 у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и т 
ерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја с 
 прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног 
е моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове  
 машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> <p>— Заш 
у и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас 
не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцни 
 нисам... ни ословио.</p> <p>— Јесте ли покушали?</p> <p>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да 
</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ј 
 се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука као жене; да 
>— Још нисам.</p> <p>— Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми  
а преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите  
бину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједни 
рала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му 
ашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то през 
ако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост про 
р пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку на 
авања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је де 
морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, 
p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немц 
о у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— В 
е да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало 
ог стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у ун 
Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа ка 
тио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али ј 
во у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-не 
е од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку др 
он а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда с 
аједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи  
 се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p>  
 са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку служ 
же и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; б 
/p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном трену 
.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом з 
 док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ врати 
твену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кн 
вропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интели 
претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно  
ацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — 
ешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, 
 мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола тур 
 враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није 
Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могл 
ајмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одс 
тији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клиса 
 у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328  
а, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настр 
затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу  
</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терал 
порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала ш 
води земаљски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је  
адвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта 
ка донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328"  
о Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Сед 
 тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— 
 тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчит 
а подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше више 
S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом пла 
борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И са 
 враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је 
авле.</p> <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</ 
зданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</ 
 сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити 
орац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полаган 
, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, т 
Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аров 
олазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мр 
ећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима  
, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле по 
 Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не уда 
јим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд 
а захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрн 
id="SRP18970_C4"> <head>IV</head> <head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љ 
{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио 
ом кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске  
 чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван 
је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>—  
м је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилик 
.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланат 
> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} 
" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили ме 
посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте велик 
 са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при у 
 послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благ 
 Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније  
трићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Аг 
подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а у 
т тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се  
ти и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима 
одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједно 
чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, 
као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после сваке п 
одани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући  
 јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати в 
ју злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентније кривце налазе на др 
кованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сум 
ног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Ма 
, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интел 
ва, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га је још једнако с 
но, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p>  
е тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очиглед 
ом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — ви 
полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам обј 
/p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, 
социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у  
 Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се 
ећ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чеш 
м коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипућ 
ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва о 
а снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилич 
едам на милост и немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздр 
 ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве 
 био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То н 
аљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако попр 
само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори он 
служивало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и су 
 умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико 
ник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда ств 
воту осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да пе 
а прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" / 
 Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се о 
лучајности које би из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио 
p> <p>Али баш због његова овака оделита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело  
о то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при том 
ца Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто  
чна и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S 
жавну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угу 
них пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева ра 
авље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада се 
ода, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових послед 
гледишта пак он је био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, 
о је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе,  
и сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног да 
о од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, ти 
> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти з 
} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једн 
ојаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} 
уображности или охолости, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није 
ед вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити при 
ћи о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{ 
красну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед 
било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо 
p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли с 
м животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим 
таванице била је повучена дугачка греда положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стај 
, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах на 
ојега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ мо 
од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешт 
, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>... 
егне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у свет 
ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, 
 кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно 
о, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог н 
тоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пре 
ак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, ш 
баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, н 
 чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више  
и превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.</p> <p>— А 
 оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена.. 
 <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Ш 
е.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоћ 
шту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</ 
у моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас 
 га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесн 
тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, нај 
вали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога 
ронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи угла 
угој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они  
о отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочије и возао га по луговима; до 
е се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата или иза завесе какве каване, помодне 
упе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци ш 
>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих коректних каваљера 
 према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S}  
у је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— 
 <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјах 
кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се в 
цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкав 
 кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер  
и спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до 
ла стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су н 
 па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни ј 
бро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње 
оше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А з 
и ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> < 
ју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости 
итог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се уда 
кој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била ра 
у.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit= 
лна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Н 
лицу и метну је кћерци о врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни  
 И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, к 
 ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајк 
врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и зб 
адуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p> 
ра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је држећи, наслони главу н 
усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да ј 
едну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчин 
ише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало 
, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обд 
енат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве 
одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p>  
ече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба изви 
луција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p 
а, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штамп 
агреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ са 
ачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако запо 
и осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор 
ентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у м 
ер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у 
то бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са ма 
сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетајући 
чан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нароч 
 у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није ут 
, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <mile 
ико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће ско 
а, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војво 
се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, к 
м желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102"  
е сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје дом 
ости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши с 
мет му је лутала далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, 
} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} 
pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обр 
еднаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напус 
азгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види 
е овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и о 
дакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се  
 не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> < 
гућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао пр 
ацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклонос 
лажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код 
иста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер см 
и наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну  
ење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васионе: врлину.</p> <p>Из 
а се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ћ 
?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеш 
атак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао  
а, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој пр 
одговори ништа.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{ 
о писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то  
уњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић ост 
е беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим уна 
ће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је  
вар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оста 
 он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме  
А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци с 
рена врата или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересо 
е, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам кор 
ба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико кол 
.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Ка 
су, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p 
лепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да 
неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, 
аху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јо 
 пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што 
о задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није та 
авно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Не 
ош коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико  
p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сест 
 какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете 
ико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога  
оведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, а 
а сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је о 
и су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на в 
другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и ти 
екао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, 
н.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој  
 лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача,  
та да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице 
 Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уз 
 да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално ј 
није држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До ду 
, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бе 
 а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао. 
а ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвотк 
 само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи  
 <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да  
 те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, 
јим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непреста 
х пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Нека покуш 
.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, тре 
науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Го 
 је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павло 
: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да г 
ите ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлеж 
едини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до  
мио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред  
 је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор ок 
сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих п 
то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне сна 
прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често мог 
упштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се и 
војке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном озбиљно 
е неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступи 
е радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин 
 и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф  
етих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не 
кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павл 
ј сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас молио,  
звуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p> 
покривено велом и кроз загушљиво јецање понављаше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети 
 онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа, </l 
на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о 
или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о морској змији; о вампиру што дави љ 
96" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују. 
 сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан м 
више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је п 
оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко к 
ме првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по  
ови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, 
Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S 
рината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама им 
остао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега  
анце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напо 
 дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред с 
е може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни 
е овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и са 
 се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње заба 
 ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак  
т.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружил 
 канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Та 
етлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет бр 
га домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ о 
у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању  
вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опр 
е, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвал 
единим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показивао Павлу,  
 овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или кас 
показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или који 
ути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по одан 
лим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ст 
 мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне вел 
ета, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.< 
иком читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Аг 
ином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S}  
ури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — реч 
ченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних усп 
 које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће  
господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му д 
унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам з 
 донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећ 
 тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, р 
ко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после 
p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње ж 
p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на го 
у, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>К 
 мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замиш 
 толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није ви 
, господине Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то мо 
Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на 
{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени с 
-> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, 
вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не з 
е се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више спаст 
 она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је б 
 ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, палана 
о; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа пре 
на.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са 
.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо  
у, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питањ 
о мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седн 
е да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписи 
 госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p 
ед све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла нешто као  
p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг ста 
овала младићевој појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, т 
то се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или  
 <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му 
м, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S 
е да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чуј 
 јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу 
 ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле  
 поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па ње 
кле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла понизити, напротив, послала ме 
оком.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим  
у је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Ст 
како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и б 
им се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела. 
Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне с 
прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак  
 како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја ниј 
а разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту  
 сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте 
 како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју 
вде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико трен 
ест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву ил 
претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава 
 у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајн 
есна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} 
 све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то 
о се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падн 
у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, 
нања, да не волите залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео  
Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — уз 
нијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спо 
ачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га сп 
е у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ступа 
оксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин  
пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само д 
, како би колар имао времена, да људски поправи паетон, зато не можемо да вас још и сутра труди 
} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњав 
о што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на  
 Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра п 
им да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живо 
, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавањ 
већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казн 
пада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— 
ен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по 
пским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Ов 
а већ је и ова идеја пала, да да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слуша 
онарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе  
бог свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим 
е желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; ви 
p>— Мајко моја!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори  
нострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агн 
а са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако  
сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То ј 
сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњ 
, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше моју личност оваку,  
ас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} 
ојега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи пут пос 
.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим кораком ишао је  
>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде накло 
си, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак п 
еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу  
о одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школ 
ред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>По 
авицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач, трај 
азак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилни 
лим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Гор 
ава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p 
свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно  
ознатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњ 
вле је и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће ред 
 и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жив 
ма смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена 
о признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога 
ло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се тако бл 
; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до ма 
 је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао  
оравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ 
 само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сл 
а!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино. 
 дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи мара 
аница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, —  
 озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју  
бави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лут 
одином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} 
могуће доћи, а госпођица жели да остане поред ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи 
најем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће. 
p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, на 
а Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над ду 
це ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем 
и, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости,  
им говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући 
те са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите  
имер и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то з 
огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупци 
, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је млади 
 упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3 
имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сек 
ством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светло 
и пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га 
, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни  
— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледајући у ме 
е две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Кор 
страви се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне последње веч 
ана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или 
чна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врат 
м.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у 
и, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су  
иликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још б 
си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шес 
 <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам неко 
братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она т 
>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај. 
 поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом с 
што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућнос 
Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта брину 
</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог н 
а грофица и гроф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка с 
знат.{S} Кавеџија, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S 
но од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се чес 
 која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским листовим 
сада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично м 
га има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру л 
 да је не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дис 
сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога 
е <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њени 
ама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним на 
е бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се п 
ов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута према ширем 
Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном р 
, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је 
 однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебн 
олова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на столовима —  
и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика 
ом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости  
 је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у 
гове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчи 
оножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, на којима — на зидовима и на ст 
 дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани,  
.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде 
 Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове  
са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима 
зрадила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чиј 
слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори с 
р одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија п 
ећ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p 
в сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке в 
европу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дак 
ше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми  
рце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надок 
решина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, 
; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и пошт 
ј прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја  
встрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који  
о једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка х 
ла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, б 
S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p 
од најбогатијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица 
скривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: 
смене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предат 
тој вароши било је много аристократских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не  
м случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} У 
рби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) 
рати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права 
вога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја мест 
рудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати 
Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори н 
 са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој 
екао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била о 
обом има чланове какве богате грађанске породице или нижега племства, која га је, његовим заузи 
још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је 
о, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива 
итљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p 
азио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или 
вде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам 
оме да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чаршијске разго 
ојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у 
у и остале збирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отме 
 или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и п 
теној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трош 
и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се  
о имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколик 
ер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јо 
но стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности о 
 ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако 
тим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богат 
вој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакак 
примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <m 
ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам и 
е доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огр 
свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам 
ност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису оче 
сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно  
звестила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово распол 
м у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту  
м што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од постанка њихова  
 више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуго 
е наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој  
 је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као ч 
 је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске. 
његова велика повученост после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размиш 
<p>— Ове књиге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше 
емачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанков 
е изгледала као млада невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га 
у.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S}  
елазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам  
р сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасав 
 пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога оснива 
идео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли 
мах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци на сто.{ 
кетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакоднев 
с, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам 
по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Ов 
сити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p> 
ер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — 
, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; с 
азио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао ј 
, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стран 
 се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми б 
испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даљ 
 додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који 
<p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, ка 
} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно поп 
ом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати 
 да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S}  
и, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичн 
 Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да пров 
 да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удуб 
олагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сирома 
 нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материј 
Плата ми, до душе, не би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу спо 
е удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p 
радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} 
ам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зач 
и:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у по 
ринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћ 
 често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио с 
е потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га прист 
амо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, 
 најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би 
ку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се 
бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које в 
 вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p>  
и на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади. 
 док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих п 
<p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одго 
ме састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада т 
авост и благост личног карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и 
седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што с 
ња врати и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и  
онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана ост 
p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тог 
е, господине, ово ми је, до душе, друга посета данас, али одјутрос нисам био код вас.</p> <pb n 
ни се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности р 
 овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} 
ане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је 
а, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p 
 вас молим, да му о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> 
пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми  
 се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћет 
е заручење Ваше Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средств 
 само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n="204" /> <p>Напосле 
ке на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакш 
> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да из 
га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посе 
— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он  
недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао 
краћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао  
 две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико из Пеште, ни Нинчић ни други ко.{S} Помилов 
овићке добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одв 
те, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће мор 
анила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је зб 
коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и нова 
on" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са  
д му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.< 
од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а 
а и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша. 
нешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме п 
ђо?</p> <p>— Да, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичн 
еђу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, д 
ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге 
лила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> < 
уни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем 
ба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави јед 
 сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бавље 
е знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица  
 ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин сало 
.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико т 
у госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле  
а песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом 
а пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заје 
ни стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим 
 у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то  
то већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краље 
ла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био онако с 
амчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да з 
а живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.< 
 су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке стан 
, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спр 
ст у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> 
у где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито  
ци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ пр 
се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог чов 
оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га 
 ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се 
авославним и католичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седн 
 је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и  
а могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> 
опатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теориј 
и оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај млади 
 Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је 
то се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> 
а, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђ 
/foreign> или великашки кварт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се 
Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n=" 
 замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имал 
аш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p>  
препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му треба рад 
ни.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући  
 Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његов 
м требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n= 
стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p 
сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћ 
и каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак 
то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се изла 
цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</ 
у, која би је могла понизити, напротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, д 
S} Кад вам је писала?{S} Како вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у л 
 другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, да вам донесем какву понуду, која би је могла  
ком и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три годин 
 Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи 
ије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком п 
м већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио 
 ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна  
 Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта  
9" /> <p>— Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздра 
о и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, моли 
ар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Ова 
 и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну же 
рофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изус 
зор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари полумртвог младића на кочи 
reign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да с 
срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у 
просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи 
ицама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни изда 
и пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, др 
е Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да с 
је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим свет 
 било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да  
окварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, 
еш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>—  
а још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти н 
здравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> 
ка и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пус 
ложењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађе што необич 
Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, док он буде на  
ме распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, нема на њој ништа друго до 
ти?</p> <p>— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече  
оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Пав 
 се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле 
вала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Н 
у, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде 
реба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити гл 
врло даровит и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десет 
 глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, ов 
, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p> 
вно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Па 
нам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша с 
на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налази 
ди?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разг 
ауке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то ма 
стао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак  
некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> </te 
ављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и 
 сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и кад ме је и Павл 
ило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта  
auld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем  
де ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Ка 
 ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам био син старешин 
раг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилаз 
тељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да ј 
и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ћ 
чито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће през 
о спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S}  
ижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима н 
, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто б 
 основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како д 
атим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан му  
<p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — од 
дине.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мис 
а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам с 
ем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</p> <p 
S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом пород 
еџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> < 
 <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице 
ска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> < 
 је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи  
... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко  
 ову истину: да материнска љубав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом свој 
але; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале 
литираном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнеги 
и, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под имено 
 у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја 
ају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то м 
еторо шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове по 
Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овак 
 противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о пот 
 као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> <p>Павле по 
аостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако о 
н.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <p 
 <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у п 
>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, отмен и  
ћу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одма 
одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у  
ратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му  
едо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> 
м бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душе 
е дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би  
S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но ш 
не се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што бри 
 чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чи 
е узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и в 
е толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашк 
{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> 
 у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише не 
најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће о 
а храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Ко 
вој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о сво 
nit="subSection" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Н 
 <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тиринг 
ветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не  
вима завичаја; његова велика повученост после жалосног породичног случаја, били управо једно не 
 овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И к 
 није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:< 
, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинч 
е је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> 
одне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила  
 у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, зат 
 бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и пр 
p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико  
жем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p 
брзо отворена и затворена врата.</p> <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у  
м и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p> 
а, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се П 
.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић 
вољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смр 
који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног боловања Павле очигледно ојача 
моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> 
оручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и А 
ле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.< 
рена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Главно  
зго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се м 
{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, 
ло доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су т 
лонити.{S} Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и те 
он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није  
у главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утис 
ава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title>.{S} То 
ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; 
а неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради 
 површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље 
S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љуб 
/p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја каквог недељнога листа.</p> <pb n="1 
нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p 
ед одра и гледа га онако, онако као оне последње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне 
клопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, до 
— Отприлике на неколико дана после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и дад 
нема више.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има да 
ају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пус 
транство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло 
 опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф је издејст 
им ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окре 
па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем п 
једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљи 
престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} А 
p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало о 
 радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а ње 
S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То  
не породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говорил 
мо да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар повр 
их, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редакци 
и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити. 
ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учини 
има.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још д 
водила очајнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и 
е схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима м 
 овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности 
, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће б 
 Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гре 
амо зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пу 
вог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарск 
ли дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плеб 
 поразговори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству 
у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ м 
Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> 
ху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњима беху и две од оних дама, које је Павле тражи 
ли бројеве ма каквих овдашњих новина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, —  
 види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, ове су п 
 једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са 
о главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се у 
{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља 
рачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које  
агрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођен 
иси његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упал 
ко се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучн 
ултурнога живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео  
е он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело 
још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старо 
тила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала  
дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео  
ваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У ов 
џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} Већина јесте 
 а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узб 
дство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то с 
час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 ponovljene --><!- 
е.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у К 
броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доправљао плот, други дељао храстовиц 
е, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испр 
е, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била пр 
 испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који 
угари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код сток 
и колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше д 
родужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ 
тарца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није  
То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу 
 свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, ни 
вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благо 
них зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га зај 
еко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> 
ебљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, госпо 
p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У ста 
{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице млад 
одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p>  
жда, за петнаест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га. 
аслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милос 
те се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.< 
, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју к 
е!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди  
шу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>По 
и бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је  
 <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Реко 
>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде да зове и кнегињицу са го 
риликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зат 
/p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим 
ве ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече 
 тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш  
против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бит 
одаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, послушајте ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седе 
, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и с 
>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу  
ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам мога 
ије ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</ 
цу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац су 
 Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била  
дин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла пр 
илаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити до 
аље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да ј 
 и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одла 
 га је гледала, подбочена, ведрим али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</ 
с присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су ра 
о овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки гл 
ен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође на 
или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разли 
 задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он н 
ен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетн 
није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле  
ић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног мла 
вори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности?{S} Извини 
уштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још  
Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко  
 дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зе 
акшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги  
рно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодне 
апитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа 
једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачу 
ј поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за нам 
дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признаје 
јављати ако би му здравље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито п 
дробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, 
p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица поста пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хте 
падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте 
у је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукам 
лико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p 
 по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког жи 
 пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изгледа да ћу постат 
о негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учиним 
е, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хва 
але стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима 
 његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и побе 
 неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпље 
брашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је им 
дања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахн 
.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у 
 умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз г 
 али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, мл 
штвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредниш 
тави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави зло 
} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Вр 
 више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, С 
о припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S}  
одност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Д 
ви у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава  
али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на 
ћ се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако де 
, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала војвоткиња Баркари.</p> </div> <pb n="293" /> < 
ти, а да им не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде ниј 
о интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утица 
 Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба 
.</p> <p>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрели 
ших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово че 
епу засновицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано 
и?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан ве 
да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихва 
 породична блага и накити нагомилани од постанка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соб 
ографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно п 
ца...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црни 
ји је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога 
е споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве 
 разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, 
навао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом  
да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да  
апротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.< 
и, дакле, за ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада ф 
тало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се по 
 Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девој 
 Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред њ 
 море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским  
, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели те 
 ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је извитопере 
азује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и т 
 још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога  
 ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су  
еколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим дево 
цом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману 
 мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и о 
 прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три г 
S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства 
ост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма 
 равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{ 
ао по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S 
и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се 
м вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="2 
 који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стол 
 писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домов 
а Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите зар 
јке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам 
се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео 
е сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бејаше постала  
 окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање болесниково; кроз д 
ли он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви ш 
.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је к 
} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо 
у.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стал 
као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је оз 
о другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је 
господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се п 
атече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се  
лазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом  
, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погле 
антазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам 
и у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким дан 
поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је 
м руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја 
не су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дат 
b n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p 
карактера даду и посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је м 
 депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном 
ђутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође  
ш и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти  
буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанств 
ла готова и на веће жртве, кад би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога 
 овим грозним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Ка 
S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.< 
 више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невиди 
, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По 
стајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајн 
дном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно од оних тражених лица, ал 
асветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је 
 и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>П 
 не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд зап 
омамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— З 
та не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чила 
чана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, 
 с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p>— Како?{S} Да га није нестало?</p> <p>— 
екадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{ 
вачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и околина мало п 
т љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово створ 
ли да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја више немам к 
ла, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памт 
као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплете 
 напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој с 
ор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо 
 ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То  
ог велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, арист 
 праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да 
 <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњ 
великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални. 
није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казив 
м нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега правог 
гинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватр 
трчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле 
мо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како 
ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који ј 
p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на пр 
никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих позн 
азебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго мучила;  
 дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади 
е ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>—  
хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са пок 
о, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<f 
/p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Гр 
ог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — пр 
и, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То пот 
b n="208" /> <p>Очајно лице кнегињичино потврђиваше њен исказ.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p 
да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас,  
им ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен  
е.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњи дан забележен.{S} Ништа в 
идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на п 
<p>— Моја је молба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша сао 
во, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се  
а каква задња мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је ром 
ке овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питомих брда, ц 
м могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „Зар ми и  
су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допу 
 стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи 
 јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро нало 
сма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма њего 
ацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <title 
у чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p>  
сма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста ск 
во сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле нап 
S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p 
 стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао  
ћеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави мирна и равно 
 Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматр 
 Други део пак, који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријат 
о би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жа 
, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} З 
признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да  
омогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је  
дим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ва 
 састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је мора 
 њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и от 
ја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То ј 
 држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно ј 
е ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић иза 
е и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим изб 
о да произведе; али Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилик 
ио и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино 
олагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој 
уштини необично, али је и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти 
ничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав ж 
 нашега јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато,  
ала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби се 
S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{ 
добра.{S} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије на 
има при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једно 
ромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га 
{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; прес 
 откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском д 
и и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку  
е је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њи 
S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разум 
; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решава 
ало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет ст 
 ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да им 
сле оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, 
 онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, св 
озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва доче 
 научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историј 
писати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла 
о лековима; али да нема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> 
 сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак 
ају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима  
 то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином жи 
воме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић. 
S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако  
Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита мла 
ам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше кућ 
е народне обичаје, па историју, па ваше потребе, па народне жеље, познајем вам земаљска блага р 
енталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим к 
ења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично  
оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди ра 
а, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненад 
тара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас молио за  
>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред  
о начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би знач 
састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; за 
ше кћери; а, да нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Д 
 сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она г 
ао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!)  
> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно, останите тако.< 
де са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одговори младић, кад је видео да се овај го 
ш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје за 
им шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>—  
 презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.< 
 у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се и 
вати, да вас замене.</p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довоља 
ме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго реш 
то би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињ 
 оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практи 
метила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићев 
ма постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора би 
то ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше с 
је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све 
 га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак  
 чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Уч 
а ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих да 
и, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико  
н још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да замоли грофицу да одложи сво 
} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао 
 сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.< 
азеба, <pb n="238" /> напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила 
ећма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било 
 пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је от 
м што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— 
је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да 
уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситна 
су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле 
, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено нежних осмејака и милостивих поглед 
ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васп 
; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће д 
 душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од у 
 ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по сво 
 ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља 
родна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— 
ине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, к 
его ако не бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које  
{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледо 
то сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди бр 
сле месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе г 
 да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао корек 
мо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већин 
ја је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда 
тлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују јаке ве 
шати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој г 
е су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих. 
 мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у 
ам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је био задивљ 
а дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себ 
p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији 
 дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И од 
се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у р 
, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p>— Ја  
 тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођ 
то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, с 
ђујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па ос 
чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одг 
 бди над њиховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава 
та?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} 
даћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечит 
томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам о 
лу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му 
његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазива 
собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечер 
 несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони 
у загрљају не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поу 
о на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им ох 
 поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Н 
>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p 
исац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше пи 
 „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не 
оље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду ч 
 Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газдарица, по наредби лекаревој, вр 
усрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их види, али  
и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, ка 
се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за је 
и да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али гро 
ен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p 
тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај 
подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корак 
ћ и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим ск 
 за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Пу 
ва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им п 
оју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна как 
дао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Па 
г, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балкон; поглед 
а брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? 
 ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи св 
наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће А 
.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја на 
ену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но  
ила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде  
га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са осно 
гињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кн 
 Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Грофица неприметно мрдну главом: 
рви акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцр 
ихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још ве 
ема њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, 
дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав ј 
ашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислил 
ињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде  
 неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S 
м стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог мл 
>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пусти 
: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни од 
 врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадња 
 више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дакле; овд 
још две.</p> <p>Павле одломи без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно о 
да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то  
к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се зауст 
о љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила 
} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, према 
кстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећ 
 господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке в 
ман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче 
Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко пов 
к донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево 
иво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност 
{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градо 
ојим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболева и боловала је дуго.</p> < 
.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој 
офица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он 
а политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> 
> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погде 
ј дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише по 
ду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, 
S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким гра 
ахвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био  
, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70 
 — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— И 
о са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја ниса 
> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече с 
а га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори 
 бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам 
авити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближив 
 гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућности да их в 
ио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход 
вле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чи 
ију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често  
е разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћи избаце га његови „начелн 
ишћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{ 
 стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га ј 
очео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{ 
емерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца св 
љски.{S} И ако је, дакле, град полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари  
ако, да је младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често ве 
регнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, конц 
пелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да ј 
дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао ј 
атеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, за девет.{S 
ност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није  
ињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене 
 стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих 
— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варат 
ступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, ал 
јом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада п 
 рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p 
његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опал 
 је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица  
остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба п 
} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем зав 
} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви с 
 да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја. 
ито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо ста 
Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календ 
ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке за 
ветскога града, већ и помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" 
 <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озби 
тисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га  
лаву није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или умо 
..</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његови, али га нешто вукло  
одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — к 
и му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone u 
е душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви с 
 <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли 
 Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о дру 
/p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке одговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши  
ена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а 
ко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, 
 сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако поруме 
и, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих  
.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он би 
 код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p 
тежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им  
е знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад сам 
оспођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица  
 изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, 
 — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих о 
ужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> < 
о...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S}  
 немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле 
S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе  
, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га озбиљно запита: 
, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како  
 задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одо 
ило незгодно да му је казала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се 
ине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} 
ли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце него 
слузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През 
 у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање с 
: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, с 
он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Муз 
то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачун 
н одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како би 
е на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као пр 
<p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто  
 ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на 
 послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију  
нам још једном и донесите.</p> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофиц 
ш истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S 
ог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвала 
к био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бр 
дружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих  
ожда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел 
елита положаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одгов 
оворите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али  
ајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне 
је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, а 
та месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} 
о донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спас 
пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb 
ориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофиц 
и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђин 
и одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио 
предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите 
се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му реч 
ко корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да 
Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврат 
ати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове годин 
 што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бур 
p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање 
ни, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито 
S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак те 
та слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S}  
јци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек са 
>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи  
} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати  
ступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио 
ешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у др 
153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при  
>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на  
тку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се је 
 стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је  
по начелу за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо ум 
ад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карак 
Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, моли 
 да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би  
 је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година моје 
говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејал 
рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да и 
е тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навика 
каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том мл 
ина наука, или наука над наукама, или, (пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S 
 кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, н 
временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа  
ом тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у  
равио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео,  
фице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви зна 
 <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сест 
о му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да ча 
роф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, је 
/p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензаци 
ан Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло мног 
им духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чил 
војина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф 
:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуде, кнегињо; ево мога  
 кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматра 
Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви ст 
ици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ниш 
рено кестенаста коса и дуге јасне веђе, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а у 
диста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гр 
имптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> 
извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дари 
м.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рек 
упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, кој 
деће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју он 
годним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} 
негињица је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или  
 не нашкоди.{S} Овај одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена 
ин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има 
ро звечи...{S} Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n 
ема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, а 
 Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћет 
им што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге п 
 свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових  
а блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој 
 ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.< 
,... мојим духом, коме не можете одрећи права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p 
p>— Не могу имати права на њ, кад немам права на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји 
ени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас ме 
 <p>— Ја га не могу задржати, јер немам права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен? 
зно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главо 
 да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја  
удем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам,  
 предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доб 
о и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, — викала је 
и заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} 
 и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} И 
ега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није ва 
етничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш времена залуду.</p> <p 
, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и дока 
вкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства 
 гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p 
онели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и ос 
ај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако  
о бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомен 
 по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; 
жи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, г 
у?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, о 
ао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која га је родила а ко 
 Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији 
а.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> 
о довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone unit="subSection 
оговарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао мат 
ма породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен по 
ирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух човеча 
ереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због 
а га мисао није више вређала, постао је правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима 
, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p> 
и старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо  
дици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непр 
младићским невиним погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођи 
шни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <forei 
 према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас св 
— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, б 
е лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољи 
бзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који 
n> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се  
акле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних кисели 
с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да нази 
одглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при с 
век.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стоја 
д управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео б 
рављеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и  
забраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио 
Затим одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S}  
ш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем ник 
полагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произи 
ео је непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла њег 
љи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била т 
и малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио 
p>— А и... по вашим.</p> <p>— Да, имате право.</p> <p>— Па, молим за дозволу да вас могу запита 
есите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стиг 
дна од најотменијих девојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што  
, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p> 
стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уј 
н до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, 
а крупнија одмах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од глав 
а ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове сину 
неша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>—  
 него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „уса 
име стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у б 
миљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућ 
а поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и н 
м радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ ун 
и паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор 
, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком,  
противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свеч 
ен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Па 
стење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту 
сторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,.. 
аборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића,  
Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероисповест <pb n="149" /> има протопресви 
p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</ 
 Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе  
рвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> племству ове  
ео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше посигурно кој 
инама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и мо 
ову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до  
има противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p 
о што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то  
 не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имал 
н не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљ 
упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога 
— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло сли 
о, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли 
ла несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb 
одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> < 
саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу  
ране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>По 
 то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје  
ле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више с 
 ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим  
ложајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Исто 
слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге 
у је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је 
 у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— 
’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код с 
н благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода  
="SRP18970_C1"> <head>I</head> <head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путо 
а брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом н 
 доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Па 
ни наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању; но још се мој 
евима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање н 
неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда 
; али после одоше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост. 
довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу т 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са тавани 
реме, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове ж 
те је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред кој 
te> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, кол 
, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам р 
ка, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом изв 
а гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми 
 имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нам 
девен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се 
ово наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид  
и:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ 
изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душ 
ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> 
да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Види 
не припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли да представљају прав 
зан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа  
и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига 
ј спреми придружио доцније најтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није 
а са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Ж 
и није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици леж 
у врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p 
 а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро 
а се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сес 
то би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S 
она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прил 
ле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусн 
 сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образо 
их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман с 
нама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече П 
 ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p 
зговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала 
једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање кару 
е звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} С 
 <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је гроф 
кине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако до 
љубав, која јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није  
тељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрах 
ка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наско 
дела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господи 
аг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај  
м другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе о 
не.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је збо 
га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим од 
а.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињиц 
ађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српск 
</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете 
мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, б 
</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше поз 
 која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница б 
упније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ  
 као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите  
до превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих п 
посредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— 
 n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</ 
гове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак пес 
е кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе. 
ио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу стран 
 је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још н 
 да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свр 
не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је 
ју од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина. 
 би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји 
рисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p 
ете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> < 
 /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на 
ћи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна  
<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах ис 
алом крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један 
а види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</ 
рости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он о 
 дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но ико 
ице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов отац и преци били су вел 
де ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али  
ним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуств 
осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректору лакну. 
а и боловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га 
етпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову  
исај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га  
 два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опор 
ак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излаз 
уд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S}  
рви подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, 
ом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете  
’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пеп 
адо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по д 
те више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадно 
азованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да  
о тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила 
 моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подига 
 поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но л 
у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље настави 
у.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чист 
Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} З 
а плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим 
с неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледа 
S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S 
тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средина, 
да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина и 
маља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још чи 
д’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла у 
ре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи јез 
а нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева  
убљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку тру 
ете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p 
 пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Пер 
мбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те 
у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред гр 
 већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, било да се са свог 
арошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме 
језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између  
едно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је 
p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још истога дана по подне доби Павле пре 
ођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадах 
дете оцењени као довољно јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone u 
не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, сл 
римисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љуб 
имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да 
ом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</ 
ги пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је 
о силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који 
поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти  
о се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи ш 
стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, а 
роз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хт 
од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све ос 
олим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем  
ни проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то  
 другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личног карактера даду и посебно обел 
гао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитр 
>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; пр 
саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја 
</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је  
адоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви 
а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда р 
пита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био 
акле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу 
пљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се 
сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непос 
и увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну  
м кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из  
оћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S}  
 Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S 
елим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, о 
карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те по 
 Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ 
.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене н 
сто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да 
кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла гд 
имских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фе 
, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> 
тајаше оне кокетне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} 
 престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} О 
ском се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен  
лијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али ка 
ица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p 
на?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} 
еле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, 
рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада  
 самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији 
ада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлиј 
овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у 
дска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, 
умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се о 
влу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпо 
а се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле 
з које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту  
видети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу  
м једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стад 
 и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена 
 историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама 
/p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта  
нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој при 
ђутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да 
Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, што то н 
ди и држање било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворки 
е мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности науч 
нити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена 
 преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још ка 
ного отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према  
. —</p> <p>Не, није добро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасја 
ик; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</ 
ајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; о 
њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је  
ји само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како 
авштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде 
ар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи деси 
, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим гра 
 тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрас 
ао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да 
тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак 
моћ међутим била мала, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе 
е беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div 
во, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се  
е.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. 
Ја не бејах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје,  
чно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> 
ли као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је дон 
 он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спр 
н је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не увед 
ина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брак 
ило све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи слу 
 није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи  
ега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ст 
шта, означујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је  
али грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— 
дном крају отомана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата 
ила довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга 
аље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назадњаштва, као ш 
а је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледал 
грешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да 
ога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за 
p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</ 
о врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> 
{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја с 
S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била. 
p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>—  
ито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасног поткази 
а мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргн 
ећ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти 
жних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично остави 
де сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чи 
као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.< 
 несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претрес 
брижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених у се и у о 
и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичк 
 са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им оду 
о често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе се у престони 
аздвојна браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало ј 
којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се  
 ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја  
 ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам в 
вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S}  
.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци  
поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p> 
шку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, мла 
 али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала ј 
p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у 
бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што  
верава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Чове 
моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама 
, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га 
њен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом и 
ници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се  
ори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се  
а лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Сре 
жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да добије 
 ипак образованост његова није могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, 
м, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да 
>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице кн 
 осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог 
Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словена 
е да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он ј 
 била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као с 
вом јуришу отима.{S} Ето последице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S 
икупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да  
их санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ј 
ика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад,  
рситетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељст 
оје бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а пог 
мо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда 
ега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је  
 узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ 
дрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га 
арица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле узд 
ме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „<title>Милкина кућа на крају</tit 
ма овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробн 
анас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу 
{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору,  
тина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џе 
дарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{S} Обложи га и обмота му главу вла 
лину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потез 
оји је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је н 
ићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу 
ти у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и д 
железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао б 
пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, к 
 их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузда 
на форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музе 
 испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори 
ехана, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао га 
 спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} 
појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— За 
у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој г 
 стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довез 
ого раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, јунаци једне дирљиве траг 
тим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, 
е године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда  
 површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је 
српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са среди 
но одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држа 
 лепе младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице  
о да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са т 
и на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја с 
ђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође 
хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} Подиже је.{S} Било је писмо отпеч 
положају затекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, од 
у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са 
, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, 
оред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше зате 
бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрхташе и душа и 
ивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже 
 близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајн 
 је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са свој 
а изли први и највећи бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на  
ић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромним трошк 
упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом љ 
тим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто  
средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> < 
ичанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра,  
рла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Ун 
младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужите 
ре доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још 
аја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb  
та њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— З 
ве речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у  
ледица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одм 
 па је посматраше одоздо, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да л 
ије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у са 
лободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се вара 
су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не зн 
арошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, о 
p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже м 
И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завич 
ава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилаго 
 <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван  
ло час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака  
нада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорс 
S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипа 
 бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, затим застаде пред 
тким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села  
оке улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесника на брежуљак, где би га сунц 
p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака. 
д странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао ј 
ојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставил 
нска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кне 
ање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне с 
рипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом  
 речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Бил 
 годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонуј 
7" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је  
 уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна 
ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно от 
жи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до 
али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полици 
 то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно  
и и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која о 
} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потп 
 <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је лежао  
 Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са својим  
Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим 
ратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи више  
е доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас  
роколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад 
{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове и 
рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точ 
поља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер по 
о ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p>  
 <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од 
ћ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у 
ила, да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља ра 
заман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напослетку 
ене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави:</p> <p>— На 
е доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разгов 
изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међ 
>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљ 
ечити, како би их млађи нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим 
овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно р 
а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.< 
родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред 
ке, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, 
ређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да оста 
ћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да ј 
и су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, поред њега про 
/p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици 
намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш  
оју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од он 
не Нинчићу, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да об 
/p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко кла 
 га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас  
>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега беше одиста прави догађај, и т 
нити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде, нека говори онако како 
иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника сврш 
ом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за пи 
упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S}  
ати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milesto 
 ме је.</p> <p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатни 
ића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да  
 Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори 
о га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опи 
ен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију су 
 погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени младић толик 
орњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво: 
 успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада 
ковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када вид 
uote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим стол 
.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да 
дски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, ка 
 могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да  
је хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она ниј 
љатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика пр 
ца, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у г 
лога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња,  
 после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековн 
и не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата 
ли љути зимњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> 
ед кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид  
ли да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозв 
шће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пол 
затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смр 
<p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у посте 
а су му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запит 
ађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим 
кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори  
стојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколи 
рала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — у 
мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, ко 
 њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S}  
<p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног  
 и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да 
, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнат 
риспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла 
е али ипак велике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одат 
ћас горе, зовите ме неизоставно.</p> <p>Пред вече дође Нинчић и замени газдарицу.{S} Павле поди 
ђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на ону страну, камо 
боље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S}  
 да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га уз 
ињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке  
рбина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Ст 
ази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда 
} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чу 
ка чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартиј 
узетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако 
таје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнем 
аље.{S} Кнегињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одри 
непомично на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова га 
орби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала  
и; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову  
ајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из н 
и; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она 
<p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да 
шта.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли запове 
 у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њ 
је на игранке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе. 
че кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слушају.< 
м ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале  
 је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При  
вом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећуј 
да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред  
и послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За  
младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвики 
 је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{ 
мењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо с 
ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући баци  
ј сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:< 
ну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена ста 
отребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није бил 
и господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади госп 
ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам с 
 гарантујете, али ја, ја гарантујем.{S} Предајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам пр 
ке.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је т 
као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— О 
звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, на м 
ем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам код ку 
е му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али  
, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, ал 
.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времен 
ичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p>  
г брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто? 
Па после, велите, немате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право 
ој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му  
S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити п 
{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S 
није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређ 
 којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресул 
ободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас 
p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — 
онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Ду 
ла пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица с 
ају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; зато 
ату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га вра 
осле те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем жи 
Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је с 
по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Бато 
 а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена 
пасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он 
 она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и  
ступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропаст 
</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му с 
у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина им 
 јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак п 
 при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n 
ети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, как 
да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад п 
те такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу 
у, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићк 
ршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао  
S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пеш 
ли се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је С 
огрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли једа 
 сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер  
по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо  
— па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто 
да места „популаризацији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се м 
 приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{S} Да,  
мо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, 
како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школов 
в тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада т 
она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не мог 
поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не д 
 стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је 
ико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потраж 
ло и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин могла да 
е.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У  
 сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде сп 
г познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским 
изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец 
 Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће с 
олазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо 
p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно о 
рање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устад 
авања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће д 
вања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивн 
 <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Ш 
етила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Ју 
ођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у 
ако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мал 
p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако  
нако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Па 
оред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забел 
је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Ме 
њиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?! 
м практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџ 
ружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену онима, који су склони да раде онак 
ане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова каван 
 које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са бе 
 очима досад бивала највећи авторитет и представљала пред њом највећу и најсветију љубав, задрх 
сечени брегови поред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па 
p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећн 
I.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драм 
а сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте гроф 
вде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у  
хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S}  
другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној п 
раде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и оп 
ирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим 
 живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне културе, овде, на лицу м 
 Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумп 
родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним пу 
Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом 
је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да 
хова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест  
јне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али 
лике душевне борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи 
пи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање д 
е речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш  
 он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова 
јне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у сво 
 не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не мари 
су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враг 
тим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори вр 
>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" />  
ријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане  
 она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељски 
ну, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја  
 устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су  
говор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног с 
е кратко.</p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашљ 
 обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох 
ако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — уп 
ј земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити 
лим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, 
адашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро  
умних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнок 
није но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше главом.< 
е свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста по 
и друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену  
ј појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо  
ој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb  
 својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Не 
ор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и пређе долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи 
се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Пав 
анеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала  
 ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> 
лепог Будима нису биле кадре да га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара 
роменио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста 
јатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као не 
иса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су св 
сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљ 
браћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у  
али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</ 
тнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом 
 каква извешћа о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, 
> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђурићу.</p> <p>Нарочито је нагл 
— Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> 
пошто је некадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте 
Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена 
ам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{ 
госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била по 
 рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на  
 г. Ђурић могао да има код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теб 
илнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А...  
што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундско 
 да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да  
оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам 
 водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" / 
 лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно п 
нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у н 
ерашњи дан забележен.{S} Ништа више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.< 
о до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица  
 из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти  
Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако ст 
 да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник 
адају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим  
 и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом, коме не можете одрећи права  
нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било б 
евари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења  
оследње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на  
азуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизодама зан 
 сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговара 
авле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам д 
их, дуга и несносна, али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; кор 
о желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госп 
.</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до 
ио занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо 
била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер см 
 опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ,  
мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је д 
је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегн 
ље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагиња 
, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употр 
рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са 
 <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну 
овори, али је погледа молећи, као да је преклињала да је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хо 
сама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не  
едњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим с 
доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзгодније време састан 
им друмом, кроз питому Моравску Долину, преко Грделичког Кланца поред Врања кроз Мораву у долин 
их власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте 
ду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном обазриво мачак; 
бији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десн 
ла до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Б 
ју онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, по 
примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га ниса 
м.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то ре 
ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвод 
ласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворе 
<p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хо 
 први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа онамо.{S} Мислио је да  
одина постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам уку 
м, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господи 
ао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n= 
чите особине.{S} Велика дворана, где је преко зиме бивало по две забаве, била је украшена са ди 
влачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расп 
; и још истога дана по подне доби Павле преко поште једно друго писмо.{S} Затекло га је при све 
 раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим поглед 
весно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по свети 
вога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због сво 
читељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} З 
ак нећете добити моју кћер.</p> <p>— Ни преко највеће несреће?</p> <p>— Онда најмање!</p> <p>—  
е учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да 
ује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињо 
живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код к 
вега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших д 
ад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато  
еш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра. 
т.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била о 
n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилик 
јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је 
нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек зад 
веде ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају  
огатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских за 
ици, а Агнешу је извештавао о побољшању преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан 
и си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила,  
прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, зати 
 децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од ци 
тово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле по 
пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту  
 дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит начин.</p> <p>Каваниц 
се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S}  
жу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Ви 
их мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом 
сли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором  
бама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече: 
 а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, ба 
м надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обас 
одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не 
а да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при  
е их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити.{S} Затим је покушавао да одр 
n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједн 
е можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на  
авиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Ко 
/p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div t 
ом водом.</p> <p>— Ах јест, вода вам је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти. 
рич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Университета.</p> < 
рестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита мла 
ign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Универси 
потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа 
међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштв 
тврђиваше госпођица, — врло живописно и прекрасно (<foreign xml:lang="de">allerliebst!</foreign 
ле толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, пр 
азала нека песме пошаље.{S} Она, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са 
на.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није  
 му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бу 
 маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, ко 
ео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{S}  
по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb 
и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да  
и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних прв 
авајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на 
удиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима 
/p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од ук 
 у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и да  
ећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред њом на наслону биле 
ди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се ти 
опет бесвесно заустави; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута  
ан уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својо 
има чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде  
Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави пре 
даји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком 
 путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који је водио кросред сред 
ворити:</p> <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истер 
вовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате,  
 n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите  
 му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка проду 
њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вог 
и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој  
ута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи с 
ве стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>—  
у, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем  
очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима з 
 Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, кој 
д повеће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је  
ктор му је живо говорио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа 
 ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учин 
м речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армонич 
 није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако  
А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече н 
 њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p 
је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудн 
о склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— 
.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p> 
ако су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пре 
ца, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Гро 
ави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним граница 
p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>А 
ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до краја јако пажљиви.</p> <p>Павле који није 
спламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млад 
лу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Пав 
ступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чу 
брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста 
S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послу 
говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам с 
адањем животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи  
га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нек 
ебе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом поколебано 
ко званим „напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија 
би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.< 
сподине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам  
ну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вес 
моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцн 
а је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већ 
вирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толик 
мо се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом 
што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца о 
о пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије, са ч 
иваху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри;  
есника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, је 
p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p 
према постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала јо 
вога говора била више окренута онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа  
а једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, а 
емирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испуни 
S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Гос 
 не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо  
Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реши 
 очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S 
 слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу 
ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у неж 
 и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме п 
ичностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му гр 
!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> 
 који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далек 
абе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима 
злазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла 
што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити  
дан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S}  
p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете с 
ремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало п 
то бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се понекад  
, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та про 
се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадош 
 радионицама изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако и 
филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господски 
ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч каз 
фица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети та 
сти.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, зати 
вета; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} 
 касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах 
пешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p>  
{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне  
 у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређ 
ш данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одгов 
 бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле 
ало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>—  
 његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живописно 
ога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу 
е задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама 
/p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем  
ог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форинат 
ивим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође прео 
није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не  
 лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што  
о ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно шт 
ест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ван 
уготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агн 
ма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> 
игледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, 
е могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да  
{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава< 
то опште, нешто заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово 
мре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра м 
рочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напо 
p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чила 
, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном пог 
ницу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и огра 
купоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном о 
видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, господине докторе.{S} Једва см 
ричекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих 
ти на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не зн 
ком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га довед 
исмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четки 
 изгледала!</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, 
мо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се п 
ознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није н 
лагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што  
ословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и о 
 ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим бил 
битачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, г 
му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је  
вора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић  
а; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајт 
ао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но ов 
} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло ве 
 <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће п 
 блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви с 
смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и на 
а, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо,  
тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, која је понекад експлодовада, те се т 
ших колпортера.{S} Лако је могуће да је прерана.</p> <p>— Можете ли је обуставити?</p> <p>— Как 
је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер 
ма китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сл 
ући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге к 
 спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и от 
не ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо  
n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се  
чије и возао га по луговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице  
одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да  
 унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мости 
о свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу, јер је видео по њену лицу да је вољна  
 доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту 
ије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих нал 
 <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p>Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи. 
величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благо 
{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао,  
b n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним ј 
е довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе 
пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> < 
 Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао 
ској области; Бога ми, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим ст 
е у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n 
а, а задругу је већ пре неколико година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чеш 
гала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се п 
 проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесн 
анама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да 
а их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга оно 
мисли.</p> <p>После кривоклетства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним на 
а, први би нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би о 
сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте  
.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у нај 
 никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако  
ога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем 
ограда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај старин 
/p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвено 
 ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извесног 
метника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да  
ном живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личнос 
споштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба  
 библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и 
ња, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца,  
"46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба в 
.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p> 
крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно п 
аци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и 
ећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чиј 
, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са у 
 радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и с 
олико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тада 
е или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у п 
чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова,  
а сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као  
 сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да поболев 
ћ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованк 
вља; међутим ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја  
ам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том сл 
> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђат 
S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити св 
ле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>—  
аф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача 
ву.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p 
; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> < 
небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске  
/p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} 
 други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху сво 
тео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ј 
лима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци. 
га је, његовим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{ 
оз више од године дана давао оне жарке, претеране, недозвољене љубави, која нам је више нашкоди 
пских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први див 
ђена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи мали али лепи п 
Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — бар што се  
 а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пр 
?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи соб 
 <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али од 
урић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и предс 
се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо ко 
роз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитељ 
 изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и ру 
намењена.</p> <p>Али откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на 
луде наклоности, о којој не могу још ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је сам 
ли ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то оди 
 на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године про 
ој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узв 
у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу  
, јер његово држање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <p 
је отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој зе 
прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била вр 
-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> <p>— Е, онд 
 где се поједини необични догађаји дуго претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се 
нарском, која даје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, он 
<p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања 
на његову.{S} Знајући колико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личнос 
е, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, отка 
га је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположе 
к сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то  
правност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, у 
ба да ме данас посетите потекла на ваше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Г 
а домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на 
шег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сув 
те исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралел 
е боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спа 
, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини зг 
оју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Не 
цибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно 
р се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас г 
ешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина 
их са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре во 
бјаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{S} Ево је, 
мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока жен 
пштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“;  
 удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су 
е први племенити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисл 
— узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав п 
ем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чуднов 
ио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме  
ереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Ви 
, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сир 
ка му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам дух 
о давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Ја 
, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>—  
се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока,  
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Прештампано из Бранкова Кола за 1897.</p> </div> <pb n= 
ејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разг 
сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић био од велике помоћи.</p> <p>Пр 
или смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услу 
>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка б 
та донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замисл 
што из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са  
етку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, 
удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да о 
.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре  
и младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико 
хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предв 
ектор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив с 
м борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену 
е. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да р 
p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" />  
ине.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толико слично 
ти згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то 
 ко посматрао ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте в 
ем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два о 
лимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори 
 првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При брж 
ште једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писм 
 рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак гро 
ђама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што п 
толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој  
еде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p>  
старија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml: 
озивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се чу 
ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је б 
зумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због ће 
 да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, 
о пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двостр 
а ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака тво 
<p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох 
нова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове  
ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p 
ок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својс 
 <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој 
 оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кнегињ 
се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица 
ао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Р 
е и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ств 
ринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S 
та ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погл 
та рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, удар 
ећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећни 
 је за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господ 
дмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а  
овор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова  
, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглад 
ађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо 
ању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, почетник), кога тре 
} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S 
и.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем 
аповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У он 
а намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да 
места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Так 
осимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да  
.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме ох 
довима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начи 
еговом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чуват 
лене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцн 
, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изне 
/p> <p>— Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према ли 
 јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а  
ико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овим 
ских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се 
{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p> 
оспође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} О 
 свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну залуд пров 
г фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је младић ипак  
 т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настав 
но чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили. 
и и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатан 
.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персон 
p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва 
 хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том х 
а крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам  
 проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији 
S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа ни 
равозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала  
 писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим в 
ошто га је Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим  
 онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им  
им, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше,  
димо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се ода 
 Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његов 
 сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала з 
ава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио с 
ле друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији. 
 је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом < 
е слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбин 
едаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према горњим сводо 
или у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој  
опис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад 
 побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити  
 стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кро 
 слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћ 
вористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по 
шима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађош 
вог.</p> <p>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; ј 
еће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало. 
и да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до зем 
p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дош 
зу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује њего 
отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију 
веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Ка 
зиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говори 
ад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Моли 
из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљ 
м за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофиц 
а до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — уп 
 телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Грофица 
 или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим с 
ме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад от 
 постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово н 
p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја виде 
о натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да с 
, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка п 
о, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталн 
е је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да с 
--><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно  
тне поузданости, која је пре очаравала, привлачила, изазивала, па подјармила.{S} Поглед му беше 
/p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред кав 
вор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући 
ла младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је 
ојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива,  
дога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим каме 
е окарактерисала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде ср 
сао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је. 
ележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико практичних дисциплина то ни 
државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са ма 
наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мр 
а; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту  
е, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека  
>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>—  
 били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелекту 
не, да наслути вишу љубав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро п 
 су својим благостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с 
ла у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе 
 сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан стан 
p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. 
ије, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без п 
га није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнеш 
еби без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, 
ешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му савет 
ред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколик 
 четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и п 
младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; 
неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то 
ред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, в 
настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, а 
 о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико ле 
ање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ства 
 ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују 
матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете 
ако како су радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражи 
и у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој 
о начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практично искуство.{S} А 
 уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја са 
абаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— 
а газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване 
на почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лак 
ји су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамиц 
о сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p 
м и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p 
кивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није по 
Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— 
иде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликов 
 овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, нико није виде 
 је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> < 
e">allerliebst!</foreign>!)!</p> <p>— И приђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељач 
а оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне изве 
 да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам мога 
ректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кне 
изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да  
о право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато  
> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте,  
p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био;  
аде он полугласно.</p> <p>— Јест, јест, признајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његов 
 одговори, он настави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје п 
ни се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говораше испрекиданим и непоузданим гласом 
вом својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већ 
ислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео познати онаквог какви сами  
 човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој  
ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са 
ам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одго 
госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица д 
 нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да с 
љаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, 
али пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а пре 
Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног  
у похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S 
де поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита 
е била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отр 
био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— 
отписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубав 
са одговором Павловим, али му је морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу рефери 
 иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свак 
 своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја  
ку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако  
е срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се  
порумене.</p> <p>— Да, госпођице, морам признати, јесам.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас  
одне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се п 
 младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, 
ље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако би 
ачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; 
ољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Запла 
фица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа Павлова изненади.{S} Она га 
 се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оно 
азбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких 
 чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, и 
су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај  
наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.</p> <p> 
ред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме дв 
пођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново 
е могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек 
ања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и још неки, 
 и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стра 
ова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је 
 Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово  
p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време бо 
.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје 
аредби лекаревој, враћала.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код бол 
о у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећн 
<p>— Али ја бих ипак волео да ми будете пријатељ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече: 
зним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међут 
време да му да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му леков 
њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину да 
послужитељу. <pb n="239" /> — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете 
 непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ н 
ебно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја ка 
ли то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакв 
о је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSection" />  
овор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести први подужи и овако  
е овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корац 
 ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва 
 више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слуша 
p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја  
га је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се 
врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игр 
ије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </div> <pb n="340" /> <div type="chapter 
сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му бл 
нчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али он га је желео вид 
н.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут 
била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио  
!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш т 
ћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{ 
="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом ме 
S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом 
ном.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте  
је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим  
хунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и с 
 престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — 
ише не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст 
нчићевим Павле подиже поглед према лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама  
 ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после боле 
о тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благос 
ред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упозн 
тићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на 
S} Једне ноћи избаце га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Прос 
 о Вами.{S} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигл 
ансијонату на обали оног дивног језера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога п 
и приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом п 
 док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријатељица лична и искрена, која не гледа на разлику п 
крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у  
осно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш п 
> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићевој</hea 
е.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно пош 
а је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше  
ог страховања подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бо 
</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије ј 
о срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен  
родности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на 
ут од своје богате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протек 
м могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним  
времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пр 
d> <head>Из прошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем н 
те.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељством, али му је Ваше драгоцено писмо и поред т 
и је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша  
вљајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких с 
<p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи;  
е сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која ј 
 и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се врати 
 — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот 
и сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да  
p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом. 
она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посет 
 што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити в 
 <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече до 
Е</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показу 
тас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред м 
angenehme Ungeschliffenheit!</foreign> (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p>  
уђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у  
еличанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу сто 
без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини 
несу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за зад 
а је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> < 
м, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да 
ску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у  
тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођ 
ог пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито 
члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око  
а.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљ 
нце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је  
велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте в 
и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узи 
варали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији 
само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те к 
у.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’ 
уше, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави  
 си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се ос 
сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти ј 
г писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово 
ловио.</p> <pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово 
и имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар  
вољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што  
> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из својега 
у?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу  
пи воштаницу; запали је на кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, К 
/p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она п 
оразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она н 
пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни поку 
ан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите шт 
 бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју  
да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван  
!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си н 
и чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих пи 
ор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајн 
збиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате пр 
аца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пруж 
 по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нис 
олико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p 
ачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Давно очек 
дужност према Вама, коју због незгодних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају би 
.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала велика 
и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак пао и у ов 
женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често 
могао отиснути на море нових непознатих прилика без — бар и кратке али ипак велике душевне борб 
торију у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, к 
влу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</ 
рио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са  
у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са ма 
вање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и наук з 
етка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа  
> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај гр 
 са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда мес 
свим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном  
 Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, про 
љивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме живо 
/p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Стра 
вао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, с 
сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфер 
, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје с 
збиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учини 
оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо 
ети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У  
жају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де  
ирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Па 
ост у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте иск 
о што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личног карак 
, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви ст 
ни.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви гов 
 <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то 
м ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сет 
твар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. < 
да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и 
n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Им 
на до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече д 
е порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По с 
ero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лу 
а вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у так 
} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо тре 
 ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, 
сти по вас, милостиве госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га  
део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће ва 
еки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се к 
ако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица, да је у неколико 
ви:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напроти 
ом грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у 
ена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S 
олико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог еван 
осподар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам из 
 помисао на малене почетничке несређене прилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах 
едбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи 
гове појаве и држање, добре материјалне прилике, образованост и лепе наде на будућност му, као  
отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ јед 
очити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прили 
даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватс 
} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потч 
 њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за  
мена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу нарав испитивао још онда, када в 
?</p> <p>— Јер не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова ч 
нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> 
авати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се 
 право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љ 
 учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, к 
 ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да н 
своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је  
најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то  
постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћ 
 своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веж 
 је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милос 
таном у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S}  
 не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мири 
риметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати о 
 као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте ск 
 га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — р 
животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Л 
рилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа 
а га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (звани 
 Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је со 
а прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канд 
тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице мл 
 заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће 
о практичнијем делу говорићу вам другом приликом.{S} Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви тр 
бе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p 
етила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S}  
н хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте с 
њи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на  
рао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли наз 
ења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и све 
 у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је наст 
е му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчи 
> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом тетки 
има осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширн 
ла и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско 
еђен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем 
 је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће л 
 или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част го 
коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она 
на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који  
ска.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје 
ло?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити  
p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле,  
ева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да нема  
ђанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцк 
исује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај 
 година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не  
 да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцн 
 то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних сре 
а као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки наро 
аполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Дио 
осне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно што има 
а четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оде 
, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој је дат 
 а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је и 
о тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задр 
е сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, м 
у да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужите 
једине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепу 
 своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема су 
ао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} После веселог описа њихова пута на Ист 
мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, з 
и певач?{S} Какав је ваш глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика м 
187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на француски  
е би мм као друштвеној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпр 
аку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске вла 
ем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну 
то га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле ј 
 годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путн 
огодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио 
p> <p>— Ми живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама наше 
ну посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
амо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му  
p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато шт 
 Господин Ђурић не одустаје; накнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Пав 
е, ето и ви му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По нек 
царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владар 
а личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и он 
е страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности 
доби одговора, — била некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је  
 је и језик говорила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум 
 давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни би 
у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „ 
епа водена мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учин 
 Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није  
и требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на прим 
м учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила 
, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом! 
</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У ост 
ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одго 
тини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, напи 
оследњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А,  
> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка 
о не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господина 
и својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И не 
егињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело одговори:</p> <pb n= 
ени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мис 
је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам 
огији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике так 
 учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам упр 
а би се и на остале наше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наок 
ја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу ц 
док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занат 
место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаро 
ет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом 
мо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Т 
ова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Е 
ваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како са 
 матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сирома 
био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега т 
? — одговори зачуђено Павле. — Да ме не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одго 
мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећ 
т, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном кап 
у обичај да долазе на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p>  
— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и п 
а ни једна не могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због д 
> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближуј 
 учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се  
, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неколико лепих старо-с 
у, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quot 
де да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чека 
су се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала  
ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како ј 
у један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} 
ојој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој  
ам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног 
еном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p 
<p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо уст 
о бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То  
ао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском 
{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гр 
дећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени  
е нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила 
вита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човек 
ала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га в 
.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође нап 
гљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што шт 
>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше 
успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште има 
о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут пору 
>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одг 
вори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је  
ирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој  
ствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> < 
зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напушта 
руго, већ да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускип 
ла само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемирен 
тигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нин 
авлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођаху та 
 био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог сво 
је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но  
нтересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>—  
арошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту  
спитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{ 
 одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан к 
аточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питом 
грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори 
на у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању д 
 да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стој 
n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често  
 кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао  
 и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да 
ом приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну. 
 пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према зиду и проду 
рло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало нам 
нашкоде достојанственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на в 
ити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже р 
, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или  
те, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили писмо?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег там 
асправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од 
ше га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S 
Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овде?</p> <p>— Он је дошао по по 
</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто  
следњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу о 
ћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну је 
и је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само то 
ву реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да  
<p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђурића?</p> <p>— Она ми је 
дем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павло 
а оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{ 
p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на 
то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањ 
ређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је 
м православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао 
м осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, још једнако апсолут 
ења онде.{S} Гроф је издејствовао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састан 
гу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени очи у очи прав 
гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством д 
 чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није леп 
 а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видит 
ерени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте  
вену међу питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све 
уха чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова  
да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још један долазак, јер би бил 
ак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док  
деног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо  
е га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повра 
> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва примет 
ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је јед 
p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> племству ове краљевине.{S} Од  
Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да 
е да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молил 
 је вирио из кола и који је, мора бити, припадао некој младој девојци, можда баш <hi>њој</hi>.< 
творења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усре 
реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једној књижевности, као и другој (Витковић, З 
исар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете С 
 држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом 
о, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да остан 
шетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне сли 
ац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљив 
 приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко те 
 време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветим 
 што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у в 
од куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници  
есто да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавн 
ло је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> војводу и своју по 
 већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу ра 
оји ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у по 
змишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би ве 
ад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>—  
едница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање  
ајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружење,  
рођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће би 
ни ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били  
покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S 
вом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је 
ните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем в 
 Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме ч 
а, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, 
 не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више  
а прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он и 
на више до Мохача изређани бисери Божје природе и даље досадне једноставне обале Дунавске до ле 
ам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>—  
 ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим за гледаоце а трагико 
куснији залогај: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, 
и могла да дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одреч 
ородице.</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан 
бична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у  
појави, да јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да ј 
њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред  
 неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак морам признати, д 
; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима  
— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш права на 
а уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира. 
е је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се са 
ања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као оно пређе, учини да од тад 
шкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно очекивао дан, к 
 сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој ку 
сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким 
е, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно извешта 
 ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не прези 
олога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају ино 
ао врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је 
/p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала Павла  
 намештено, већ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало п 
</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из з 
едом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дак 
S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је гос 
 ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како 
иликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му друг 
<p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанк 
о би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да 
p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{ 
ош доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се нађ 
раја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још ис 
во последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици 
у последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сам 
дина још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>— Мог 
гне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по с 
да изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону, — вас не воли само  
 одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и 
било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево доказа.</p> <p>Он извади и преда писмо 
потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику на 
шим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја проси 
; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у 
ни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га премери озбиљним погле 
ле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори г 
 њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињица пристаде.</p> <milestone 
о би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јан 
 па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж к 
друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p> 
?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те п 
S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин б 
ком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је 
На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама:  
 је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>—  
а буде неминован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка завис 
оће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> < 
другу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања, али како сам био син 
 се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још п 
мрежа испод њега до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n=" 
ерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније  
 ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, ал 
радова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасв 
 То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јес 
на, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку настрану женидбу, да кнегињицу де През 
тења и непосредности; али ја никад нећу пристати <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем ја 
е Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само толи 
Овај га после мало одупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само  
м свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред 
> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима ст 
уже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а  
ак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови 
стојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више спораз 
ећ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој пр 
оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим 
равио. <pb n="334" /> Он ми је прибавио приступа на места, где досад нисам одлазио, а и сада то 
после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда 
аје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађен 
.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми м 
та онамо но према коректору.</p> <p>Она приступи одру, окрену леђа коректору, подиже и забаци в 
лаву и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозор 
ријатеља од мене.</p> <p>Она диже вео и приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим одн 
; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приметио је, да му је з 
зверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му  
ану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је  
у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, д 
вни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење 
у послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, 
ић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; али ми ипак изгледа неразум 
ила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све 
аци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из м 
еше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити  
а а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и се 
 путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали 
} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљи 
друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </ 
 долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе 
ле.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тро 
ше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.< 
ковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синова, ко 
 је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па  
мљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и д 
Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... <pb n="223" / 
у штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјави да му  
олико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак. 
 чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас вол 
 жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђ 
S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде д 
 ко је, притрчаху и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се дес 
његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али није хт 
да живи неуредно и немарно.{S} Већ му и приход поче да не достиже, а богме и дугови да се појав 
зетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло  
едно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засн 
Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим ж 
м годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољ 
ало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом ал 
т петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако и 
о чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што 
е слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и св 
ало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; 
е егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у св 
цније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p 
 веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила дол 
лемству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њи 
.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — од 
нуо при почетку нашега познанства...{S} Причајте ми о вашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И  
му.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били з 
 уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младос 
ену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} 
<p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, кој 
 о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином бо 
кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ  
да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио  
 то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мука.{S} 
ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица пон 
/p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p 
 неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја их обично напишем и препишем за не 
 запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева у 
напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> 
p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се 
и, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу прем 
еване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га приј 
ак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објас 
ј прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој унив 
ога, који је временом, онако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на стран 
Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио ра 
{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p 
у јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по к 
ор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проп 
та, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> < 
ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљам 
лесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева култу 
колико би вам моја наклоност могла бити пробитачна, — одговори Нинчић.</p> <p>— Али ја бих ипак 
 будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја в 
себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његов 
и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је Павле био мало јачи,  
<p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује см 
је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја на 
би додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали ова 
, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је 
 промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у д 
одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S 
се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи ма 
 узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвес 
ријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела  
ко тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор доврш 
човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скори 
 тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући. 
оћи осећаја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му ч 
/p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже м 
е да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Неприја 
у је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погл 
рад, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ  
{S} Ако му је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Пав 
али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но ка 
м слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, 
то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено  
аново један изгубљени дан и једну залуд проведену ноћ.</p> <p>Почео је и по другим јавним мести 
анкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом ку 
ену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад  
 вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православни 
емца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели при 
ео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и  
жно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке харти 
руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлија 
, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p> <p> 
 а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети  
е упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, као и остало друштво, 
лазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се см 
дино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на  
ти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он 
lestone unit="subSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој кава 
о смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улица 
а чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна н 
 у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца навали на з 
је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним по 
прегаоцима за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидов 
јка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, де 
квасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p 
.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не мож 
дице, ево вам прилике, прихватите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо в 
спитом.</p> <p>— Извините, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, ка 
е.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако  
 одиста запита.</p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена 
остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило? 
ог вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, мл 
а као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си с 
гињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме изда 
ата. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зет 
опије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседс 
 ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У дру 
љуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</ 
е то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите ми, милостива гос 
ваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли ч 
ни о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, госп 
а срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну 
: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жрт 
улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који 
и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали 
ад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чила 
, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода мени под повољнијим погодбама но другоме, бар не  
аване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог чо 
рже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали је на кандиоцету и пр 
вршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па примио и новац.</p> <pb n="305 
тати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода ме 
Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.< 
још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима овог плебејца.</p> <p>— Али не 
а, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће 
ја; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канда продире; ево мајка прима 
било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је с 
на похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <p 
дили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима.. 
ило код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко  
 изгубио бих ово добро здравље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} С 
ије могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној  
 <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме 
кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао све раз 
мо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} 
 били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit="subSectio 
ао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери п 
га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схват 
ић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему  
да ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на  
бесвесно, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наст 
ите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се на 
<p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају с 
е; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев 
ећ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао 
p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити н 
>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви 
/p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле п 
ом му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — ре 
е мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После м 
у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опас 
и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно  
ло пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши н 
on" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном с 
суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Зат 
тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћ 
е и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком с 
/p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сеја 
немоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ давно одређена година, па и друга се већ беја 
ло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кне 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.< 
ђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео 
 заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> пред 
га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори кап 
>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 
љам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; ј 
добити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође овамо...</p> <p>Петнаест дугих, 
 из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста  
(калдрму) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Па 
трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игра 
внице; гледаћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за пози 
ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку ста 
ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сла 
ој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас про 
буњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђурићу!{S} 
 покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколи 
ри ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљу 
?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасв 
иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да пр 
 их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} 
<p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долаз 
влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње време, а одозго покр 
Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је  
бу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месе 
е познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и похитам балконским вратима.{S} Изиђем на балко 
Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз пр 
рила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; 
 <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дуб 
а радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким 
 пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кол 
 дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што ствар 
> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад  
м пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук з 
беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих про 
о на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има  
млање болесниково; кроз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад вре 
ленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и и 
p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу  
, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше она 
м даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мирна.{S} Из об 
је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирисаве пресвлак 
дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по среди 
ање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била н 
 само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина похабана драперија, која се до земље п 
оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски ок 
зором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама 
е зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига д 
азу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а  
одру.</p> <p>Коректор окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је ш 
је ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на коме нема завесе.{S} Из даљине овамо допире 
 вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпо 
 <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на дру 
се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p 
бвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подгл 
још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели јастучић 
погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа мила млада.</p> <pb  
 од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену с 
инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави о 
тиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно господар сам 
а интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Чес 
 очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употреб 
<p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића, што је управо и  
овршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последиц 
 он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128 
и не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима били он 
бух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави свој 
о традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— А 
е користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велика неће,  
 из његова ванреднога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препо 
ова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од нерада или од неуредна живота.{S} Глас 
џу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах побеснео од бола 
p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone unit="subSection" />  
товарена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; ту 
ле свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена господска каруца.{S} У њима ка 
познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и д 
одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не би с 
о и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, ка 
а гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих 
ћево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Т 
сан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се од 
<head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко  
њега; и зато му време при послетку брзо пролажаше.</p> <p>Али и овој његовој мучној неизвесност 
на, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и н 
а, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без призн 
ташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника повучених  
</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов ма 
 младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се у 
 овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — нас 
/> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд пре 
</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и победоносно гледај 
них злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где  
е и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао т 
дно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје одав 
ћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би простра 
ћи несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нем 
га од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше 
ио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не ми 
ом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, 
во узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак уп 
ишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S 
њицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — О 
вали, — она је мислила да му је бављење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Кар 
р узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пр 
годан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га  
 <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари 
ила већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави ваздух ове куће, пала је као гр 
> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило 
— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225"  
о; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их  
 овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са  
а заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, каквој се 
е да види, да ли има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога;  
S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било  
аљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофиц 
игурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летар 
тња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепоти 
 Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка так 
 се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с 
 да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад  
, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашег 
 мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле  
ед својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по кој 
 грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде муж 
илагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио  
t!</foreign> (Пријатна неуглађеност!) — промрмља крупна госпођа.</p> <p>Младић, који досад изгл 
у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила м 
ом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} За 
, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се посл 
четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га 
есите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и 
се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћ 
ајтемељније практично искуство.{S} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на с 
 на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде ме 
о ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно ра 
рилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, 
едлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у пород 
њима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подло 
ајпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи. 
овном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташ 
ако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми с 
ш неискусан, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић прест 
ео како је одиста морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао ј 
ов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, ви 
Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јур 
им пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>—  
итетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај  
ала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општеч 
ко три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више ради 
 Она отмена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је мо 
единици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло  
клони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем 
да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ћ 
ије могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млад 
ве смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле. 
грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћ 
ала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> < 
м, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са пошт 
слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет уч 
лом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала,  
то нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја: 
палица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да пр 
 још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам ј 
ите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда нап 
оноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом п 
.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме посетите, или ако би вам  
на она мала бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозоро 
вашим поступцима били они ма како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви  
ко сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре.. 
ду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим заводима  
уштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p>  
 <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чил 
а стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кр 
лицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, рум 
На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледал 
<pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом 
о је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} После мог трого 
т форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом 
ла младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p 
воје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на покл 
е већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</ 
 међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S} Биће да је истина, јер један од младе госп 
жењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа  
на жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, паланачки племић, сиро 
грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја питам зашто не бисте, дакле, д 
ојводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошл 
а вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би 
ш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хт 
>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врл 
аплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате на 
{S} Молим вас, дакле, за одговор:{S} Ја просим вашу кћер.</p> <p>— Не могу вам је дати, господи 
 учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим ч 
на је већ испрошена.</p> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А  
о испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— О 
е био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се 
ева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</p> <p 
ара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, у 
га ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје госп 
ли бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих 
га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа  
b n="290" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла с 
ilestone unit="subSection" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси 
p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" 
 о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то једин 
звинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно ро 
век чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то ча 
ближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиж 
зеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог 
ло, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада н 
из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну 
.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, за 
, и опет о мени.{S} Онај безобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мен 
 <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам  
како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми 
говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> < 
белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше н 
е поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци о 
пут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако  
 воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех 
 Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања ј 
е женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са  
па врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати 
неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени др 
p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb 
, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је  
 од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празни 
 непосредних израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напрот 
 земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких  
м засебном звонаром од греда, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред бил 
вачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болн 
и кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које 
 дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле, гледао да т 
, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да кор 
твима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, з 
ах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух 
Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не,  
ио... па ипак не би победио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари ла 
им под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да вас бацим за неколико мес 
ргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S 
баш због једне општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем б 
ом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Ва 
учнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да г 
еликих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај стариј 
већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он с 
— Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом. 
 на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Па 
о.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута  
уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна 
 срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Пав 
 да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се,  
з забуне:</p> <p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала 
је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p 
p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност.</p> <p>— Ама која?</p> <p>— Ва 
тити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу д 
говори често појављивали између ова два противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је  
 прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господи 
 и осећа, али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у стању д 
 — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле  
 Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега правога интерес 
у клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p> 
им да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се о 
ву мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог југословенског живота,  
ма, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живота.{S} Кад се  
огу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви 
дам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако ја 
p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је о 
 саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p>  
тари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправде и друштвених злочинстава... године су  
одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао б 
 до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким 
вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља 
>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душ 
обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тираниј 
није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сак 
се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добр 
хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је д 
ославна вероисповест <pb n="149" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Б 
замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оно 
pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— 
м, оћелавим; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са т 
ну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у нап 
ерити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S}  
 разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је  
вим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио 
горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија,  
боком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове патње, али је дошла, да сама узме  
х ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичк 
 стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико мора да је си 
н, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја  
робуди <pb n="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог 
једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам географију,  
овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твој 
тизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних 
ела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да 
добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском  
соким мршавим господином, кога називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и  
езао на колима, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га  
снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак  
дству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наре 
 писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је гласило:</ 
>Он извади и преда писмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар о 
 том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„П 
, да младића подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђу 
ебе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио очима.) Нема 
гледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспе 
} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је, по 
.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење стр 
здржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност 
 и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гл 
остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, у 
ј вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај т 
адовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кућ 
био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао све 
у била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је о 
јкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му гл 
 Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле.</p> 
ј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потре 
а потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то д 
ни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо 
и на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и 
 привлачна као и ови натписи.{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отвори 
е порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у  
 осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила 
лади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, д 
читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено. 
S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражил 
х са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по 
у и предао га на препоруку.</p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто н 
двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку дево 
и у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; невероватно је, дакле, б 
исли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се исели 
на му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву 
а ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за 
ост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и 
нчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу 
нама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или п 
м низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоце 
SRP18970_C7"> <head>VII</head> <head>Из прошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већ 
увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим в 
нак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p> 
 су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са сво 
утише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам  
ео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај 
бији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је  
туд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, а 
дницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дуг 
аду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> 
ом разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Ah,  
не, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче хода 
адићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред  
 шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете 
кратку браду напред избријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека,  
 држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним нокт 
а у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала преко клавијатуре, а пред  
них слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико  
ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се т 
акав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи 
оћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате за 
годи.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, н 
збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор 
ру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом гроф 
?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, 
јком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бора 
 осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био  
окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу о 
седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у зн 
>Мајка га погледа забринуто и наново му пружи:</p> <p>— Дед, одломи парче.</p> <p>— Подај деци. 
 грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те  
ух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављ 
дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој н 
околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огла 
јунака и да дамо <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисм 
, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не би тог 
уд певање какве веселе моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне 
супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам 
ј део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров ко 
е не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p 
до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на ј 
чине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или с 
ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао  
је, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама  
кола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао,  
 те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превест 
ује да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним 
. сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, та 
 песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без 
у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако  
Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није богат, али ми се он најв 
остију, прогутао бих био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био  
ка питања, <pb n="318" /> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у 
 <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле 
<p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетни 
те, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— О 
.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одла 
их живописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафиниран 
оју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се др 
а црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично пот 
одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита кавеџију: 
>Грофица јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> < 
5" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане 
дио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих за 
е разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја мо 
ашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве  
; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар  
 намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p 
о нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се о 
рошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу 
што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до пр 
 зараде, поцепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме 
ти и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало  
, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање 
 да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако неср 
 стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољу 
 са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Онда није нужно да вам ја кажем, 
ла.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило неш 
ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда  
?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мис 
Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну раз 
акој већој престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом  
и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, 
/> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли онда 
ругој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка ста 
 а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — гово 
љицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— 
едину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је у 
не, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је гово 
дина прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути  
атања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{ 
дравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и  
ји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим,  
РИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их ти 
ржавним, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге 
{S} Јако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син  
оје се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама жена 
а тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку са 
полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p> 
шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бле 
е браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим  
ижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређа 
стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у ј 
; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала 
 би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу 
 С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак,  
270" /> грофица Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица  
дбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна поро 
 онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и н 
 другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива 
ња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну  
и, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредности; али ја никад нећу пристат 
то метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума. 
ижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на 
а ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се  
дупирања, видећи га пристојно одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и д 
 да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>За 
времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви 
 ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, поглед 
одитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукаво 
је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало  
дао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога гр 
 тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> 
огрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчиј 
.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S 
и не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти  
 и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је  
ити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још б 
 несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли с 
; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у с 
осподине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло л 
је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао 
ако сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на галерију да отуда посматрате игранку.</p 
вих, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцни 
уше, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичн 
Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пустолов.{S} Имају двоје дечице, два девојчета, од које 
ли овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против м 
 нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.< 
маш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Пав 
следње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и  
 Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> <div type="chapter" xml:i 
то врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они. 
/p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти ј 
рљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је у 
а.</p> <p>Одмах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} О 
а госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.< 
 које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред ме 
ће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини,  
једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банат 
e>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао 
и њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p 
вске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и  
p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и пог 
могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео погачу из пепела,  
> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто нес 
и сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше ра 
 одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Предс 
ашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је 
е му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са св 
дила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали 
о, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артиј 
 да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код 
</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десит 
а ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, зати 
цкан је.{S} Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим о 
p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле от 
ринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну кав 
ашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него... 
ашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики дрвени клип у брвн 
 један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи с 
влу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад 
кретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за св 
.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и нареди 
гла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и уз 
што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава. 
ст дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у ку 
ори, да га још једном — зацело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању. 
ири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да и 
одна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времен 
тиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лекар прегледа изнемоглог и вртијаше г 
 колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она уп 
/> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разу 
 Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p> 
 овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа ка 
које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да 
упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте по 
о, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згодни 
ст.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста,  
 његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког тргов 
 сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем 
а наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допад 
ри јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја им 
S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у ј 
ици може.{S} После веселог описа њихова пута на Истоку, који ни издалека није био онако опасан, 
оложењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; да је н 
ероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне што ч 
иковала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им је указао н 
 унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно 
 вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можд 
 било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванредно 
 дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до дру 
 често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} М 
освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом 
хну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно зауста 
а својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се в 
pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито к 
ренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у вид 
олница, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту от 
авану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неискусним новајлијама.</ 
овор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео в 
е за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне 
даримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и о 
и?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме ниј 
аш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем д 
и помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на ова 
Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је 
аца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p>  
амо збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су С 
дан од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли 
ем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n 
алева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по д 
чину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га 
руги људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им ништа не 
упина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен 
е.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака 
е страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је  
олетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quot 
{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често 
мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са чет 
и <pb n="279" /> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— 
пространој околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста 
ео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> 
, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стал 
ј такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p 
чић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати ур 
те пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када с 
е.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чу 
можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, 
 пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Да 
А ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове п 
палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се ра 
ета, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} В 
овору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p 
е занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се ра 
 странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, н 
огату опрему кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће по 
 он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову 
су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p>  
дневно неколико пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава 
 што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој  
ако изгледаше, био мушки заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није нал 
пођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што  
тић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, т 
ђица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер господин барон, како ми се чини, 
тила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида  
 Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по 
ио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке  
А</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бе 
ао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по д 
пресудан догађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу 
 нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем пр 
> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p 
 у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он ј 
ено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће дов 
на Јутрење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у ком 
м пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео  
 путу предохране и засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којо 
 — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће 
лизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били  
напред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за 
ти.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека в 
 легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када се налази  
ду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и п 
p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што 
 као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није имао ни за десетину онолико кол 
ри брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукав 
 друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле 
дњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ с 
јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на зној и на мешавину задаха разних за 
<p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах 
амо привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: буд 
 да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна 
.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са ул 
ше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, сас 
меде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему 
жи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од  
ина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жа 
 који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушл 
њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуштен из затвора, где је био осуђен на две године зато 
ко рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла 
 са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети св 
здужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучера 
 се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господ 
ли је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напуни 
ље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мох 
д Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а 
да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпат 
ји ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли  
има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади  
рајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од  
 да изневери ову неизмерну љубав, којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој друг 
али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију  
l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекак 
пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо с 
штају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају б 
огло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега,  
 да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично н 
ица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да 
а и његова жена иначе по нарави мирна и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити им 
и и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде ку 
шта велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да  
 погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, то 
вот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног н 
зговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, по 
аљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где 
.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p 
су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такн 
 и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са  
ај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— С 
> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone un 
да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да 
уморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео она 
бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још 
уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замен 
демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и неза 
им баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити једном.{S} Не напуштају 
> <p>...{S} Његово бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би побед 
мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Ре 
смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они кој 
 часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове  
 ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у  
близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима. 
 одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска гакне и 
цуски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да н 
 као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није 
ављају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сирома 
али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Крр 
title>Социјалдемократ</title>“, „<title>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<titl 
вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, до 
д Занатлије“... затим први број „<title>Раденика</title>“.{S} Није више излазило од три прва бр 
и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата 
шак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „о 
ми заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима.  
иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим 
S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати,  
 путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Ст 
</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узг 
{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући как 
да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивањ 
близу прозора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} По 
ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је,  
т откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма  
 годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје 
, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних 
овори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од свој 
aire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што 
остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се зб 
p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да 
рдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она неспособна зато?{S} 
 да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне 
ез обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом н 
 је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто,  
ени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бисте га изгубили? 
сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса 
а је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га  
 не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша  
ве најгнусније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај  
 где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго  
 учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало г 
устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Све 
 су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили нека 
</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници свој 
 до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључ 
а зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Корек 
о, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, д 
истадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после  
м остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — зап 
моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ поста 
 слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чед 
 <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да  
<p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједн 
 се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.< 
у војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и  
 <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.< 
, престало би беде.</p> <p>- Па како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и ша 
а поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају,  
ивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније 
Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је  
.. пролазише мучно...{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да  
ећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју текови 
 на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни уредник зах 
/p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пре 
 али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како да рад 
 брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошур 
 у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко једнога послужитеља, кога је затекао у  
сти и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто ј 
ама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и с 
ади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, ка 
д будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чека 
а и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, 
вори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах,  
 овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће с 
, мек, морална и материјална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено уск 
а ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје  
 јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледа 
стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и  
 <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га п 
адљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан сеља 
повести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и кат 
родица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родних; у години виш 
и још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га  
није, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају  
иста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у 
изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331"  
го то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ намера поп 
ан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, 
ведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се да  
; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик гово 
ском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијонални 
у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; али <pb n="160" /> нем 
ије ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко за 
ованим православним домовима беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту о 
којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе 
 видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао коју“, али 
топљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање вр 
а.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ва 
да тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога 
ако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени  
био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али 
адине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да в 
ацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у  
м вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>—  
мао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио б 
ујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без ро 
дина од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова 
Она је била најближа прозору.{S} Женска радозналост или несаница или брига да види да ли су на  
, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да  
и путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</ 
је било потребно да најпре побудим вашу радозналост, а о практичнијем делу говорићу вам другом  
већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако 
обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, на 
е незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пош 
итам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном пи 
> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако до 
е напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загр 
офице, набавићу вам коју.</p> <p>Агнеша радосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми в 
Лепо; ваше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— 
еше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си 
вораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и он 
е га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице  
 све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и п 
нству.</p> <p>Младић одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако  
у руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и  
</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} 
а.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— 
 ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> 
 може одговорити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, 
 <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>—  
ута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неко 
ла била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено на 
 да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} А 
ја, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала 
/> постао западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју 
НИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</ 
на? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p 
и; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон на нос и прав 
Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли с 
 Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам онолико, колико  
јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове  
ати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, 
ло време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији. 
ла сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба ма 
е и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p> < 
S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, н 
што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} О 
ју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је присталица начела, да не тр 
 — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем он 
о једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је после бурних призора или ве 
јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам  
 те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део  
или већ и већих мука.{S} Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> < 
сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p 
е лепо држање, ваше личне особине, вашу разборитост и одличну образованост, коју сте, као што м 
рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио к 
о са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{ 
 овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се 
на појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде. 
огледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према  
Павле извади писмо Агнешино из лиснице, разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су 
 само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је  
опринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готов 
тили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су поче 
 народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да л 
 су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ов 
ена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрз 
, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити можемо да износимо тип ове за 
терарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих  
манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају сусед 
оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава умним људ 
или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изг 
појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњен 
са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је  
тим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино  
те прилике пружиле погодних погодаба за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића  
азвијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њему имађаху  
 /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народности, морати да води озбиљна рачуна 
опасно, већ и показује знаке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством б 
е није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не б 
ећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко, не. 
 од доста замашне помоћи.{S} Парница за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим сло 
но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу 
а мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и суд 
са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отиш 
 јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане ж 
ти се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф је неке вадио и показива 
знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капет 
дмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} П 
о и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разго 
у, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо 
не, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последњ 
девених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некој 
е је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма кол 
овезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се 
 а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да ј 
да добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачи 
кињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог р 
{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви  
 крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забун 
на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир 
ања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође прид 
 седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнеги 
е почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} О 
една другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, 
 песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје уд 
сли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га  
ете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У о 
стионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати  
не“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су 
е говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разум 
одвојености врло згодно место за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читач 
{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењ 
/> којима је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често с 
у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај раз 
зику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањи 
е је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође  
њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и н 
жи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад 
ођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном 
то сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} 
.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; м 
> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој пр 
је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали су м 
и, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле ч 
узејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку поједино 
p>— Не баш: али је брзо прешла на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај  
овуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, в 
тем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим  
јмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — довикну му Павле  
нисте марили за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла 
и мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао 
ложај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње бор 
оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубок 
ликој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за 
вено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола  
{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекор 
>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао 
 и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо п 
о видела Павла, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; б 
ресовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и 
зива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становниш 
 врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n 
је још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола вој 
у.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах разговор, већ је кроз малу лорњету разгледала онај део  
поменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља,  
 с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој  
 је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте 
им годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и при 
је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, је ли врућина, је  
 или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или неспора 
tion" /> <p>Павле је наравно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и до 
</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци с 
 и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} И 
чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p>— Знам 
а његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице 
о у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног госта, који би сед 
ражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за његово поз 
/> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље  
која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их б 
м и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држа 
но озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка  
ого.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два противника,  
S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко обја 
.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти  
им старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једна 
са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било 
, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена 
ве удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице мал 
ори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману 
рди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла,  
испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> < 
оји, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ов 
{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потпуно образован човек 
, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан к 
ћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем 
између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или отклонити 
ји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо 
Какве будалаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи ник 
је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте с 
љави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се  
орбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под 
овне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S}  
дне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи 
 кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" / 
</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пре 
<p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак  
з којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешен 
/p> <p>Гроф, који је за време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, поди 
ћивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да 
рио о њиховим приликама.{S} Његов начин разлагања био му је можда местимице досадан, али је има 
 се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтерес 
 довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала н 
/p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и  
хо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио < 
 тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која 
адо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли д 
јте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода  
о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разг 
 собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је 
тву и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и 
="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} Ја са 
онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, 
четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и  
 Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет 
— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То мо 
, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ова неут 
споштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону и добије.{S} Деша 
 о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрекама које их тако раздвај 
сти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поп 
лави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом 
 Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> < 
ељица лична и искрена, која не гледа на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније ос 
blesse oblige</foreign>!</p> <p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жр 
ало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим иначе поноситим 
 ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без 
ратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња, али о 
м <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варошана.{S} Млађи љ 
дате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност,  
љно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија ова 
ослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његови 
сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за т 
> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом 
ош нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућу 
е, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо п 
 јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад буде онде,  
е, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам 
ао очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја о 
{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша 
је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пре 
 у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где 
у, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А 
.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од к 
лину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послет 
ерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Гро 
испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном полож 
шао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој велик 
леда попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> 
до?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</ 
гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше ј 
>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде  
огата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло појети 
спођо кнегињо, — одговори после кратког размишљања, — одиста је велика незгода <pb n="163" /> ш 
 је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та мо 
г случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му  
 своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје н 
скоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен прибл 
>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогл 
 да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар треба 
ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о 
 охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — р 
 осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово пр 
е неких арабеска, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у аквар 
ка.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.</p> <p>— Како? — одговори зачуђено Павле.  
зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио 
је буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Ж 
џија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну он 
етрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са леп 
 годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — п 
 <title>Вечити Календар</title> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и 
 су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онд 
е за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хте 
вописаца; затим дворана за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним ук 
, — колико на зној и на мешавину задаха разних заната.{S} Кавеџија је ипак добро зарађивао, јер 
p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите карактере, — сл 
 тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био уз 
аво само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је 
огао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе прави 
 и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам  
а; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла 
 куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под име 
соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други с 
е она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко х 
ица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад в 
овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и с 
 и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, го 
 се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А  
а, па ни да макне.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили 
ти више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Пр 
рагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то врем 
у одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да  
 ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узруја 
 али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Х 
ко волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју 
ику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случа 
и пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мир 
у.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „нов 
</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу  
тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где м 
ле, истина је, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју 
да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само не 
адић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили,  
 и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав професор;  
сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испиту 
 случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био 
о улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Јед 
махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би 
 сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агн 
 Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису 
и им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ј 
/p> <p>— И кажите јој да ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се ује 
 чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се н 
мо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете 
— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу места, <pb n="1 
е, разумем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су г 
 ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољив 
 знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S 
двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљ 
до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи  
у њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одг 
ођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљи 
мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав живи и после гр 
{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед,  
пажљиви.</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и  
>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети ко 
 а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и 
ве истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити 
си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та 
.</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у ру 
значим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа,  
и ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то 
ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице 
 за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимај 
и још какав разлог?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству 
ебе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти,  
То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да  
S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразб 
по, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком кој 
а све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твог 
S} Присуство онога првога било би му је разумљиво, јер је овај знао где је био младић и управо  
е својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је 
е све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам к 
 зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, 
аје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срц 
е овог поступка противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве полож 
 трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац н 
о, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао 
ТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево н 
рвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури 
а преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја 
када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин л 
ђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, о 
о исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Зби 
 главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> 
рочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим з 
дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно м 
је јело више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао д 
ажавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеско 
 — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад о 
ре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{S} Лек 
ање од оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш 
ашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p> 
е. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено од 
ш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан кор 
ни је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што сте се  
оворио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово дво 
одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — 
итаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ј 
или још више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам  
ћ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озбиљно да 
их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже оста 
 гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> 
 иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механ 
тан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни  
е било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је опет све  
а, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Краг 
ла наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> < 
коноћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S}  
ити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му  
е на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам  
лоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети 
о француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугласно, а погледом је лутала по ваздуху.< 
заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{ 
сположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов 
оложити будућност ваших земаља и вашега раскомаданог народа; и ето, овако васпитавају вас ваше  
ина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осмешк 
ко и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици 
тити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашим 
и живимо доста повучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаће 
 мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницим 
се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — П 
влово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на  
ир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S 
еку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одв 
="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допуним.{ 
лицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све ре 
ног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много  
врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најгл 
и побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у 
 изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје 
таше суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења на њему.</p> <miles 
 густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао познати да је отмена женска.</ 
 је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по т 
е; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно нез 
но; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена 
ак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом  
 за иностранством без обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвен 
 се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам 
ас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, да нисам био мишљења да је п 
 Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим 
и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато га није хтела  
штрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на р 
аца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пута из ино 
мично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске 
огле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко одупирање 
— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар п 
 као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти  
 вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n="120" /> му  
о управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је  
вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест о просидби 
а је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћ 
елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло с 
белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p>— Па, не  
сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је 
ваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.< 
з и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збир 
и још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке. 
а путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неко 
војој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна б 
, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често 
и се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн сме 
ајмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} 
рашњост малог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, 
 именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали Лепенице, —  
шао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он и 
и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало 
власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што п 
а и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокретности, па примио и новац 
аме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фер 
то немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> којима је био 
пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се  
амо неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи  
ио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" /> <div type= 
ли је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвода је постао прави пус 
последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породи 
оцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За оне  
 јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима жен 
хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе жртву, која је  
> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код гр 
То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="19" /> али  
 на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> 
олиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ј 
 уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога 
ездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово  
че неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> < 
благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јасне веђе, пр 
 жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим 
> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочит 
ти што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и сво 
“ и обележавајући нацрт за велики општи рат противу капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тир 
.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво н 
азних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb 
енуше.{S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павл 
 красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијот 
изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих  
</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књиге.{S} Гроф  
тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведне 
ио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас из 
} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то 
е да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти з 
ових народности, морати да води озбиљна рачуна о овој појави.{S} Оног оштрог антагонизма од пре 
уре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало зн 
е такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Гроф 
розничавом ватруштином не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах 
бодно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње 
м патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи н 
о, док Павле о новцу није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на 
тији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруг 
<p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћ 
се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или д 
, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то 
ен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечни 
з; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми  
 много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефе 
 <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам  
="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>А 
ро.{S} Ваше васпитање, ваше науке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за кој 
немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово врем 
S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, 
о бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође  
у младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звезданог  
 се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска  
 <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута,  
м је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Ње 
ђу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим о 
ли, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине 
рижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је с 
ку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збу 
 беше ничега особитога осим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметн 
Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје 
 још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> 
е Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „ 
утку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — 
ако му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се 
и годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће  
емам, немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l>  
да бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке моје 
њу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчу 
 чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне момчадије 
рађено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико го 
 му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p 
две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује з 
лабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре 
вицу, један врховни идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време 
 време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повучен 
 повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и сл 
ори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— Помало канд 
ако би избила на површину каква озбиљна револуцијонарна акција.{S} Но ја мислим да би он, напро 
есеци.{S} Кривица му беше распростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само попула 
е кретању не беше ничега ни опаснога ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ств 
носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадрог му пог 
сте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, 
тиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— 
јбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за с 
нтске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним вел 
исам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали изв 
ти како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са 
и, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштри 
ким упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћ 
ној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и  
ери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p 
"335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно 
ани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрема  
 ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и  
х земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива јо 
ружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификаци 
ешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две 
рпске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од њих припадаху једно 
себна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје 
; мутан му поглед прелете преко високог реда огромних кућа, затим залута по светини која на мал 
изаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p 
у из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова,  
" /> они намештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, зат 
читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комад 
.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледаћу да једну добије 
 време, по његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чу 
парији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330"  
 душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на б 
 био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да 
} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то ве 
јури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко је 
е увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Ник 
неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од 
жао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и 
нтелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n 
 а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изг 
о и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванског особља, ма да чак и ови др 
 била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прег 
орао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му зд 
џбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после некол 
арка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Ка 
родне жеље, познајем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвеза 
ђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао нешто из с 
непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћ 
ло, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам доста присебна; али  
Ја нисам никад волео да припадам каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то  
љање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмов 
подина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на пи 
исак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показуј 
le>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип  
о траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, зајед 
тим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} 
 и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође  
 у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, ис 
ма дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби 
а или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поме 
ти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини 
 до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио с 
 говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела његову ун 
 је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле да је овај иконостас на 
вим предузећем не процењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навали 
јом је била празна клупа; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у гра 
а слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било т 
једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума- 
е је је грдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња је 
во држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништ 
 она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила в 
 пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се  
</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле,  
ић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио зато,  
пријатељство његово.</p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који 
ње за одласком.{S} Павле јој ништа није рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву  
. мислим; зашто питаш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш 
да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још ни 
"86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и млад 
 опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка коректорова наскоро дође.</p> 
е се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе 
 се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком н 
на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била 
уће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твој 
тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је  
ицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, ал 
ете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној  
ад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано 
ду, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо охрабрили на одсудан корак?</p> 
ћа?</p> <p>— Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла 
а.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је оди 
е пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.</p> <p>— И о 
а ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели сас 
иметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспор 
величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de roi</foreign> (краљ 
нак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, 
ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само  
а просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> <p>— Же 
и сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и в 
 спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где  
а тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се о 
равите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p 
се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, т 
, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Ј 
 дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то пр 
икну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по  
јем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дана св 
да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран 
p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и  
> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио  
итати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта 
ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила 
апуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар  
с остави на миру, јер вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, ш 
ети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој  
</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да т 
4" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде ј 
/p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па до 
м малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу в 
е са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — 
ој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quot 
а.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите 
 довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се 
?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>—  
, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других та 
питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према 
ити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најп 
ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ј 
:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да донесем и ваш одговор 
чима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образо 
бично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом прилико 
ектором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и 
Број 5. последња књига. <title>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажу 
заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска цр 
 на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве с 
 га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у  
 ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска 
а.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта  
атару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто 
зрачунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку прогово 
 — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорн 
шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Б 
ед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дугачке прсти  
ote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Је 
оњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а  
сим њихова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почи 
ам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, одакле их је или којим начином набавио,  
но знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но шт 
 се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад ј 
, — морао би признати, да је имао једно ретко задовољство.{S} Овако пак, кад млада грофица завр 
 у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога  
ла је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичк 
ујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Б 
/p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку нежност, збуни Павла, и он одговори:</p> <p>— Ви  
уде уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба  
олим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно ш 
којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S 
сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом.  
ш?</p> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p 
убав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онем 
м, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би мо 
чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је им 
а било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p 
 узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно се 
о ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С кој 
и му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине 
ер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и 
по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизв 
е ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господин 
 беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напре 
је водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господи 
би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас  
ре докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> < 
м агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом 
, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, 
о „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољ 
чекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим  
ријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> < 
зумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне вољ 
 ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке породице,  
То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="7 
коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, има их 
 Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га н 
реме Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прил 
ање и јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, б 
удноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није и нем 
вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваших ид 
ду и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много  
 енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у то 
н, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног  
 час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила с 
ада је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао  
вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је нек 
p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много дух 
у остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељ 
њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло дар 
о; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћ 
н другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одступите.</p> <p 
ћ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми из 
да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим 
додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било ј 
коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље остала у  
ам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p>  
ати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Доб 
да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p> 
ме болести, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то ка 
их писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак  
ичај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писа 
/p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="3 
 било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit 
ним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или 
е џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, ште 
ез околишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језик 
не један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце  
а: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете  
е тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту т 
га имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> < 
Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога чове 
 је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ва 
 попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче он 
ви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не са 
мо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он  
рех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена; но, 
тних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму,  
и.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одуст 
д слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан.</p 
и по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр.  
ђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо. 
мовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом:  
уче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских пог 
, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о ред 
ше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ак 
 као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, ве 
о учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наста 
ти ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом  
 али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, али од ње беше мало користи.{S} Напо 
 искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво  
> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но код он 
 на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ов 
к није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одговарате, младићу?{S} Ја вам м 
вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гл 
 уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и 
и на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тог 
рњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разгов 
жда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако б 
ешена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, истина је!</p> <p>Агне 
>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код грофа 
љив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дел 
чи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио 
цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити поједино 
 на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку ка 
единицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренема 
аква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благода 
ша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није  
бени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p 
, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина,  
редност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђоше и затвориш 
 /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још  
ам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно о 
се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и до 
 свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање пре 
о оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два 
Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја упот 
не посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвно 
</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Ј 
 је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долазите од кнегињице де През; будите уве 
додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где вам је те 
> <p>— Или пошљите, ако вам је лакше, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова н 
</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на он 
 или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотек 
оложају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна с 
— Позивницу нисам вам могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, 
ао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били 
се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост 
 ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слуша 
.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су бил 
урити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p> <p>— Не,  
 видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати пријатеља до гостиони 
оклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним понос 
лика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чу 
а сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао м 
 последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одјури.</p> <pb n 
/p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајућ 
ан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа н 
ређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви долазите од грофице 
и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у не 
 се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано 
глед.</p> <p>— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред в 
их јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпа 
ле.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њи 
 о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном 
аво, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дир 
; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио ли 
p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам х 
мој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више 
га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у  
ити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p> 
ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — о 
A propos</foreign>, господине Ђурићу, — рече гроф, — ако вас интересује да разгледате нашу кућу 
 ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су  
љања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" />  
ишта о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, пријатељу, — одгов 
 је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни поднос 
"80" /> ваше враџбине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, 
 Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> < 
>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни. 
а идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да свр 
м; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позо 
 осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истин 
рва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у 
од вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p 
арима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је  
> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим  
дати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено 
родицу... грофова...{S} Јанковићевих? — рече опрезно Павле.</p> <p>Коректор га погледа, затим п 
доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>—  
оцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је о 
осле извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпођице,  
таде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним 
 да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ћ 
е.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хте 
икад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осве 
черале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, н 
отруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да неће 
јима.</p> <p>Кад је био изишао, грофица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у 
познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, шт 
p> <p>— Које му је адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најп 
<p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; суз 
у о посети кнегињице и грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, 
е попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше 
<p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин Ђурић не одустаје; накнаде не п 
?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто 
оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете п 
 после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе 
вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још ј 
.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој теш 
{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се 
 како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста 
 ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја ма 
брадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестр 
иђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> 
ајмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Јулијо, да  
коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</ 
ле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло  
ити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p>  
уге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначават 
ћ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега  
вот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један  
штини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p>  
и и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?. 
но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих вам могао једну набавити.</p>  
е.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно ч 
 упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; се 
и колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, см 
 се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговор 
ивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на с 
а и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити 
 она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја п 
 практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p>— Не  
 <p>Коректор га погледа, затим полагано рече:</p> <p>— Има их много; за коју питате?</p> <p>— Е 
ешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p 
> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> < 
>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поруч 
дајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се бо 
— мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имај 
м приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њи 
ол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефини 
 ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— Моје писмо није отишло; ја девет месеци  
 ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, ла 
b n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о  
p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбог 
>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесн 
ки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p>— Нисим био присутан; лица не познајем; ал 
ије умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да са 
њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да  
тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p>  
 марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико сл 
а дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћ 
о.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што  
.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам  
рави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p 
ицу.{S} Павле подиже болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце.. 
 <p>Написа наредбу.{S} Пред одлазак још рече:</p> <p>— Ако му буде ноћас горе, зовите ме неизос 
 сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, ал 
p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S 
аки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали 
уњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију  
ају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме з 
хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар 
тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису м 
у је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ов 
 ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да од 
/p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p 
искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико 
S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетник 
ошћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, н 
лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он п 
имер, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могл 
ренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увред 
примети и прочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p> 
ду у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било  
 што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетк 
трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што са 
о у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом 
роговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> < 
азар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му брата, прошле би без дубљег  
е престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хл 
ала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала најве 
ишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је горње речи мучно изговорила, па, кад их изговори, једва дочек 
асом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизн 
{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>Социјалде 
а:</p> <p>— Можете ли ми објаснити ваше речи?</p> <p>Павле опет није могао одмах да одговори, в 
адоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по о 
аље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са  
ма.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све 
ликашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n 
лавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Барка 
еку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену 
 још проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе ово 
ом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћ 
то преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада 
месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распознаје, ма да за дуго времен 
еткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обр 
 канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „гор 
не, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугујем  
 шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица климну главом.</p> <p>— И каж 
ја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свет 
није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у нек 
не, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваз 
 се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме в 
/foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Bibliothèque des Comtesse 
опљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о 
="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на мо 
Нећеш, дакле, да дођеш?</p> <p>При овим речима Нинчићевим Павле подиже поглед према лицу пријат 
о сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ни 
буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, 
{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак 
ите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми ука 
овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику 
 <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих примедаба?</p> <p>— Нема 
вла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек по 
Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни бил 
 за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могу 
? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми као пребациваше што се дев 
 наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди 
 био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори п 
азговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— 
енчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим 
мо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама о 
своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај  
звидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, ј 
спођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и моли 
а од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— 
} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; а 
роз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозо 
ео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтив 
, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ т 
 је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како 
но због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи  
ће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном п 
е је ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да 
 <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом: 
 облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у  
/p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је 
Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јут 
то му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да 
д самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на ру 
а, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, 
не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у 
д сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се  
вога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рач 
ћином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли ме  
p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо  
те на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у оп 
 произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не 
је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од свако 
био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p>  
то сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би ка 
ере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири г 
ио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају сво 
и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде нам 
ла; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово н 
је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кнегињица је не могаде зауставити, а гро 
.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам ч 
есор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви п 
њи, но како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; ба 
 поче говорити:</p> <pb n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он т 
ура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам и 
ста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђур 
азговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену;  
но пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и да млади господин има врло  
гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, 
гледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покре 
 их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се 
комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око јед 
опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; приближуј 
в покрет заточеника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капо 
еспособна зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да у 
 образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло 
раоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мал 
ед натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне б 
е огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише о 
ad>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> < 
Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нем 
 бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте В 
в што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шт 
и злочин напустити ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност 
 над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим б 
 бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, уг 
е мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са к 
силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то зас 
дарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више престон 
о од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - питом 
та би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако  
 хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окр 
 било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривоног и прља 
>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да 
њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност будућности и онај неодољиви свире 
одице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио држ 
се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наме 
b n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сеља 
немилост без обзира на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>П 
 n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покаја 
 била једна мала лукава игра љубави, да родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са пор 
о висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младића јако изненад 
бом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке. 
смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад  
е смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале п 
ле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се нау 
офице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је  
ног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ја в 
шње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да ниј 
веће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати 
к свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога п 
 усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S 
ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га је на отвореној позорници уда 
ајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пусти и обриса 
/p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог чов 
 да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором св 
жева радних и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Т 
ивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај 
 од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говор 
то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</ 
пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити 
оз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ  
ађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на  
м дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њихови 
грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — 
ји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекај 
 сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{ 
 јој је живот дала и која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да ова 
, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још раније 
ли, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За 
алонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздр 
 други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда н 
 /> му је грофица одредила као најкраћи рок, проведе мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе 
деље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у  
Ћ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСК 
већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинч 
е се већ постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас зат 
— што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф д 
 својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не 
ита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја напи 
 тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову буд 
их налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као од 
ато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега мах 
, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек 
дите ли како изгледа.{S} Нит говори нит ромори.{S} Ја му кроз опале образе могу да пребројим зу 
 спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да г 
и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцн 
Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се н 
љен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела 
 коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло  
рло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје  
гој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење  
{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и канди 
Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од ме 
је лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам и 
, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, кад је путањ 
 и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природ 
ти као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите л 
 опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају не 
неша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да превр 
ћске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред  
ле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га 
ешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама го 
 оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе полагано и метну јој п 
забрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста 
А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — с 
падљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У 
 земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепе 
 је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p>  
 и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође но 
рти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крс 
иштиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерн 
је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада  
>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бац 
 успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођи 
{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спаз 
 и они добро одевени и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају нек 
је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <mile 
искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми  
к, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој 
 наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећ 
тварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без  
тинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од  
осподин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чу 
ном замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> 
текао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" /> <p>— Ре 
ене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна интересан 
 али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи уду 
вамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <p 
о волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Је 
рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— 
 Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од свој 
у свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, т 
 златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му 
угмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, госпо 
рло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и п 
 прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, как 
 <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> 
рено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је  
 ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb 
 <p>Али на његово велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S}  
у, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно сти 
исао мајци њеној било је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Ч 
вљао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је 
лу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек  
, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно д 
 Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико трену 
дно земљиште, које је било божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту кли 
м ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, у 
ајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофи 
га болесника.</p> <p>Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потреб 
 је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то. 
ско опомену на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>О 
оштро посматрајући младића.</p> <p>Гроф руком показа Павла придошлици и рече:</p> <p>— Господин 
“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо 
м.</p> <pb n="269" /> <p>— Познајете ли рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p 
фица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, а Павле јој га је приближио оч 
 писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао 
>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви  
рио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући му у очи п 
е гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди,  
плака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чем 
 вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испу 
p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} 
е ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више 
один са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавн 
а.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.< 
адовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сир 
у и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано је  
а пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам по 
оспође, испаде лепо повезана књижица из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при  
штрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> <p>...{S} И прођоше године... п 
нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад 
о.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем, господине, јер не могу остати  
</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак зах 
ости.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишт 
рат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</ 
и дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако в 
руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ  
и-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p 
те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са  
{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се  
атње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пу 
ајлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била бл 
 јој приђе полагано и метну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се 
де неколико корака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, пон 
 пуним поноситог благовољења и пружи му руку, да је пољуби.</p> <p>Овим је младић био отпуштен, 
 до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p 
 Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју с 
/p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену руку, а она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен 
захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.</p> <p> 
ли своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на  
.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник  
дра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено ве 
тору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоће 
на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није  
, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће би 
 ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из  
ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно  
de roi</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито  
, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога старца 
 отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очију.{S} Он запита к 
м и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрд 
ад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цве 
о светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је дос 
гледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано 
ље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на  
Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Православна вероиспов 
рила, а била је живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у нај 
езику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман 
 источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у свом 
 су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањи 
ко воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољск 
ишења придружио другој омладини, рецимо румунској, или другој којој, пошто им знам језике; тамо 
рнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руко 
о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема рукама.</p> <p>Грофица јој приђе пола 
</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џак 
одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни зав 
тињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Парис 
р; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има дос 
, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толи 
практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичк 
углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платн 
.{S} Молим вас, господине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја  
бријану и дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели 
да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он 
нчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то  
не брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од и 
куса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право вароши 
еханџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} 
b n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и до 
 ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пр 
 ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали  
бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да  
астави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и дод 
ло тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју 
дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, коректор га је већ 
заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само р 
татак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну сн 
ли седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени 
оручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Ка 
p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су п 
рочито је за време доручка или одмах по ручку оживело ово, преко дан мирно, место.{S} Али најзг 
да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О је 
 То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то н 
јвише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао н 
о је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он  
 <p>— Ја вам долазим, господине Ђурићу, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у 
туре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила с 
S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добр 
ио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде ид 
е водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром 
ишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подуга 
је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућн 
 овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напр 
с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградим 
ине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућ 
ић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној стран 
а. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле 
зговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступник.</p> <p>Грофица пребледе, при 
 љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ип 
га живота, и ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не 
кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће  
 споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову долас 
мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог ј 
е Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од  
завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји јо 
 му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p 
ићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцка 
ница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини прод 
е тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер 
/p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да  
 и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру моби.{S} До 
уле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и з 
но дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером, да после позове домаћицу на кратку замену, д 
и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим 
асејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, 
да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео 
орам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој  
ој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златн 
а њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде према речици;  
десет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку,  
.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу,  
и за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би  
шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке, 
е опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напреда 
а вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Доша 
бији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, по 
шлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је тека 
p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто  
ђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S}  
ас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> 
ду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, 
 ја дигао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S}  
семо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почивке  
у у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпо 
т полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени  
 јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ства 
 налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му ст 
n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељс 
еш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато 
 већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом  
апут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част  
и шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер н 
<p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље 
јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и 
ажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по 
стане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док 
ји господски рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим 
кочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој с 
м, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силн 
још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му пис 
до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорни 
ијатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју со 
з ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово ра 
е.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута. 
 је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Идем, да га ви 
, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, видећи га 
натна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је 
поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично,  
 да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами 
шла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?< 
 ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом, истесаше  
а дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо  
му дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава 
од једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем глед 
.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недељ 
p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p 
уче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без прис 
 је младић икада желео да остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Ов 
на месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се  
ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>—  
возно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не постоји.</p> <p> 
Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као  
тара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она д 
 женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: е 
сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> поду 
<p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да  
 ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — говорио је послужитељу. 
војом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада 
ћавали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година. 
ељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико 
ам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и 
етиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем 
кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по  
њичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да потражи Павла; њену радост, кад  
 тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао в 
 посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго. 
и беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступов 
у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало не 
 затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколико речи.</p> 
елом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже прав 
е мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутр 
ињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнеги 
н, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.< 
а-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> < 
сност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају ст 
љи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од преко брда.{S} Зачуђено погледа  
; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодеја 
о хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> <p>— Овде 
 <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>—  
у његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, оп 
иним наредбама „власти“ или „власника“, са каквим крупнијим догађајем или каквом вести новинарс 
есвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на стра 
је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пут 
 је наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p>  
од би дошао дан једне од ових игранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању о 
али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао про 
огао наћи каква иоле мало погодна кола, са којима би могли продужити пут.{S} Али је и то било н 
ло час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сум 
{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ или „власника“, са какв 
 младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатн 
симетрично постављених дугачких ормана, са разним киповима на њима, а између њих су столови са  
азнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим п 
у, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф води 
рекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти 
а носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно зао 
 како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпр 
као да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n 
, с поздравом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми  
> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после он 
 она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и 
 општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и о 
 а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима  
 јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га 
 при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и ко 
или уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па  
.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не познаваше 
ољна <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег после 
о даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још  
ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различ 
ао као политиран.</p> <p>Овај господин, са политираном главом, био је врло љубазан и после свак 
брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код  
 <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искр 
д је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, мало намрштених веђа али само т 
Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је био довољно објашњен  
</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душо 
пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само 
је дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Бат 
а је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим господином, кога називаху проф 
тписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје,  
о рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> 
минула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело 
у се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као шт 
ује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло богата, нарочито кад 
кантна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти  
дио мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</ 
 да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места, где је било могућност 
асновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови 
„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као дов 
оје му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио 
 просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, 
ку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито  
ан устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио 
 <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да сврш 
а их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S 
ирке, и да напише историју породице.{S} Са кнегињицом дођоше још и нека друга отменија лица, од 
 Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о 
, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у оч 
 проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден од 
 На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> п 
је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакал 
пуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што н 
нешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И тетки 
лац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја 
елом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими  
> <p>Међутим женскадија донесе ручак, а са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с м 
аки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих  
угластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друшт 
ни, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево м 
ак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана о 
и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>—  
 сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Т 
а нацртана једна велика мајмунска глава са потписом: „Адам“.</p> <p>Број 5. последња књига. <ti 
да, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутк 
тнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан ил 
а пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо простр 
ку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповес 
Никшић, alias Ник-Ник, пун достојанства са великим брковима, који је заређао, те све факултете  
а била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, 
упна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођиц 
се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} 
TS</foreign>, а било је и новијега жига са речима <foreign xml:lang="fr">Bibliothèque des Comte 
шнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је п 
ву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењем он пре није долазно са својега пут 
о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе к 
о затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже 
н јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <p 
 Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлага 
еђашње место.</p> <p>Грофица га погледа са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да  
авлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га ниј 
, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на с 
ше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, 
209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече  
свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима,  
својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог благовољења и  
дине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакн 
, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, 
{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер г 
{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не мог 
срећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погружен 
згодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Б 
но...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она пре 
пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, 
ле бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао ку 
а прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња. 
Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намеште 
е је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле н 
де како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је ста 
ико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно ниј 
осподском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга ш 
тљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледом.{S} Она је с 
 ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је жив 
е, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив 
угу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју к 
име, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је порекло још ран 
ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно чељади 
ква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по с 
дубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде он 
етити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ о 
скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало ч 
се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у св 
ћ се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова наме 
ао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271"  
ан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам  
љер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини 
рагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помоћ изгледа као прави сп 
лејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуг 
сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="subSection" />  
иза медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине  
stone unit="subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а ј 
ностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} 
ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{ 
постарати да вам прође воља за романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у л 
икао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, оч 
на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> нојевом перади у вис 
ређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од грубо резане ораховине.</p> <p>— Веле 
били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Ле 
 Не верујем још данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших кол 
 бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана 
на лицу места, <pb n="129" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у о 
а, а сада је коректор код једних новина са малом платом, која му је међутим довољна.{S} Једина  
екасту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи  
, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који се, по 
слили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја  
} Госпођица није била потпуно задовољна са одговором Павловим, али му је морала признати корект 
о донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће с 
м мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да  
 јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли 
леснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="233" /> <p>„Мило 
 О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати 
хо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ с 
ај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом н 
5" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергије и издржљивости.</p> <p>— Је ли о 
 видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у деве 
и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу д 
м настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S}  
ме говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, т 
ка.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ напуње 
е ипак одликовала Павла нешто као госта са далека пута, нешто пак као љубазна младића који им ј 
е била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саг 
специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту ј 
а другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка  
чарава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, к 
.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном пи 
е.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је. — Ах, ах!... < 
екад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је п 
азак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно 
, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине  
, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав млади 
Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му падало н 
 бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало на 
енским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора 
 врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.< 
ци, или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годин 
их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам ви препоручите 
/p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које на 
нђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умив 
је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> 
ио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? —  
ужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека вој 
>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја  
 саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић би 
е, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Ми 
 и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p> <pb n="14" /> <p>— Није потребно, — одгово 
ОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, ч 
оре доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовим 
е, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су  
/p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу с 
а ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић 
аше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа пр 
есним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове 
аде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком 
рала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да к 
ијатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила с 
> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p>— Ви до 
о се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог  
лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, 
тарог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Ње 
на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу 
не песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили 
 од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на њ 
/p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело  
чић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је б 
у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се оп 
з земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> овамо.{S}  
су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљеск 
/p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S}  
е црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу укр 
рачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпусти 
 сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владалац ма и сироти 
 <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу т 
ати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да 
бог тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прел 
абуни.{S} Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено п 
г кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних п 
 грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зи 
ћима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе  
ши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономи 
е нам ви препоручите.</p> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — 
пустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним пл 
сто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам 
ловим; зато и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску  
у има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кр 
и овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до 
њем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добрих плодова, где је памет и срце 
ити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p> <p>Њихово је држање после б 
а харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стил 
види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело последњи  
 што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у 
пођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујућ 
мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> х 
ђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и  
ви или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњон  
S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; па л 
цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је пазио 
их.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног  
p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам  
 Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чи 
дите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај ме 
сте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p 
је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, 
онекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом предст 
влу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика м 
учиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицо 
>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> < 
 и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко без 
p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женс 
ућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске сл 
ном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поре 
же пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика у 
војега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} 
рсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским хо 
раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у див 
д вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми  
ац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само  
 се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S}  
ај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у м 
е рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам 
 Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђури 
 Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, ка 
да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> <p>— Зас 
ебе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених по 
коноћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију 
ли, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика  
дног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, д 
</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине 
тењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним  
ту.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да преко 
младини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо 
дне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђ 
е позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постат 
колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, уви 
> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица оклеваше са одговором.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чис 
 завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> 
.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијограф 
том загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био з 
{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом при 
вића, рођена кнегиња Александра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... е 
казао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p 
розначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредбама „власти“ ил 
 Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе 
 /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — г 
располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробн 
о узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, г 
учих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да  
гоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом  
ружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред св 
био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао пос 
им?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} 
ају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још 
на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодо 
де је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече 
S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити;  
 <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја  
еликим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем његовим, пријатно армонисала укрућен 
 старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту 
ишта не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога 
присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пије.{S} Једне ноћ 
гледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S}  
 том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахнућем.{S} Прелазе са дубљих 
S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били, 
, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећ 
о?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало пла 
од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју младост. 
атељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пуно поштовања и са пуно пријатељске оданости.</p> < 
ја, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му по 
<p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом мисли за п 
поља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{ 
повима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупросто 
средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али снажним и  
ре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар н 
рац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76 
дина, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута показао као прави Ментор неиск 
 Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска 
 више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се 
Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви 
иверситетски језик био латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријате 
уми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p>  
вориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од с 
ком повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобн 
сто наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да  
 би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које 
о доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми 
висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела бил 
био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p 
о других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне з 
е са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под  
ијег?</p> <p>— Видим да нисте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, мој 
галити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну гл 
 да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>— Госпођо, — одговори Павле до 
pb n="15" /> <p>Господин барон одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, го 
ребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању 
 особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павловим; зато  
’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам о 
ч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојаж 
е идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши д 
 онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих  
.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну главом.</p> <p 
 мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, раз 
 се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре мо 
ајној месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{ 
о западњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној  
рци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак гр 
>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне 
не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> 
е још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чи 
тнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што  
ао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућ 
човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је није дуго 
анковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уреднош 
проговорио <pb n="326" /> неколико речи са газдом, који му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и  
ладолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, висо 
ош су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је б 
Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је прави 
 Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb  
веопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „рацијоналнога васпитања 
ле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код ме 
тога разговора коректор му показа завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану по 
зама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и више пу 
р и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита једа 
кну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће поквар 
тину? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одгов 
ви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p> 
да нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју с 
а, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S}  
а имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим 
.</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title> 
идео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га саче 
атељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са  
Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Св 
есет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ак 
будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампар 
ктичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакци 
 ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, са 
много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p 
 Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење. 
 дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, ма 
 налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се  
м се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, 
е стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ј 
јпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика  
љно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S} Молим 
а обележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:lang="la">LIBRI DONNARVM IANC 
 Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим госпођама са којима се праштаху 
дени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас ова 
у она последња писана непоузданом руком са болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао 
избор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује о 
 осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом дру 
а својим животом, и ако нисам задовољан са животом других; али зато је на мојој страни искуство 
његово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је 
белодани Павлу да је онај мали господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у ку 
едема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води под руку, а друга иде са 
 онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки гра 
ин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S 
о би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Ни 
рност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са ко 
ата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се исти 
амо толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ни 
ећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека 
 сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала и да ј 
зи, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и  
Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— Т 
љива природа, и очигледно незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ов 
љења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра 
тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув  
а погачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и  
е и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у  
 да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како 
е, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади в 
 људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није б 
е рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он г 
глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ непримет 
ла, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира з 
е и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама 
 средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био ј 
ослетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој при 
 тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту,  
— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у д 
/p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био  
њено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чек 
реба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на  
ћа спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{ 
.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да 
 непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један  
н на врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са гроз 
орник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај  
ан изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњ 
{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти  
к скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник одне 
е своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p> 
ежио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалификацијом.</p> <p>— Дајте да ви 
), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благот 
ер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или 
е.{S} Њихова јужњачка окретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пр 
 усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је г 
а овим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — ни 
 кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао. 
така.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; трећ 
м од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом мест 
{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће  
име бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само  
е, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени бр 
; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камењ 
ред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</ 
и около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да 
анитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледа 
 /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом  
 се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситн 
ен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaffe“ <p 
тком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тич 
а разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица  
у са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега  
им брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, по 
ву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форинат 
т <pb n="149" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску 
о на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми наравно не дадо 
 и извади му из недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и  
а сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова и 
ко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ак 
н, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чу 
, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са  
<p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младо 
воструких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој  
и то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешк 
 белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим очима и расплетеном косом, или ватрену Мар 
још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо 
 вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак жи 
ји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Лепо је летње предвечерје; прибли 
 тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учи 
етају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, 
ла собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са досадашњом 
јући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или побожну Геновеву са изврнутим  
атворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напосле 
ам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало ра 
м у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; и све су те сли 
 <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, д 
ца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим с 
ма.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном раме 
ишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговор 
је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквире 
да женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетућ 
, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су 
е да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шт 
меника.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро де 
већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла  
гињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њен 
механом видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да 
но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" / 
ћи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.< 
гушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали д 
окварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у к 
подина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па је, задовољно осм 
 година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напомену 
и расплетеном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку с 
вамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у каван 
јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и 
у заповедила да иде да зове и кнегињицу са госпођицом и да пусти одмах господина који је дошао  
е пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија 
схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанств 
а здравим положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних 
штаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима своји 
 и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чу 
прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео  
ом позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке 
 престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка 
а мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг. 
> <p>„Милостива Госпођо Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакак 
јиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте пре 
</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну: 
p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим 
им све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али  
ем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а  
 обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, 
 више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд  
их и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отр 
сећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више  
га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и т 
господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али  
се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> < 
Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефи 
десног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S 
 објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и нев 
едим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам,  
да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело  
нципацији женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада 
еших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у и 
о запита:</p> <p>— Јесте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се с 
епио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер јој га не би могао дати.{S} Па ипак је предв 
кторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравити, већ да ће у  
е у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад ви 
 ме, молим вас, господине, оставити без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто ј 
 вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а  
инчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго он 
и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, з 
ше пређашње разлагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не 
, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоцено 
пирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две нед 
 јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење овде, њег 
воја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси би 
ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је  
унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак 
, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само д 
молио, г. Нинчићу, да и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњи 
ашним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, ула 
је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нинчић му је, напротив, износио немогућн 
, младићу.{S} Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадво 
већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да о 
<p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; јер  
авле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то 
молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прош 
p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у ис 
жности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита грофицу:</ 
о вам га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам  
<p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле 
жетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле уз 
ер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст ве 
е само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нисам Мефистоф 
овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не 
пота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабр 
очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Ве 
 без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, ј 
други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња 
педала доле, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а  
квих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне греде са четири тањих  
.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, 
ишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме  
ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку 
се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим д 
огледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на прес 
 могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је пр 
снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више  
го лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну 
офице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удеш 
ност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неисказане ср 
ј од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну  
 јој је њена понуда изгледала природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да приј 
стан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном 
овањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу;  
м, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <p 
та ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S 
 му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо 
ње од пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кн 
 позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему, и разуме 
во живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније  
и, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да 
вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Мо 
сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да 
м лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али о 
к сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то 
кварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствар 
— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то  
воје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у 
ок сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једн 
} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, ко 
етар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пу 
јаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У 
же да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет 
 бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и  
м пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главн 
жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову по 
едајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас 
едови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{ 
тим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p>  
ле дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећи 
арац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ 
— На моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојт 
> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора 
ренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити 
— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— 
ну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Бож 
сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> < 
ас мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на ка 
, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ преки 
 сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином,  
њи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; з 
 младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти 
бро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти  
слио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом 
да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Стр 
во изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S 
апита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Че 
о овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза;  
ила на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ 
 што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазиј 
рошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се 
близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукл 
sieur P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упозн 
м трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао с 
у мисао неколико пута одбацивао, али је сад наново прихвати, да и на овај начин објави мајци св 
а кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Из 
дређивала.</p> <pb n="59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим ко 
У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чу 
 неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павл 
сти не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приметих кас 
осподом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије же 
ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав  
 слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и настави 
твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ј 
ш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радо 
о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред свој 
ремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} 
ти можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад 
 пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених 
д мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и ка 
ца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p 
ати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он пољуби пружену рук 
једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско  
 има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срц 
— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не з 
кли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се  
д Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, —  
 плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка ј 
аштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да  
зумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павл 
у заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агне 
<pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај 
и једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као  
ља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавест 
ховим ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде к 
овека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, ка 
, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим преко оне вели 
отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у кр 
нум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну  
ио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?.. 
есмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, ох, и пун неиска 
ику, да вас још једном позову.</p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је св 
 како о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих  
сам ништа приметио.</p> <p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворе 
ако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино р 
душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <m 
асова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И нан 
{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, а 
еваш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче с 
мо их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсудн 
 n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам т 
ва идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> < 
ијатеља му Нинчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофиц 
другљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, приј 
рнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду 
 Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, зн 
о је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут б 
још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница 
, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима  
 Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приме 
коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, 
речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по овим 
а ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар  
д приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Је 
 о којима ми међутим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не б 
ас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p>  
 врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није  
о светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућа 
ича му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући глав 
прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по  
>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на 
 шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> 
бало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но 
пође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако 
ј са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново 
ду Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{ 
ре.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци  
му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у ж 
о би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у от 
е било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му ј 
у.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим п 
 само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ће т 
делу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људ 
вари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зат 
елиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помо 
а.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S}  
дређен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је 
Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте гово 
рши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али га  
и нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То 
 Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у н 
ите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, — пошто немам ча 
ред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег 
 је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је већ мајка почела да примећује ово нерасположење  
 онесвешћен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени 
иверситету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а пр 
158" /> <p>— Не, нисам, госпођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{ 
pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p 
nit="subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршен 
стао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним пот 
окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним прили 
е задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши  
е црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се име 
.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим 
 није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више 
ју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у ост 
ња.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина са малом платом, кој 
 каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин труди 
везала за његову присутност. — Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнич 
њ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже боравила онде.</p> <p>Врат 
ука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...< 
то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да  
на извршити венчање?</p> <p>Коректор је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбо 
о нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још  
и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мислиш, приј 
Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично ра 
ље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, 
S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ  
к и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је морал 
ем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обич 
ишта.</p> <p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То може 
<p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачуди 
и.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци 
 долазак.</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају мало 
 на места, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која с 
м, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи 
о се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујт 
јег напустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније сх 
> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n= 
ест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p 
 само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, -  
 је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде га младој 
ада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим ка 
на и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнегињиц 
воклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је  
</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало ње 
ала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да из 
а ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски,  
 би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке добио карту, к 
>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће  
ао пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S}  
оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам мо 
</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво. 
 ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо 
 том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не бих ли напустио онај трули  
едаде му књиге и оде даље.</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе 
е на добром месту, — мишљаше.{S} Али му сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види  
но и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>О 
ри:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женс 
га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, 
крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнс 
о по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му  
 је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито он 
тили нарочити коњаници), она пређе и на садашње прилике.</p> <p>— Ми живимо доста повучено, и а 
, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар о 
 од пређе, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо 
лијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То  
увана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— 
е тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павловим; зато и наступи жестоко  
тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота назив 
 слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прошлост; 
ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и садашњошћу, не могу да будем друг будућим великашима, м 
иса, он је без оклевања отвори и извади садржину.</p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стоти 
ре, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, али наскоро напусти чита 
ј госпођи ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p 
 много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам исп 
тајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја;  
 често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажарено лице овог несретног младог човека, к 
сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је  
аше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну рамено 
ом писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p>  
ца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле ка 
ава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а с 
а ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће прездравит 
а ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб  
а пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло поносито држање стра 
у другови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приме 
"48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању 
ао да га приморају да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је доша 
 Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с м 
"314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издрж 
b n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да с 
остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња;  
 сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, 
, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју с 
 сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар свој 
ајпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах, сад  
</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову велику тај 
оме не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да с 
 је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <p 
{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут про 
ме.</p> <p>Сада га више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљењ 
породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>— Ви ст 
рећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посведневно, не би 
ам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам 
</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Мој 
је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да  
у реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао од 
ена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвој 
а живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарај 
 /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p>Иза 
p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суз 
 цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Х 
овац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болест 
илаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а 
м...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младо 
дужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве врпце, ш 
: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмар 
ли у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лакше послове: један је доп 
гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде  
 пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, с 
ако беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених ду 
и му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дв 
>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само  
 оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико све 
е, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но 
/p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох Агнешин салон.{S} Не остаје друго до да добро мотримо на нашу т 
ри ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о 
мад познавао и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен,  
{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца,  
ећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупи 
ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумни 
ра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила 
о младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваше и Павле.{S} 
шким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела 
неше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила да иде 
 Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} 
добије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављење ов 
а, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало б 
, коморник изиђе, остави их отворена, а сам остаде дубоко погнут док гост пролазаше.</p> <p>Ова 
, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео 
хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам ш 
ла у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете 
е да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око 
а сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо уве 
 да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар јо 
ока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се 
 су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми  
моју велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, госп 
а, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене би 
ех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви ост 
знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже  
е вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране,  
</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала 
лазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> младићских поро 
ам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом по 
 Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си  
ине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p 
најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом бе 
ститог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем 
 лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти 
р не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном 
 хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако дело пуста лаж; да сам пропал 
обзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас  
едну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није дости 
не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним 
да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш 
иста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</ 
 А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; д 
епили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поде 
, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није  
испрекиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру 
— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревиз 
p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и с 
 ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом ра 
> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погл 
Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру реч жртвова 
не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за 
ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгл 
 <pb n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотак 
и, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам 
:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жа 
ка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, н 
p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчићу, али ми није могуће пон 
спева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени 
овори:</p> <pb n="161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.< 
ам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p>Павле је поздрави, али она једва  
она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забун 
 која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга 
ознанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као да јој је п 
о да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно д 
моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам знао за долазак  
 лечим рану коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; 
о поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врх 
— рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан о 
врејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песника на месту онога фанатичког з 
аде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па р 
т, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла, и једнога дана имађасмо разгов 
ли сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном о 
мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, 
скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу  
сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и стал 
ли болан?</p> <p>— Не знам, нано; канда сам назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забри 
и диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких комада, 
укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она не би стигла, д 
воркиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њ 
ле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не могу више рећи, јер би  
е патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дуб 
— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.< 
.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја 
ате помоћ, и ако од вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од В 
 си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти  
е деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учите 
</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb  
на</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанков 
ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света,  
оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просила 
> <p>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— 
азим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекл 
тпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљив 
ва.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким 
нског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за 
есреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви с 
дужностима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом А 
е истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте по 
6" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео  
 спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке бољ 
нако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита ми 
 представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја  
/p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, прогов 
 крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ 
а.{S} Моја мати ништа више не крије; ја сам прочитала писмо, које је он послао мајци, и које је 
у...{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим  
Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема виш 
.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано ве 
 нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ће 
 срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се  
м му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чиј 
рилике моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се  
још више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим 
, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за тв 
раше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи 
p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима,  
м, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам 
ише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати. 
е да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо цен 
ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помиш 
пора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам з 
тим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао с 
трато, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу  
е знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и непр 
оје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја сам га добила баш при поласку одавде на Исток и стрпах  
ш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видел 
а ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p 
за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за  
од вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.< 
 што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушај 
еобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао бог 
бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећ 
авити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе,  
ам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега позна 
у грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желе 
.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте в 
лиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— 
 Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то  
добити, агитовати, господине мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чила 
сти, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и уне 
} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем 
епи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у ист 
<p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али није могуће да госпођица...</p>  
видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145" /> постао западњаком.{S} Невине 
одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала о 
не, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и 
 са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам 
је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> некада неку девојку, која се з 
ла, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква 
рим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, јед 
ш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у 
.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно  
их речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, 
вовао здравље, живот и будућност.{S} Ја сам јој кроз више од године дана давао оне жарке, прете 
слити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p> 
шена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да  
p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од в 
луга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врл 
?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, при 
/p> <p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без с 
рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не 
е то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, р 
и од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То н 
Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је господину, али нисам донео з 
чић га љубопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— 
спођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је  
жим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори 
ажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седо 
а ово ново незгодно питање.</p> <p>— Ја сам вам писала, ако бисте пропутовали кроз Пешту, да ме 
ији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и слу 
ешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морал 
дној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на располо 
 у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све 
вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих на 
гуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти ј 
м, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, а 
офица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се 
 срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити ва 
p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест 
но није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што 
се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — 
ах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама господина Ђурића, — гов 
, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала,  
ртију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете њег 
пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полици 
 кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му  
мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ств 
колико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} 
фичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје гро 
сти, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам в 
/p> <p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо  
>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да 
и камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За јед 
p> <p>— Јесте ли повереник?</p> <p>— Ја сам грофици Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади харти 
 да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господи 
 преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} О 
есте ли ви господин Нинчић?</p> <p>— Ја сам, госпођо.</p> <p>— Повереник господина Павла?</p> < 
е, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p> <p>— Одавде?{S 
мам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје љу 
ка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много шко 
 тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са много бриге, зато ми ваша помо 
 већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам  
pb n="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па х 
 се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове ц 
 стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако ниса 
обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но б 
тим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казимир пристаде.{S} Вукло ме нешто он 
говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и  
то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— М 
која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, 
да новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до су 
то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим,  
ељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове  
да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зат 
сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам с 
еље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хва 
проси?</p> <p>— Говорио ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?< 
аја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије п 
ктор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци  
је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али  
пог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не  
етују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе 
ста, господине, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, 
рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем н 
 одговори достојанствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно  
{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући 
; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакак 
и један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас п 
 свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама  
е више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао  
 је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме му 
си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Аг 
7" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама, коју због незгодних  
 да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица пре 
Ах, да небеског блаженства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове зе 
/p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— 
— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли в 
а, по његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости  
> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, госп 
 задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година престао да будем на терету  
има раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази. 
ој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народно 
ле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио на вас.</p> <p>Кнегињица н 
ами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: се 
учим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb 
и све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у де 
кушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености,  
Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам 
 и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S}  
досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш с 
рећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Мо 
Молим, дакле, за одговор.</p> <p>— Дала сам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио 
, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од он 
е Ђурићу,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извесн 
те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећно 
ткуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему на 
?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре п 
 као да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је ле 
Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица с 
 и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где ств 
тих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох ј 
ва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Видиш да од мене не можеш ништа сакрити...{S} 
{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти ни 
ла сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила. 
ања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на  
, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче 
 је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула сам и ја.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам в 
хваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p 
p> <p>Она климну главом.</p> <p>— Дошла сам, да вас замолим за дозволу да могу посетити вашег б 
S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена 
 <p>— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћ 
екајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, сва 
о тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више  
и, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p 
— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер крата 
>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{ 
</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све 
28" /> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја 
но сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{ 
цу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад ва 
још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било заг 
јком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју 
јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} Много кашљем; моје је здравље поремећено: у мом 
 <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек пост 
“</p> <p>Послужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му ју 
ла у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем 
 која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала,  
слила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приме 
нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се 
а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; 
ори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S 
м осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић нек 
где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог 
што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> < 
<p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до костију, прогутао бих био з 
и да платим још и дуг за кирију.{S} Кад сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да глад 
ош није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,.. 
 имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнеги 
д пре неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињ 
 практичне вредности било важно.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у ред 
а проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до  
опао, али на овогодишњим предрх.{S} Сад сам више радио на листу, и кад пре месец дана главни ур 
се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао повише.{S} Имају рачуна да даду.</p> <p>— 
негињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мо 
не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број  
а твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, 
} Јеси ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће чес 
еко:</p> <p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају. 
 Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, к 
нами?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Ниса 
та вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.< 
/> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели 
 је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долин 
и немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у  
ља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по неколико да 
S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најле 
украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су ад 
ажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустил 
и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом,  
није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неиску 
вадио и показивао Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Р 
на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Ста 
има.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са  
нтика?</p> <p>— Да, и још о писму, које сам ја написала.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица у 
а, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати? 
 код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне  
ала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још вас молим, да му о овим данашњим двема посе 
е тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога  
авле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да прои 
стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао ста 
којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор о 
Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам пре 
p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедере 
е Госпођице кћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и  
признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако па 
43" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један уга 
S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шет 
живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и п 
Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропали 
 и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке  
 је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме  
е довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p> 
 но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући мног 
лиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме 
ила довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам могла бити?</p> <p>Госпођица размишљаше, затим рече 
чајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Ду 
АДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> < 
што плачеш?</p> <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О ч 
 гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— М 
м предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна већина у п 
е престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S}  
смо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је  
 сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде 
жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то за 
 дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено об 
 и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кне 
Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми 
дговори кнегињица достојанствено; — али сам видела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси би 
p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта в 
тим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{ 
 далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} 
 на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом,  
цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p>  
 ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите младу грофицу.{S} Оне  
тргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу вр 
и толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слобо 
јализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се и ја 
 је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „н 
ећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику интимност изнесемо и пр 
ак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да,  
ио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да исп 
 не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и 
 ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам 
 је много лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле 
> <p>— Није нужно да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} 
 само галан, отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приме 
коро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу н 
кла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p 
оје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више 
ла о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским му 
авом од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је прилик 
 ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, 
сам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас:  
е, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са в 
 што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допа 
 глас?</p> <p>— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да  
рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинских савета.</p> <pb n="276 
, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</ 
жњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код  
 показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је 
оје га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона 
м ношаше о врату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла. 
ор бадрог му погледа, који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p 
 духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бри 
да мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратк 
ша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образо 
ибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или том 
 отац?</p> <p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа з 
ли, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p>  
жно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p 
ељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и 
етекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га 
вас испустио за живу главу.{S} Претекао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задов 
чић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="29 
сове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Претекао 
еморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вр 
руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам, да неће бити добро, — рече Нинчић.</p> <p>— Досад  
у.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам каткад отићи у по 
о мањи али одговорност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи 
вима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико пошт 
ематичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви и 
е сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли 
> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао сам по вашем налогу...</p> <p>Грофица је приметила утис 
спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесн 
.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремн 
прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити на 
ојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена прот 
ји?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога ч 
у погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам  
 Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учите 
 све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само рес 
сам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век  
је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се п 
адићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим 
</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код м 
 насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно;  
 пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку  
 тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још ј 
га Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и предао га на препоруку.</p> <p>Није прош 
м књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, кој 
 и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољ 
а Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>Донео сам ово писмо.</p> <p>Павле га отвори.{S} Писмо је глас 
о сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа  
ут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се н 
, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p 
м вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од к 
вају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност. 
 завичајем непрестано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хр 
та да ми да, ништа да им одузме.{S} Био сам млад и весео; преда мном је било богатство и сјај,  
амо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где  
 какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, к 
знајем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој,  
> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на не 
т; за ову годину <pb n="286" /> изгубио сам једно за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу шт 
одине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то 
ду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубрици.{S} Доцније поста 
Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и к 
либова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио пут 
орао примити противу моје воље, и жалио сам за мојим досадањим лаким пословима и угодним живото 
 <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у ов 
 бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, б 
анство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће 
 годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да м 
 послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си о 
мо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику 
ам лектиру, о којој говорах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p 
ачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задат 
 четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се 
е више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџ 
.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама  
и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S 
ћи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, о 
о што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама 
 вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато по 
<p>— Но, ви, ваљда, помишљате сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободн 
на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тра 
тане после извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{ 
да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га нашла.{S} Мршавог, опалог, са проредом косом мог 
ви мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у јед 
етом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... гро 
писала.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" / 
ицира, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ  
 се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше у 
 сам до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празн 
S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.</p> 
стих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређив 
pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти сам 
 негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свир 
 у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није бе 
p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То  
ретекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекне 
/p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То 
о.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p 
24" /> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прили 
и ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадо 
инити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези  
 радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ств 
оју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су 
ме не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледн 
но; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— П 
хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали п 
е нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S}  
му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{ 
у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и да д 
напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома трону 
 непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго  
м полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму? 
наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље  
из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и п 
ана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} О 
 није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и 
ри у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред вама 
ио дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући 
ти, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео ј 
ила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вр 
, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања на 
се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини н 
ушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" 
Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једног 
у.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p> 
емљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја ниса 
а.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упу 
смо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} О 
 ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и  
 ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се мо 
ење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у велики 
 оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу 
b n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и  
идно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом  
 помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да 
 Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог л 
— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем људе  
p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је 
 тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до д 
ам вам га неколико пута.</p> <p>— Пошто сам ја испунио вашу жељу и изнео вам доказа, молим Вашу 
с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи.  
о пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p>  
е већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше баг 
?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Ко 
току на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће 
рку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" />  
ше него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и  
ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај  
лаж; да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Ч 
шћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца и данас непрестано варам о 
та пажљива.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварим 
Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни ју 
</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да  
већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— Лакше, младићу, лакше 
м од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најо 
S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много виш 
или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од  
ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу д 
и је дуго време, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p> 
ао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам  
<p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на о 
н, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> < 
ву кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи ув 
је могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам р 
, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз ко 
 у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту 
ко говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће го 
— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На б 
м убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да с 
он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо 
 могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили наш 
ј почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректо 
да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора на 
 међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сети 
атле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рек 
о. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад са 
чио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, ина 
 напишем и препишем за неписмене, па их сам и предам код богатијих породица, којих списак имам  
витак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу 
{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, г 
овори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд 
таде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="subSection 
роковала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад 
 се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац она 
ус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу 
уњеност мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према П 
 да вам ја кажем, ваша је душа погодила сама.</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, з 
а ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, нем 
>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као  
сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици,  
и га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; је 
 га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива  
 издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под на 
ину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неуте 
сећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне  
ем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мисли 
ођама; једну води под руку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше  
необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и  
о поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, мо 
дала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекине 
 поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем 
што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, р 
тва.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље д 
а близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе културе. 
м дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и 
даним гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше 
ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да ниј 
p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан  
ковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гнева, викну:</ 
Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила? 
је јако заинтересовало због необичности саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, 
.</p> <p>— Добро.{S} Јулијо, остави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па 
зованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну  
анама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна  
.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и је 
. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодн 
к ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши младићи у 
уди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стис 
 вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да 
ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе 
, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ћ 
 су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како  
једно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што 
 Ја сам вам изнео доказ; како видим, ви сами признајете његову пуноважност.{S} Молим, дакле, за 
зумљиво љубазно држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да нема 
жањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислила на њ 
 примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади чита 
на неодољивост ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске 
 да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још  
 да бих вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не  
круг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје  
и. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о к 
ко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили већ и већих мук 
{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана 
опао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живео!“ прекиде говор.</ 
лских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој д 
у потребу, коју не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи јо 
ови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господск 
 ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> < 
им сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту 
дила разговор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазо 
сније манифестације.{S} Ја бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, је 
а, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> 
/> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши 
рава да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега 
тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој 
гртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш  
 послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болеснико 
ревазилазило неколико златних милијуна, само да добије вас.{S} Никад не бих пристао на оваку на 
, Петрограду, Москви и Кијеву, а доста, само мало проређеније, и по осталим градовима и великим 
те (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, кој 
ислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност ти 
јислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке:  
— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту  
аји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ст 
лико да можете подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не може 
у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од нек 
 радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо прим 
нцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла 
ело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и пр 
аре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаћ 
а остале наше варошице могла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто м 
испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" />  
чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би вам, можда 
нављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у пра 
о оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете ра 
а хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он пре 
.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежо 
/> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајн 
 могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се у 
а дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би см 
Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Пав 
мамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао  
киде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{ 
 главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно  
ајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушн 
 играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ва 
ј живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави озбиљније, — што се од свој 
ва главне препреке: љубави материне.{S} Само је овим грозним и највећим губитком могао постићи  
 ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и св 
, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да види 
ре... и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поу 
не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Зати 
ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме 
>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86"  
 смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> 
</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као ш 
 шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> <p>— Зар немате дању времена?</p> <pb n= 
и, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у ва 
и висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсечени брегови поред Гроцке и Беог 
и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се 
:</p> <p>— Лепо, младићу, жртвујте онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — о 
 да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда 
нађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је би 
нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква и тре 
а хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на св 
 дисциплини, од које је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буд 
скује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља  
ости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усам 
отмени развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био ј 
ем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све  
 На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по сво 
ог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја до 
упних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скр 
 и да распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би пр 
гледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p>  
бав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем. 
ана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око оса 
ла бела завешчица, која поглед пропушта само изнутра напоље, а обратно не; над прозором јефтина 
 одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик. 
деја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Да 
p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати  
са њима дође и нана.{S} Код куће остаде само редуша с мајком, да припреми још остатак за вечеру 
том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефист 
и да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда 
 срећну и благородну породицу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће с 
варало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе,  
одарим на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима  
 се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет,  
рдила?</p> <p>— Он није грдио; рекао је само да га ви мрзите.</p> <p>— Ах, животиња једна!{S} М 
 целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима делов 
> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бра 
вине, а о Београду и Пожаревцу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Стра 
увише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ ни 
ној јединици највише приличило: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније м 
 сиротињу на најдуховитије начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, д 
оф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са  
ао део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало б 
а уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновника.{S} Гл 
е и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са нов 
непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} 
г пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али н 
елом Истоку и као културних јединица не само опасно, већ и показује знаке неправилна развитка.  
ја је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструме 
у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, али за њега далеку прош 
свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам т 
луцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да до 
и, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годи 
јајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и  
е Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} Мене за њу везују ја 
ости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{ 
роф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова певања, које га је овамо домамило, 
о што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба 
а, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необ 
дела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чува 
 да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш  
већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све 
е, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га 
 нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер  
мате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p>  
о бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивни 
негињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле  
им погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребле 
 је израчунао.{S} Ви имате да потпишете само ресултат: потпишите га!</p> <p>Павле напослетку пр 
те које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле 
иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођ 
бро замислио мало пре.{S} Младости беше само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Н 
Нинчић обично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни  
алека оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињи 
е идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била иста 
ектор очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим  
ма овог плебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.< 
овео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и  
је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени  
добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног 
ер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p>— Ипак бих вас мо 
љих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је 
м да младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang= 
лико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли дале 
/p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она грофице Агнеше.</p> <pb n="268" /> <p>— А отку 
 ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра;  
аза му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S}  
управо натераће вас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче 
ји?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици проп 
ћна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p>  
јним поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу л 
дне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак одликовала П 
, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта 
 његову звучном баритону, — вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећа 
 Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Н 
ико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило  
 — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време про 
и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.< 
и, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је 
> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га има 
 Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S 
аш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296"  
потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу вел 
избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашниј 
одевеног, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.< 
а се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} 
 пређе био официр.{S} Засада је он ипак само Диоген.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се пам 
врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога  
вори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам само једну кћер, Агнешу, а она је већ испрошена.</p> <p 
е.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да ради 
тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рекла како мислим о овом младом господину.< 
ујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p 
у?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега 
{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју 
>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако  
 судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај 
пита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уз 
} Али она му од љутине загушеним гласом само рече:</p> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу 
мале почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.< 
p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему 
и поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га  
награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобит 
е заточења, али је до амнестије одлежао само неколико месеци.{S} Кривица му беше распростирање  
гом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је 
ако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали  
стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изгубљени дан и једну за 
љења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, 
овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и б 
стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви 
око пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као 
S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Нинчић га љубопитљиво погледа.</p 
p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је  
дини већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам поделила сам 
сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете м 
менија лица, од којих је Павле запамтио само једну дежмекасту госпођу и једног малог господина  
о не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све 
е га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те 
 година мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година нак 
 од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако 
з њих задовољство, које је за њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и 
ве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред гр 
ас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка засно 
душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да 
а сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, т 
 ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро ра 
ко чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела  
ем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S}  
ије оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привре 
у.{S} Математика, дакле, не постоји већ само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде 
ова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих памет није толико развијена, 
рније практично разлагање, али овако му само рече:</p> <p>— Желите ли да јој одговорим?</p> <p> 
му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као у 
 нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљени 
 свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека 
изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива при 
Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>—  
 не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима 
ће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректо 
муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогућ 
да усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па д 
 седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим 
ознат, као и његов начин живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дан 
, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb n="326" /> нек 
ада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа не реч 
ратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се кор 
њу и ноћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крај 
у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душев 
ли Павле није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвес 
по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucauld</fore 
?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њену држању.</p> <p>— Ја вас 
307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанк 
говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.< 
и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је  
 он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај,  
> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бит 
странству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која  
179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, ал 
<p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> < 
се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једин 
 неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођ 
уди и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је  
у Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамљеног гост 
овеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире,  
е се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да 
и људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му је то реч, што ин 
бацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та  
у лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светл 
оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше г 
оба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранст 
ебо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној м 
сеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред  
сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, го 
 ли доказе?</p> <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са  
љаше.</p> <p>— Како би било запитати њу саму? — рече гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се  
павао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, к 
 лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко вре 
 могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи. 
>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је приви 
већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу  
е то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори унапред о по 
 сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p> 
лим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци 
ше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</ 
ија, рекла бих бујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а при 
>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, је 
ранствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме  
 у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир 
 да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, м 
чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и ко 
ије.{S} Зар да вечито кука као жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да 
редставници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вредне будале ни за  
бном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући 
длазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још ни пред самим собом не хте 
} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају жив 
 растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели 
јем вам земаљска блага редом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изб 
пији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S} Баци јој дарак и от 
де у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, ми 
ти задржани с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, он 
иност својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при кр 
дврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честит 
шли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је изврш 
аше претходно писмо, и ја очекујем ваша саопштења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, ни 
трата, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је 
ео, да Павле није званичним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три 
6" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и додаде,  
 Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S}  
ко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако  
</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф с 
з забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју 
Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећ 
расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам саопштим да је грофица Агнеша заручена противу своје во 
олим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се  
с чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по душ 
ма слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузданим к 
у оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба 
нео вам доказа, молим Вашу Милост да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p>  
знатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завес 
ошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњо 
ају праву драгоценост за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и 
 Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> <p>— О, и даље, молим.{ 
е, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и крит 
ој рубрици.{S} Доцније постадох главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланик 
 најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио.</p> <pb n="1 
тетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што  
 то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показ 
сти.</p> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковић 
, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила н 
а, и једнога дана имађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, 
.{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S}  
орно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кућ 
ешења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобр 
сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим х 
за ваше погрешке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам тол 
а овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле 
ећ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да видим како је 
ан, да има будућности, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки 
 Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ако вас замолим да ме изволите дневно  
ет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се прибл 
нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари м 
да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кне 
и, гладећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да  
 чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевни 
амили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, као и весео разговор безбрижне мо 
 по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину 
одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима ис 
ашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан и ц 
 ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онд 
у тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчини 
девена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „с 
ао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу забо 
ају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја н 
ље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, —  
о на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу д 
 велику жалост приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господин 
ш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; о 
са оцем — изазван жељом мајкином — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p 
бично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња!{S} Јуче је овом с 
ем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наставио опет.</p> <p>Но 
 подигоше заједнички Павла, који је био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га во 
 који је, као и он сам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мисл 
>Њихово је држање после болести постало сасвим интимно.{S} Павле као да је постао зрелији, стал 
о од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасније.< 
 каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си 
е стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и ве 
у, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а из 
мљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} 
 ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине 
у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у топло 
то преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужа 
апред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом. 
ожењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али  
е сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у 
у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одго 
оф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и 
недара мали златан крст са ланчићем.{S} Састави му руке, обви ланчић око њих и намести му крст  
сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак ни 
стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чин 
у леђа коректору, подиже и забаци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</ 
рман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, 
мњи дани да попуштају, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то вре 
ист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посети 
менуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскр 
 није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање гото 
мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број 
 дирати, али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу гово 
так.{S} Видео је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, д 
ити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољн 
казао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и 
— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар б 
м је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S 
нако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>П 
и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељс 
воме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао 
аше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлог 
е.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљив п 
S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла н 
 он је после бурних призора или веселих састанака са зборишта или из ђачких кавана обично умора 
о осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му р 
 чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учин 
Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и 
="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту 
<p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити 
бом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу заборавити.{S} Било ј 
а.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до  
 <p>Неколико дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време слу 
м сјајним приликама први пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгл 
ати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — о 
 страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту  
 да иде из земље, кад сазнаде за његове састанке са војвоткињом; и он је дошао <pb n="344" /> о 
 мирно, место.{S} Али најзгодније време састанку беше пред вече, кад другови посвршују своје шк 
p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да,  
ако мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Приј 
дужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишин 
длазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она велика библијотека; гроф 
седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога  
ого, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, која ме је после позвала 
 покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ће 
пита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>—  
p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити м 
кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, ре 
и писати.{S} Календар је потреба колико сат или бусола.{S} Он представља Историју, Астрономију, 
е узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али п 
и да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да о 
 као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним 
он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му ник 
ика, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се зати 
 увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на  
а?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око по 
овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>—  
од фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n 
ећ и ви знате?</p> <p>— Ево; пре једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури 
ала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек уна 
не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, ко 
а.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше  
 и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу о 
и?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и п 
тао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњав 
свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама правос 
и на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да до 
е?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да  
абачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором. 
вати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле 
ан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним лепчићем, 
била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада пе 
вом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку  
 књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је био као ска 
вана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непоз 
ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и  
житељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit=" 
 поруџбине; овде знају да око једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после  
 Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би своје ме 
јурија, неразборита, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дођ 
а још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом ов 
атељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote 
бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да  
ња Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — прод 
ачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, као обично, з 
и медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једн 
83" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Г 
а Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На о 
 чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлил 
да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за с 
и, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Он 
ло, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно мног 
, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао,  
 опет није могао одмах да одговори, већ сачека, докле га кнегињица наново опомену:</p> <p>— Мор 
е опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а поче 
А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћ 
новату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога прв 
нде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је п 
 удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе 
ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред вече  
у ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова  
у сада <pb n="162" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињиц 
га и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш оног назадњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртни 
 размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности  
ових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p>  
 ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа,  
 изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао  
 тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину 
оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> 
Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат. 
 Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто  
де до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са  
загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, погодила сам...{S} Види 
/p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно јед 
а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си 
га узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улази 
 да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исп 
 опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофиц 
кад нећу заборавити.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да п 
 на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи популарност.{S} На  
авана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само 
занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу пр 
у, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворк 
исте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>О 
неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђа 
тао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} А 
 ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам ваш 
 сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војници, офици 
ести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која  
То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је пр 
 За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим чланов 
ље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболе 
, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка пор 
уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа н 
е једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац  
ло да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у вид 
ила још већа, да ниси била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није 
и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим 
ерујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Упот 
ам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> 
и се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег сл 
м.{S} Зашто не? — одговори госпођица. — Свакако имали бисмо врло доброг путничког маршала, јер  
 не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p 
пођица размишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> 
ичке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ваше Госпођице кћери до моје  
тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећ 
ори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења. 
 ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим,  
> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта 
о су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су би 
тив воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опк 
p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ам 
 ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опом 
м?</p> <p>— Не разумем ваше питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило пр 
а средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ћ 
 децу може бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година 
али га немој ни враћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, нем 
доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече грофицу,  
слуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </ 
тија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских забава, спремаше се да 
ати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</ 
ном главом, био је врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици д 
Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S 
ам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми 
ликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тре 
се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан —  
е недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то љу 
на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани. 
а, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p> 
врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинчић му овај пут рече:</p> <p 
p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице глед 
Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека личио на насиље.{S} Ово 
ности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде 
о кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде.</p> <p>- Па како  
једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви ст 
ан.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед 
амену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по гра 
 али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, једа 
чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер; — нити мо 
о је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика живота снађ 
преко оног послужитеља, који је долазио сваки други дан.</p> <p>После двонедељног мучног болова 
и је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен о 
а, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла бих бујнија.</p>  
потпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јак 
љу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олак 
 може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био  
.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако вече га дочекиваху са највећим одушевљењем.</p> < 
реби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то 
окрете леђа.</p> <p>Друштво мало оживи; свако је редом прилазио каквом инструменту и предавао н 
је могао од њега да извуче Павле.{S} На свако доцније питање понављао би, да је Павлова мајка њ 
му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази поред мене, подижући главу и  
о сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише оте 
.</p> <p>— Да, она је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече 
м руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да  
као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у  
ија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је 
лаве или до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица,  
ком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите м 
сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли  
врши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетк 
с, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамош 
о, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам  
ри, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао  
пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млад 
е.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите прир 
p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, мес 
 живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — и то се в 
а пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објаву о приспелим путницима, 
аше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла 
 и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се р 
х пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су, мање в 
 осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих ст 
ћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема 
 помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дирну 
по осталим градовима и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често  
 да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, ал 
м да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види 
ећ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујева 
дини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо на 
а занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако  
ршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно осећање када 
које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуалном организму“, то јест: бо 
ан гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код  
 Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти зн 
господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на ч 
њем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су  
ролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друштво 
ских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пл 
ри прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиз 
р се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једи 
азговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саоп 
ош много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећ 
а није искрен, ипак је жудно ишчекивала сваку реч његову, да би и по њима могла саставити себи  
у“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим  
бе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p> <p>— Код мене је оно на бољем месту, но  
и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај  
ризнати да је његово држање заслуживало сваку похвалу, а његов очајни положај свако признање; а 
 мучној неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n 
... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на прозор и 
 камо више, дубље и озбиљније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена н 
а вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две не 
 ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда ст 
има.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је ча 
 одиста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она  
 уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— Т 
мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спаса 
, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; гд 
ује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете с 
де; младића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљ 
 памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним т 
цу, и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone unit="subSection" /> 
 су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све с 
 да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио п 
да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви  
роз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајет 
а опомиње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необич 
> кућице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памт 
е што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом ра 
и или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а н 
авлу.</p> <p>— „Ђурићу“! „Павлу“!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими о 
нда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форина 
оба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање гро 
сеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану  
</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама з 
 је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштв 
тично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богат 
киде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев 
те ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мо 
самостална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огро 
су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quot 
млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици 
ених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини др 
!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорен 
знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако  
јој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да  
како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити кривице, нити заинтересо 
 ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме пре 
 замислити, пошто сам и сама одобравала све.{S} Грофичино је држање, до душе, разумљиво, и ако  
стра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици и 
> <pb n="142" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије де 
и у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинил 
ла још нека нервозност, која је отупила све разлоге Нинчићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле 
 бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање из 
ву кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш ево овако несразмерно дивна 
а, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, ис 
ржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде  
>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очи 
ислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора н 
Даље, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чува 
а.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније удели 
кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти  
ој ствари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> војвод 
је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале 
 <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У с 
хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Во 
етна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђе 
у га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега. 
 је пријатељ саветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки  
фицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофиц 
>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену 
ше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирн 
сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S}  
о ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p>— Па дед 
ч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања пре 
трану где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини,  
ва са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија 
 брчићима и веселим погледом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су  
ви, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да с 
 с њоме још пре неколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе 
о засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљиво једном“ 
 јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по памћењу нотирао, затим 
оже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонетно, овај му је усклик о 
и.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допад 
 молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се з 
 на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору мину 
 упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим с 
вима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да с 
ојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У ово 
етку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро 
озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запитала, зашто  
те тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећ 
 тело коректорово почело је да показује све више знакова енергије; он сам постао је живљи, тако 
сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био ве 
нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 4. <title> 
ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, к 
лен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ниш 
а великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само 
 онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго  
 <p>Кад прегледаше, изиђоше и затворише све.{S} Затим кроз музеј а кроз велика и лепа врата сту 
 невероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им 
се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, 
на, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена при 
је крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се 
риближавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да  
о разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n="130" /> <p 
маћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке  
чекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, ов 
 дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложе 
и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је не 
т не би био ништа друго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у  
е изгубити глава, јер онда је наравно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> < 
е, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толик 
 нисам био мишљења да је потребно да ви све сазнате, не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас сл 
 пута објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина јед 
кад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спава 
где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни 
дини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> <p>— Јесте ли вољни и 
слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали с 
— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којим 
страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и на 
рилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одоб 
, али ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу 
 га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што  
синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p 
убе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се 
јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да 
ам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје 
позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која  
е, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојо 
ко година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, 
 на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешћ 
S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава 
S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листо 
.. мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатом 
о више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да го 
ругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, д 
ла, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осв 
И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чи 
 Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да  
S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израч 
вала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слу 
 га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већим сарказмом, али га ниједанпут није ословио. 
pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа  
а започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој варо 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, дору 
ило немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међути 
осла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb 
тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, т 
 ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравиј 
икад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био ве 
а га, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши паж 
приближивао крај месеца, Павле је бивао све нервознији.{S} Све је мање излазио од куће, и, леже 
да долази са женом...{S} Он је постигао све.{S} Она отмена женска, због које је једном пропао,  
науке, постао је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, жи 
јим душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са такви 
 говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад  
ио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо прође већ 
о приличан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској 
у убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али није остави 
слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунц 
вле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслуж 
роф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, 
о загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— Мене, кнегињо, ни 
естра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n="65" /> 
це буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку 
ико месеци овамо или онамо њему је било све једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у  
одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом  
ић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она  
ојим досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Кр 
ико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p 
ничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А 
послетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао как 
 да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо нег 
одлазак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, коли 
ећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је 
коваше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спрем 
pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле ј 
мо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и госпо 
 газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. ( 
S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи брков 
 За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Г 
аме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и сло 
преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су несавл 
радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 ponovljene 
ad> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p> 
андо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима  
кну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим ниј 
ацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје 
и идејал: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле ј 
ашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ак 
S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је  
иво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа 
 пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђач 
ом видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа 
 два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, мес 
 коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочи 
 доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи д 
све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месе 
 не одбијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан 
еста и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упо 
оменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче у 
дегде наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми 
Остајем при пређашњем.</p> <p>— И после свега овога?</p> <p>— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јест 
а те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко но 
толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру ге 
штите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам 
е сами, она му пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте 
ема њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решил 
 као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поштења и непосредн 
ек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снив 
 ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случ 
и свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охлад 
кој природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала, д 
 Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло  
 хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас  
дједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега вашег говора — рече младић, — још не видим шта ст 
,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,.. 
ђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамт 
дно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра г 
>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком  
 па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Је 
бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео  
{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неколико, можда, година, и моју још заосталу снаг 
у у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје 
м младеж.{S} Видите, и ја сам још доста свеж.{S} Волим коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје ум 
уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осм 
 оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сат 
таву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај о 
ло до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у кавани 
} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушн 
 нити је могла пратити лет његове гипке свеже маште.{S} Па ипак образованост његова није могла  
иску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, својега з 
 ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам опомену 
 улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на з 
снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртн 
у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилиц 
истим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, 
 као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима раван, како он сам вели...{S} Но ја  
плије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако попр 
 дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси била несрећна.{ 
ежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milestone 
сала као врло осетљиву, али привлачну и свежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у ст 
ене, кнегињо, нико није видео.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зов 
 морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од  
ажесне, да им нису доцније неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се к 
— Јест, млади господине, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер и 
/p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да изазове 
их љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих н 
ност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље њ 
ођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде  
ије најчистија, али није ни прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у та 
 што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најо 
добили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће им 
добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и засл 
— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко с 
своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ре 
ви.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу мест 
е са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука пр 
м животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао 
 даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p> 
а племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љуба 
 једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те с 
сли.{S} Данас је један завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и 
— Рекох вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да 
 опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p>Можда је 
ушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевц 
есете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу 
велико пробудила политичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделити 
о све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност. 
душевна бура.{S} Код њега је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом 
је за време болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је д 
рати Павлу.</p> <p>Овај је више био без свести но инако.{S} Мучен грозничавом ватруштином не мо 
једно друго писмо.{S} Затекло га је при свести.{S} Прочита и даде га коректору.</p> <p>Писмо је 
 ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја р 
 Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ст 
за време болести свега једном видео при свести, али га није добро запамтио.</p> <p>— Господине  
да види и да сачека пропаст при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он нека 
ама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми да, ништа да им одузме.{S} Био са 
ем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима сед 
тела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, к 
</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривок 
да ову велику интимност изнесемо и пред свет.{S} Кнегињица Евстратија, дакле, заборавља разлику 
бично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном 
е палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} 
дјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски ја 
 да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из 
рине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својо 
у малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију ве 
"296" /> за вас и за онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохо 
 нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, свака друштвена група — војни 
 кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> < 
им, само га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мрж 
ривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети  
меја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам 
посника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, на пример, онај  
на којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> мест 
врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би  
 земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим 
вог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима. 
као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да з 
т?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, шт 
осле неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта 
га маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том  
и уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у  
 у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p> 
вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p> 
На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, 
 похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних ве 
кте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чуде 
Бела света малко огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небе 
то су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S}  
ињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почет 
 повукли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и нера 
 био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак усред мога  
ризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом о 
 имађаше нечега као из неког непознатог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у  
 овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, нег 
Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново жудно тражи  
О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајал 
сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сја 
} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача 
} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна разговора, али мене је гушило нешто, ј 
и под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо ли 
/p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђо 
 трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{ 
 ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако  
ше не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да з 
 сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p 
мо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и погледа у про 
у, немађаху намеру да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа 
ког реда огромних кућа, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хит 
е захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није  
<l>Ево нас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> < 
е крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана 
укама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — д 
 Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у о 
а разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} 
је био одрешенији, дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уоп 
ије легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег 
тини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она најсветлија.</p> <p>Да 
густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију 
тпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја.{S 
говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју г 
о удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност 
есе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиж 
вори госпођица мало нестрпељиво. — Њена Светлост Кнегињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућу 
.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <p 
егињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, и зато можете с 
летку рече обазриво:</p> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мен 
тор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не  
шав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за 
ладалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више? 
робудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Т 
увши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад 
одговори му она. — Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, в 
а било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писм 
где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао 
но и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали златан крст.</p>  
но погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозорја 
уп са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што  
еверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је вадио погодна места за своја р 
е часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство 
оностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, ув 
ике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје м 
S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зац 
брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S 
а <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последње 
ошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим бл 
сет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно откинут 
ог времена већ сам жудео за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изглед 
тиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда н 
, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где 
ићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са  
 само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене почетничке нес 
сте; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S 
 али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред  
у срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а  
јузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила ње 
јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако б 
о као донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар 
тиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале пр 
е може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војвод 
 болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте  
ољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа 
гао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јавише да  
 плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим ви 
х и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, њег 
логај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења 
ад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месе 
велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, 
елику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p> 
 оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је т 
и овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што кри 
оспођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје превели 
Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и  
у одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орм 
— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој ц 
а доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у  
дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младе 
н дан или једно вече, кад буде два дана свеца.</p> <p>— Молим.</p> <p>Коректор оде и наскоро за 
е читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не зна 
 о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за младожењу и ја нисам са њи 
ола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања 
аде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником 
ереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.< 
ирала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погледам на дру 
.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала  
> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим  
јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са своји 
.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> 
у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> < 
вори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, с 
 а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у 
 пре но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дош 
извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пр 
зуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која ст 
м твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На угл 
ла да прекинем разговор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чи 
и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао п 
 у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор  
ме молитви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну  
х назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, кол 
г врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ов 
ница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свач 
дох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами 
акмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбољи просиоци нису били равни ни оним најло 
у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађах 
 руча или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механ 
, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p 
<p>— И код нас има потурчењака, али они сви говоре матерњим језиком, већином и не знају друкчиј 
сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита пол 
тересовати.{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпу 
о?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте  
де?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, и Агнеша, али не желим да је видим вашом.</p 
лед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам им 
 певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши с 
на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помис 
умњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали се о 
ече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће ли 
рима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и  
 обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме с 
 најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрм 
 тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафов 
 реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани посед 
/p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима с 
 душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мами 
тао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео рад 
м према вами потпуно отворен.{S} Али од свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча,  
она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени 
инован?</p> <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p 
д тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепе 
чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код же 
ас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одм 
 ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или 
мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— М 
<p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да се не разбац 
осподине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, ал 
ла је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвот 
ости, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабо 
сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет  
 толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и опет ништа 
естојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка св 
 треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а 
ха, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не на 
 онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим то 
чети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем позна 
и му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам с 
расут почев од Загреба па до Лондона по свима крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па 
етна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— 
међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може 
ази зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко неу 
на.</p> <p>Госпођица, која је била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тре 
{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд певање какве веселе моме, одонуд  
моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи 
ња да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметн 
{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S 
 Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и т 
а парада, војска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970 
њу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док с 
цало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p> 
 на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа с 
е трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема  
{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} Какав је ваш гл 
е према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из опере  
{S} Овако пак, кад млада грофица заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодни 
вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе,  
p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнегињица,  
неша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S} Павле је погдегде исп 
оложај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али са 
д, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав к 
тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас на  
неизвесност будућности и онај неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а 
е родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повред 
.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог  
волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми ј 
 чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеша нешто  
 нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада говор 
благодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи 
ем љубазност њену према њему, и разумем свирку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе 
Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удуби 
слена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у оста 
ољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је  
p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{ 
ијатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене;  
да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те 
о њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен у два одеље 
ић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је  
опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио 
е још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код на 
д је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није му пад 
победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи трену 
, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, при 
ј ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S} Овај 
b n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћ 
ови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не зна 
и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте  
де најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак  
 <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и  
ким, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га 
а је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о 
овске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и изнемоглом отимају душу, 
ну крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, господин Ђурић, м 
а; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице и оне 
 повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобност 
лази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доб 
, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и  
потребно, јер је кнегињица већ за време свога говора била више окренута онамо но према коректор 
чтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српско 
 уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету теле 
радите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније прилике за леп и ср 
 је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних мили 
</p> <p>Павле који није потпуно разумео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужил 
жи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одис 
вамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што 
ше, држао је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му 
ка врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата ма 
 — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно,  
а се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво ни 
 Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је ми 
не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој поглед на бледо лице кнегињичино и виде њене благе 
т овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо 
и ову жену, која га је родила а која је свој живот везала за његову присутност. — Борба је сада 
крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци 
рку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој данашњи долазак објаснио не само лепотом Павлова п 
бним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А  
је било највеће могућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с о 
 час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак 
 и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стањ 
варао га је да замоли грофицу да одложи свој захтев за једну недељу две, али ко би могао уздржа 
раслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко  
 није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то  
лио остварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје ст 
ући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још јед 
ихвати, да и на овај начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем 
да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} П 
м фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, освештен присуством родитељским, и ви 
н је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома с 
ри све језике, али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он 
!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер 
оро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мис 
на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> < 
роба, да бих за вашу добру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p 
 друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима зем 
ћа што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске несреће, прот 
ор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вр 
 једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напи 
 родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје оч 
и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не ра 
 које је он послао мајци, и које је, по свој прилици, вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И х 
трата или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици, била она прва.</p> <p>— Мислим да имам ча 
ије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се  
ама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и сме 
кош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља,  
 доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу 
ку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учи 
та.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Па 
оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази, видим по лековима; али да  
и грађанин“), па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било 
ма описује неки занатлијски збор.{S} По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде н 
десет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, је 
{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се з 
 је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчани 
роумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки 
а и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S} Засада је он ипак сам 
е заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави немам косе; оно шт 
ола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страно 
р или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен део, или јој ј 
ачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико 
зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе 
а које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уваже 
 стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Посл 
ве поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног 
е у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на  
76" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milesto 
је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново 
е одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом сво 
о многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Д 
 пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у ве 
бди на месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Ску 
читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.< 
посебно обележје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недељ 
смо, из којих је вадио погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто  
д те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> <p>И године прођоше...{S} И он дође о 
енске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну зе 
ице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за време зимских забава налазе с 
 а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.</p> <p>Госпођица, која је бил 
илаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом заступнику назад 
{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај 
чани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све 
, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као 
уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треб 
али је сада налазио за јако потребно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p 
гу посетити вашег болесника, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интере 
махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у такв 
м годинама не могу да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају 
 на разлику положаја и која ми је одала своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука,  
 мало.{S} Он је васпитан по интенцијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још  
ку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образов 
> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, мож 
овори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа са роди 
ер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога  
оред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је мога 
 <p>Мајка је на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом виде 
мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу о 
 ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако овоме додамо још неп 
успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искус 
си, а мајка га никако није пуштала због своје болешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан ве 
одбор изабра мене за место које је због своје практичне вредности било важно.{S} Сад сам са нек 
 бејаше свега пет на броју, био је због своје одвојености врло згодно место за одмор, разговор  
 је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу  
нање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је же 
а што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио п 
њу осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе  
нам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, мо 
жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме 
ких жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану Павле, — ја нисам 
 који је одилазио обично потпомогнут од своје богате породице или који је пријатељствима својих 
 пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам из Баната 
p>— Зато сам предлагала да одустанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила 
ани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње  
ар поуздани овде ноћу?</p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљи 
м, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је 
 се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ ун 
на који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која  
рло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиља 
288" /> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и  
е.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше 
рофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслон 
и кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до 
са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком н 
ubSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на ун 
ахвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Из 
 од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је з 
већу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мај 
 пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде 
ше времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива природа, и очигледно 
> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</ 
аљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади и 
 живи аристократском повученошћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нем 
лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.</p> <p>После кривоклетства му је 
авом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу  
ти жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову позна 
је лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно тргова 
д је кавана била најпунија, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је  
ачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с 
е, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше у 
 кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика инт 
 ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.< 
м лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се 
иним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још 
 тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад уг 
 овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на с 
 уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће, и остале зна 
ута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади  
а, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нацрт за велики општи рат 
тали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, ко 
а?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То са 
 ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} 
мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност 
p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв. 
азао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не бу 
амо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Та 
офица Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — д 
, састанак са Нинчићем, прекинуо је био своје лутање готово сасвим, али га је друге недеље наст 
мори и душевно припреми, он је наставио своје безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S}  
</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим прак 
вши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име пр 
, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слу 
 Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што  
 у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне и 
пре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нароч 
мејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођи 
има.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука 
м да је грофица Агнеша заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али 
 упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено в 
тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, с 
 која година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се р 
у беше пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од ж 
и болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице још једнако покривено велом и кроз загушљиво 
{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које 
лад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља 
њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио коло.</p> <p> 
и на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотин 
олиш, имаћеш доста прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац  
 хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понав 
у они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и сада служе к 
Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први  
слике својега <pb n="140" /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удуби 
оступка противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје заклетве положене у он 
де или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих 
дала анђела свога на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала са 
длуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да би била готова и на веће жр 
ед јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љубимца, пошто га је заветовала, да се више нећ 
вим расположењем он пре није долазно са својега пута из иностранства.{S} Да је болестан — није; 
ује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да о 
ињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињи 
а и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега задовољства и своје највише замисли.< 
.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо 
а.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, својега завичаја, сво 
аћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шар 
 изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре 
" /> <p>Моја је мајка имала све особине својега рода, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас 
 Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је вл 
 ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила, затим  
 каквом инструменту и предавао нешто из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани П 
ича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити сту 
 боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори,  
ворац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући;  
најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се 
вно после овог разговора одмах потражио својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о остал 
 у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек да 
авле је већ навикао да сваку појединост својега романа са младом грофицом саопштава <pb n="185" 
енане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из ур 
м још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а м 
Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкал 
га до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вами, смео бих 
у?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у  
ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим начином живота потрошно све што је од 
ака, ма и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно 
ио, да буде пажљив према госпођици и да својим речима ни издалека не вређа племенито срце кнеги 
ој драги колега.</p> <p>Коректор оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану п 
ике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њим 
имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p 
изнања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање добре воље и за прогн 
га, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да  
како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао 
љења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде  
а удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
к нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S}  
и против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; 
 загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био зане 
 ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помог 
 моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак групи 
вле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас изабрао све тужне пе 
ош одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотераним ноктима чисто 
су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је баци 
ле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је правио м 
го лакше; и желео бих да останем сам са својим мислима.</p> <p>— Добро, до виђења, дакле!</p> < 
им тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовољан са животом других 
ово здравље; као да је био задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и  
ст.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са колов 
о у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на  
спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S}  
орена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p>Напослетку 
аном видели; затим борбу кнегињичину са својим осећајима при повратку с пута; њену одлуку да по 
арили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем, у коме 
пео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било  
е стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној 
 је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде сво 
бери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, т 
/p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихо 
У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад 
ву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: језик му никад није био одрешенији, д 
/p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} 
 сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем наслутила зло: почела је озб 
м слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дет 
а ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио положај, уочио располо 
 <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами о 
 би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена и 
{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није и 
лободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њен досадашњи муж п 
о сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусним примедбама...{S}  
ош слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним животом и наставити ковање својих заснов 
прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у дов 
ошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обој 
шља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n 
е борбе.</p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубље 
оку сат на зиду над главом коректоровом својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n 
о и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њ 
е.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да 
 и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола не 
иге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори  
у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о сво 
е завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су могли да представља 
у.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и мног 
 куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p>Кад је био изишао, 
 Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле с 
ладиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену онима, 
 спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отега 
ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често  
.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу с 
пи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио р 
а будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, 
е?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коре 
.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старослове 
е, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине н 
ктор довршивао свој рад.{S} Он га зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је 
аде да реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш не 
и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и цив 
{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света који пропада, и будите ви  
делица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, —  
а видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <fore 
тову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било 
n="140" /> детињства, својега завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, кој 
кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није 
о би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којо 
} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да 
 који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), 
ате породице или који је пријатељствима својих родитеља или каквом другом протекцијом себи изра 
неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ј 
је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребац 
 познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распикућства ставити по 
е, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и 
 она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здравље, живот и будућност.{S}  
ега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатлијски збор.{S 
еба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p 
ојим обичним животом и наставити ковање својих засновица и разговоре са пријатељем Нинчићем.</p 
 <p>Али састанак овај ипак није био без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у саглас 
Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Сам 
јњу беду.{S} По свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погреш 
анчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и че 
а, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и  
ли и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало своји 
и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и они сами  
тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Он 
е већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати 
пак је морао да нађе <pb n="51" /> лека својој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по  
дијенцију“.{S} Она му одмах одговори на својој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати 
ивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо 
ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S}  
</p> <p>Павле, коме је већ и по природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је  
 Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје 
 овакав положај, зацело не би допустили својој деци да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, 
излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на таштину 
 зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у 
V</head> <head>Писмо Војвоткиње Баркари својој пријатељици Племенитој госпођици Јелени Грујићев 
узећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе к 
ће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она  
прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.</p> <p> 
јим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важ 
два чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим 
књижицу и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стиц 
p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог млад 
м као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је у 
 али никад не би могла да дела противно својој женској природи и ако би била у стању да се свег 
о би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву д 
и.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрем 
 чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи  
отражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно  
 ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре  
ој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу бе 
ио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у п 
њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолико колико се од њих ишч 
идећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важн 
ним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чи 
бројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну см 
тна дама, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се  
улици са коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу ср 
дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономијом 
јка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размиш 
ападњаком.{S} Невине кућевне радости са својом једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мер 
о заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким  
оји су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се 
му и дужности велике и одговорност пред својом савешћу огромна.{S} Он, дакле, најпре запита гро 
кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена  
а ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем потпуно независно.{S} Њ 
p> <p>Коректор је рекао озбиљним лице и својом меким дубоким гласом, који је већ с почетка <pb  
ти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се по 
е и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срце кћерино не само п 
ута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тел 
ијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам в 
 ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, тво 
 син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи п 
 мало правих погрешака, колико одличних својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucauld</ 
и би били мање опасни, да немају добрих својстава.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucauld</ 
тку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки покрети р 
 града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, нешто пола Јевропско пола Азијс 
 али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребаци 
оју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнег 
ам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу н 
је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу,  
 Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то и 
ш, где је свака вредна пчелица доносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опх 
а, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо пес 
адити; она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће 
не“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би 
а зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пун 
игли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</ 
ујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад в 
им столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.< 
нице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</ 
 вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној н 
ам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном 
 сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p 
о и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута,  
 казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом го 
е, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положа 
иним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте  
ва да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и гр 
</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом про 
м и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, гр 
их тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју 
 пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењи 
ила, известила <pb n="221" /> војводу и своју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово  
; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; у 
 ово невино лукавство почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје 
воја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту;  
</p> <p>Млада грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под в 
седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби  
ад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пре 
 мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> < 
р ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу харти 
Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова је пољуби са пу 
е улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због в 
едини.</p> <p>— Јесте ли вољни испитати своју кћер преда мном?</p> <p>— Приметих вам мало пре,  
и, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страх 
не проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по шт 
ави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио св 
реба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао с 
ај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан  
 име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица  
тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности 
, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај  
ам несрећан.{S} Сад гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним 
ја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам своју војску, ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није см 
моћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама 
— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остаре 
вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју радост, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слуша 
мо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Препи 
се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада 
сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> и 
— рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одг 
а и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: и посматрао је и изучавао прилике око себе 
жно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље с 
агова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел,  
ку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и владалац, и са њиме још неколико чланова 
на Павла, да кад је прве недеље поновио своју посету, и однео и остатак песама, није више био о 
чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Ви 
је било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само 
о би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишљајући о својој су 
p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и се 
нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срц 
т, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док 
и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињ 
> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред 
разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи 
есту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нест 
да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео ш 
!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну ча 
ко.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> < 
 оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор  
к и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулант 
а младим људима понављају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али пон 
еља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало под капију на неколи 
тичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирн 
 ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са нај 
која је праћаше од рођења досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за 
 животу Павлову, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што ве 
 велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да 
 добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чу 
чено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју суд 
ом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју 
 сви.{S} Он је сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко 
ити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити  
то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се 
ик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин  
до венчања или до Врбице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква ј 
 онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ослови 
према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у  
а она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењ 
те ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђац 
 било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском,  
и, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, од 
ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, з 
а напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми 
ест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p 
ћан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов ономадашњи састанак са Чи 
у.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својега правога интереса и своје  
о, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чи 
ду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се са 
авла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док ј 
о Задушницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком  
ење звонило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се 
ка, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младо 
тити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку овамо и о састанку на игранци.</p> <p>Кад 
горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са ства 
кама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} При 
<p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече јед 
 продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује 
Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи  
, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер 
свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству 
Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити 
ћи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, к 
<p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утис 
орили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се овак 
} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{ 
о објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клу 
 неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се  
али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје прив 
па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да б 
{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у ту 
 он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пр 
ичним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p 
вукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић к 
и му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата 
мађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одла 
раштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико бога 
је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако није пуштала због своје болешљ 
ао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живота, никад ништа 
акве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одре 
ђао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметник 
м, а овамо је преко писама и заступника свршао посао, напослетку расправио масу, продао непокре 
{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најб 
учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје за 
а сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{S} Наставиће га с вами мој правозаступ 
раво ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си 
<p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>—  
ење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не до 
ћ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те  
<p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала 
p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет 
или до врата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека зат 
такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле с 
авајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она о 
их у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим м 
мо би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет вр 
, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од сваког добија  
ма, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зно 
м али и посматралачким оком.</p> <p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— 
му жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задовољна са одго 
забаве, Павле потражи надзорника и брзо сврши с њим посао.{S} Овај га после мало одупирања, вид 
, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближ 
дговори:</p> <p>— Може.</p> <p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутиш 
ом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскињ 
шћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко пу 
оје се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед публике, оркестра и завесе, она се окре 
се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Лепо, грофице, ја пристајем.{S 
ње.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја 
и бљувотина не помогне.</p> <p>Лекар је свршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а о 
Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, 
 одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге 
ном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.< 
 сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже пут још данас.</p> 
р; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, с 
је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Ал 
 некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз 
е само код једне, али је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља 
мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тре 
ека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у 
ад вам још не могу више рећи, јер би ми сву зграду, коју намеравам подићи вашом помоћу, ова вуц 
љене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и от 
вној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала н 
м; једна ми глумица поможе да проћердам сву огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и  
 <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p>  
имо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Зам 
је чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњавајући код понеких лепших или ретких к 
> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за ч 
с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним пламичком; по ска 
то толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То  
>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ј 
нажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се 
имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p 
анице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно 
то је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе и на садашњ 
на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време 
 и имам <pb n="226" /> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, ал 
то пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим градовима, где има иоле мало заједнице м 
х и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега нај 
па; даље дрвеће и река.{S} Овде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило 
е адреса?</p> <p>Павле рече и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лек 
мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао  
биљни историјограф, који <pb n="150" /> се буде бавио изучавањем културнога развитка ових народ 
, јер своје нове, и може <pb n="125" /> се рећи антипатичне идеје протура са пуно духа, енергиј 
 си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ће 
о коју замилује ону и добије.{S} Дешава се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгоре 
лејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише  
ма шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је пр 
S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници не 
</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изнен 
ла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш  
, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са  
то баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле 
лавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старц 
о неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га  
уци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан. 
исоког религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији  
рет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је  
резања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још је 
и.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упо 
ог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаника.{S} 
скост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на др 
е већ давно одређена година, па и друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако  
ој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тад 
у једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S}  
ић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео д 
де стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задоб 
да види својега главнога наследника, да се са њим поразговори, да га још једном — зацело послед 
{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мири 
ега љубимца, пошто га је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она 
улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика њ 
јним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва ра 
 је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узапти 
ицама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али 
и, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, 
 а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу. 
премио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пр 
оченици изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо  
 ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p>  
p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је 
а доксату, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господ 
љено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере,  
ке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима одел 
интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} 
о онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он  
n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да притегне опанке — и остали св 
 душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ уд 
} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али  
држање грофичино.{S} Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природн 
ог случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу 
лијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, да се мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисл 
> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао  
ризнајем, и молим вас, допустите ми, да се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код ку 
да.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде састане са коректором.</p> <p>Њ 
што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох  
га тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, ал 
ре свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, кол 
е питање, али свакако могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешин 
 <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.< 
>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јави 
S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.< 
ањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре 
оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми  
свију просилаца он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за млад 
 је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле ниј 
фе, — плану Павле, — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>—  
ј, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обаз 
још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донд 
 у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је пор 
није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов за позивни 
</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто 
 n="24" /> <p>Међутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве  
зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пре 
ајко, не.{S} Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић 
мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам т 
не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства кој 
е; и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повра 
бе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, д 
{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не 
 <p>— Ипак бих вас молио за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госп 
е тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, 
рема оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још п 
ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво врем 
вно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним  
еша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га м 
 упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} 
и пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да се јавиш, него...{S} А кад мислиш?</p> <p>— Прекосутра. 
авле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S 
ма.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје 
 <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да 
ће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то ви 
азговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторим 
ао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено због доласка Двора.{S} О 
ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку поз 
е ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у  
в.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и 
p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш,  
да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко  
крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају 
 у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или 
 паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> < 
погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да в 
le>Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро зат 
те матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћ 
м, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас  
ну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S 
а, па, кад их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</ 
 да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао  
} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се ист 
 загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, 
 у велики салон, а овамо је наредила да се доручак зготови пре но други пут.</p> <p>После доруч 
госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означу 
и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било ж 
Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао ка 
 је равнодушан према овој појави, ма да се постеља обично намештала још при виделу или у сумрак 
едном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала  
мљивим крајевима и приликама, а нема да се боји опасности.{S} Сваки, са мало изузетка, воли да  
а јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер м 
кан.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштен 
 сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Овај је више био без  
 тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је п 
м, једино, видећи да ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити  
ије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у  
о?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стад 
одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустанеш од с 
e faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић,  
ћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, 
ве остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се 
.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе 
оје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје 
оспођо.</p> <p>Сад је на њој био ред да се зачуди.</p> <p>— Нисте?...{S} Нисте имали извешћа о  
а пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писам 
То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са сво 
 седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Међер, госп 
атраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећ 
се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујев 
 у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што  
.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и 
 изузетном расположењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај —  
. — Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо,  
ао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао  
љене, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им лико 
чио расположење Павлово и погодио је да се овај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сус 
умње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмеја 
ад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{ 
љу, зато сам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је л 
сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклет 
м то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја 
bSection" /> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Пав 
без савета.{S} Верујте да немам коме да се обраћам, пошто је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ћ 
естити, а другоме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то см 
новићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенском 
 су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>Кавеџија приђе и понуди им ону засебн 
е потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то  
 право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито дев 
сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често уп 
ворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И по 
ће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особи 
ила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело врло живопи 
 делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај  
е скупоцене лекарије, за које велите да се преписују болесницима сваком по његову „индивидуално 
b n="120" /> му Нинчић. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, 
: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{S} Не, брајко,  
разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад 
/> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста н 
епрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одре 
де мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="3 
.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја 
ам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi 
 је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији залогај: будите људи, господар 
рано васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Как 
еко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку н 
жиле и своје жеље његовој и изјавише да се радују његову познанству.</p> <p>Младић одговори:</p 
 Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S 
уде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја так 
о није ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у 
о укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </ 
 захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле 
 сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја сам сваку забаву посећив 
 поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у та 
е Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери  
та без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јав 
поче да не достиже, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он г 
теци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у 
з симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео  
</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прош 
огодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће. 
 главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било до 
нице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а ја нисам имао вољ 
 створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе 
скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буд 
знали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић  
одмах при првом нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и са 
и о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S}  
р је сада бар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не з 
 је опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме пр 
 налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изн 
ња, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико је жељно оче 
ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често 
пља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку ескорту.</p> <p>— М 
здуха.{S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба д 
вле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим п 
г је имала два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће д 
ругом и с оцем.{S} Овај му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Кр 
 избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И 
 твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p 
, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Д 
.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Не 
м овим — рече још, — само да докажем да се не разбацујем празним <pb n="86" /> речима и да дока 
 Нека буде, ја вас очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и  
p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најо 
ја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друшт 
 сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и  
 Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодо 
 имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, 
тити.</p> <p>— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после некол 
с њоме, већ само онако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да п 
 погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господином грофом, 
еђу мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој сврси, а мајка га никако ниј 
pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа особито.</p> <p> 
лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити 
тресе од радости и изненађења, и као да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стој 
и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд ово 
иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p 
бно, — одговори младић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Покл 
 времена.</p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хва 
е господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, з 
атије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отвор 
мео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са 
ропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и  
е младић после недеље дана већ почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером пор 
 три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S}  
ћу код женскиња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је и 
има своје кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живо 
 брди ајде којекако,</l> <l>Али како да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незна 
 Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— П 
гињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али са 
ађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријат 
 виђења; невероватно је, дакле, било да се са свога пута још нису вратили.{S} Богатије породице 
природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек п 
реме, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да је не би смео остав 
, пусти на галерију захтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb  
вала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb  
ебала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба 
је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изг 
ам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на надлежном месту.</p> <p>— На надлежном м 
у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разгово 
 врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{ 
плило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате замишљени 
ољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је настави 
ећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почел 
ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S}  
ешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" / 
на.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183"  
“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се 
 ме произведу за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, 
је?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да сам кривоклетник, јер сам по 
 гроф.</p> <p>— Не знам, још не могу да се одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се,  
и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и из 
енској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, није послала 
да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при 
ко да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њоме још пре неколико година, али је све одл 
и кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа 
у чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} За 
Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познавао.{S} Ја сам већ био <pb n="145"  
лику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те  
ече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш.. 
авача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам 
 била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се мож 
в.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније 
и прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће 
олико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста дебео који је после 
<p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставим 
е, познато је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и прили 
да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима 
 више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не к 
ч, већ још онда када ју је дао.{S} Сада се само наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом  
есеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p> 
 на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму 
 и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартино 
сницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах сво 
ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а и 
ервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне  
завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, св 
 да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као после 
мио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали стан 
 шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су улиц 
</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто,  
чно на канабету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдариц 
 животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколи 
ји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодо 
 углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара  
лоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа.</p> <pb n="251" /> <p>Она, мисл 
ком оне која вам је наклоњена.{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треб 
и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, не 
е не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сја 
поведајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне 
јој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући коли 
— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко  
p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у друг 
 То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој  
/p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући своја неразумљива измена.< 
рца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне стр 
је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p 
говим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплето 
танем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест ми 
p> <p>— Неће бити потребно, кнегињо, ја се довољно бринем о њему и довољан сам и сам за тај пос 
ћа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте ону величанствену в 
опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не  
е трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељ 
ј јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта 
Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић  
а је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим  
т.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу  
сигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како са 
је прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, 
оју ми наравно не дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна  
желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка.{S} Кам да га нисам н 
на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мен 
 у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Кал 
 рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне мл 
умети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и по 
вака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако оча 
едну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевн 
 Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г.  
ико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S}  
 хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију. 
драви или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија одмах натаче лорњ 
а истакне.{S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познава 
е ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо 
у.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока из даљине показује несравњено живописно; п 
ку, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог ка 
озором јефтина похабана драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини  
ила над њом љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасви 
тару архиву, и друга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у глав 
лици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И  
ћ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да 
е је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, п 
.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала дру 
х, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега морала, што га је по 
вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредно 
 вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и 
 Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign x 
утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са свога места и запита, да ли би им он, г 
pb n="337" /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много ви 
 што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у 
екла је доста јаких познанстава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ј 
инерве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држ 
огла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, д 
</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се т 
 морам бити пажљива.</p> <p>— Онда нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њим 
ако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по 
ом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да т 
е л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти р 
</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове мл 
 напора и душевног потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним п 
иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p 
о сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак су 
 оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или 
ла цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S} Младић, ма колико да је па 
ју повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у раз 
p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт 
на.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, нан 
х да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани,  
атим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима загреја се 
смо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни из 
је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а д 
</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном ч 
 је пред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и оба 
} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, 
"42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или  
елики одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} 
тку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно 
Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, та 
>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <p 
ња неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прсте к својим узаним усниц 
ше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако  
 је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав 
 првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у  
је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се  
Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљена кола са рђавим коњим 
еким другим отменим госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донес 
 су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p 
аше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сус 
овршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што  
 авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој м 
едео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како брзо улази без ку 
дићу, лакше.{S} Почињете да обраћате на се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја са 
 седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодеја 
на Нинчић Павлу, кад му је овај, не зна се већ који пут, причао о <pb n="200" /> својој љубави, 
> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесни 
, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n=" 
преглед публике, оркестра и завесе, она се окрете Павлу.</p> <p>— Ја вам долазим, господине Ђур 
духу, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је бил 
 је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле? 
ше неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек прек 
ожемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су  
губити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема с 
мо потресено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у о 
о овом младом господину.</p> <p>— И она се љутила?</p> <p>— Не баш: али је брзо прешла на други 
и.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било 
аље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је  
— Агнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих на 
ти код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповеди 
код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велит 
/p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мањ 
} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима своје кћери, а ова не зн 
на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павл 
а господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије 
то плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони 
свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто  
ошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венч 
торо кола разнога облика и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће 
 скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њихо 
и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међу 
аз.</p> <p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако ва 
ебно да своје знање допуни...</p> <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај  
овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи 
; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степен 
нце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било  
м част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— 
quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не с 
 за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су неко 
нска подуже боравила онде.</p> <p>Врата се полагано затворише; коректор погледа онамо; Агнеше в 
 баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на о 
а још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осме 
а вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је 
:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, дра 
е га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S} Опет 
бе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале дев 
разник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме ог 
 гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Спољ 
љују? — мишљаше Павле.</p> <p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p 
зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упиња 
</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p 
код Кнегињице де През.</p> <p>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш 
 твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено у 
решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За 
, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Зат 
ља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Газдарица се престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједн 
 <p>После неколико брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре 
едном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саже над ручним радом и, не подижући главе, упита:</ 
> <p>— Ја баш њу просим.</p> <p>Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим  
ства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У остало 
ч па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам да га је вила доле прет 
 <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног и уче 
Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, 
рића, да још једном дође.</p> <p>Агнеша се брзо окрену Павлу и брзо али кратко рече:</p> <p>— М 
 овако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ов 
— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:< 
а ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Аг 
и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде ш 
ли она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња по 
ихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатн 
је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душев 
 природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом дода 
стељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која му се о 
ли најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он 
 по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више 
дицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друштва.</p> <pb n=" 
а да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико 
о и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</p> <p>А мисли, оне им 
тице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њ 
невешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Д 
ен.</p> <p>Подигоше га.</p> <p>Сад, кад се видело ко је, притрчаху и они добро одевени и прихва 
 <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чин 
чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива с 
— Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— 
арочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски савет, изјасни да младић неће п 
ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у з 
е њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивн 
соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узви 
subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог посту 
 ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније  
 Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно преместила у овај ста 
га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ 
основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{ 
о независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје пес 
 најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нис 
змеђу предвечерја и зоре живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, 
ћка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила, рече:</p> <p>— Дакле, истина је, ист 
о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам д 
 неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са не 
 хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пружи руку.</p> <p>— Ја, идем,  
 животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спре 
 да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофи 
уца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:< 
аду неискусну једину кћер.</p> <p>И кад се кнегињица још не могаде да реши на одговор, она јој  
Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господи 
ead> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски  
 то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у 
х срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашев 
 према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игранка продужи, Павле оде кући.</p> <milestone unit 
 и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али  
ио задовољан са својим положајем, никад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада с 
есрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собо 
 и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после 
е омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада 
то се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још оста 
акше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што 
 мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад се више не бринем само за своју одраслу самосталну сест 
ивели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да ч 
ам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном з 
> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој з 
та ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу а 
 Знате ли њено име?</p> <p>— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну корект 
алаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га 
 — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје соб 
нска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, ј 
> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу в 
винама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесн 
вимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед  
ед ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велик 
их има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врат 
.{S} Можда сам отуда из оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, 
ску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, 
е у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубоко и не резо 
оф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видит 
уштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима 
исли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где он 
азнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодишњег путовања. 
ости.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак 
26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим наста мир.</p> <p> 
у и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добро замислио мало 
лута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозим 
могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне 
а лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње  
 појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји дуго претресају, а година 
де су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где  
а и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имал 
асположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и вид 
им и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемога 
и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски 
свет воза; најмио би коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња  
ам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој  
ном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође п 
талишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослуж 
 састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне 
</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо...  
"157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да  
вај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супро 
е с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> < 
у је горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег ј 
Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут пр 
о оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је опасно б 
ње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Не 
а“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у 
ците ми.</p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, госпо 
има беше Павле радо примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим на 
 није водио ни мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја госп 
оји је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин 
ебивања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два мес 
ростак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је врем 
м улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате де 
} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— 
толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са  
ађао са својим присталицама.{S} Доцније се разбратио и са коловођама: кажу да је почео и да пиј 
овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово ново познанство одиста изузет 
да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из овог  
, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он о 
љи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку на 
 колевке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених бриж 
општег описа пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај 
>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је  
ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, 
{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као  
грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох 
и су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом  
колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> <p>Кад је свршила преглед пуб 
оме му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана после оног изнен 
не општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај ст 
бљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легн 
подин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{ 
p>Лепо је летње предвечерје; приближује се време молитви и вечери; заточеници изађоше сви и ста 
>Отуд преко моста иза бедема приближује се неки отмен господин са двема госпођама; једну води п 
ова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом н 
едалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml: 
 подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку зат 
, да му другови не би досађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га 
је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са  
 кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала о 
ошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријате 
>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и  
брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{ 
пада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату 
ша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глав 
али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчи 
о почело је да губи своју моћ.{S} Павле се ипак приближивао остварењу своје намере, јер је инст 
 опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и 
а родитељи не примете ништа.{S} И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено с 
<p>Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у сво 
адне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику висину и заузме место иза широког ст 
milestone unit="subSection" /> <p>Павле се болан одвукао кући.{S} Мора да је изгледао јако изну 
milestone unit="subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Гроз 
ташких кука.{S} До виђења!</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи пор 
а“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица  
одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзи 
и, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви  
ест би ме једва оправдала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемире 
о ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка,  
будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта ме 
>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а д 
 биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шеши 
 Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није 
 Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, 
, а ја га имам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговор 
ајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изнен 
 Будите, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај 
огу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше пр 
атко рече:</p> <p>— Молим.</p> <p>Павле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је б 
са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прек 
и оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви  
а, дакле, прекрати посету.</p> <p>Павле се опрости од породице са блаженом надом да ће још једн 
так, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Да се вратни сад, је ли 
ли више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више 
за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што н 
еврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи с 
мисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— 
едати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић наша 
учила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову  
 ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p>  
сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто мо 
>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио г 
естити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно задов 
 брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају у њим 
и део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од 
тока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, с 
 дакле, нека врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На 
ије правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види  
, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде м 
ац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то време извол 
што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година 
 му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега онај мали зл 
занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне  
.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На к 
 али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} А 
а изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз  
е, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор  
м се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и преп 
ком, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То ист 
утана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је  
 на основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, как 
а Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше 
природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p> < 
ца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се  
 обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на 
S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек  
оносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрес 
д мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, гд 
ц сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто  
 се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна бару 
ору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако з 
јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима ми 
S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она м 
змеђу мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала с 
болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога  
ву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стиг 
 надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— И 
вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслад 
е своје конце над вама.</p> <p>— Варате се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после некол 
штину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трим 
ности опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљ 
диш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше с 
ћ ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у год 
r">sur la terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврсном в 
ћско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа 
Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било 
са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека 
 живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а  
ам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; так 
оже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болес 
адићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још једа 
и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се 
.. не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах 
јте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је не одбиј 
највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите  
 се пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас 
те оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива лич 
и пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка га погледа кроз натак 
лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и  
х осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту ви 
</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам  
 Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта. 
</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчи 
а.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто 
ежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у 
јим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам мислил 
 то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стад 
и, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке и 
он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцк 
рогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га 
 би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или,  
ћ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и распику 
а су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је поха 
Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти 
клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то  
ава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.< 
...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега раско 
чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је нарав 
 нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му он 
им за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са отмен 
.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се ве 
 Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам 
, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трош 
рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла с 
 облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на ж 
 несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ 
онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205" />  
них успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда 
и.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог  
ње, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка 
 га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске сн 
 љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глав 
S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> 
и извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може д 
постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је прода 
и хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само позивнице буде код куће.{S} До т 
р хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору 
у одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност 
о на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још при 
оварамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на уда 
а мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем ал 
 и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је гр 
ући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шт 
не једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао 
о се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S 
 и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе 
ње.</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, а 
ла.{S} Лупнуше колска врата, приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; о 
 ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или 
 врата мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу  
чно налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофи 
е је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се запл 
ли.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>Соција 
е.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен. 
више престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду. 
те вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту оби 
ло: он није само пропао ђак, за њега би се најпре и најправилније могло рећи, да је пропали ђен 
на то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџиј 
 поменуто двориште међу робијаше, да би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало ра 
тави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, при 
пуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је 
 би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са оном младом госп 
ош не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на море нових непознатих прилика без  
хом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је  
азговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дела својега великога имања и да 
ра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, кад му тре 
бе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би 
} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да п 
би?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше по 
 господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла применити, само можд 
љена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обраћала пажње на св 
о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се уми 
 од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би  
 да остану код куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и н 
а пет светњака.{S} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била ч 
але бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљ 
ели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.< 
{S} Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед  
о волео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако. 
налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично пред вече, када није јако падало у очи, насло 
.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година једнолика  
тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је бол 
и понекад и корисни по младиће, који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом пре 
} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да изли 
слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p 
усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и 
бици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" />  
егињицом, ви велите, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не т 
ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су оста 
ћ бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној накло 
 хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је  
и се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале достојн 
бично проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у  
 Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се  
е, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и пост 
еса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост,  
<p>Да је Павле био мало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично 
 а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом могло додати две године, а теби слободно 
 јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, к 
 слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао сл 
а сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} 
јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, 
тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="259" /> 
S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га  
<p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у бор 
/p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је м 
ер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} О 
дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{ 
и лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показ 
омилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око гово 
ештају, кад на другом крају реда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаш 
о света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на вратима споља; 
идошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је т 
сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p> <pb n="280" /> <p>Павле крокну једа 
.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Права запа 
ада дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам С 
</p> <p>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га  
уђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам 
њима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим  
у и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он оста непоколебљив.</p> <p>Кр 
иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији д 
бији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>За 
 но други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{ 
 шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадош 
нутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног простора између рафова ст 
остави рад, поздрави се с њима и посади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним гран 
ани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће г 
о незадовољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као из 
ну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске 
и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али му главобоља подри д 
авлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима;  
пник.</p> <p>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако с 
е Павле неколико вечери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простод 
тави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико  
.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право т 
ml:lang="la">Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп 
ко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полу 
ладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> 
 <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плач 
када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на ми 
{S} Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајн 
е шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S 
њен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библијотеком и наст 
рњету разгледала онај део дворане, који се одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљ 
се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у 
 особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја  
ни пред отменим младим господином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> < 
Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да сврши науке грошевима својих другова (од св 
 би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време 
 ногавицама годишње; зимски капут, који се, поред мог начина живота, мало квари, као и огртач,  
као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судб 
дић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спу 
, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је  
ма и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио својим занатом, сапунџијским, а неуморним т 
рупама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, н 
код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим 
и стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим послед 
, док овај једном озбиљно запита, да ли се овде још осећа потреба његове помоћи или не?{S} То ј 
е како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче  
оје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лично и да  
} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај пог 
/p> <p>— Ах, животиња једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрз 
ен.</p> <pb n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може,  
авла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</ 
дакле, да говори сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори  
адити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало ран 
спођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она није на стран 
х леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, она му пруж 
еколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, ре 
 овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа женска подуже  
риближавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пр 
вих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле ј 
у.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p 
 пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођ 
} Њојзи је и овај кратак рок много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а ут 
 даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлове кратке одбране или, управо ре 
иним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</p> <p>— Ја бих вам био вечито благодаран.< 
че је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим други момак враћа.</p> <p>Пр 
и са својим кућама расуте по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачк 
; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесвесно заустави; мутан  
а ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у х 
/p> <p>— Сад му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — 
укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама млађима много говори о њеној просидби.{S}  
био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота  
 Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велик 
ијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понека 
у обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су при 
плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p 
ш једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p 
<p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на 
ечере сакупљени око огњишта, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у нап 
та, договарали се о потребама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назира 
/> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са  
есте овамо на дуже или краће време, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и 
у у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, кој 
тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орман 
рављао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили  
} Евстратија де През.“</p> <p>Пријатељи се згледнуше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиља 
у поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и тел 
м назебао ноћас.</p> <p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Трес 
ћем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођем до друге раскрснице, — и 
ама нашега домаћега живота; ван њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћ 
адам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао  
о још или ма какве друге потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам при 
 али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио б 
пођице, али изгледа <pb n="23" /> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим има 
ш, пријатељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био сре 
д тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} М 
ра, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гим 
тима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, прав 
 никад ништа више нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи пор 
 сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодн 
ца наново опомену:</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>П 
РАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела света малко огледати,  
, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још више, као  
ће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам  
ежности.{S} До душе, није богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> 
да неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него што је она 
моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпођица кли 
<p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Претпрошле. 
 саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на заба 
извесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, 
ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— 
сати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203"  
p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате 
ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— 
сле позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој  
ло твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{ 
је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да т 
ог маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизо 
е јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душ 
а престрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког позн 
ану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и  
p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу 
ам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења 
е одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица  
ата.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О... 
залуду.</p> <p>— Зашто, мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у  
оте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега 
ли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у 
ладића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Ме 
и.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— П 
n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час 
тре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>При 
земним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастиј 
храни, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не  
ближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за дозволу да седне 
врсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и 
а, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан пол 
теже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење 
а особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p 
д реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неко 
а, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</p> <p>— Признајем, — говор 
 зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи  
но бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њи 
 својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.< 
тра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323"  
скључиво ја.</p> <p>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са тетк 
Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, ка 
недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p>  
ас видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако ра 
им те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — 
>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> с 
знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{ 
можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p>  
ављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштв 
сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} 
 већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да ли  
мири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</ 
што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она оста 
 <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно лице 
сти према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, 
— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годи 
ини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише 
озно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто, к 
>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од 
м, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ни 
мам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињиц 
 засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а  
ром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које ма 
.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом 
да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; 
може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натр 
ве то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти з 
видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни ж 
ј.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам глад 
 свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти н 
а запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко:</ 
 годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико од 
ном, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад н 
 /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљен 
е своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајном грозницом.</p> <p>Болест је н 
о јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несрав 
о природи својој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи при 
 онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би м 
p>Мајка се очигледно обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не  
ше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред нај 
тупнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то н 
ли више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа понеке књ 
отољавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи,  
} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштајући један другом,  
 камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предам 
и код берберина, пресвлачити и преобући се, и набавити кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта 
p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој 
са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и 
 година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није било.</p> <p>—  
н се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчи 
лу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слик 
 му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Див 
збећи. — рече Павле болно заустављајући се.</p> <pb n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је 
, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно дево 
шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаље 
 неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са старешин 
а сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, им 
м себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запостављ 
ћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју кћер, кој 
> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и 
ора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је  
оји би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошто га је Павле неколико вече 
 прслуком, па је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S}  
ослужитељ оде, а Павле, остав сам, баци се на канабе.</p> <pb n="231" /> <p>Крв му јурну према  
> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, 
 /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну на 
> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не дам да сачекаш 
је само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалис 
нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а  
> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> < 
нога Павла радио свој посао; наместивши се поред прозора писао је или вршио своје коректуре над 
е све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира 
тово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно врло учтиво пис 
јући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости остане преконоћ ту.</p 
слове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша 
ово расположење опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче 
и он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим — рече му, — ра 
 имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једн 
гу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно ут 
ад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно  
 погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је одмах погодио у чему  
ене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би 
први пут, да га је звао именом.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта жели 
n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилаг 
младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из ру 
то и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло  
та, или можда због добре вечере, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј 
какво разлагање, био је довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за  
аше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви би 
у.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг  
ваљивању оне најмлађе, која рече да јој се овај начин распореда куће јако допада, нарочито што  
врати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту зби 
она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже време, она силом леже 
то из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају о 
ра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену 
p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — 
 се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако поклони, јер је осетио да је комплименат важио  
шино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да 
.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред ноге, признадох јој своју љубав и мољах је за п 
ња. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле 
 ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, 
у и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности 
ти по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном осл 
о ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако п 
м изабрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном ниса 
та се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљи 
ђе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене 
Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n="338" /> <p>— Гово 
p>— Добро, иди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ва 
 Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Ш 
> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи  
ри и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, 
га; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни мало негодовања.{S} Једном  
 нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана по 
.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су  
дњака.</p> <p>Отпоче борба.{S} Самртник се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он 
осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо,  
и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alia 
рајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робиј 
транца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли зг 
га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <mileston 
p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на другом крају ре 
 је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, к 
еко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је г 
о је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће  
 овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим казамати за политичке или остале интелигентн 
еколико година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време 
ив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; Павле је наслонио главу на обе руке, а приј 
лека изгледаше побожан и благ, јер, док се Павлу приближиваше, држао је очи подигнуте према гор 
рисуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон 
рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је м 
 је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по  
 доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђу 
питали, и ја сам био пропалица, све док се нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себ 
ића испратише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у ч 
/p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да  
 госпође, бар даде прилике мени, да вам се поклоним, а моме народу, да га оваке одличне особе в 
га био добио, похитао бих одмах, да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђен 
остојно одужити, и дужност ми је да вам се најпре захвалим на Вашем пријатељству.{S} Ви извесно 
оспођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе с 
луге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном  
ате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори  
аљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели, — наста 
е знам ни о каквом.</p> <p>— Ја сам вам се одовуд јавила.{S} Јесте ли добили какву вест?</p> <p 
а се добро разумемо, кажите ми како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, ка 
њи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним делом с 
</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако н 
нили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећу моћи достојно одужити, и дужност ми је да 
 вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p>— Да с 
 вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S}  
жи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио ј 
а сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{ 
 али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да и 
ну.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ак 
еће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагл 
засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам се, замолити вас, господине, да ми се изволите обратити 
, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не би пребацила каква задња мисао, ил’ намера опасно 
 кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо в 
м често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек ос 
будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем бар још је 
.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и бр 
 <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p 
о класификације.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да  
тње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко  
ће прошле, ја их више не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте п 
остима.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнеш 
е неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба моје мајке, којој сам се закл 
ругог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу моје воље, и жалио сам за моји 
 Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви по 
?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са ж 
 У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи 
чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предомишљала, на који <pb n="249" /> бих начин  
будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске 
="199" /> није донео за данас, а ја сам се међутим ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћет 
дбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света, сасвим и занавек, али судб 
жине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди 
и ми га било лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и  
полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечи 
/> пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам 
 најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога избраника, решила да останем усе 
ајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ  
говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, веселих долина, - 
 мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— Оне исте 
ко рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мисл 
/> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и  
естадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да с 
ла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори  
о од свежег гроба моје мајке, којој сам се заклео код самртничке постеље да се више нећу враћат 
да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p 
 од најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом о 
о нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама. 
господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb  
 знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p 
а.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од  
.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем 
 опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помеша 
ах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један ф 
 користили.</p> <p>— Да, и још како сам се користио!{S} Молим, познајете ли породицу... грофова 
пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— 
чела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p>Коректор је 
} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</ 
лико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место 
оворио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да вид 
њујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде  
ори:</p> <p>— Мо... лим.</p> <p>— Зовем се Павле Ђурић.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Monsieu 
оје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива гос 
и мирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна  
 сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела од 
о и он више по дужности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече: 
пред прву механу, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и го 
би се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p 
пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на 
ада су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају ко 
ћу на све, не ваља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање 
<p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено? 
даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се 
реиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону 
.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са ј 
ено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у  
 руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле 
е можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље мајкине 
одругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за врем 
он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних инте 
, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав 
 борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} Али се  
 отпрати пријатеља до гостионице, затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат 
, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито 
p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник изиђе, остави их отв 
е удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после син 
дати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоч 
 док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га 
не.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена заста 
ите Њену Милост Госпођицу амо.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре 
који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао п 
e>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична  
 запамтио, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су с 
ас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о Павловим приликама.{S} Одобравали с 
но „Живео!“ прекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније  
S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми  
 шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и  
 сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице још пламтело, г 
; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу ј 
 је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбра 
во писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али која је свом душом својом  
и позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове године, како се 
е се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, с 
ледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пу 
 рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе. 
страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух могао доне 
ше, али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И 
ио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим ч 
десете а све здравији и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S}  
авлу, а леђима према прозору.{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно  
војега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са политира 
и врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се  
 толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и проходао  
 хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам ва 
Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања  
онета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће. 
е дан посете код грофовске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помо 
} Здрав и енергичан, са оштрим оком, он се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јак 
један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читаво 
једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је п 
и демонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давн 
>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се реши на нешто, настави:</p 
ућност, али за њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне ч 
у позвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес  
е што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде обазрив и одговори:</p> <p>— Не верујем 
, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе, ње мало плаши, али би се излагао непотребн 
 не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је б 
ило допуштено због доласка Двора.{S} Он се, дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинч 
чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде 
а у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој  
ући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је 
њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, 
зраз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и  
авла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти расп 
се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском 
о је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао  
да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" 
 већ прилике. — одговори коректор. — Он се не може назвати оним именом, које би мм као друштвен 
на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро ш 
 му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, 
рпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој 
p> <p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, д 
 једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме о 
лике, да назирете његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им о 
у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу 
p> <p>Пред великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родите 
м колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве п 
 га два лепа нежна плава ока.</p> <p>Он се осмехну, окрете главу према мајци, и пробуди се.{S}  
 се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мир 
шевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа заг 
 неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га до 
 Естетика?{S} Ево је на одру.</p> <p>Он се саркастично насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, ш 
м општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим оном грозничавошћу,  
 госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S}  
иво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пред испитом.</p> <p>— Извините, господине, — пр 
 веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велик 
о својега пријатеља Нинчића и договарао се са њим о осталим корацима, које би још имао да чини. 
о за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјали 
к код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или к 
авику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одав 
слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав 
немам ни парипа, </l> <l>А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И п 
 сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном прозору, иза којег лежаше она лепа 
био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име своје.</p>  
рачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На г 
им предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај. 
> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид привремене мале болниц 
аскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским 
лежје; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ  
н је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одис 
>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто 
е биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек поми 
рње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије к 
у радили и остали му другови: придружио се заједници своје народности; од ње је тражио и добива 
 одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног своме здравом разуму, својег 
 час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, 
пој копији Мадоне Кореџовљеве.{S} Молио се Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била  
м се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били при 
 сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, 
а није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разго 
стељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је бил 
руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приме 
евљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно 
меренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агн 
тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако само пози 
да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам тол 
 и овако и онако потпуно оправдано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; т 
 у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да  
и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од на 
изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отисне 
е сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо дол 
 у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофиц 
раљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госп 
вор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми см 
е, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим природно падају у та 
те, још вам се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворки 
То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци ид 
обити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се  
будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна лична независност тиме што ће 
лико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсен 
вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште 
сна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се об 
се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више нос 
у и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коректор, остаде мал 
 поступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећи 
њено преда се.{S} Путници међутим, како се видело по њихову негодовању, немађаху намеру да му б 
д најугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори нема 
илично света, па биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприл 
злагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде наши 
на, ипак се више допада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="f 
кадашњих бољих познаника Павлових, како се сасвим изменио и како живи пусто, готово по цео дан  
а први пут са неколико маље лепих, како се не би одмах исцрпао, ако би га још једном позвале.</ 
писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам изишла преда њ, јер сам исто  
прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај 
а, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име:{S} Агнеша. 
>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— А 
у у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Поста 
е на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини ра 
мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од об 
о му наложио да се врати, нарочито како се осећао све изнемоглијим.{S} Од Павлова доласка овамо 
азмишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде све немирнији и све у 
овде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвова 
ити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, 
еде, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако  
мо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у  
ли су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (и 
 Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави:</p> 
 када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно 
пути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> < 
<milestone unit="subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекив 
а богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао н 
 за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и одсуд 
м се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети,  
ладости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, мог 
ојој домовини да користе онолико колико се од њих ишчекивало?</p> <p>Павле је са искреним и све 
није имао ни за десетину онолико колико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увр 
догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан догађај.</p> 
о је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку брзо прол 
и.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одист 
а покретима и на изразима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам оду 
у је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако  
ога лако било пабирчити велико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни 
то су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима че 
ом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писм 
а, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисати.{S} Када ове песме сл 
у.</p> <p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају,  
 виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика  
нијих грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђ 
у.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, в 
ну, не би га никад нашли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњ 
шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Ун 
ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо пр 
р, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све ост 
 оном пажњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, к 
је одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута 
 очекивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посет 
—</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p>  
} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближ 
ен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинч 
{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="139" / 
љивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, ка 
или и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>—  
/p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу  
ле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори ни 
о већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо гла 
 наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан по 
 да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p 
 бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја с 
.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили 
пречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... 
м паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За 
 Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине? 
аслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намешт 
>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га п 
о за образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, 
упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне ст 
овине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке новине.{S} Решише, јер 
исмо грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко до 
воју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим  
/p> <p>Није прошло много времена, а оно се пред вече догоди нешто необично.</p> <p>Павле је леж 
екар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам ништа при 
оменио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћ 
S} Овај је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца сруш 
ем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примед 
 код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте  
о сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље неш 
и...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се ду 
 По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што п 
ало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику 
 но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава 
а молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај 
утише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p> 
јефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале 
џија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако б 
ана, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети. 
ејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је мо 
} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромаш 
ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, —  
 био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе брину 
о повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па 
 први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" /> <p> 
х поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног св 
 подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био кап 
те прекорачили праг пристојности и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, 
ва личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да г 
 научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта, 
венских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да 
 прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када наново 
их за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим  
вању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила небројено н 
а.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у с 
осто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ши 
врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета 
у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да 
о, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с поче 
једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја  
 шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подруг 
естан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S}  
мо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Вел 
личица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специ 
7" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, в 
мали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година једа 
>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја имам  
ио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истроши 
ограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделов 
спођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p> <p>— 
одних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос при 
у врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је 
: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види  
 смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је п 
 Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако р 
 известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а прос 
> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом правосл 
доше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица поможе да 
рстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима бацио у  
тог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме  
ни су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код  
величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са ср 
огу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: 
истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најз 
к, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио ку 
> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviertel</foreign 
тело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удај 
и из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала 
тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не 
е осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се з 
 већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе преценил 
 њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивени 
ам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту ј 
а каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на  
 ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све нер 
ати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— 
 сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које н 
ико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју 
их лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се ували 
ака пред Павла, пружи му руку, и, пошто се он поздрави и са младом грофицом, понуди га да седне 
ва још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпр 
 коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална сли 
> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му ос 
.</p> <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио неш 
у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице 
 напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављај 
„Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу хра 
/p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим младим господином, који се, пор 
{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појави мати, која ме је корела за моју не 
задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, тол 
ца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се бр 
амо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји 
је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> про 
 То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате ви 
у гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, 
</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак  
</p> <p>— Мораћете ми се изјаснити, јер се иначе не можемо разумети.</p> <p>Павле подиже свој п 
ам му пријатељ и желим да га видим, јер се нисмо видели већ неколико година.</p> <p>Кавеџија ув 
ском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонал 
је могла да превари око материнско, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им  
одавде видео.{S} Публике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био 
 било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходница које с 
приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше она 
а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S}  
 Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зо 
 је био пун ваздух око њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви гов 
 завичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само  
 Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>—  
67" /> вам дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше к 
 нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре.{S} Ја сам сад богат.</p> <p> 
т.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту ништа 
отице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После 
сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио...</p> <p>После неколико месеци Павле ј 
ше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је,  
ни претпоставити да одиста постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађ 
пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на 
али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да 
здрави, али она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулиј 
, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му 
звикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила на доксату, одакле позиваше и остале, да с 
 омање каруце и двоје кола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је с 
затим се опрости с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горе 
лији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, а имајући посла са мукама младост 
p>Она приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да се 
 пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— 
вештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p>— Којим путем, госпођо?</p> 
 куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, и поче свлачити.{S} Павле 
— Ја?{S} Ја сам владалац.</p> <p>Нинчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— 
ја. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући св 
ју као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: е 
 без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се појави висока женска прилика са густим велом на лицу 
то их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у  
ао о <pb n="200" /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред с 
p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати  
 Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се приволи, јер вељаше, да постаје све млађи, нужда му  
жности ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душ 
развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те с 
се звао Павле Ђурић, била готова, да му се предам на милост и немилост без обзира на положај, н 
а далеко од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда м 
рцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.< 
алазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог п 
{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад му Павле не одговори, о 
бјашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак. 
е носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</ 
би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка га погледа забринуто и  
изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{ 
 и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и зак 
је младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угле 
тњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да једним јединим пламеном достигне до  
соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој  
и у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жест 
аном приближивао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропа 
S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се рук 
ао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте 
онај лекар:{S} Рецидив!{S} Повратила му се болест!</p> </div> <pb n="306" /> <div type="chapter 
рече:</p> <p>— Рецидив!{S} Повратила му се болест.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле 
под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са то 
 радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се  
обра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p>  
ове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто 
узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замршивале; наста борба, да их се отр 
о свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо би 
по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде бавио овде.</p> <p>— Лак 
близу њега: сагнуо се над њим и лице му се приближује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује њ 
, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с  
ја, заузимао би своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а  
 погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ 
ушку младост и каваљерство.{S} Груди му се раширише.{S} Пламени му поглед прелете преко звездан 
оред Гроцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама 
е.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, 
а са префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава оси 
 позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпођ 
икривао по разним местима, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поре 
 ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онд 
а онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у дру 
к.{S} Павле отвори очи.{S} Виде како му се полагано приближује мајка са својим нежним погледом  
та.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде о 
 <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — рече Агнеш 
а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећ 
о одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да у свом 
е, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно доба, претопао  
ивајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине зајед 
ед прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да с 
мила млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа 
осматрала још опрезније.</p> <p>По њему се видело да још дубље размишља но пре.{S} Није више то 
ао привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{ 
>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погружено 
; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут 
 друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међус 
 али он оста непоколебљив.</p> <p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне п 
ано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па приступи одру.</p> <p>Коректор 
 мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који о 
њу времена?</p> <pb n="93" /> <p>— Дању се одмарам или радим.{S} Немам времена.</p> <p>— Ја бих 
омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство  
њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не  
роз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са свој 
слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада о 
 <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSecti 
и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху,  
ичка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у  
/p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; т 
 То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим распо 
госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, от 
путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, о 
ао и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду шт 
> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше слав 
 господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више п 
 били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, 
 много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два противник 
ом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док ов 
идело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазил 
 По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени  
она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{ 
меде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па  
м гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим м 
 сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни 
зрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема  
и само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око с 
је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису га 
ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао ко 
је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири 
рној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; 
змишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често на 
еспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да ч 
 и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, ве 
е, каквој се нису надале.</p> <p>А нису се надале ни овако доброј послузи, — приметила је сестр 
е у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога д 
 мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и  
 згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијском  
лу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи 
то је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја су 
во и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и љу 
е нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, 
шем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле исм 
оване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народн 
 вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; мо 
арод чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и будућих.{S} И 
 сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о св 
от ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније се 
е?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру не 
тети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу 
есто немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест 
ека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, 
мо моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад зна 
, нисам доста присебна; али ипак мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одист 
 бисте могли издржати напоре, потрудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наиз 
се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила његову мисао.</p> 
се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</ 
чајни положај свако признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређ 
су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> < 
ци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} 
ом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отворише се и собна бр 
ако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекодан искрсла питања на особит  
ицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљ 
 <p>— Не може бити јасније.</p> <p>Гроф се замисли.</p> <p>— Верујем вашим речима, јер знам да  
а кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p>  
инити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, говорите.</p> <p>— Да 
мо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title> 
гао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>—  
ту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахи 
све више замршивале; наста борба, да их се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим  
 интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављено 
од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омладини, рецимо руму 
их хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опозицијонога држања.{ 
 мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја б 
сти.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше ле 
ом, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је огов 
.{S} Како сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодст 
е и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики број колики је отишао.{S} Неки, ако 
ве су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би б 
де у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али наскоро видех да се нисам добро познава 
ма изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилик 
ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате 
 како дадох оставку на будућност, реших се да послове отољавам са највећом савесношћу; бавећи с 
тресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележ 
дим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини д 
/p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле с 
 му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз  
ромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била  
акупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само оп 
.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у р 
право с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си 
 године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свакако  
ељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што  
 је откупио и наместио на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те 
дбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва дочека прилику, да се користи сл 
ћу.</p> <p>И наново наста кињење самога себе; наста грозничава јурија, неразборита, крајње напр 
погледу он није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно прип 
е није био више потпуно господар самога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и  
 ни онако како би ви желели, камо ли да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили 
х интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш 
на ове моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се  
и мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим б 
 мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и он је узе  
 свлачити.{S} Павле као да није знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је 
је придобије; јер кад га је осигурао за себе, сам му саветова да иде.</p> <p>...{S} Његово бављ 
 истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту  
ба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим  
вања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству 
анце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је зап 
ђу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад би 
ћки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсил 
нчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изм 
мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S} Због свадљивости његове почео је да губи попул 
егов напредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је ј 
езадовољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупни 
 с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— 
 пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одо 
их вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не зн 
их вас волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде  
рте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен рукопис! (Прочита писмо, 
ио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа оставља живот; ви 
: и посматрао је и изучавао прилике око себе.</p> <p>А још је имао времене и да веже пријатељск 
.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне др 
ињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три са 
шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад  
реба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или 
ао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени о 
њега грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је 
оралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред то 
реба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човеча 
 овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, госпо 
д простоте, имађаше нечег допадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше  
ростоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука  
одним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном п 
 напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} 
ам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја 
им је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помо 
ормула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недо 
коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је  
 категорично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер с 
лушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у ст 
е, ни своју жалост, није могао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позив 
његову, да би и по њима могла саставити себи какво одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела д 
раној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" 
мо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели  
ом и рече:</p> <p>— Ја сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам 
p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим. 
жете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S}  
> <p>— Њена Светлост моли Вашу Милост к себи.</p> <p>— Идем.</p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остад 
м.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који 
 судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Ал 
 родитеља или каквом другом протекцијом себи израдио државну помоћ, враћајући се, заузима боље  
те избегава да са мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међути 
еба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли  
одинама се вашим не може очекивати да о себи говорите ни онако како би ви желели, камо ли да се 
се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говор 
престано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда би се овај тешки 
века, кога је овај дивни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ј 
то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намер 
у први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепо 
тница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— Ах, ви говорите као какав профе 
>— Ја јако волим господина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личнос 
ад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душев 
зменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за наш 
пада по начину, како се показује, но по себи самој.</p> <foreign xml:lang="fr">Larochefoucauld< 
апочео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S}  
невну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекид 
ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> 
ало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро 
p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али ни 
меланхоличним изразом.</p> <p>— Не могу себи да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је с 
дите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, 
о ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштин 
 твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао ништа о овоме свету у к 
д, карактер, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскињ 
ше у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није 
оложењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да с 
ула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S 
издржљивим коњицима каквих има свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући  
 <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне те 
лину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте 
а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десе 
но парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с м 
 ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш 
година он све млађи; сад је близу своје седамдесете а све здравији и јачи.{S} Једном се разгова 
ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи 
ађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њ 
<p>— А кад иде кума Милић?</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Дов 
мо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малиш 
сно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим м 
>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господин није ништа добио.{S 
онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мисли 
д си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше.</p> <p>— Како би било запитати њу са 
 показује се каква мала лепа кућица где седе мирни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{ 
, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одг 
 има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)... 
ше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на  
</p> <pb n="276" /> <p>Павле и нехотице седе, а према њему заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега 
ог камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га је 
</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господин 
у да одговори; она само климну главом и седе на своје пређашње место.</p> <p>Грофица га погледа 
грофица напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче сил 
и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а 
е дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас није повредио?</p> <p>— Н 
 у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води  
Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тиш 
раму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрест 
, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> <p>— Идите, дак 
— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. 
 често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије  
ne unit="subSection" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Ј 
 пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кре 
p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу  
где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али г 
ка га није могла видети, јер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће под 
" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она 
огло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев. 
глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је право преда  
ао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао  
оф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, ка 
нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно н 
ро лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом и прслуком, па 
ацио је око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S 
 се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мог 
мачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Нема 
ме.</p> <pb n="107" /> <p>Павле је дуго седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речим 
ловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на преба 
ли су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обил 
ла, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нап 
 но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје об 
 Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, се 
дом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе  
а живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут по 
почео да се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем 
ори му братац.</p> <p>Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе 
таше.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је  
ола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутраш 
 кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелетала пр 
аре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор р 
ећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроци 
у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и 
гледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, син 
ешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га 
јом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p>  
орелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд и 
</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и 
та.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку,  
се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш 
на — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје немирнија, рекла 
а.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га  
а ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме  
обично осредња или осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично 
 је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секре 
и вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано з 
ој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа не 
ектор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</ 
тка ретка брада беше проткана овде онде седим власима.{S} Био је мршав, добро одевен; израз лиц 
ом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих јасно светлише живе плаве оч 
 ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> <p>— П 
а ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам н 
 у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p 
ати, па му одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, ја 
је сав дрхтао, и гроф му рече:</p> <p>— Седите, молим вас, вољан сам да вам дам неколико очинск 
 молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спр 
S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> 
о обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ј 
 кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја немам ништа проти 
змеђу њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше св 
апита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се 
би многе садашње младе племиће избио из седла.</p> <p>— Па зар овако не може?</p> <p>— Ах, овак 
рави и са младом грофицом, понуди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођен 
к опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> <p>Кад остадоше сами, она му пружи руку.</p> 
спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена х 
ења.</p> <p>Грофица га није понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p>  
реми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти ота 
жале према њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадиј 
м и простодушно га замоли за дозволу да седне до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин уст 
 Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да  
о лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро  
оје су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учен 
ликом броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="31 
Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — По њихову разговору Павле је видео, да је потп 
егиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; и знаш зашто?< 
ин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је 
и само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодличних партија.< 
<p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га 
{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика песма.</p> <p>П 
 Ја не кријем да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је 
у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; 
ерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изглед 
 својих другова (од сваког добија грош, сексер, дневно), али кога напослетку нестаје, где и заш 
вуда облигатна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихо 
сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће,  
им лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак о 
 имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг оз 
ије понудила да седне, нити је она сама села.</p> <p>Павле отпоче:</p> <p>— Ви, милостива госпо 
нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спре 
ор није велик; госпоштина је већином са села; друштвених разлика нема.{S} Ко коју замилује ону  
тога су били принуђени, да од последњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано  
 кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у од 
знији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије 
">Battotchinna</foreign>) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разгов 
тних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; породица задружних са пуно ч 
ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује он 
 Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и 
ји у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој вар 
 у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике 
> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са бле 
ег села варошици, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнич 
 Он је млад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти  
е зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу н 
ије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви п 
видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непрестано ме мучила.{S} Б 
ом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова, да му се 
аес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зараде.{S} По 
ешто мало бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му  
 је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} 
, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S 
През дам за жену непознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као каракте 
кругло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бле 
ак потврђиваше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок 
пим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог син 
 Борба је сада већ постада отвореном, и сељанка је водила очајнички и победоносно.{S} И до посл 
душно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмили 
0" /> ове пропасти, коју је њена проста сељачка душа предвиђала, од које га није могла спасти и 
ељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова б 
израза, али непосредних до простоте, до сељачке грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мам 
 један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ би 
иже.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из  
у му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провид 
 ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чи 
послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се већ решио да пребди на месту.</ 
ени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује 
} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивот 
м да сам ја вртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако  
д своје досадашње лектире, Бернарден де Сен Пјера, пређе на Ле Сажа и доцније на Ларошфукола, а 
ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb n="245" /> <p>Он по 
ада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се данас више не зна.</p> < 
десету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="18 
и су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да 
де, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле 
виђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе и 
 такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S 
 или пропале егзистенције, или особе са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама 
, а да је ова ипак не види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да 
седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где  
ивости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари се, до душе, беху разишли  
онило, Павле је већ био на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налаз 
му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке год 
<quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењ 
е написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОР 
 женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним ли 
понављао би, да је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато ј 
 Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>—  
 А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно 
дно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Ру 
м зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И стара 
 хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупнија од 
аступништву постављен.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко  
 Дивота је ово. — потврђиваше „настрана сестра“.</p> <p>— Прекрасно! — придружи јој се госпођиц 
вљу нарочито препоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосу 
ите, господине, — проговори најпре мања сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту? 
не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгледа <pb 
ваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и 
 сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Пав 
ни овако доброј послузи, — приметила је сестра.{S} Госпођица је међутим набрајала све поједине  
} Ја сам је морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео. 
есам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислит 
/p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, ал 
оспођицу доста је један, — одговори јој сестра.</p> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини 
оте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на  
ињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и покри очи марамом.</ 
сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она кру 
изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n 
 Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S} Наслонила се 
Санда рачуна на вечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си с 
 грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џок 
о позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сестре?{S} Моје сестре?{S} Кад вас је она позвала?</p>  
е неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, ј 
де?</p> <p>— Он је дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазнос 
трудићу се да вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</ 
 који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да је једном била близу среће, 
код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше сестре?</p> <p>— Јест, јест, Ђурић није добио писмо.</p 
ак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, али му ј 
.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За је 
ђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив 
стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p> 
пре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекивао долазак млађег 
о је плах и одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомага 
везала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, 
S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај 
 са пуно пријатељске оданости.</p> <p>— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнак 
ље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пе 
матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Ов 
ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој 
а њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку да би се одрекла и највећега дел 
ле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси 
Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.< 
га?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она 
опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу.< 
тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, да; 
 грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p> 
ор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пружи му ру 
бринем само за своју одраслу самосталну сестру, већ и за своју младу неискусну једину кћер.</p> 
кад се више није жалио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и др 
рно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи канда јој се замутише.</p> <p>Павле  
ло час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузрокова 
ти се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не 
/p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако п 
уства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се наслони на наслон ст 
ote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи гр 
сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?< 
рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...</p> <p>— На жалост, пуно имам разлога мислити 
у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано остави 
која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то 
 га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било до 
 којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада б 
екајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p>  
, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о своме доласку 
ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетит 
е?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајк 
 да сам имала зле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и 
ска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју ј 
олик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло лепо, развијено, високо  
зговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно му лице није било намештено, већ изгледаше да му  
оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у  
 увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све већма појављивати.{S 
з има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био м 
стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије 
е чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, обл 
епу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече госпођа показавш 
у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо 
ге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш  
и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала:  
их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запи 
новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице А 
 то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И с 
у били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладн 
цу имало је само ништо мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства јо 
умњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он с 
а, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату... 
не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда 
он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Можда је ову мисао изазв 
ко надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш 
Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џе 
, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га никад нећу 
ри недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</ 
(старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био. 
о час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покојне мајке, која нас је тако 
Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога 
воју љубав и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју тет 
 <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" / 
та знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —</p> <p>— Ја загледала? 
разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> 
не можеш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</ 
е јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти дру 
лиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли д 
теља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад би 
де сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће? 
ам видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га нег 
си била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p 
 могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје 
и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У как 
а ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем  
ки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> <p>— Да  
раније на две недеље пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвал 
добравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађен 
} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила ни 
ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре  
 ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S 
 Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p> 
а се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одг 
 богат, али ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвик 
читог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега 
ко то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мисли 
а умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и размишљаше 
 за мене и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да про 
о.{S} Видех да си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле др 
писмом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипа 
Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поре 
да:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађа 
е.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви  
 међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће 
 ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивн 
у:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља заг 
.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити 
ичне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тог 
itsthier</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то нисам з 
амо већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, уп 
 видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кће 
се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвал 
 по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, госп 
утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишег 
када близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе култу 
намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у жи 
Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако  
 сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље т 
но што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јел 
ила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам из 
на? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одгово 
знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја са 
у кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, оп 
и је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, 
но по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код  
руђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишља 
о народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прил 
еш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она о 
примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој,  
и се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и 
колико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p 
" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луд 
/p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, имаш п 
; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакл 
е треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш 
<p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је 
тпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> < 
и најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена, и 
ије било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господ 
остити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за т 
да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде 
о интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не з 
м су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекал 
{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или пр 
ивим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим 
{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот 
увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени по 
иљно па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет? 
/p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако..</p> <pb n="208" /> <p>Очајно л 
бећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ј 
жности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их  
<p>— Прекосутра.</p> <p>— Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну г 
ече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју р 
томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> 
ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> 
устанеш од своје намере.</p> <p>— Пошто си пређе друкчије говорила.</p> <p>— Па да ли би приста 
ислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утај 
рећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новце 
ожењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једин 
их и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — 
лав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред избријану и дуга 
 диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их 
азивају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кроја, а са словом  
орији симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и 
 уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на ср 
био је лекар...</p> <pb n="255" /> <p>— Сигурно се добро намирисао?</p> <p>— Могуће, ја нисам н 
упула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новцем?</p> <p>— Могуће, а ја га имам више но в 
а свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој д 
асти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам д 
 је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту 
а у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је и 
ожају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчи 
{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умр 
ћи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ип 
ут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањал 
занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново уша 
 звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде т 
три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић, не звони ружно; је 
вна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, так 
громни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и  
ла слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То ј 
ини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа  
огла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обелоданио, и 
скрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме 
ицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и сво 
чини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је 
асну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости,  
слон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није  
и је била довела мајчина жестина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога д 
главом он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне овол 
вле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и от 
моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погледајт 
 и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову 
усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S}  
гледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</ 
лико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, 
="231" /> <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад м 
цу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој < 
ло му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, на 
клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, к 
дном здравље поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново при 
кавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове напада 
тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте пониже 
 дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих би плодова њихов дух мога 
 јаку наклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било ј 
је скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однегов 
, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажо 
е здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја бих му помага 
ока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима тела била ј 
о средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разним кипов 
рић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људска страст, он 
гла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија коју произведе или њихова личност или њихова  
вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако сем 
 нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, да му је бољка опасна, 
 разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео да се ове речи 
још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли да се господин удали 
а ниси била кадра да се одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чис 
е одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S 
ма.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али ј 
ода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпатичан, леп и окретан младић са живим и великим црн 
еба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мис 
.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја 
но Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним, као ш 
естра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна госпођица, жива, лепа, окретна 
 представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су с 
ако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима појављује само <pb n="209" /> права љубав.{S 
слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаровитији и најмилији мећу својом браћом; о 
.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој к 
оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богатог сељака и одао сам се науци, као што се  
 да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се 
ква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити 
 хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан;  
ткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој м 
а замашан део од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом у 
чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сес 
ам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.< 
 оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно 
 ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја с 
ле извесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада  
дете и с њим оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац? 
чито откако се очекивао долазак млађега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу 
а, господине.{S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништв 
е ваља“; одлучила се да никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за уз 
утку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско 
ла ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она г 
И она седи са кћерком?</p> <p>— Не, код сина; он је сад секретар неком Посланству и оженио се т 
 тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и против воље, вуче нешто одавде, а она  
 одсудном, водила и даље између мајке и сина.{S} Павле је гледао да се ма како приближи својој  
у радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе  
атере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста оштро, и ја сам женска.{S}  
>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима 
чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; 
е ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо? 
и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко 
у.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала  
{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца 
ма срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, да 
што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Ос 
аква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу вам једном, казаћу.{S} Имаћете 
евету поред миндерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и  
отовљен за дочек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујева 
н рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цвет 
е на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи 
 душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет његове гипке свеже 
мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећу.</p> <p 
бом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу наклоност; за ову годину <pb n="286" /> изгубио 
престрави.{S} Брзо опра Павла, па га са сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је 
 и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље поправи за дуже врем 
ше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију д 
така, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случа 
мише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклони 
ао намрштено преда се.{S} Мајка разгрну сину кошуљу и извади му из недара мали златан крст са л 
тено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви о 
о око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p 
силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашље; 
{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи в 
 где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону п 
о само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p 
.. затим Едгар Калај, паланачки племић, сиромах али врло даровит и одличног је понашања; па пос 
ојим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; ча 
лад, допадљив и даровит, али је сељак и сиромах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна 
ећи брчиће, замисли да и он није сасвим сиромах, да је образован, да има будућности, да је можд 
да, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било како му драго.{S} То се  
бом „рацијоналнога васпитања“; један је сиромашак вечерас изнео јаде „сељачкога“ или „раденичко 
ате права да ми га предате; дакле, овај сиромашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му 
здржљивости.</p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је бо 
иротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те  
ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем нем 
е женскиње биће свакако набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — 
ни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом али ипак пригодним образованоме чове 
о као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан живот и с 
p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо и 
каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинт 
е оде а камо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту у 
подска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш 
ругих сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне зана 
не изгледа ли овако један владалац ма и сиротињски; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга  
де срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена 
одели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти р 
и, ако сам себи неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку 
ечење и Вегетаријанство“, врло важно за сиротињу и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту 
а начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он може изм 
вљен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће  
твар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{S} Ако је по вољи, причекајте ме.{S} Ја и 
и, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да довед 
обедим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то зн 
а цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, ш 
/p> <p>Број 4. <title>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Авс 
} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музе 
идим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава пос 
јближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису п 
тојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих н 
а Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем д 
ођица је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога из 
не, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али прем 
 медене решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са  
 презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се  
мо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела 
орманчићем до њега за свећу и остављање ситница при свлачењу; поред овога орман изнутра подељен 
шим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам  
ица.</p> <p>Није нам намера да верно до ситница исцртамо боловање нашега јунака и да дамо <pb n 
ету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и околину.{S} У 
 богатство и описала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окар 
сцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам  
но воде, понегде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико р 
оже кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини  
њу да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а избачена, јер ћ 
д у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који пут га изудара, па га обеси о велики  
а боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младића и прегледа га пажљиво.{ 
е, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павл 
 се он онда показао само са једним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја 
оња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним стар 
 златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода  
 Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се  
 вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви? 
и весео; преда мном је било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом  
зу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити,  
<quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cic 
о сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се најви 
сто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да ка 
у узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју  
во је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дете моје.</p> <p>Извади  
ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш  
же бити опасна, јер би изгубили свакако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече 
стужи, као да му очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га нази 
.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме  
вим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу врата и ш 
>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја 
} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, к 
 соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљив 
ијатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много времена, духа, снаге  
Мајка га пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit="subSectio 
тара дугачку величанствену дворану пуну сјајне лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} П 
и и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смис 
 нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде 
му; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости ш 
ашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију будућност.</p> <p>Није нам намера да из те меш 
ње младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одре 
е.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према  
и да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка који је  
се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама које заузеше ср 
ћом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично 
а онај ваш покварени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лек 
 продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се 
руштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зрачак па 
сту госпођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део 
} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје 
их данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није пао један зрачак уср 
адићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младости са толико сил 
 наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним с 
Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, 
кој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна пла 
њости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знала, 
порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја с 
 несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духо 
ижују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве маште.</p> <p>Ако 
вету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу 
тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло 
де да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од осталог драгог камења н 
 му је непрестанце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чил 
чи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто 
а са својим меланхоличним пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико 
ено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— К 
 одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно 
 вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је ли сканд 
талим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих 
/> да вас добијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете сил 
"277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агне 
ако је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод 
во, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на 
хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а,  
је куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p> 
 сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са че 
 Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такор 
у уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погле 
о за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била бл 
 обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, за 
на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече п 
ршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из спо 
е га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остав 
а, потапша је и наслони о зид.{S} Затим скиде пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те г 
Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Гов 
ирим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед,  
ош одрешених руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Же 
но земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то за 
том представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су з 
сположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио је око на осамље 
 и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз прозор гледа лукаво занесењач 
ице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама светлуца драгим камењем искићени мали 
ко, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone unit="subSect 
ји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> склопљених, лица бела као онај зид до њега, нос јако од 
едан лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> 
е још једном обазриво мачак; још једном скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где с 
 он, — могли бисте имати испод Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите  
 ја бих вам га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји виш 
д брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим  
звестан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се са 
едава једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скид 
авну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети  
борбу претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; ово 
чић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, до 
пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како 
за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир 
лугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним ка 
е долази, ја га нећу, — одговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила? 
арпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се н 
ислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабе 
тично; драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски,  
акаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, ок 
а зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите св 
увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред р 
 прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после до 
ром, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а почетак игранке био је одређен, к 
м кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, ка 
мо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p 
и.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у  
 је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месец 
а се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрв 
 смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ћ 
овори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он ба 
ост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> 
а на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а престављао је механу и окол 
ном овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш због једне општечовечанске 
а, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погледа на пр 
к средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом 
ратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде ствара 
могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова првог виђења; неверо 
а пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му 
кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, 
ујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више ради 
жи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим се отворише врата; сви покуљаше напоље, па  
о пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, ду 
о, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва по 
е!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи,  
одмах.</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</ 
сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се заплачем.{S} 
о <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав. 
лове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, уд 
 при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју глав 
авали свак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, 
 завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина, који је туђ 
ection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мај 
 хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; ч 
и.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад н 
ање, а млади остадоше поред иначе доста скривеног ормана.</p> <p>Ако је младић икада желео да о 
де у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце  
прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и 
мадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово примчиво ср 
.{S} Да је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваља 
на по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окру 
 изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у < 
у лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над  
ићу, — одврати гроф. — Полиција имађаше скрупула, али сам их ја растерао.</p> <p>— Сигурно новц 
 тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испит 
ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог до 
да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p> <p>— Знао сам,  
а, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме  
огом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да 
ји је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио м 
га његови „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред ка 
ва за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова овака оделита положај 
једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће лице п 
клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, није могао добавити се 
 празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан пр 
бијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао н 
ао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико дана пуште 
ву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажн 
ка може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја 
 други пут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S}  
о ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчић 
" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време до 
осличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да чест 
о часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p>Павле подиже свој задивљени поглед на  
реостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш и мо 
 су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули ст 
 даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском 
идуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који сам 
пада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није н 
у могли дозволити себи овако необично и скупо задовољство.</p> <pb n="32" /> <p>Подиже руку и,  
престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на 
ик), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никол 
ове почео је да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Д 
ћ.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчи 
дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265" /> ноје 
ауке, ваше рачуне, ваше карактере, ваше скупоцене лекарије, за које велите да се преписују боле 
чтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Гр 
можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као да су д 
 разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су  
е.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинским и општинским; на састанцима учених и уметн 
и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега р 
некад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи тро 
не стране велика противност између овог скученог југословенског живота, а с друге стране поглед 
те, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га је да з 
Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња с 
ња Павле очигледно ојача.{S} Био је још слаб и блед, али је већ могао живети својим обичним жив 
 час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <milestone unit 
ета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p>Млада грофица напо 
е, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветн 
— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам мог 
а узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалу 
/p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чис 
ед вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се,  
 нема завесе.{S} Из даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесник поне 
ремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све виш 
своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је м 
захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а 
ад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнији 
а се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погрешака нађу на цедилу. 
> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али слабим гласом изговореним речима погледа мало боље у ма 
, и једва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами  
ј састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред грофицом.{S} Кад  
 болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а 
ред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне бо 
ре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су намени 
 је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p> 
илно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео претп 
н стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се биб 
те се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога ко 
 изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај 
требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му 
нате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу да се отргнем од пропасти; да са 
жене; да сања као деца; или да лута као слабоумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разум 
видим — рече му, — разлику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негује 
е, која би после с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али  
це, два девојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборави 
 фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изгледала да произлази или од не 
адите с погледом на жену.{S} Богатство, слава, рад, карактер, и ратови, јер им је основа себичн 
 случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете, али ја, ја гаранту 
већу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb  
а се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања или до Врбице, опет свако по свом  
лисару, припалио сам свећу мојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се 
ти одвојили давно, као многе друге наше славне и отмене породице.{S} Ово одвајење нарочито у по 
ланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика 
пот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ о 
ршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа и добротвор чове 
о:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе п 
 отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има мног 
 и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је 
е прилике, за новогодишњи бакшиш и моју славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преос 
а ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с  
 од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми  
рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и н 
биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим расположењем Павлови 
састанак...{S} Гле, подужи састанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих с 
пријатељства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и 
творени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, 
ју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихо 
о мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави н 
и се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обо 
 једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} 
 исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час 
 срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне румене образе и живе очи.{S} Ј 
сао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах е с 
преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, а Агнешу је  
дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што  
ије имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у об 
ј <pb n="327" /> век са свима патњама и сластима земаљскога пребивања.{S} Свет нема ништа да ми 
тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам 
утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и 
ику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са коли 
кивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Било је пред вече, к 
але га као очигледан рђав пример својим слатким размаженим синовима; он је сиромах отегао папке 
ла да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенски 
 право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осети 
ности, кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте 
p>Док је мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, ка 
 да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добр 
 трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то  
окретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; 
ицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али слатко јео, <pb n="50" /> а она га је гледала, подбочен 
ек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкрин 
едео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним лицем а плетући вечито своју ча 
е Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног страховања подложан час к 
ј ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S}  
лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали дух и да  
ора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Краш 
ма мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, пор 
 краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уме 
дуа извадимо неке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чини 
од главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикоре 
ијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S 
ности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p 
мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна, већ није ни приближна.{S} Ал 
урића нема више; ово му је извитоперена слика само... можда реалнија, истинитија; а можда каква 
 он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће  
е, а неки од господе заборавио је да се слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови  
ом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле стар 
ма ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (друг 
и.{S} Поручио сам неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и н 
ло само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ 
вари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам ј 
офица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; 
 Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су мног 
м улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео све што предста 
тавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако з 
ани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим 
а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном 
х засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и  
ренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега <pb n="140" /> детињства, својега завичај 
вим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображе 
амо завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, 
но јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису доцн 
га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копи 
и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Послужитељ рече:</p> <p>— Њена Светлост м 
 <pb n="237" /> потпуну психо-патолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по 
 онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каване.</p> <p>По себи се разуме, да се 
неша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <milestone unit="sub 
ког друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, 
 њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и благост личн 
о што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло  
у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не 
 је био само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можд 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београд 
се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајца 
 То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и пут 
новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се  
што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они б 
к био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ тад 
се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њ 
 рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај 
о и остатак песама, није више био онако слободан и пун надежде.</p> <p>Али састанак овај ипак н 
тога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S 
сам слаба женска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим к 
те стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком он 
в, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам каза 
S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо 
об везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, в 
 отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и својим имањем  
а.{S} Једино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега 
 био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости,  
S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па  
p> <p>Певање се настави и бивало је све слободније и све лепше.{S} Агнеши се нарочито допаде „М 
није.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније 
во; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са ваш 
 ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим  
еучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} З 
рачунати на моју оданост, и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>—  
 светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна не 
запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било г 
ари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одре 
се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Гл 
вом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два 
је свршио <pb n="324" /> кратак преглед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на 
самосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</p> <p> 
озним и највећим губитком могао постићи слободу одлучивања и независност осећаја.{S} Као да је  
смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало с 
а ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb  
} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румуни, Македовласи и Јермени.{S} Правос 
ијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угл 
 још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен р 
рској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знат 
} Руских и румунских, па и малоруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али 
е на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, вој 
диже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им пр 
 су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно  
им лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високоро 
м оделу са капом нарочитога кроја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими зау 
о уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нин 
раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљеве, нити је могла пратити лет њего 
ли паралелу између оног напредног света сложених интереса и између ваше још малене и неразвијен 
Раденик</title>“ и други, изгледа да се сложи на „<title>Раденику</title>“.</p> <p>Скоро затим  
а тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, кој 
ђи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осм 
 дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од њега 
к, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су б 
аца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да  
 управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица  
е праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излаз 
треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Павле Ђурић“</p> </div> <pb n="234" /> <di 
љи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту 
адстрешнице, дочекивао газда, момак или слуга са водом и слатким од ружа или купина.</p> <p>Бил 
 што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка по 
 Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам владалац.< 
и; а не изгледа ли овако, као ви, један слуга ма и господски?{S} Бирајте које је боље.</p> <p>— 
удиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни 
ти и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало бољим, њега, мало начит 
рата, где је свет излазио после свршене Службе Божје, — кад одједном пројурише нека затворена г 
ам, за ово вече био сасвим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је т 
породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и 
о откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, је 
 иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину на ст 
 не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да с 
ином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распитао о појединостима, те га 
чевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овамо или онам 
задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би  
апустили некадашњи залудан живот и сада служе као пострек млађима за рад и за озбиљније схватањ 
ка бацио се на остварење идајала којима служи прецизно, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у  
у, не.{S} Видиш какав сам здравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурић 
о много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило б 
е: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака. 
помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуст 
ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубав 
не био, да; и знаш зашто?</p> <p>— И не слутим каква би посла г. Ђурић могао да има код Кнегињи 
ова предузећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако 
ме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба весел 
:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељ 
 Вашем пријатељству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу 
> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Па 
румене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен најдаро 
</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве н 
ти нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамиц 
нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари не знају шта ће;  
 у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину о 
доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, одиста, господине, — одврати Павле, — и ја с 
лаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озбиљан и компликован, рекох вам, господине Ч 
га одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати од њега, и тада би се  
код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у 
новата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашт 
нска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипа 
дбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p 
ову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих там 
баву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју  
 <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево 
да берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак с 
кинути ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то  
умем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у 
ешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, ов 
 на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С т 
ола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш пролази  
сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што 
о потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се ње, и ако би се 
а је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом, да се не сме ни спомену 
огледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна м 
ка повученост после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе 
{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се т 
 се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизодама занимљивим з 
а спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у кој 
 слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и пос 
то сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може пр 
старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мал 
так.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је времено 
о сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, 
 киме је заједно седела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, 
преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио,  
 лекарске вештине; а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него 
> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случајности које би из његова ванреднога положаја могле 
 неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изј 
 остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо у 
 ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акц 
 да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је њ 
е у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако 
буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале  
морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој омлади 
ивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала један део из  
е, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да так 
е хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оц 
/p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме  
} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мал 
м, — одговори Павле.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими вр 
ји подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Наста 
ање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица се не осврну на ове речи већ пр 
дио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим 
а њега далеку прошлост; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову 
{S} Она обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљ 
иђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по некол 
о ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме  
ње, док се око говорника саби густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма уп 
 лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактерис 
цији науке“; па кад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седи 
је као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже 
 уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад д 
 већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" />  
ћ.</p> <pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић  
м да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми 
 Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав са 
 порећи ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, та 
дива.</p> <p>— Ја сам сад већ сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не 
не бих био овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p 
ст, до да будем искрен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. 
p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко им 
лонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивал 
 уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Млади 
а се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, али ни издалека оном пажњом, коју је показивао, 
вени поредак конвенцијонализма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док  
авле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који ј 
те и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас зв 
словио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио 
лас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо долазити, свако в 
S} При бржим местима загреја се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позо 
а Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.< 
во.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам 
о где, већ везан за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својо 
 вам једном, казаћу.{S} Имаћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а 
воркиња. — Зато сам ја само гледала кад слушах њихов разговор; очигледно је било да су се гдего 
воју реч.</p> <pb n="99" /> <p>Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>—  
пред светом загрли и ижљуби.{S} Овај га слушаше са својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толи 
>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пре 
 ни Нинчић ни други ко.{S} Помиловањима смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слобо 
нак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматра као отпуст, па ипак оклеваше да оде.{S} Његова ј 
овор.{S} Ах, моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они  
луге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто мало б 
у његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пошто  
леду.{S} Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу  
и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвиш 
е вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али ви ћете 
посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признајем, да бих вас волео п 
судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да 
е, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хо 
S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна  
лучаја постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у 
после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је наравно и све остало из 
ледње вечери...</p> <p>Заклопи очи и не сме да мрдне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао 
!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме примати посете, осим ако му оне неће да науде.{S} У 
— Само га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече он 
ут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити 
Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се заузима противу мене, који сам у очи 
/p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хв 
великим предузећем својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздрж 
дића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави:  
ј неодољиви свирепи осећај, коме још не смеде дати права имена, — а да би се могао отиснути на  
е му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева на више с десна Банатске ниске мочарне обале, 
 дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смедерева довде.{S} Идући колима кроз раван и врло доба 
 ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} О 
оз раван и врло добар пут ка живописном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе,  
иди.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоћ 
кад виде да им се и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте приста 
уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он више по дужности, кад виде да им се и она н 
а?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта  
е, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших подругљивих  
душе.</p> <p>— Не, — одговори госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете под 
е коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш 
с...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мис 
 сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање јо 
риродни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је посматрала брижним оком 
во одређеније мишљење.</p> <p>Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико 
задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгуб 
за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се доб 
смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То 
, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} Он је т 
заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p 
е тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за  
е са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у 
пасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очел 
 /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то прав 
та, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам 
о вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно предст 
оред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га немојте  
.{S} И једног лепог дана о Новој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде  
познанством, већ ме је представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да м 
сти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p> <p>— 
евања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утону 
 ви своје господаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било  
вле не би наново прибрао, и да је не би смео оставити.</p> <p>Но и ово невино лукавство почело  
ј малој <pb n="313" />женици нико не би смео претпоставити.{S} Њено грчевито јецање, њене очајн 
 није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се, до душе 
се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени т 
 чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневн 
Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, ј 
погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја д 
забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских поро 
а се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам, да просим вашу кћер.</p> <p> 
гућности, да постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које 
адића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она похита да му милостиво помо 
а је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— 
јка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледа 
стварити једном.{S} Не напуштајући свој смер, он се са највећом озбиљношћу дао на своје студије 
у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није 
ти.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није  
 Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављањ 
ча је — прича, која има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправ 
е, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне.{S} Само је ов 
, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта 
да у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики са 
еме, или се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлиј 
о да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сестрића.{S} Нарочито откако се очекива 
олницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p 
хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ј 
 тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете п 
— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право ч 
 изгледало као последња али неотклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно ум 
ратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони једа 
лаве тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S 
е појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањем насл 
еселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице по 
екати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она изврши 
ши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољуби 
иповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш да останеш од једне године.{S} Обећај ми.</p> <p>П 
 одупиреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p> 
p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S}  
н драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да ва 
рве са крупним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље 
а, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бор 
екивао.{S} Павле је био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама 
 Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и морам бити пажљива.</p> <p>—  
моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам д 
 стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она познаје ваше побуде, које вас у 
исте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Пона 
 руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p 
S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим  
ли преслатким бенављењима без потребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама ром 
злога да даље наваљује на одлазак, нити смисла његовим неодређеним сањаријама, - које иначе још 
била врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, које се  
фица <pb n="210" /> предомишљала и, кад смисли згодан начин, оде, да потражи своју кћер.</p> <p 
 од ње беше мало користи.{S} Напослетку смисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за у 
изнати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и даље ос 
патични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав бих и сам желео 
p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим живи буржо 
е се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад н 
отребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опадали полако и душевно и т 
 Добар дан, господине докторе.{S} Једва смо вас дочекали, јер је нашем болеснику све горе.</p>  
ј.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење  
оф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уступимо н 
е?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оде 
 рече. — Је ли вам грофица саопштила да смо вољни подносити и великих жртава, ако бисте хтели о 
Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опч 
о намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и такви 
 пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> 
 докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говор 
сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна  
оћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како који 
ињица. — Зашто сад да је напустимо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних  
о да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главног догађаја, а кад бисмо х 
т био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо 
и у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употреб 
 уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја 
чили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки додатак свакој већој университетској омлад 
 можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете. 
} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да сачекам ју 
надзорник; онај врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено о 
и си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјаја 
ема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p 
путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку  
оје, — одговори гроф гласно; — заручили смо девојку.</p> <p>— За оног кога она не воли.</p> <p> 
и, и не знам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало води 
чно и једнострано од вас.{S} Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако 
: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и н 
тиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вра 
 повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме  
редзнак за будућност. <pb n="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло р 
ор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим та 
у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она 
да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећ 
Видите, ми смо били попустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мисл 
ого захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Исток 
 <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у  
 га назвасте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе н 
 браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љуб 
ећином и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам 
се заустави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да  
нском паши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S 
.{S} Затим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господ 
, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили с 
е ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А шт 
.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут пошла са 
 од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, п 
après moi le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S 
и видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговор 
> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </q 
и полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађах 
 и саслушају дневну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они на 
тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што ниј 
S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвални на вашој љубазности.{S} Ми смо с 
аместити онде.{S} И моја жена и ја мало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и н 
и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњ 
моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о с 
е ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, он је 
>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где ј 
 стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је ту  
> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у он 
изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље  
н огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И код нас има потурчењака, а 
с... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код ме 
а појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад 
ик; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново  
огао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у непо 
а одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена н 
вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— 
д лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не 
 Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, ко 
летства му је престојала једино морална смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али ка 
 у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и његово заветовање; па затим добри ујка и 
ако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине 
="247" /> болесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она 
онети њиховој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог  
грчевито, проричући њему пропаст а себи смрт, ако је остави.</p> <pb n="55" /> <p>Павле је већ  
ан овој сети, да вам може проузроковати смрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од 
јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо о њену здрављу, да  
в</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубав 
војом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> оца 
</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не 
а, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> <p>Али колико 
ирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највећ 
ко ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам мо 
 <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није била рођена, ал 
 се одласка његова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега 
бав живи и после гроба и да она и после смрти бди над дететом својим.</p> <pb n="57" /> <p>Он ј 
у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml 
поквари се све; нису му ни о зетовљевој смрти, ни о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехо 
опоменете на мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено ли 
чето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је 
око њих се потроши много времена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или ба 
ћање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе ш 
га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је још бацио поглед  
је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му 
ст и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад 
p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим предузећем не процењује дубок 
Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар. 
и посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес фор 
Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове речи изговорио.{S} Павле је  
дна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сиро 
ебни.</p> <p>Слатке засновице младости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић б 
ивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од свежег гроба мо 
ико, можда, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало жив 
 правца, али му главобоља подри душевну снагу.</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане ј 
е мозак и исисавате себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спе 
сти и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут  
p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али  
 после неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово са 
демо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb 
} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле о 
њевима или без њих, а са оним малим али снажним и издржљивим коњицима каквих има свуда по север 
реши на одговор, она јој довикну својим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од  
 душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу своји 
 ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, дов 
иљ, под мишком; секе намирују живину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у ж 
пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући се пристајале.</p> <p>— Боље да их није бил 
је младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли  
је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлучно лице Павлово још рече:</p> <p>— З 
"subSection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света 
ан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кора 
оловала је дуго.</p> <p>Већ паде и први снег, и Павле не смеде да је остави.</p> <p>Она га и ни 
га анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем створе 
натог света, <pb n="309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одат 
вако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дворани сед 
ини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух т 
 скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и остављање ситница 
е види.{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додири 
могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, 
 у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и прибли 
си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да ми се моја ма 
 оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посмат 
лони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p> <p>Леже 
од болесника, јер је овај њега једино и сносио.{S} Дане је Нинчић обично проводио код болесника 
ао и близу крају своме, ипак није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако бола 
тврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузроковала његове  
 само сан.</p> <p>— Било је врло слично сну.{S} Било је привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато 
војега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем ст 
покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхота 
 округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} 
 соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је преглед 
на за музику, пуна разних инструмената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; некол 
 уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење,  
оле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле 
, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићима, што се 
</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо  
им стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо 
ли, замислимо његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p>  
.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпођицу с А 
на; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>—  
 шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У грудима  
претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет зас 
 и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да 
ита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, 
тељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта т 
ова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна форината,  
<p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема посте 
своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површно прелета 
е патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика  
е код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не у 
а сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{ 
ilestone unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Ферн 
ање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве будалашт 
ме.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се заустави пред дв 
 Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{ 
 ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оно 
г разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} 
ма, па је за кратко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и кор 
/p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде как 
 Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле 
амце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспо 
ају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као д 
вамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, ш 
стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није најчистија, али није ни прљава и по свему ј 
диста лепше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је 
ао кроза сан осетио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубав 
e unit="subSection" /> <p>Празна проста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљав 
ираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих или од 
ично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, 
о школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Висок 
реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— Немој  
ници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредме 
уће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматра 
>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је мирно седео 
>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити 
ама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, пог 
а.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSe 
а мало брже но мало пре и отворише се и собна брзо без преходнога куцања.</p> <p>На прагу се по 
јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио мени да платим још 
ерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <p 
 који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити 
 Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским нави 
 младе девојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или н 
у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толико 
раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам до 
ица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му ј 
е сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тр 
ла књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S}  
кола и коња, и, знајући да путници носе собом новаца, реши се, да ради још веће поузданости ост 
оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се п 
увише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погле 
ваним, па кад се одовуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства н 
имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису  
 ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећају ја сам жртвовао своју синовљу накло 
 на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам 
о себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно којешта.</p> <p>— Он 
аријама, - које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у че 
> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S}  
исмо бринули, јер је он све своје донео собом при рођењу; његов је живот био већ унапред опреде 
де се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p 
је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и  
ријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним начином, који, као оно  
 путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као шт 
 трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашчишћавали некол 
 телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S}  
 једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за  
 бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово 
н чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању 
 Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, 
огла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одба 
осподина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без п 
ори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне 
и за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор 
S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозор и саже 
>Кавеџија приђе и понуди им ону засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви 
нешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти с 
пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњач 
} Једва се каткад из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одо 
/p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких кука.{S 
на кућа на крају</title>“ као и „<title>Соко бира</title>“ изабрао је за први пут са неколико м 
очито допаде „Милкина кућа“, а грофици „Соко бира“.</p> <p>Павле се врло пажљиво држао, нарочит 
г, опалог, са проредом косом мога лепог сокола <pb n="311" /> отпре... и ја сам га ипак волела, 
улијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови  
 са комичном забринутости, — ако нам до Солуна не измакне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћ 
ак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било 
<title>Црвена застава</title>“, „<title>Социјалдемократ</title>“, „<title>Раденик</title>“ и др 
ему мисли, да је или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска уход 
долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здравим положајем; п 
бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабиј 
 сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којој је з 
ажи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљен 
 и кад је свршила рад и легла, али није спавала.{S} Сваком, ко путује, познато је оно пријатно  
="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна н 
ољно приближи се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону пог 
па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после ве 
 имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p>  
, али окрену главу према зиду и продужи спавање.</p> <p>Нинчић оде своме послу.{S} Наступи она  
ректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осетио, да 
ко прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проу 
да лека; време је било, али пријатељ је спавао; па и ако је лекар казао да му лекове уредно дај 
p> <p>— После иди па прилегни, кад ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало п 
е мајка овако размишљала, син је слатко спавао и снивао о некој великој богатој кући, како у дв 
еноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на 
 тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз вазд 
 вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Бо 
у на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не под 
етке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обич 
огло рећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан,  
{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле п 
а, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и мој 
румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су 
 би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате 
енутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљин 
жда <pb n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павл 
{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и 
није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p 
Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред 
рбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом 
рниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где 
плоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило 
ци, где је Павле због мараме досад није спазио.{S} Он дакле, није на добром месту, — мишљаше.{S 
е, зато ми ваша помоћ изгледа као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> 
/p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" /> <p>Зазвони,  
 ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој саве 
ошлих поколења, па и будућих.{S} Идите, спасавајте, док не буде доцкан.{S} Пропашћете иначе и в 
у, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p>А.“</p> <p>Павле окрете бледо лиц 
спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n="296" /> за вас и за онај ваш покварени 
а се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви св 
њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— 
 нисам сам истргао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" 
Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ћ 
рављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пре 
ед венчање обратих њојзи за помоћ да ме спасе.{S} Била сам изгубила памет, бацих јој се пред но 
b n="300" /> <p>— Реших да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим с 
е моје речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по ме 
 при здравој свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Та 
шом.{S} Ја бих му помагао, радио бих на спасењу његову и оних који га обдржавају, већ колико мо 
га света који пропада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разго 
је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару 
есрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали 
ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате <pb n 
 душа предвиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пођ 
te> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти својих смерова главне препреке: љубави материне. 
ош један корак, и ја вас нећу моћи више спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено П 
рије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла 
едао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не види да сам Бог зн 
и ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S} Да ли је још далеко зор 
Она ја врло проста.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школ 
еношћу, да из своје палате или са свога спахилука презире свет; а нема воље, ни подобности, да  
о гнездо; он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, до 
к има и нечега галантнога, као да их је спевао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроум 
ка“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни пок 
раних духова, недовољно оданих бранича, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас  
о ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па  
 и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи 
ање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се н 
тели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових де 
, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину 
ика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које је ваљало овековечити, како би  
 Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње њ 
атима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задиг 
мо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непр 
 и предам код богатијих породица, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз 
 Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две недеље пре свадбе,  
ти један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тај 
а он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесн 
ство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачу 
е већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније попуштај 
колики је отишао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати  
у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter"  
/p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.< 
S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра огромни зидови са дубоким про 
бледо лице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, зао 
речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „горњи дом“, „скупштина“, „новине“.</p> <p>Р 
n> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Споља живописан а изнутра  
е их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јој каже, она подиже  
то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном ра 
 као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне п 
викама становништва као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину свој 
ику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнег 
лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном д 
довољство са вашим положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени 
е се женске згледаше, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанков 
ја се надам да нећете одбити какав мали спомен од једне младе девојке, која вам га нуди из захв 
о овим данашњим двема посетама ништа не споменете, могло би му нашкодити.</p> <p>Разговор, који 
ну трга око једног високог религијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког кал 
тарина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати и друге дрангул 
, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико богатство и описала је њен кар 
а, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је  
о.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било по 
о неколико месеци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и  
постала најомраженијом, да се не сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајца 
<p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар  
а.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дружење са њима може донети добри 
то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигледан рђав пример својим слатким р 
тву своје једине кћери.{S} Грофица и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потро 
засновица.</p> <p>На путу од куће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао п 
део, кад је прочитао позив, па га затим спопала још нека нервозност, која је отупила све разлог 
стаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</ 
них руку, и ја сам још једнако склон на споразум једино из симпатије према вама.{S} Желите ли д 
се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, 
 од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она  
 се противи болеснику, већ после мучног споразумевања са Павлом написа ово писмо:</p> <pb n="23 
Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако се збуни и погледа с питањем у коре 
ело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликама и сањаријама.{S} Они с 
сти и зато се даље са вама не могу више споразумевати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћ 
ећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Гос 
ти, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела, сад имам још да свршим са вама.</p> <p>— Л 
а као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и пон 
лушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— Мој је смер кратак:{S} Дошао сам,  
ар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} При 
>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> 
 ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="139" /> <p>— Кажит 
у.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли да потражим наново Павла? 
ке као јунака испашта ова сасвим невина споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да  
ината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два 
 форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година амо живи 
</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра ј 
лата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашни 
рофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p 
мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и ве 
ећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласо 
 образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се то 
јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</ 
и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао би 
судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гроф. — Полиција им 
о одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовц 
увопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак науч 
та друго, млади господине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиља 
<p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чил 
 с њим и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори 
 и величине; па се опет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са п 
блијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата са великим видним прозорима.{S} Па како беше већ 
а сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обу 
и и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају?{S} Зашто?</p> <p>— Војвод 
егова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња 
љнијих младића; можда образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година;  
и светлост.{S} Пошто је мислио да му се спрема постеља за ноћ, био је равнодушан према овој пој 
аљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њима.{S} П 
за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим зва 
р је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био је, а  
>— Онда најмање!</p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Жел 
 кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сва 
је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone unit="su 
тајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> <p>Међу овим последњим 
че, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> <p 
ваке године једну од грађанских забава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S 
вршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај ње 
и још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У том 
.{S} Павле већ не би имао времена да се спреми за забаву, а да се задоцни није било допуштено з 
ћу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на г 
о час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p> <p>Павле је озбиљним лицем али сла 
 је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практично искуств 
— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам б 
а пример, лекар пише лирске песне, а по спреми и по занату правник белетристичке критике.{S} Ов 
p> <p>— Зашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и пр 
хну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p 
им, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које жел 
ао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег оп 
росим вашу кћер.</p> <p>Грофица је била спремна на врло непријатан призор, ипак је ова јасноћа  
о томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше на 
е отишао одмах, већ, желећи да надгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуств 
те нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допунили којом годином; 
рате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном об 
јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена још 
 Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравит 
ешен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан и час кад т 
да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се, дакле, већ 
дине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити 
ивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у ср 
ло празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке куће, пред којом је би 
успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом 
енутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу и леже на подглавље.{S} Случајно била је  
свет; а нема воље, ни подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика 
 рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм 
ом балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, 
p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</ 
; брзо постигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео 
ј поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам вид 
је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где 
p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне 
турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвама, испод којих  
А АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p 
есеторо забринуте господе и занатлија — сразмера која би се и на остале наше варошице могла при 
ћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторс 
ене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога града, већ и помисао на малене 
а, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанс 
p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прек 
</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сестре.</p> <p>— Како?{S} Ваше  
нашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су свој 
оспођа Пијуковићка; добра душа; живи од Срба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтин 
мачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заје 
им, војничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе 
чито кад бих се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придруж 
е видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очев 
е у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и д 
вских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.< 
ажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадај 
/> да ми се неће испунити намера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Т 
 и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним животом, ш 
на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци зна 
ам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" /> <p>Нинч 
вом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор свој 
бији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> 
о код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора  
нити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако  
{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о 
м се нисам представила, и ако се још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињи 
Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година ј 
А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} 
крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке во 
</quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва 
Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког  
м се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p>  
и више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава,  
 завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво а 
свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опр 
срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, 
му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато ш 
.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Мисиру 
м се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једн 
љива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено с 
т какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и к 
Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом вид 
иврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>—  
напаћеним народностима“, али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо к 
о у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Вар 
pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, 
 и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви  
ису ништа о њему знали изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле до 
ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код А 
 гост.{S} Господин Ђурић.</p> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.< 
е недеље или дванаест дана, кад је онај Србин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, при 
авану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек г 
.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p>  
ђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред  
акле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, погледав 
ТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и на њих кад се једном притисн 
Павле!</p> <p>Оба се пријатеља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Отку 
Он је променио био капут, приђе госту и срдачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанкови 
итеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећ 
тпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто 
 пажњу каванског света...{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас ра 
ијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је в 
еним орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном 
ашим друштвеним зачецима он је био наша средина, можда нас је и произвео, али свакако у њ не тр 
 сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са највећим одушевљењем и 
сом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на  
јевцу.{S} Друмом, који је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или 
није но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положен 
е, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке  
{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постав 
 усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да  
.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У ср 
емље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какве  
ронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што в 
</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у јед 
има дућанским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, 
} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћен 
, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. 
<pb n="187" /> <p>Кад је био прикупио и средио приличан број песама, и превео готово све на фра 
ад полагано почео губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, т 
и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем пу 
Иностранство га је још једнако сматрало средиштем кнежевине, а о Београду и Пожаревцу имало је  
p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом, који ј 
 са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим завесама и истим цветићима; на 
 српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> з 
аница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак  
у доба које се код женских означава са „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку би 
свој прилици за госте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степ 
одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} И 
сле мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавад 
е немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оков 
буржоазија, као, по Богу, и ја.{S} Нема средстава да живи аристократском повученошћу, да из сво 
ојом годином; али <pb n="160" /> немате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке 
 тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и  
те моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, а 
p> <p>— Грофе, ја сам спреман на крајња средства.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде? 
роговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али  
на средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи  
иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми изволите означити дан  
е прибегава крајним, понекад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број ва 
у нарав, мислим, да би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истин 
к познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловац 
осте средњега реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена 
 готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанс 
но увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречимо извршење ваше намере.{S} Ми смо се 
о да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, н 
нске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> 
ји поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла  
је је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја  
одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити сретан.</p> <p>Коректор  
{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две годин 
 тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пребива; где се поједини необични догађаји 
ви га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се 
к, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S} Брзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека 
а од прве изговорене речи зависи његова срећа или несрећа.</p> <p>На послетку проговори Нинчић: 
 би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој живот има једну лепу засновицу, један врх 
enog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надз 
а оне, без које за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта. 
"161" /> <p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнег 
довољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећан, да из овог сјајног света овде одједанпут није п 
оштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта  
p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредњ 
тима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућн 
меру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако р 
 једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тон 
и, можда, још згодније прилике за леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна  
искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има  
и са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S}  
 живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову  
веком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовоља 
ицу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше пр 
а у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p>  
ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио  
ио живот пун бола, ох, и пун неисказане среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја  
</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем  
а, само нам испуните жељу!{S} Нудим вам среће пуне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, д 
емам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то  
?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само занимљив.</p> <p>Н 
} Ви већ знате, да је једном била близу среће, али је на неколико недеља пред венчање младожења 
сти</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава. 
јно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем јо 
етнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p 
то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, д 
 годину јако опала; можда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} В 
зила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам тре 
м да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шт 
вежу природу, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог 
ажу, лепа и добра; заслужила је да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Да 
д би могла постићи једва једном да буде срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ип 
жну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским прилик 
о ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој зем 
м бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити 
 лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењ 
ртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дван 
м тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога,  
ако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће 
е упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје ср 
реме и патња, али он га је желео видети срећним, и реши се да не попусти.</p> <p>— Ја сам видим 
јући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <p 
личанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас 
аветовао, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> 
дати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са д 
ску музику и да млади господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говор 
уће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад је само било питање 
ати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и уз 
вечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних стра 
Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће  
 вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана остао при оваком то 
, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте ј 
ледњег села довде иду кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеш 
оуздано предвиђао, па да га припреми за срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави к 
 и изнемоглом отимају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је тр 
а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и 
и тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протекла дванаестина дана.{S} Он је, дакле,  
 и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ ста 
а се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се некада био одрекао света,  
дићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли јако да се користе т 
 да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите  
рхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, кој 
апротив, послала ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у ста 
ни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S} Па пос 
еним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требнико 
ше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Ш 
 само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви  
ему други пут.</p> <p>Господин коректор сркну од своје каве, затим настави:</p> <p>— Родом сам  
ти, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене 
је га је овамо домамило, век и душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осе 
ор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање об 
 вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна.{S} Изд 
еклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног слу 
 узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није 
зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осме 
писале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{ 
 поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нарочито је за време доручка или одмах по ру 
p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1897</p> </div> <p 
рош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се р 
ји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли певач?{S} 
било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобно су општ 
ста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> <p>— Ако заповедате, гроф 
и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истак 
.{S} Мађарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, В 
 и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и словеначки језик; у  
урићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухват 
жаве.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому,  
 живља и примамљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у зем 
а нагло.{S} Већ дедови им нису говорили српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ка 
вљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} О 
свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; 
.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто  
писа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки, а пред натписом у 
адима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славн 
ло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте  
 вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље попречне гред 
у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове  
 поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који им 
p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које предаде Агнеши.{S} Поздрав је овај 
 уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће претераним ре 
 су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби сам 
оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} И 
пола Јевропско пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова 
лигенција, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег  
ора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са враголастим брчићима и веселим погледо 
<p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пи 
ена, жена краља Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и ист 
.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од мале зара 
а, али, кад је Агнеша почела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који 
о бројно највећа, радо споразумевала са српском, која јој је и језик говорила, а била је живља  
 у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ  
ка омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делатнија. —  
то виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све ов 
сто на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господ 
и, на молбу Агнешину да јој набави коју српску песму, она би принуђена да га замоли за још једа 
 тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњ 
{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао по 
је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је 
чним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељ 
му усавршавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодиш 
 вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источ 
ати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> 
им путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> < 
намере, јер је инстинктом <pb n="54" /> срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати  
данпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме  
ан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно 
.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз трен 
генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је в 
оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор теч 
веравати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку с 
треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад т 
чанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћ 
а свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која јој је живот  
руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се с 
лаштине!{S} Грдни зидови који раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде 
у стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ћ 
, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто удар 
 кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> 
едно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите  
 ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} Јер се поред мог име 
ко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће  
о их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољивом снагом вукло овамо; ја сам се отргао од 
је љубав велика и истинита и ако вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква з 
ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом р 
му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S} Седео је непомично на канабету и гледао је пра 
> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски гор 
е донети добрих плодова, где је памет и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак 
и га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — при 
и срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја 
ом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необично 
га ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш, па ако је од дуготрајне душевне борбе од 
 питомим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђ 
 пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{ 
ука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријатељства му п 
ложаја <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност п 
е, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има са 
м речима ни издалека не вређа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо уме 
авости својом видела је да је племенито срце кћерино не само потресено већ и поколебано.{S} И о 
е да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Св 
ад буде онде, нека говори онако како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и нај 
 <head>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, а 
 је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто најмилије 
са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пр 
ога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га у 
, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone unit="subSect 
 смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини  
 дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био 
, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте  
а, госпођице, овај је младић близу моме срцу... као и вашем, — додаде он полугласно.</p> <p>— Ј 
овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ће 
јављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато шт 
а још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет 
e="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не сле 
ве природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш;  
 Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="subS 
09" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматин 
ва госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p>— И к 
цу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанковић; његов о 
е упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из 
х лакомислених поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још  
ју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.</p> <p>И када виде сневесељено неодлу 
горично потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у т 
 ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви 
хо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова 
ана хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шт 
рви тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, 
илних средстава осигура себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити: 
редио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке  
 часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, 
 да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на  
одио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен 
на величанствена појава.</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо пр 
је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га прекиде:</p> <p>— Ме 
кога грла једнолика песма.</p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро. 
 укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p 
 лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</p> <p>Пос 
ш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— К 
нут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p> 
ода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сестром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти  
ило краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поче говорити:</p 
анце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према младићу, као да хоће да га 
едина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је н 
х похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући му лик.</p>  
е на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како се то  
шљак не заузе место.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа п 
т диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са 
 <p>Крв му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чила 
 била међу свима најокретнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађа 
од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвес 
ше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше пред палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе 
итви и вечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну запове 
ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Лупнуше колска врата, приближише се бр 
 неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> <p>— Причекајте, док вас пријав 
размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудња одређивала.</p 
лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају 
ора него она јучерашња!{S} Јуче је овом стазом ишао неки младић, али се истом данас неки сасвим 
 /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак д 
енске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима 
S} На крају оног простора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се тр 
на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни б 
 Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе 
></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите,  
p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим ош 
ам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза завесе и непримет 
ргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори 
нај канда приметио, јер је пред њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта 
ора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична најмљ 
 два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини  
е, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је ви 
 је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отменим 
е; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе 
 тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били  
штила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а међу њима она на 
 позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужа 
еше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачки 
ема њему.{S} Нису га понудиле да седне, стајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одв 
о га видели, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са из 
љини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута за 
жним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S}  
 болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по ко 
погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај пог 
 плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне Кореџо 
ена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када ос 
ше не мисли пустити.{S} Коректор је пак стајао код прозора и гледао напоље.{S} Пред капијом су  
га; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га 
ли пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p>  
/p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше <pb n=" 
ли сала се још није испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за ко 
p> <p>Оде.</p> <p>Нинчић још неко време стајаше под капијом, гледајући за њим са сажалењем и су 
, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица није нај 
ло више, нарочито недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле  
 тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од  
ога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Нико 
о као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па 
ти!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена врата, где пројури као ветар.</p> <milestone u 
м на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Ж 
а.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетке зеленкастим 
твори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног п 
и грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо,  
 се повуче натраг, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, б 
као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ као неки нарочити свет.{S} Свака заједница, 
изнео јаде „сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образо 
, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и т 
blige</foreign>!</p> <p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем с 
з оног света, где се обарају престоли и сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час 
ељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар  
ротна породици и свима породичним као и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту  
<p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој ку 
p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да  
да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их  
амога себе.{S} Његове ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, да 
p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранијим претварањ 
иметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе 
о на имању; но још се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести свој 
ићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих туђинс 
амењивала.{S} Са највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала к 
ње сата на зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата,  
етоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави,  
буком.{S} Видело се да га је много мука стало, док је овако дугачка писма могао саставити и по  
ла своје најтајније осећаје.{S} Мене је стало доста мука, док сам је одвратила, да ову велику и 
<p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} Коректор је по његову гласу ви 
 је по његову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p 
ку накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти каж 
је пуно дубина и глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> < 
мно.{S} Павле као да је постао зрелији, сталоженији и озбиљнији, а Нинчић се поред њега млађег, 
и део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му оста непознат, као и његов начин живота.</p> <p 
вао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У 
ва отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беш 
ио и да је овом приликом питао за његов стан једног од „грађана“ (званичан назив ових ученика ј 
наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља на 
b n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, д 
ткиња и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p 
рба занатлија, младих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу 
/p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да  
 великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту 
лом источном ситнаријом припремити мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на т 
е се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио  
сле бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново једа 
им приходом ја не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем н 
На завоју оног писма није био забележен стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши бил 
у и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајде 
а њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није био забележен  
 данашњи догађаји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па за 
и развратник, с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у т 
н у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде 
блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сум 
мори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки г 
који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебе 
сађивали, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Ста 
; једном два месеца нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни др 
 јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој осети мирис њене беле коже и, једн 
ао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чини 
 од огорчења једва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде ов 
, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На ог 
ашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</ 
p> <p>Одилазио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво 
 да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, к 
престоници, и где обично има пуно малих станова и соба намештених за издаваше махом господичићи 
цаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога стар 
ни омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често <pb n= 
то су, у стицају са старинским навикама становништва као и са досадашњом спољашности града, ств 
ор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима н 
ни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки покрети руке и главе одаваху чов 
х штампарске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по  
ше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одеље 
ћевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задње 
 не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдарица 
аницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица А 
је чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство оно 
е.</p> <p>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да пре 
д Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом својих пријат 
бразованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијотеку и могао сам  
 узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једно 
е таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морали да остану код куће, а  
ост.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чин 
уни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста ла 
 <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</ 
е нисам желео; плата ми се мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам  
 да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања про 
то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш 
ш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за неке химере,... на 
бити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одила 
ан је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како 
а Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа велику 
је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине, госп 
p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то 
нији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и  
е куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше одоздо, зат 
ма по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када ово име из 
, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег опис 
 што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је преваз 
 својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, ниј 
до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајућ 
, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу. 
.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бит 
 у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пр 
надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на сво 
жећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони 
ала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским 
ез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене,  
вог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одгов 
то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто с 
 Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— Ама, зар ја да не  
м која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лу 
ице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне 
од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином бароном.{S}  
/p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шт 
 пламичком; по скамијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S}  
те, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми 
морити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном пис 
беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Аг 
>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S 
не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на  
ите га једном својој изабраници, — рече стара госпођа са врло отменим осмејком пуним поноситог  
ић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p>  
ету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи п 
вих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре н 
е врло пажљиво држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела  
Верујем, господине, верујем, — одговори стара госпођа са комичном забринутости, — ако нам до Со 
А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, д 
ила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја вам благодарим на п 
је кћи малолетна, и ја сам јој природни старалац по свима законима државним и правима човечанск 
равље <pb n="64" /> посрнуло, јер му је старање о његову здрављу нарочито препоручила његова по 
их поступака и распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} О 
но са вама, или да је ставим под вечито стараоштво?{S} Или вас да протерам из ове земље, или да 
ношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} 
Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте п 
 се подиже и изађе, да спреми вечеру, а старац позове младића да седне крај њега.</p> <p>— А са 
ад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Чита 
> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S 
> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је по 
много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке инстит 
ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху на 
сним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да с 
могнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац баци се на њега и поче га давити.</p> <p>— Не да 
ами има и опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се  
>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним ув 
ости и од последица својих дела.</p> <p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите 
мрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче Павлу живо објашњавати.</p> < 
мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разум 
 А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа завој, па му вели:</p> <p>— Да си га да 
ћ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао 
оји му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади и 
Ако желите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече ј 
 јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да 
ћ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p 
 Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S}  
фице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи ба 
ама видела на нашем путу остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; 
 миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио он 
 разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него 
еда појави се неко комешање.{S} Неки од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где с 
шно пружао Павлов отац а његов зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и ч 
 доле или разговарајући се овде онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима з 
иге одвајкада остају од жене породичног старешине на жену првенчетову. — објашњаваше гроф. — Са 
рода; и ето, овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја 
звесног одупирања, али како сам био син старешине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они  
кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела 
навек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао на 
гитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, са 
ао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном момент 
i le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Слушај 
есносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајсторицу вештију од себе.{S}  
ацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго глед 
 срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано 
смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај стари лакрдијаш био је код мене.</p> <pb n="110" /> <p> 
а ни мало негодовања.{S} Једном га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му с 
ли овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна противу неправ 
сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро год 
 канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нин 
а.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хте 
ом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена в 
вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговор 
расла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која је била духовита и жива, њу су сла 
е и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим овај да 
свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице јо 
 са свим „способна“.</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је 
, до душе, беху разишли којекуд послом, старији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паш 
ти — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благоста 
у.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим год 
ајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима својим, а прегаоцима за одржавање 
ве три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје по 
оје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан. 
 дана после оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није и 
.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству твојем н 
упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је  
разнога система; затим две сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb 
игијозног споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи  
ичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“ 
оњем спрату, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној ст 
а Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом  
 </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="la">Singidunum</foreign> у 
авлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са натписом: <foreign xml:l 
труких окана облигатни бели јастучић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој стр 
собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са досадашњом сп 
око разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело  
уј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак 
до Земуна и примамљиво пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утиса 
године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да 
своју кћер, која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува 
тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лис 
е знам.</p> <p>— Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о јед 
ања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на кан 
дном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које  
тицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу 
 да и оне имају код куће неколико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе 
ним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окре 
/p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом,  
 чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p 
узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сус 
оз прозор гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} 
а коректором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђ 
да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакрдијашу, како га назвасте.</p> <p>— Да, он и  
егде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грет 
м писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је много му 
о прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се обично нала 
цом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више 
е вратни сад, је ли, и да покушам своју стару срећу?{S} Ах, пријатељу, зато сам ја остарео.{S}  
затим необична, насилничка појава овога старца, која га опомиње да је пред великом опасношћу, с 
 Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректором био, тако 
авлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n= 
 и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за  
вати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео ов 
а вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако пр 
је широко отворене очи подигао би према старцу и као да га је гледао са интересом и послушношћу 
аслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, који се сад заустави пред Павловом малом библ 
 већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте питати; јер док се об 
седео заклопљених очију; размишљао је о старчевим речима; па кад је наново прогледао и хтео га  
ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди 
фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појав 
ше и држање младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корак 
стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је в 
 мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, дугуљаста, румена, пуначка лица и врло лепих очи 
погледа плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледал 
p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</ 
ала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!< 
кво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо н 
 неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опас 
е!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја о 
иња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p>— Апсолутно је могућна; ал 
ла.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше  
ам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докаже 
 тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет 
<p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са  
 смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобра 
> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новина 
 <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <pb n="78" />  
="294" /> <p>Сасвим је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим пог 
ла вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се  
 дугујем поштовања.{S} Од вас се главна ствар није крила, ви знате расположење ваше кћери; а, д 
д наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињиц 
</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте д 
ну.</p> <p>— Ево још једна интересантна ствар.{S} Ово је орман госпођа Јанковићевих.{S} Извади  
ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било 
 вечито благодарни.{S} Но засад не мења ствар.{S} Наша је редакција добила две позивнице; гледа 
 бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</ 
ипак волео знати и ово.</p> <p>— Проста ствар.{S} Донео сам неколико молби неких сиротих жена.{ 
желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> обј 
о незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, јер вас ја не 
.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч моју и очеву.{S} Ја сам пр 
" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он би 
, да је и овај пут побеђен.{S} Морао је ствар оставити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако с 
и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам г 
штанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у 
 никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточин 
 доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с приликама госп 
ћ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме и 
 имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до њега.{S} Он је млад, допадљив и даровит, али ј 
исто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при намери.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ли.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија.</p> <p>Нинчић и П 
ци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— П 
осад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут и 
 на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могла бих ја опет да се споразумем с 
ава на која се може ослонити.{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од до 
ишљаше, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођи 
— рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли ствар озбиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам д 
мири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвн 
<p>„Заложићу свој живот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>П 
а, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али нисам могла друкчије, није 
ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p> <p>— Во 
 нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јули 
ашњем мишљењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.< 
вањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиз 
о изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине 
ић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица јо 
 мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, господи 
сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужите 
атио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више  
ама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{ 
и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године. 
меш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш? 
ја опет да се споразумем с њим како бих ствар довела до краја.{S} Пристајеш ли?</p> <p>Кнегињиц 
ју, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} 
лик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свет 
дубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о препрек 
ази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што 
аја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У ост 
ичка, нацијонална свест, која је почела стварати велика дела и на оделитијим пољима.</p> <p>Гос 
 се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта вели 
 језике; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p 
е.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајд 
о најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да б 
один има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова о 
износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих 
ба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, проме 
ћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао по 
азумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— С 
м.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих п 
 савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и ка 
ј утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапред припре 
да је случај одвојен и не смета главној ствари, но ја бих ипак волео, да будете према њој до кр 
је знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чиња 
„божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени обично 
мо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да одст 
ни он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> < 
еданпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је нап 
 а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлагао, „нису биле за свакога, па 
 дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обали  
бити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обр 
рнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте нам 
ости?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одре 
зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојник 
мерама, рачунању времена и поред других ствари и „Домаћим Лечником“.</p> <p>Број 3. <title>Геог 
S} Моја жена причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној  
 хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p> <pb n="171" /> <p>— Да, мора да би биле 
те, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоц 
емој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињи 
вала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Ал 
Али сад да се разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{ 
ину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам 
 не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То 
и.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати ш 
ога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе х 
p> <p>— Мени је загонетно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — у 
о и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без стварне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини  
дном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје досадашње лектире, Берн 
{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није дос 
 погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам 
ише престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранс 
ЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote 
рви ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претер 
а женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах,  
 да сам знао за долазак оног најмилијег створа.{S} Од оно доба као да и болови минуше, спаде ми 
ав, а материнска приврженост и веза два створења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p>  
ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у на 
оји је издалека личио на насиље.{S} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једи 
> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је 
ајчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љуба 
амо као о најузвишенијем, о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, 
да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена  
 као и са досадашњом спољашности града, створиле неку нарочиту мешавину својствену овоме месту, 
веома критичан.</p> <p>— Ми нисмо можда створили ништа велико досад, али смо бар одржавали равн 
и господине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих др 
 али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.< 
утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задобили пријатељство његово.</p> <p>Коректо 
ошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не ради ње, већ једино ради вас; чисто 
 зато сам дошао, да га претекнем.{S} Да сте случајно остали подуже ван куће, ја бих вас ипак че 
во нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показуј 
кама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме з 
мадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S}  
положајем види се по спољашњости, ма да сте ових последњих дана као измењени.{S} Како му драго, 
ног лица као виновника.{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су ва 
.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је ла 
ваших осећаја; јер ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Т 
и, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршил 
ако ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљ 
тљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p> 
 мало слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једн 
ан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновит 
н опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене 
у одиста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свем 
ли у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили за њ.</p> <p 
свеучилишни ђак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је ра 
 То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ прилике. — одговори коректор. — Он се не  
и ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом и 
 <p>— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Сам 
речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као  
у,</p> <pb n="240" /> <p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} 
 са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће 
њег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку н 
 али ипак мирно рече:</p> <p>— Видим да сте ви опасан непријатељ.</p> <p>— Непријатељ, ја, госп 
упа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како  
р вас ја не дам.{S} Рекох вам једном да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, ти 
ст?</p> <p>— Ви говорите, грофе, као да сте свемоћни.</p> <p>Гроф је видео да Павле жели да иза 
као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скид 
 повукао са позорнице, јер сам видео да сте ви почели да се истичете као главни јунак драме, а  
о одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљат 
а, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госп 
колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе  
, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте мало одрешитији, правији.{S} Ви никад нећете пресећ 
 спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као творац вели 
пружа, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује св 
p> <p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је вр 
са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине 
/p> <p>— Не знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у ово 
два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не прис 
ар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — Нека сте ви живиздрави, а за мене и за Јулку како Бог да.{S} 
p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као 
ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала сил 
врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га с 
е, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпођо.{ 
овора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ 
?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили?</p> <p>— Јесам, пуно које 
одних прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији 
ко великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређа 
ора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— 
ући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме  
<p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам с 
твори.{S} Писмо је гласило:</p> <p>„Где сте Ви, Павле?{S} Зар још не видите да Вас волим?{S} Ме 
Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опаз 
м пресрећни и благословени од оних које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послу 
их истина засенити вам очи...{S} Одакле сте ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,.. 
 пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пут л 
p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер с 
слити.</p> <p>— На сваки начин смели би сте, јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситни 
 се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p>— Али сам и правичан.{S} Ја сам вас 
у и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења 
p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је то чуднова 
ена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Је 
но. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у н 
им, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то с 
— рече стара госпођа, — немојте ићи, ви сте нам потребни.</p> <pb n="17" /> <p>— Ипак бих вас м 
огу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погреш 
 корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— 
е:</p> <p>— Међер, господине Ђурићу, ви сте нам донели мало песама, зар немате више?</p> <p>— Ј 
а престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Прос 
 позлило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже 
ца и ви спомињете ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад вид 
ности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем  
а причала ми је о вама лепих ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а  
е искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу да вам поклоним 
p> <p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева 
еби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Н 
понело собом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљ 
<p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће 
n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и ја сам још једнако склон на с 
и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то  
који.{S} Има их доста и животиња.{S} Ви сте пак слуга.</p> <p>— А ви?</p> <p>— Ја?{S} Ја сам вл 
в пример и доказ од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а  
ављена сама себи без саветодавца.{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замис 
Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит, млад, говорите српски, имаћете прилике да  
о: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја вас нећу моћи в 
вљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, дакле, зна 
 да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим, мојом просидбом.{S} Међутим ја пит 
 стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди. 
ву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете његову моћ.{S} Али о 
дина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких приш 
који се нуди за младожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете у 
да себе представите сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишени 
додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схвати 
лесника и да му проузрокује смрт.{S} Ви сте код постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и у 
 постигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже,  
клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А з 
ођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија 
, — одговори Павле достојанствено, — ви сте прекорачили праг пристојности и зато се даље са вам 
онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и онај вуцибатина са испупч 
гнеше; — говорио је даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} О 
ам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ одредили и дан венчања?</p> <p>— Он је  
 вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху;  
<milestone unit="subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој ц 
 на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и пргав, младићу.{S} Нека буде, ја вас оч 
p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да,  
е нека ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стра 
тор неискусним новајлијама.</p> <p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према ва 
 седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори ова 
е крокну један корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, ал 
ј се после извесне почивке.</p> <p>— Ви сте — рече јој, — одсвирали нешто, <pb n="169" /> госпо 
за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад ва 
подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви сте ми одмах при првом нашем састанку рекли да се од ње 
још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо с 
 да забораве матерњи језик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек 
њему ништа изближе не знам.</p> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али про 
ен.</p> <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се ни 
ну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— П 
 предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — реч 
де сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте, дакле, видели прилично света, па биће вам познато, 
дићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Је 
ријатан облик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав ма 
ва и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам  
на одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте моји, драги господине, засад само моји, и ја ћу доц 
би одговора, она проговори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту гос 
Павле напослетку проговори:</p> <p>— Ви сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој 
 послетку проговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} 
ца дрхћући од гнева, викну:</p> <p>— Ви сте дрски, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу поне 
е.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одвр 
/p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</ 
чеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево 
одобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је т 
е гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили 
Могуће је; ево, милостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и ј 
енио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> 
 је колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним? 
да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n="148" /> подносили ве 
зовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших 
оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео ње 
овори:</p> <p>— Ви сте погрешили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећо 
о.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сма 
д пре неколико месеци дођосте амо, били сте, до душе, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у д 
ка за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај оп 
пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим свој 
ија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Ј 
а чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу харт 
сталежи, понео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза 
е, мислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <p 
у, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом извојевали код куће, и код других на 
престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта 
офица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лице рукама.</p> <p>— Но, пр 
тичније.{S} Ви знате ко је она,... а ко сте ви?</p> <p>Павле размишљаше како да одговори, за то 
е потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> <pb n="79" /> <p 
.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час 
жно представљање, ја сам већ погодио ко сте.{S} Ви сте грофица Агнеша Јанковићева.</p> <p>— Ви, 
ирајте које је боље.</p> <p>— Ваше, ако сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће пр 
е, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам п 
оће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p>  
е, најпре запита грофицу:</p> <p>— Како сте сазнали, грофице, да Павле лежи бола?</p> <p>— Ах,  
Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорнику добар бакшиш, пустиће вас на гале 
бих ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе гов 
/p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикн 
дрављам вас, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нис 
господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причала ми је о вама лепих с 
Господине Ђурићу! — ослови га. -— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} 
ним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то пре 
 дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.</p> 
стрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим 
 својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам ми 
, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и  
пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је ла 
и сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> < 
S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с 
и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неискусни 
е ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем развија. 
а које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S 
довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати:</p> 
слим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{S} П 
година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година са 
е, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина Ђур 
дим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напредног  
противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас вис 
ојединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили д 
али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо  
то сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли пар 
S} Збиља, могао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да  
 за дозволу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поуздани 
Кнегиња се брзо диже:</p> <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли 
оговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јак 
то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>—  
тим није могуће да вам сад говорим, јер сте доцкан дошли.</p> <p>— Зар ми не бисте могли поклон 
лија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих по 
и ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p> <p>— Ја сам сад ве 
н приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени говорили, и опет о мени.{S} Онај безобразник 
астанак!{S} Сладак ли је.{S} Дакле, већ сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста кл 
азборитост и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу  
да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и  
ви Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p 
— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао!“</p> <p>Лекар се обрадова стању болес 
/p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор,  
> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стеван Ничић.“</p> <p>Писмо је однео сам на пошту и пре 
још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са женом...{S} О 
 вири она стара глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У  
</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још не налазим зашто да је чуднова 
 казујући му име своје.</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор...{S} Изволите.</p> <p>Седоше — 
х, Боже мој, ко сте ви?</p> <p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли  
 их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није, он је већ отишао.{S} Да л 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>СТЕВАН М. МАТИЈАШИЋ</p> <p>ГРОФИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p>  
 тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као 
ске.{S} Дође до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде  
вде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване; и овде међу нама има покварених људи, настрани 
— Како је?</p> <p>— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> 
и, и коректору лакну.</p> <p>— Реци ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се п 
када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам прожив 
ош ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се 
оме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се п 
зовну својим ислабелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао имен 
p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са Стеваном „Код Занатлије“... затим први број „<title>Рад 
ик се очајно борио, али му јаке песнице стегоше грло, и он једва могаде да изусти:</p> <p>— Мај 
ита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <p 
тка такође; она је постала самостална и стекла је доста јаких познанстава на која се може ослон 
оносила своју идејицу, коју је прекодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те  
на блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и 
ост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску искреност пуну поште 
и собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштвеном образовању нема 
ј половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту 
чаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене решетк 
приближише се брзи кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но 
стојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођ 
акле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека 
у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси покаже своју пози 
широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова. 
а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних којих слушају.</p> <p>Грофица с 
едној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстре 
о тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка 
, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо 
к у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим при 
 Ви сами кажете, да се пред њом осећате стешњени, и да немате своје природне слободе, а то не б 
ицу, али је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибеле 
г је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гњавити 
неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви 
че младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну зграду нарочито подигнуту огромни 
њигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механу приметио је вреву међ оном гоми 
а у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су 
до Нинчића и био је сав задуван, кад је стигао пред редакцију.{S} Али отуд довде на путу мислио 
.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успоме 
сада имао од владе помоћ, али она не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но  
кораком, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, од 
јући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру: 
ле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се  
За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он се мало ми 
и.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Проз 
емо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац) 
о да дотера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разум 
/p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио не 
за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу  
ред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред 
енутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеш 
 она је предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ 
ринуто око прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао гла 
 /> својој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем 
забрала.</p> <p>— Но-но-но-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам п 
позвале пред себе, он се попе на доксат стидљиво.{S} Очекивао је запиткивања и бојао се као пре 
 измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, које само он 
="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о 
олесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је жив 
е према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање  
 Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиже до њега, наслони се једном руком на врбу и, гледа 
остаје ми, а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек  
емате средстава, јер вам благодејање не стиже.{S} По повратке нашем овамо,... ми смо се на Југу 
т најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раније но Нинчић који је имао већи пут да пређе.{ 
 би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>—  
г ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна 
су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнерова.{S} Он ј 
ико мањих собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са ул 
о у својим писмима са својим старинским стилом и старословенском азбуком.{S} Видело се да га је 
 Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху у 
b n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у п 
 жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу  
ала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зелен 
ла, сада пак Павле не могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да 
дам за њима.{S} Бејах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се за 
у пружи руку.</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били пок 
 топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> <p>— Али, молим, продужите, — додаде.< 
 кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</ 
 — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, 
у најодсуднију одбрану.</p> <p>Павле је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди м 
>Грофица пребледе, приближи се Павлу са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да с 
вали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p 
аљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.< 
ник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време д 
аних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја (другова), које  
адале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацит 
ама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа једно 
<p>Коректор је био задивљен пред оваким стицајем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, о 
ена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са до 
, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, п 
ини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од своје доса 
 — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете? 
сликама, које је при поздраву бацила на сто поред зида; млада је пак грофица стајала пред једни 
аслони један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говор 
колико молби, који их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад с 
рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са гл 
им, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављ 
дајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога о 
{S} Једном се руком наслањала на повећи сто, а другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{ 
ам више но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>—  
ата уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и 
широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне ла 
ме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да се 
знајем за погрешку.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па < 
тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што ст 
код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито  
ед њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је ос 
да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактерист 
 <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији 
и, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила над њом љубав мушка и одважна, која се  
знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту 
једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свр 
/title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бе 
е била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и ко 
p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, бл 
а зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђење.</p> <pb n="9 
 трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је проме 
е знам како рече.</p> <p>Покрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговор 
до пете; најмлађа пак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним и 
араше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била пи 
 завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> <p>„Милостивој и високородној госпођици Гр 
м господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придола 
.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко 
 чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким м 
е наслони на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора 
да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> <p>Гроф 
 и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки слуша свирање.</p> <p>Агнеша је одсвирала једа 
у, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> који 
чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској ц 
ја је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путни 
 партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговор 
да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она свој 
 Апсолутно је могућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе н 
питање о животу и смрти, питање до кога стоји будућност.</p> <foreign xml:lang="fr">Renan</fore 
не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околи 
, — рече коректор зловољно, — онда нека стоји; немој га дирати, али га немој ни враћати.{S} На  
ну која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само призн 
 Нинчић озбиљно и одлучно:</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви 
pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не мислим да ужив 
 и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као оне послед 
шли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p> 
Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и  
н фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком 
 — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа виши у  
гаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Мин 
мо она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <m 
" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четврт 
а луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна ос 
је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се в 
м поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на једа 
тране обичног натписа на домаћем језику стоји још натпис српски, немачки, румунски и словачки,  
 много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако  
лужбу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и 
</p> <p>Овај конак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга,  
>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p> <p>— Дошао сам, да вам с 
х хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на расположењу.</p> <p>— Да ли је истинита вест  
естра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, 
ар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p> 
ко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Зна 
рији по њивама, <pb n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно 
.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> 
два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише признање, а млади остадоше поред инач 
оф.{S} Она на отоману, он поред писаћег стола.</p> <p>Гроф је био висока, витка стаса; слабачка 
то.{S} Он не седе, већ стаде код једног стола и олако се наслони на њ с леђа пола седећи, пола  
Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча кратко признање сестрино.</p> < 
та је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> < 
 толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столо 
алио се и сео на своје обично место код стола близу прозора, где је могао натенане да ради и уј 
у површно прегледали и богату, неколико столећа стару архиву, и друга нека одељења, која се оби 
у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У тако 
 барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p> 
ано отварање и затварање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике пор 
 беше заузео велики сто наоколо са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек к 
 захвали.{S} Затим се наслони на наслон столице и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да  
 или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соб 
на једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли је 
каква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто;  
Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павл 
и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале дв 
напослетку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себ 
е кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.< 
{S} Павле је сео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</ 
p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног белог мрамора поређаних поред зидова, 
увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и поч 
азним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један ме 
ед зидова, на којима — на зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их  
ојавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са  
ким радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо столице; а овамо до прозора ст 
, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, под главним столом ћилим, пог 
</p> <p>Овај сеђаше пред својим великим столом за писање; лице му је данас било још чистије но  
д столом за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, 
утром, и сада седео пред својим писаћим столом и веома се зачудио, када виде своју жену како бр 
им откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо. 
ртија коју је донео и која је лежала на столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главном 
<pb n="153" /> <p>Павле остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, а 
чери виђао, приближи се једанпут његову столу, поклони се пред њим и простодушно га замоли за д 
овна, — одговори Павле.</p> <p>— Гладан стомак не пита зато.{S} Кад сам ја оно био изгладнео до 
ке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>—  
више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око ст 
осподин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја с 
/p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најсјајније јавне игранке беху оне шт 
S} Његово пребиваше овде стварало би му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што ни 
/p> <p>Завој је био напуњен новчаницама стотинаркама.{S} Нинчић преброја, било их је двадесет н 
— продужи старац, заустављајући се пред сточетом, на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му 
 постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница изр 
мах.{S} Седећи на одру крај светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала дв 
{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах 
 неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међу 
икакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек н 
ОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У  
ово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јел 
з даљине овамо допире слабачка светлост стражарских светила.{S} Болесник понекад подиже очи и п 
хани дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци осећали поузданији преконоћ.</ 
о: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb 
мало магловитога сећања из историје.{S} Страна дипломатска заступства још дуго осташе у овоме г 
, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи друг 
то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и 
ш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — 
 вековних патњи, али њихова несрећна је страна да оне потребују само оним бедницима, којих паме 
ђах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако ус 
ири, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, 
ва дочека прилику, да се користи слабим странама противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате 
ни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од  
епријатно би га дирнуло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображн 
адој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим расположењ 
онице; прегледао је свуда пажљиво листу странаца; прочитавао би свакодневно неколико пута објав 
 под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точ 
обедоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја  
да као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нар 
брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полаг 
ли тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са свој 
ма и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на домаћем језику стоји још натп 
е имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила  
о на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди се да мислима да друга правца, али м 
амнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролаз 
 хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по  
есе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сн 
о чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народн 
о и наступи жестоко одупирање са његове стране, кад му Нинчић, саветова да грофовску кућу посет 
/p> <p>И сад је настао јуриш са Павлове стране.{S} Покупио је све могуће песме, неке је сам по  
, препоручујем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте  
ученог југословенског живота, а с друге стране поглед на ове представнике далеке и напредне кул 
емогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S} Нисам ли самостална, пунолетна, имућна?</p>  
м, дакле, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну ру 
високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало невесело  
ј врховни пехарник; имали смо са женске стране и два палатина (вице-краља); ено онај је био бан 
{S} Можда је ову мисао изазвала с једне стране велика противност између овог скученог југослове 
аше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стране, ма да се и она јако променила.{S} Већ сам је та 
м неколико интереснијих слика са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као шт 
но.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе публици, а да је ова ипак не  
цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је 
смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање надао.</p> <p>Неколико дана  
аза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив пок 
ејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас показивањем црних слика, 
 данас.{S} Није донесена са компетентне стране, већ ју је дао један од наших колпортера.{S} Лак 
аци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар до  
 утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствари шт 
 спреман на још много примедаба са ваше стране, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на п 
је доста још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову м 
тао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је јед 
 веселом лицу видело, да ни она није на страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ј 
о становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, када је опхођење са коректо 
 је волео да проведе још коју годину на страни.{S} Државна је помоћ међутим била мала, а задруг 
 интелигентније кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземни 
пет попеше на други спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога с 
са животом других; али зато је на мојој страни искуство.{S} Ви ми, дакле, не можете дати ништа, 
ћ одговори:</p> <p>— Радост је на мојој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати неко 
м и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је слу 
ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота, почео је да живи неуредно и немарно.{S}  
 пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко које је она чет 
лавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове крупније написане  
збледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која поглед пропуш 
itle>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука над наукама,  
оцке и Београда, представљали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београ 
основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад св 
де је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнеги 
а од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао 
 механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> < 
урић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на кол 
евност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у р 
ао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дво 
близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би провеле једн 
.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која  
 му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казивала 
рекрасно, прекрасно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су н 
говачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако не 
родица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> 
ама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облач 
ици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад у  
младићу, да прими од мене помоћ за даље странствовање —</p> <p>— Да, госпођо сестро, нарочито к 
 Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узви 
е беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, 
рло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој  
ини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опи 
м младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему други пут.</p> <p>Господин  
оје земље, и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код н 
ола при пролазу, али она одоше на другу страну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као 
ма смисла.</p> <p>Окрену главу на другу страну и заспа.</p> <p>Међутим женскадија донесе ручак, 
уговима; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набав 
је она примећивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим нов 
д механом опет застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема  
ао да се она глава зачуђено наже на ону страну где је он стојао, али опет ишчезе све као привиђ 
но, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Стр 
атим продужи гледати кроз лорњон на ону страну, одакле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услу 
ти кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофица <pb 
де сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину. 
о одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се  
омкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климат 
о да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она н 
па — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише  
p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а П 
о су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трго 
тионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре 
собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да 
коро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на 
 поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често 
о из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{S} Путници међутим, 
ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто  
 држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти 
о облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор није велик; госпошт 
поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици  
и одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покр 
 призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја ч 
тија беше нешто више него обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је кли 
осподине Ђурићу, да вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би  
вност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити мудар 
а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је непрестано венуо.</p> <p>Ах, венула са 
ad> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi 
је воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас увек,  
 пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безу 
тима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појав 
о море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се  
огу посетити само две женске, кнегињица Страта или грофица Агнеша.{S} Ово је, по свој прилици,  
вол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одгово 
е са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— К 
тора између рафова стајала је кнегињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агн 
 рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га преда, кад приздрави. 
 његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим грофица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није 
сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њојзи да ишта проговори ун 
— Сестро моја, — говораше јој кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу 
0_C11"> <head>XI</head> <head>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, дру 
сно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељицу, <pb n="182" /> а ова ј 
Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не могу, — рече гл 
и и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи 
"257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежа 
у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p>Певање се на 
о ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говор 
<p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја налазим да је разлика у годинама н 
ма; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја ус 
ш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам 
начку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у  
, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је тетки 
 <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ништа.{S} Ја сам мајка; сад 
p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S 
p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је 
им: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадо 
нама својим најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питањ 
потпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих дела.</p> <p> 
мо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још једнако налази у  
овим заузимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пр 
 спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Ка 
о име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све више замрши 
би између слатког очекивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељским упуст 
које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и које је, готово рећи сил 
онде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свак 
на подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?< 
 мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да г 
дев како са огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини 
авим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојзи за помоћ да ме  
оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја нисам ни мало примамљива личнос 
иснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га уда 
 је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без саветодавца. 
о време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без основа, — б 
у косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим ја знам д 
ле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">A propos</for 
та вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснам 
ја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима 
чевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако  
 кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним малим али с 
мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала јо 
ора сачекати пропаст.</p> <p>Он је само стрепио, да га ова лепа млада не замоли за савет, јер ј 
Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за  
онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и као да се она глава з 
 му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић р 
више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не 
з чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га да се врати.{S} Старац се врати и зап 
то.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, ни 
ј, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; пр 
7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци 
 стиже до пред Павла, поглед му постаде строг, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади чове 
орите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу 
те игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То 
ну иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писал 
.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветовао, и како је д 
а онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љубав велика и истинита и ако вам  
аје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само бес 
то заједничко.{S} По живим препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозици 
гао добавити себи позивнице због велике строгости којом се при позиву поступало.{S} Међутим ове 
аклоност, и које је, готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједн 
обила баш при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад  
Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да му је то и пов 
тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; ш 
хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{S} Нит говори нит р 
да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похи 
дешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове  
ио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се  
о и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А она се одласка његова боја 
} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За 
орца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха.{S} Али ја вас морам  
S} Али ја вас морам опоменути да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледа 
а, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote 
дишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, пун озбиљни 
е десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун ватре, п 
а мој савет и отиснете се из смртоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректо 
; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак  
 се са највећом озбиљношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота 
ој гранитној плочи стоји диван гвоздени ступ са неколико кракова на сваком са пет светњака.{S}  
да положена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда б 
елику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку вели 
 пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болну главу о хладан к 
и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирало мумлање  
поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој г 
четој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га саслуша.</p> <p>Она ј 
 ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> <p>Први да 
саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је 
м кроз музеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће 
те мраморне степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други 
ане лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике великих сразмера, умерено жи 
о степену госпоства, пред вратима а под ступовима надстрешнице, дочекивао газда, момак или слуг 
ачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и тако да 
ту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на један други поглед управљен  
 сличном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућ 
о онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико  
акона средства да вам га не дам.{S} Ова су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибе 
у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узама 
има стајао само збуњени механџија, кога су неколико пута запитали на разним језицима.</p> <p>—  
вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> 
едан точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду корак 
гињици да млади господин дивно пева, да су песме које предаје права ризница за оперску музику и 
p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђ 
ике, а по њихову броју и оделу виде, да су више из почасти но по потреби додати путницима.{S} Т 
аја.{S} Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме 
гади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такв 
а мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протерали, и да се он опаметио, и заиста, више и  
 је бар површно прегледао, видео би, да су она последња писана непоузданом руком са болесничке  
ија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве и Дунава, и ј 
х би плодова њихов дух могао донети, да су им опште прилике пружиле погодних погодаба за развит 
 Из свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ниш 
санске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, ч 
ћи.</p> <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час  
еликом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, та 
ове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само нешто  
скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику  
збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну св 
, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном  
тини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p> <p>Зати 
, — дед’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и пе 
спотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином предста 
е, истина је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, о 
ла пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источ 
тао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, ко 
p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у  
ве омладине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српст 
каза га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себ 
и пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стаја 
и тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама пр 
фа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки, онда се великом песнику згади и по 
одмах предузе кораке.{S} Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба  
на, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стаја 
 <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био з 
овде онде понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова  
то што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај  
во добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; једном се 
, паде на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господ 
сто шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, по препоруци из Пожаревца, одселе бил 
2" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред својом савеш 
ах њихов разговор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша  
 да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свакако награда казив 
какво извињење, — напротив, налазимо да су оваки моменти згодни да се од њих створи занимљива ц 
а завој са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта,  
</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају, обично пред веч 
питања мале женске и госпођице.{S} Када су разговарали о накитима, стара им се госпођа такође п 
 су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада би 
ка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле тамо и  
нско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске и нем 
нда се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> < 
од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке 
 погодна места за своја разлагања, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и 
им родитељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Ал 
ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрест 
ној даљини очекујући њихове наредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отме 
 сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточе 
тина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађаше боља; госпође, нарочи 
 дакле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разум 
о излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била про 
>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству,  
е сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, договарали с 
т кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кнегињичину са с 
— рече једнога придвечерја Нинчићу, кад су сви скупа били на брежуљку. — Ено, и нехотице окреће 
да слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тад 
/p> <p>Било је већ доцкан пред вече кад су се оба пријатеља растали.</p> <milestone unit="subSe 
р; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и д 
рема њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих,  
 брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.</p> <p>С 
стали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су ручали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о м 
вљајући госпођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сест 
 првенчетову. — објашњаваше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту. 
Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механск 
ана као измењени.{S} Како му драго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте 
> <p>Али, веруј, нисам ни могла.{S} Ове су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно д 
приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су забаве мање више сјајне и око њих се потроши много в 
но,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које п 
/p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад 
 последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су народности са својим кућама расуте по граду, али се  
ероватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нис 
одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <tit 
не и, већином, патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успех 
настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да уз 
тварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има 
утничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске 
а већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ нави 
вала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној 
штва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са 
9" /> он их зна са основом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласа 
слити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле погрешке?</p> <p>— Ове су погрешке, госпођо, от 
местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе по 
гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да  
вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p 
нство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дунавске лафе снебивајући  
и:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству 
 да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и своје жеље његовој и изјавише да се рад 
ље прилике, које вам прете, али и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо  
, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала 
тампарских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из 
ас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала друг 
ши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S} Још је имао писмо 
 а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост већ и будућност, а 
ме, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стих 
јала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у предусретљивост 
ичино и виде њене благе плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> < 
— њихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S}  
очињу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} 
{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим ра 
себи здраву душевну снагу своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима с 
толичким, јер не знађаше посигурно које су вере.{S} Био је <pb n="89" /> на седницама скупштинс 
и, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђ 
мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање  
Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бројеви.{S} Са њима се не рачуна, 
 се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и разумеваху се споља, као „ 
низу слика породичних предака.{S} Слике су већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „ 
ао што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика 
и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили  
tion" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да ни једна не могаде 
а; госпође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, 
им путем развија.</p> <p>Нинчић и Павле су се сада, када су почели љути зимњи дани да попуштају 
 се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женс 
{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални рад био је пун  
 које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.< 
ра „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотово 
клавијатуре, а пред њом на наслону биле су отворене песне, које јој је Павле Ђурић био донео, и 
чанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представ 
о.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p> 
а младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољих српских и бољих  
) као и околних села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду 
адамо словенскоме племству.</p> <p>Даље су га молиле да им прича о обичајима народним; о томе к 
ли у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нинчић му, п 
сред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете 
бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну при 
о цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{ 
авде и друштвених злочинстава... године су пролазиле, пролазиле... он је старио, остарео и допа 
ашто бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S}  
да што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до 
р...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног постепеног самоуби 
 <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњи, али њихова несрећна је страна д 
 да је предвиђао озбиљне последице, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он м 
оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова п 
ада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S}  
 са женине стране, да се прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кн 
 игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павл 
оје је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полијелејом са неким другим отме 
рку Агнешину „из почасти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позв 
свршетку.{S} Као део нашег догађаја оне су припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне  
 са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеша пак, сва дрхтећи, скочи  
и, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим посматрале са све већим чу 
лагање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао д 
 мамице?{S} Мени се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звуко 
ољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже.{S 
ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов 
авле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" 
ених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да ј 
ика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост 
ар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је би 
одине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја <pb n="267" /> вам дугуј 
" /> племству ове краљевине.{S} Од наше су се народности одвојили давно, као многе друге наше с 
ржао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна  
, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом  
у правник белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део своје 
жао Павле већ неколико дана.{S} Другови су га, до душе, <pb n="236" /> похађали, али их је газд 
простор на једној страни палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом  
>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код куће.</p> <p>Вратар се поклони пред отменим млад 
кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим пр 
р изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S 
а или да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, г 
 однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га као очигле 
<p>Агнешино је лице још пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у с 
чек господарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше виш 
 <p>Али, срећом, имађах пријатеља, који су ми поред сјајних страна показали и сенке.{S} Пријате 
 уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али д 
ивотом представљају опомену онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они с 
асипао својим практичним саветима, који су могли да представљају праву драгоценост за каквог ва 
ело, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје 
S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и ви, можда још бољега порекла, јер 
и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци 
рдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу 
ли данашње му држање задоби и оне, који су досада према њему били равнодушни.</p> <p>Кад се игр 
и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недостатка веза морал 
НКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало пра 
и мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишље 
пропалице са свакојаком прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнус 
 отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумо 
на расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у 
ису били равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ зна 
да разговарамо о другим предметима који су на видику.{S} Ово се иначе више не да изменити.</p>  
је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себи овако необично и скупо задовољс 
ци.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше 
 бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 4 
а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближи 
жда много.{S} Нека покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два против 
којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док 
n="35" /> млађи код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су 
 дугих, мучних, мрачних година... да ли су мрачне?...</p> <pb n="345" /> <p>...{S} Састанак са  
ст или несаница или брига да види да ли су на поуздану месту, нагони је, да се подигне у одру,  
оцењује дубоко и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, 
ајуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли,  
; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоила 
деле.{S} Оно, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још ви 
а у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око куће вршећи лак 
зви о Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домо 
рци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су  
ошана.{S} Млађи људи около њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужу 
„новине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке 
ати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом н 
ску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали су и певали песме, које сам и ја знала, и док су певали 
 али је ни један не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није  
ћи и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се оваки разговори у младости обичн 
пуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свршио <pb n="324" /> кратак п 
>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на ото 
ли му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола ка 
 излази кроз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га на 
блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу 
творио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и накити нагомилани од пост 
к су се дошљаци овако разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је 
ла у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једно другом, само она лежи унутра у то 
ршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али неки покрет 
 <p>Гости каванице „Код Занатлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} 
енити Јанковић; његов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу  
је водио кросред средине њезине, јурили су лаки стремови са арњевима или без њих, а са оним мал 
им собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, 
х страна показали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мра 
вих књига би се могло бити.{S} Арављани су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „ма 
е мало повиси, стање побољша и споредни су приходи порасли; могао сам живети сиромашним животом 
АНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ов 
војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад  
p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били увере 
о својим приликама и сањаријама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме раз 
ту остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јак 
аде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напустили некадашњи залудан ж 
ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалосни, без зараде, поцепани, прљави и неуми 
, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, али припадају <pb n="132" /> пл 
ше она са љубазним осмејком. —- али они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарил 
вим одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већо 
p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Ј 
ко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p 
 ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак 
 то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули о 
о, јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и 
вани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у у 
ерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мал 
ко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову 
азумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак,  
ости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали  
ајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи.. 
сним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} Зато неће да ме произведу за ревизор 
о покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су опре 
итом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту са своји 
њигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети 
bSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отпр 
<pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и  
и да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> <p>Број 
њаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ спремали за његов долазак.</p> <p>Овај конак био 
цу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из коше 
реми још остатак за вечеру моби.{S} Док су радници ручали, мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе  
евали песме, које сам и ја знала, и док су певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако 
емо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разговарали, били су и остали прису 
 ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су 
есто заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који  
она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима  
розора и гледао напоље.{S} Пред капијом су стајала кола, на којима се Агнеша довезла, обична на 
роузрокованим оном грозничавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Не 
се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојке.</p> <p>Оваки су се призори често п 
струки милијунар... и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала мла 
рили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и ок 
и заједнички, они нас одушевљавају и он су определили мој живот.</p> <p>— И не мислиш да га мењ 
а у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ 
амештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица там 
ли на разним језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци  
ао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово су одиста крајња средства, господине, то није џентлменс 
 тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним ком 
за путницима, о којима не знађаше ни ко су ни како се зову.{S} Само је једно име запамтио, име: 
ања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилни 
градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до душе, својим досадашњим н 
 и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту споменутог реда, онда дру 
ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми о 
 вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био пропалица, све док се 
 кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађ 
то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па ипак поносито држале према њему.{S} Нису 
ти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: придружио се заједници с 
у наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад позвале пред себе, он се попе на доксат стидљ 
киној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагуј 
 ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад и 
е узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напос 
ђу омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама и 
и му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак мла 
ред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; њего 
дубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле и не 
ју ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путуј 
b n="263" /> <p>— Ваше лепе речи дубоко су ме гануле.{S} Молим однесите моје понизно поздравље, 
знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечењ 
т застаде и погледа на ону страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки в 
 бугарске књиге; обе омладине међусобно су општиле, каткад се и мешале; мађарска омладина се уп 
на коме беху нагомилани лекови. — Дивно су му помогли, види се; како који дан, све горе.{S} Вид 
Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао 
уна.{S} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну нем 
 драме Сиглигетијеве и Сигетијеве скоро су све преведене на српски, словачки и румунски, као и  
егов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случајно 
<title>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку  
ше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-Мили 
о <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, или о 
репоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле слаг 
ј већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, који  
 десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвовању 
S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачава 
ом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су нес 
 пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих в 
ас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде 
“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака  
 и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректо 
трану, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако  
дио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главном 
аласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску душу,  
ом и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једн 
 на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у среди 
 је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте 
друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигд 
д није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је младић 
кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварањ 
огруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш 
ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано 
а промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и 
бројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор иронично.</ 
не, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p 
ио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са чет 
ка, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="s 
и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате,  
овао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим 
а, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег напусти 
то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div type 
штао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је по 
до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи 
 оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе  
 она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколико п 
 са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак  
 хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато да  
им родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, је 
на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S 
ом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богату, неколико столећа стару  
има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки од господе заборавио је да с 
и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Пав 
као и ви, можда још бољега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обич 
нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и пратња им говорили само немачки и францу 
нећу довијека живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> 
а се издаду неке новине.{S} Решише, јер су гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи 
и, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица ка 
е српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожр 
ко сте само сретни.</p> <p>— Јесам, јер су моје несреће прошле, ја их више не осећам, ја сам се 
} Мора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије шт 
е хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина њег 
им госпођама са којима се праштаху, јер су биле при поласку.{S} Слуга им донесе оне лаке огртач 
ле сачека, док коректор оста сам, — јер су га наравно многи запиткивали, па, кад све дође у сво 
 мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а готово ни мало пушили, — колико на 
трате игранку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— 
а Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте ме!</p> <p> 
, али смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> < 
одице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља 
рујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има; али 
естре, која је била духовита и жива, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су нам 
дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли 
ћи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понав 
ћи вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом  
еверној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска ко 
 размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често 
у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Румун 
и беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, д 
хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кр 
чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам ј 
асан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили нарочити коњаници), она пређе  
упросторима налазимо вртове, а од неких су направљена нарочита ограђена места за грађење у ниша 
а разним киповима на њима, а између њих су столови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један 
ање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске ид 
разумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} А 
ица нежан, али већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљ 
ина и занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, 
ер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Ц 
а певао и он.{S} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одсе 
е.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, к 
оје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачу 
а, крупна достојанствена; сестра, мала, сува са веома привлачним и симпатичним лицем; једна гос 
остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p 
е и она најмлађа слатко смејала.{S} Она сува пак рече:</p> <p>— Ви бисте пристали, госпођице Ју 
 драга госпођице, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин  
/p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови пото 
скликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом, отео му артију из руку и брзо отишао.</p> 
 летње време, а одозго покри га дебелим сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао 
S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је  
 милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи  
 Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију. 
е!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа нак 
>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише  
 се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли вам грофица саоп 
ам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, 
 већ одрасла, па не бих била рада да је сувише показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам ч 
 и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учиње 
епоуздан, покрети више одмерени, држање сувише обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја  
е природе; себичњаштва је било доста, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти б 
љ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувише познатог, предрагог гласа.{S} Оставим прозор и п 
 корак назад.</p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да  
<p>— Ви сте, господине Ђурићу, много, и сувише озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опази 
 допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгубио, а да му се може надокнадити.</p> <p>Кад 
је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише непосредних израза, али непосредних до простоте, 
ној љубазности родитеља.{S} Они су се и сувише исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су 
а, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још д 
итање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је васпитали не рад 
о зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити ве 
одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та,  
оступак.{S} Не налазите ли, да је ово и сувише заплетено а да се може људски разрешити?</p> <p> 
 што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво.{S} Још је био на путу предохране и зас 
 признање; али грофу се овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много за 
о да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова н 
о и не резонује много, али су на њ ипак сувише напрасно навалили губитак родитеља, неизвесност  
варчицу?{S} Не.{S} Одбаци ову мисао као сувише претерану, сувише неозбиљну, и изиђе из собе нос 
ла?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо сувише далеко.</p> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ј 
себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Дана 
те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да издржи какав већи потрес; наговарао га  
и лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачког гледишта пак он је би 
као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја се са нервозном радошћу; она крупн 
у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако с 
ма као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице, коју је Агнеша онда назва 
ете се најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S}  
, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју је знао да је сестра крупне гр 
гао влажним облогама и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвече 
 да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је леп 
ко чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одеве 
, он је био лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јевреј 
мао нешто да јој каже, она подиже бледо сувоњаво лице њему и са страхом очекиваше његове речи.< 
какав бих и сам желео; ја сам вам много сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати они 
 Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви нисте способни за др 
јне бистре очи, био је под неком врстом сугестије, као да му је воља подложна овом залуталом ал 
 испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхлади.</p> <p 
 јак, да о овој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Т 
} Гледао је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је  
произведе или њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светоз 
— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти је случај био ко 
вонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p>Павле је неколико трен 
ања и независност осећаја.{S} Као да је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши о 
 против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S}  
узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово 
 га жртвовао, да с њиме није скопчана и судбина оне, без које за мене не постоји више срећа.</p 
ио одрекао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја  
 да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увр 
а одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p 
 што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљне последи 
 и погледао горе, размишљајући о својој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осе 
вода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја располажем до њена пунолетства и 
ао својој победи, која му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгу 
а, незадовољна <pb n="307" /> са својом судбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш н 
ештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже  
родица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по њ 
сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на другу стра 
с којим сам поделила само стан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима ве 
уће да је боље, али можете ли одвратити судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{ 
натним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он 
обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; м 
а; да сам бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену д 
чекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при 
за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да изд 
 бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе 
прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори 
ве.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше, Агнеша одважно п 
елео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред. 
жно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да  
нимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" /> лукаво измишљен 
риход.</p> <p>Ипак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко 
и канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; по њ 
арање врата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онд 
мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофове синуше, али ипак мирно рече:< 
 праву?{S} Како је она смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господи 
 на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви скупа.</p> <p>Али баш због његова ова 
 њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, н 
дра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која се по сјају једва могла распознати од остало 
ах побеснео од бола, стиснем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово 
а као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била  
се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.< 
м стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална 
>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрх 
родужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе 
ткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја пл 
 сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, п 
зи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хт 
мило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p 
 још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да с 
на послетку пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је п 
то је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица вашег жалосног лица као виновн 
ку, а друга иде сама поред њих, висока, сузна, кукавна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу  
</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним очима.{S} Зашто плачеш?</p> <p>— Нисам плакала,  
ћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, п 
; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је 
, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, 
ли овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе друж 
, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака ваша реч издаје  
ћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег доп 
ре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особито 
> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба свог са грофом Јанковићем дошао болан кући, није 
рни људи на овом негда земљишту крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налази 
ог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш мало. 
збиљна?</p> <p>— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе  
овина од последњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p 
 природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим т 
ри израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити он 
а се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми кажете, зашт 
Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пријатеља од ме 
p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p>  
 разви га и показа га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну г 
у да је вољна да га вређа:</p> <p>— Ако сумњате, најбоље би било да запитате њу саму, овде, пре 
 Павле јој га је приближио очима.) Нема сумње; она вам је писала!{S} Кад вам је писала?{S} Како 
pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да с 
а; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... на 
 би сва ова писма јако дирнула, и, нема сумње, на једно једино слао би по неколико одговора и т 
 кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свакако из Австрије; в 
тре вади кестење: мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, ал 
</p> <p>— Све стоји до прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки 
 пријатно ми надраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из он 
илике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мн 
ова бојала колико његове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт;  
 је Павле Ђурић некада говорио.{S} Нема сумње, наша симпатија беше нешто више него обична људск 
варала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда 
ћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још једном и дон 
 Војвода Баркари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечан 
 њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" / 
о га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није мога 
 немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе з 
 био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек 
ц, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће те 
ад он није могао врдати а да не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вече 
алио; бивао је и сада сетан, али никада суморан; покрети, говор, погледи и држање било му је јо 
, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} 
није се застидео на овај прекор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудит 
 твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за р 
апијом, гледајући за њим са сажалењем и суморно мрмљајући:</p> <p>— Сасвим као ја; сасвим као ј 
о из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра бо 
а столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг 
а обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му со 
, па је, из љубави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја пр 
"166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком. —- али  
да идеш?</p> <p>Главобоља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак п 
зносио болесника на брежуљак, где би га сунце залазећи озарило нежном светлошћу и пријатном топ 
ивота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим друга зора него она јучерашња 
ку. — Ено, и нехотице окреће лице према сунцу.{S} Живот се буди.</p> <p>И живот се одиста будио 
положење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погледом своју 
ити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу 
После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да  
аге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p>  
нолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним као и сталешким пр 
нском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст!{S} Господи 
ан по један ваших идејала, износећи вам супротне и одвратне стране ствари и побијајући вас пока 
кључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, видећи д 
 и изненађење којим га обузе ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменос 
ту грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица и гроф.{S} Она на отоману, он  
<p>— Отказала је долазак, — одговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се 
 Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов суср 
 ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра 
} Овде су сви владаоци Преза; оно су им супруге; моја жена има и <pb n="194" /> једну немачку ц 
 па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући; а и гроф није им 
о је младића при пролазу на састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека  
адић.</p> <p>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече м 
то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас за 
најем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} Несугласица сувише јако пада у 
ају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она ј 
м да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Како да није истина, младићу, кад знам 
} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је ов 
<p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, д 
иде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав мин 
у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на Балкану.{S} Често 
 коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита се  
жеви одсутни, а женске се разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p> 
а, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госпош 
овор; очигледно је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа 
p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онде сусрели?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— А зашто вас је  
 вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједн 
зи на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по универси 
га, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута за време својега јурења за песмама 
{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Срби 
амо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је похађати места 
б.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би  
исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету ов 
ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по из 
био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са сво 
>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се кори 
па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио,  
ене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струј 
едан завладао идејом „свеопштега мира“, сутра га је побио онај са преходном и пречом потребом „ 
а га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још че 
</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми  
</p> <p>Мајка седе према њему.</p> <p>— Сутра сабајле (зором).{S} Довече не бих могла да му је  
сељачкога“ или „раденичкога сталежа“, а сутра је већ био истиснут са „општим образовањем“; но т 
дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратко време и 
го што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде му поглед на књиге које му је Чил 
аш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конце над вам 
ави паетон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у 
ју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p>  
добио карту, којом га моли да је посети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од 
ао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки 
</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваше мајка, — али <pb n="1 
 никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава и к 
>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" 
е што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привид 
епоручила његова покојна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут 
га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <milestone unit="subSection" / 
зе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p 
one unit="subSection" /> <p>Прође ноћ и сутрашњи дан, и наново се преближује вече.</p> <p>О зид 
оћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајнију бу 
p>Кад отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту  
сних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву душевну снагу свој 
табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, а на крају листова са пуно примедаба на 
ек с почетка казивала, и по облику и по суштини необично, али је и овако и онако потпуно оправд 
 То није била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један поб 
ју листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно духа и  
о пострек млађима за рад и за озбиљније схватање живота.{S} Ако су из оног на последњем месту с 
а</p><p>ИЛИ ПОУКА О СТВАРНОМ И КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при кр 
="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јо 
ислим, добро разумели, бар смер мој сте схватили и све друго било би само понављање.</p> <pb n= 
с волео познати онаквог какви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш п 
љно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразом.< 
о варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; он 
 <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de" 
p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли схватити бескрајност?{S} Моје су авантуре бескрајни бро 
 за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је би 
нимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорич 
ри!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S}  
<p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам  
ма кнегињици, кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, 
је видео да Павле жели да изазове бурну сцену, која би му дала прилике, да каже све што му је н 
у или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројев 
требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по један јако развијен карактер 
утања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак са мојом младо 
ан али не и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне 
ни?{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни у 
адашњи муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога најв 
авље, па зато продужавам овај живот,... та, он ми га је и дао...{S} Само једно жалим, — настави 
сала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпу 
у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенци 
жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни ова 
о ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим  
весност будућности није га више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се ни 
овице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га савет 
анда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друг 
 <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али 
ике. — викну онај: — зашто га дирам!{S} Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незг 
ко волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да намирујеш 
а морална и материјална пропалица...{S} Та га мисао није више вређала, постао је правим борцем. 
.{S} И он је одиста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како 
 узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово била пажња из захвалности њему намење 
их опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на 
ржећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, мој господине; шт 
 у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за  
о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и св 
ајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио пе 
/p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је св 
ано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па  
p>— Непријатељ, ја, господине грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до 
{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, — па се већ 
а је већ испрошена за другога.</p> <p>— Та просидба не важи, јер је њој противна главна личност 
p> <p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— 
 Павле је погдегде исправљаше.</p> <p>— Та ви имате леп глас, господине Ђурићу, — рече грофица, 
ице наше превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онд 
елим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.< 
— Приличан, а и музикалан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Ск 
чекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ћ 
— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у х 
 <p>— Дакле, и ја да гладујем?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави 
аја.</p> <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапињ 
 једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> < 
 ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Одилазио је редовно 
кнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити о 
 <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одри 
но: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... н 
 он.</p> <p>Али колико мора да је силна та материнска љубав, кад је кадра да наметне оволики те 
сред бурна призора једном запита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих,  
љству.{S} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, 
 <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; францу 
а у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у стицају  
 <pb n="189" /> <p>— Овде?{S} Ама ко је та загонетна личност?</p> <p>Супруга му исприча све што 
— Претпрошле.</p> <p>— Е, онда, како је та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно би 
еба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајеви 
роз механска врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа сп 
 какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка уз 
астане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па 
ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} З 
та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не мог 
S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом 
и си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан п 
ад очајничким средствима, да се оствари та жеља.{S} Велики је број вашега друштва расут почев о 
.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се гл 
према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да сте м 
и.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у о 
и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не буде повољно примљена или ако буде одбијена;  
ам са зебњом помислио на будућност, јер та звања вреде, само ако се може осигурати извесна личн 
раво не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није била много ласкава за господ 
еве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Аг 
с говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде ш 
елигија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постанку и суштини својој, 
оста собица; бели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одара 
што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дугачка греда положена на два 
 Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао 
делио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S}  
а мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толик 
м то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују мла 
ећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нов 
оложењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по с 
д се осећао свесним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао од 
 се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне  
 и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српск 
49" /> има протопресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну м 
} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су та 
> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само још једна слабачка нада.{S} Оде у  
илика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем 
а, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем православне куће привукле та 
 своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, спор 
ине, брзо продре предлог моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од пет 
орски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Ма 
озавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи 
ављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљен 
м би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болестан, сад, ка 
ем песницу, и суза ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржа 
ку, на крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко  
 латинско-немачки са превлашћу првог, а тада су на врхунцу била непријатељства између мађарске  
та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да  
; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151" /> јача и делат 
жња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако 
 али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он изв 
, и овог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођах 
чином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвојна браћа.</p 
н део из опере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техник 
дим је ли бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p>  
о опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном х 
 — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са пре 
 знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, 
ај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p>— Како сме полиција да се за 
бирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ 
и, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, па 
> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговарали о археологији.</p> <p>Нинчић н 
м, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална  
олумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ва 
ај потребе морао се заискати од њега, и тада би се обично знало ко или који се налазе унутра и  
а се ипак, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи 
ире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не уп 
обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} Собица ниј 
м тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је  
 а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у ко 
што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој ј 
ашем завичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мисли 
 која око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здра 
ађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но једна велика бољка оте ми тад 
 лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као  
, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> < 
че коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја сам као кроза сан осети 
 представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони ко 
ло је написано мојом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим по 
ом врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту провед 
ени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили 
о обелоданио, и кад ме је и Павле, како тада мишљах, напустио.{S} Отац ми рече, да су га протер 
цету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио дода 
сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p>  
остатке њихове старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком  
ли у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S 
рца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачн 
а руку.</p> <pb n="46" /> <p>Крагујевац тада не беше више престоно место владаочево.{S} Књаз се 
је одредио ову будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа  
бље и нађе се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> 
и чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим тем 
а примио и новац.</p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали 
еђивали и кад су кола одзврјала.</p> <p>Тада он изиђе пред механу и дуго гледаше за путницима,  
дним знацима моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, ду 
> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја 
 са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би стао проклињати некакав свет пун уображених врл 
ацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом зауставише једна од оних кола што су 
ална пропалица; радиће искрено.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насм 
е мале зградице имала је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се прес 
гађај.</p> <p>Баточина је на путу према тадањем средишту Кнежевине, према Крагујевцу.{S} Друмом 
Поред оваких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузроко 
в, износио немогућност остварења његове тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було ник 
ише радио, но једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим,  
е врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећ 
а какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.</p> <p>— Рад 
i</foreign> (краљевска ватра!) Али рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад ј 
оле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се нагнем над оградом и спустим свој  
>— О, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува жен 
када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује не 
и зато и немамо куд на другу страну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то мо 
а...{S} Дакле?{S} Говори даље.</p> <p>— Тај <foreign xml:lang="fr">Monsieur P.{S} Gjouritch</fo 
онда само један једини осећај.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс  
бијем за зета путем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесре 
поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било ј 
не о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог. 
етоваше да и не кроји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му ра 
но бринем о њему и довољан сам и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић  
 и мољах је за потпору.{S} Да си видела тај призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} З 
плетом њихових разних интереса, и да на тај начин сачува за себе правилније суђење но они сви с 
е?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачун.</p> <p>— Ви сте похитали, али ја вам кажем д 
 је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав прљави кр 
ет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак конвенцијонализма; и не  
<p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви сте неискусан и прг 
или?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесе 
 ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо говорио, да буде пажљ 
ј сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можда од неспавања, осећаше да му 
а се и она и слушаоци, а Павле, који је тај комад познавао и из позоришта и из разних салона, — 
, Serbie par Belgrade</foreign>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да 
г волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу 
не насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згод 
ећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена  
гу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика њего 
 са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо д 
к усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће 
е помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па после, 
ј прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта цивилиза 
— Изгледа ми да није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.< 
ка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новемб 
 тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до слике.{S} Т 
неизвесности једном би крај.{S} Свану и тај нестрпељиво очекивани дан.</p> </div> <pb n="155" / 
ељу, — одговори Павле, — да ми се не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S 
јем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец дана, од кога је, на његову срећу, већ протек 
исте пристали, госпођице Јулијо, да нам тај млади господин буде сапутник бар до Крагујевца.</p> 
 само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се н 
алог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим дру 
уж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за  
бе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај прокл 
е гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" /> је 
саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> <p>— И п 
ео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанственост 
ечи, и његове необичне за њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене 
так душевног растројства, којему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже 
о Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немојте пи 
 иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S 
 у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <p 
јана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до  
илијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели 
 једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве <pb n="144" /> млади 
 нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међутим општи живот т 
о она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетел 
т да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хл 
 овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављен, п 
или слободни зидар или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажа 
е среће.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у заг 
 лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекив 
} По некад измишљава начине, да потражи тајну или стидљиву сиротињу на најдуховитије начине, ко 
на је!</p> <p>Агнеша разумеде да су јој тајну сазнали; на који начин и ко ју је издао, ову вели 
за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у тв 
који начин и ко ју је издао, ову велику тајну, о којој и она сама још не беше сасвим на чисто,  
...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и 
толови са лепим кадивеним седиштима.{S} Такав један међупростор, каквих бејаше свега пет на бро 
arochefoucauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p> <p>Овај сеђ 
 Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњи 
е по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо д 
 незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“ 
е себи припремио.</p> <p>План му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, 
инио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> <p> 
ату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном изменом и тада, када се у њо 
же памтио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разно 
— Ја сам дворкиња Њене Светлости и, као таква, ја сам јој не само потчињена, век и обвезана.{S} 
етворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. —  
.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас 
бице, опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном  
и; грађанину, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтини 
!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентименталног п 
ма или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани 
ецијалиста?</p> <p>— Па каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, о 
м образовању немају ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност 
песме; севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, ч 
ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприрода 
ла; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна.{S} Овде су сви  
 све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече  
 обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p 
ак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико и 
, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Н 
 за развитак, а не за закржављење...{S} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, 
тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају о 
ча, спекуланата па и издајица.{S} Има и таквих, који данас ропћу на све, не ваља им ништа, али  
 били позвати многи људи од пера.{S} На таквој једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p 
на и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Друг 
е или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> < 
трам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја  
м му рекла да га водим вама.</p> <p>— И таквом сам се неспоразуму и сраму изложила код моје сес 
озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг  
идела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била  
.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем 
 саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник ње 
<p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осећа 
влаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су часо 
гнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> < 
 господин има врло срећну спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му  
?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи. 
х се отресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} Т 
 <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може 
еђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} А 
ла за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, биће их без моје кривице.</p> <p> 
је хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да је био најбогатији; али сви њени најбо 
авном нисам противна.{S} А има и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дак 
 Има неколико одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну о 
пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p>  
ад се преместио најпре руски консулат.) Тако исто још остадоше овде главни заводи земаљски.{S}  
>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар 
пита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Знаш изреку: <foreign xml:lang="de">Der Men 
пламтело, груди су јој се још надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она са 
га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велит 
ало смо раскошних наклоности.{S} Дакле, тако се са нама и нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одо 
ваше још малене и неразвијене отаџбине, тако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="1 
што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од кога јој, по спољашњост 
врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући један по један ваш 
натим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече  
ци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивн 
погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Много, м 
акова енергије; он сам постао је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се 
 и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени м 
це међу омладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним груп 
 на њ с леђа пола седећи, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часк 
е у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом свој 
, рекао би какав салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко  
ућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни дога 
е да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома.</p> <p>Глас му је био  
<p>— Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети 
одевен, отмен и поносит, али јако опао, тако рећи, остарео и на лицу са очигледним знацима мора 
сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пчелица донос 
да, када је опхођење са коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљ 
едно вене?</p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га ј 
/p> <p>Павла је занимало ово неусиљено, тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше мног 
спођу Пијуковићку?</p> <p>— Јест, јест, тако се зове.</p> <p>Павле се насмеја, а Нинчић настави 
 очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбо 
p> <p>— Војвода Баркари?</p> <p>— Јест, тако неко закарабуљено име.{S} Ама, зашто опет стојимо, 
алост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. — одговори гроф; — са оваким се симптомима пој 
лучају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој  
рзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.< 
у каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини  
рнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро изва 
е ми даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb 
 је морала заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромн 
, и за сваку имађах готова одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: 
?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} Сад ми кажи волиш ли своју матер?</p> <p>— Как 
се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у  
Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{ 
свести и при јакој вољи за спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и  
p> <p>Она седе и покри лице марамом.{S} Тако мало поседе, затим му рече:</p> <p>— Ја сам погреш 
 наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само  
 То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долаза 
ам био код вас.</p> <pb n="256" /> <p>— Тако? — рече Павле и помисли: „Дакле, Стеван је слагао! 
ићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако глед 
е дошао по позиву моје сестре.</p> <p>— Тако?!{S} Сад, дакле, разумем љубазност њену према њему 
, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p> 
м права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а ја вас међутим познајем врло добро.{S} Ваше вас 
квим стварима нећу да говорим.</p> <p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; 
 — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кнегињица Страта загрли своју пријатељи 
 ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— 
— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрсн 
<p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p 
моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћиц 
 брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p> <p>Мајка га поглед 
 стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као 
Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или  
стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код 
бол његова живота пред погледом који га тако живо опомињаше на мајку, на болну скрушену мајку,  
исам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Пи 
p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали већ да тако говорите пред њом?</p> <p>— Ја сам само просто рек 
— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" 
ам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да 
b n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина  
сто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</p> <p>Грофица одговори ломећи руке:</p> <p 
ла, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобр 
м само на почасну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p>  
вљају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дом 
ји свежа ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше ко 
ену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га 
асне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожени с њо 
ећнија ноћ његова живота, а она је била тако кратка.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут 
 средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таванице могле дохватити.</p> <p>Ваз 
д најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима  
стигав врхунац свој, брзо се и спустила тако, да је младић после недеље дана већ почео да се оп 
те уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни 
ињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако 
м и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљ 
ну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели  
 <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде свом 
д омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма, најсилнија је чежња 
n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вратио!</p> <p>— Случај је, 
</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S 
игу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tiens,</foreign>  
{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухват 
јте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толик 
моћи мојега осећања.</p> <p>— Нека буде тако.</p> <p>— Ја знам да сам несрећан, господине Нинчи 
меде, затим му рече:</p> <p>— Нека буде тако; где мислиш да идеш?</p> <p>Павле полагано и пажљи 
 више.{S} Презимена не беше, а он га је тако јако волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе црте 
бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова 
ста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би 
са стиснутим песницама.{S} Изгледала је тако страшна, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће г 
дао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ,  
ли, кад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех,  
о је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је 
чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине, — одговори Павле мало оштро.</p> <p>—  
о што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут;  
војим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести как 
упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно питање, да га морам одмах решити.</p> <p>Кне 
већином биле старинске.</p> <p>— Ово је тако звана „дворана предака“, но ми је зовемо Великом Т 
ојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу д 
 сетила наше покојне мајке, која нас је тако рано оставила.</p> <p>— Да, и ње сам се сетила...< 
ка, док његово време дође; та, живот је тако кратак... није ли имао ко да га саветује...{S} Нин 
књижевност, био би раван онима.{S} Није тако страстан као Ласал, ни симпатичан као Маркс, нити  
лост, пуно имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> 
ло оштро.</p> <p>— Доказаћу вам да није тако.{S} Ето, овај мој драги колега до вас, кога участв 
/p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n 
а ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми.</p> <p 
оне детињске нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?< 
умњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетича 
егињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:< 
о како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} 
ео на једну сасвим сниску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођиц 
а буде ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико на 
левке мојега, лепога девојчета, које се тако благо смеши на мајчино лице пуно замршених брижних 
општечовечанске несреће, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари 
ешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља на је 
 те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутан 
Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.</p> <p 
е дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали?</p> <p>Све ове речи, које нису 
пође, нарочито она крупна, држале су се тако господски, као да су владарке; мушкарци пак, отмен 
и, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>П 
 ваше је одело врло живописно, останите тако.</p> <p>— Ах, јест, —- потврђиваше госпођица, — вр 
лим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви д 
 у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваше потреб 
мо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе 
ица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Сла 
м до друге раскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утис 
орио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</ 
ј начин објави мајци свој одлазак.{S} И тако је овај разговор Павлов са оцем — изазван жељом ма 
ксандра де През са кћерком Агнешом“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p 
а, а испод којих веје дах назадњаштва и тако даље; и ови, као и сви други, похитају, да се толи 
, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једи 
идео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацива 
аскрснице, — исти призор, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при пог 
крава мукне, маче маукне, гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светск 
ер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на ко 
илаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „напаћеним народностима“, али према вами Ср 
гледала тако испитујући, тако дирљиво и тако молећи, само да га немим болом својим уздржи од <p 
ној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и покри лице мар 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И тако овој двојици пријатеља прође готово цело после под 
је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по ливадама и бреговима завичаја; 
и ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву  
p> <p>Павле се поново диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу пре 
часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало као и све друге, он беше и бољи и умерен 
 са вама да говори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама д 
дговори му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам  
— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако нешто.</p> <p>— А кад је могао отприлике испросити 
ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци дођосте амо, би 
е, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овамо преко Саве 
пустљивији.{S} Ми смо због вас заручили тако брзо Агнешу.{S} Немојте мислити, да је ми дајемо в 
плашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ о 
 ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ја сам т 
оступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем 
се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />же 
теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој ма 
е био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики песник“.{S} Кад је био мали, он је б 
авно, кад је био млад и срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу п 
ојој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне  
тава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима  
дстављам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно представљање, ја сам  
ам, да оне испуњавају живот, и, док сам тако мислио, био сам несрећан.{S} Сад гледам да испуњав 
 се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање  
зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особености 
и говорите као какав професор; ја нисам тако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву у 
> <p>— Према нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; доб 
о што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала у 
га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица  
 Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n=" 
дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али шт 
а се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од  
гао бих вас запитати, зашто сте већином тако озбиљни, не би ме ни мало женирало да вас то запит 
о бити одан и оној личности, коју је он тако страсно и тако истинито заволео.</p> <p>Она седе и 
новим повољним приликама, које му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице 
јој љубави, коју се сад већ није стидео тако назвати пред собом и пред својим пријатељем. — Ви, 
атскога литерарнога живота, који је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни разв 
ада њиме стид.{S} Главу није више носио тако право, а ноге почеше да му се повлаче по земљи, ка 
чезе као пресечено.{S} Наместив се како тако свако на свом месту, обузе их неко пријатно поузда 
је природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњена.{S}  
осланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али н 
боља му одуминула; сунце већ није жегло тако јако; са Севера се диже лак поветарац и пирка му у 
с од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво 
оказали и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним стран 
ено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на ос 
и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у 
о душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо подносила 
насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погл 
Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да знам  
по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује  
а, нарочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима неш 
и дан прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вад 
оред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> < 
ам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} 
ије ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу ра 
неша приђе својој мајци:</p> <p>— Зашто тако говорите, мамице?{S} Зар је такав грех волети искр 
есају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, к 
фици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре си ме својим држањем обмањивала 
, обви ланчић око њих и намести му крст тако, да му је згодно и видно почивао над склопљеним хл 
ка дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друг 
 /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тајан 
 ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не  
следња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнешину да јој набави коју 
срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинс 
ВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих 
 одан њиховој служби.</p> <p>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој м 
:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам највећу 
на бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, ч 
лике између људи и о препрекама које их тако раздвајају, да их није могуће прекорачити или откл 
еном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После веч 
>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник  
влажним, полумрачним подземним одајама (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају  
 драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је представио вам 
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког о 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у о 
ше и они.{S} Кавана оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на о 
ти, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{S} Дође наново јесен, а Павле 
о лепоте, духа и привлачне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако 
невина богиња без порока и мане.</p> <p>Тако се јако сагнуо напред, да га је сусед поплашено тр 
 да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужите 
чи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађа 
камо је одушевљени младић пошао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, г 
главље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубо 
авити за другу згоднију прилику.</p> <p>Тако се ова борба, коју бисмо могли назвати и нежном и  
е надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у со 
о у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви 
њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му и 
о рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане пустога живота, и мо 
е понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијунар... и јо 
тских породица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не  
оварали о накитима, стара им се госпођа такође придружи и примети, да и оне имају код куће неко 
} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је доста јак 
 не примете?{S} Зашто?</p> <p>Госпођица такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са ва 
ега сина <pb n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S}  
 још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша 
а не би стигла, да ме моја задруга није такође потпомагала; но ја сам још пре неколико година п 
 настави:</p> <p>— Војвоткињине прилике такође су се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иност 
<p>А мој муж, питаћеш.{S} О, војвода се такође јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом  
д секретар неком Посланству и оженио се такође.{S} Изгледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то 
 добити руку ваше кћери?</p> <p>Гроф се такође подиже са седишта и одговори мирно:</p> <p>— Ја  
средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигур 
најстарија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одм 
стаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја 
њу брзо развијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Ка 
лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> скл 
вља да су му и другог сина ослепили, са таком жестином представљао родитељско очајање, да га је 
ло му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичине 
ло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док  
напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде ку 
да.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је после бурне вечерње забаве, стиг 
ијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети 
ко је заинтересовала.{S} Појави се неко таласање, затим све јаче врење, док се око говорника са 
сови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана ра 
јвећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Н 
 младићево.{S} Висок и гибак стас, онај таласасти па ипак при завршетку сваког корака одсечни х 
нац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивал 
понемчен; примамио га је сјај дворски и таленат оне велике владарке.{S} Тада се за помађаривање 
вља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оскуднога стања или недоста 
 где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштве 
даду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он  
м говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледал 
novljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа поново поче гонити:  
 женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и с 
редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме м 
отици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у 
} Нисмо ни отпутовали из Суботице догод тамбураши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу  
ам ја остарео.{S} Па после да се вратим таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесит 
ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S}  
у ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша постаде пажљивија.{S} Така нежно 
дао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло п 
, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за р 
а грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ће 
лазиле... он је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издр 
ећ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да с 
— Родом сам из Баната са источног дела, тамо где се говори више румунски.{S} Био сам међутим и  
љу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по ср 
га израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно, кад је био млад и срећан, па ипак тако нес 
лијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о си 
и:</p> <p>— Вратите се одавде, младићу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже. 
што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени,  
> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле  
или другој којој, пошто им знам језике; тамо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити у 
, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзор 
{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Удари 
 те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, 
 сутра код моје госпође Пијуковићке.{S} Тамо <pb n="103" /> има пуно младића ваше народности; в 
ер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо седим из пожртвовања према вашој народности.</p> < 
ци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазо 
и опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби ка 
е јасна месечина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, кој 
ема нашој?</p> <p>— Ја, сасвим тако.{S} Тамо, знате, има нека госпођа Пијуковићка; добра душа;  
на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она ст 
 сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, 
ли, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим 
знат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{ 
јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу и 
 једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само о 
сти?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, л 
здан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем 
говор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу има и оваквих корек 
вог политичког неповерења садашњег тада тамо не беше.{S} Мађарски књижевници радо превођаху срп 
риса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блешти 
ици да... одложи... заручење,... док ја тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.< 
> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, уп 
изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Ос 
 своје браће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, з 
ла некада онако исто примамљива као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отво 
е През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је п 
т није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и сад: — ви ме позна 
м је прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! 
бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у 
зак постала је права манија код вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у 
ости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној 
ек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста било њих, јер је он, све докле кола не завр 
мском пристаништу ону живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и узди 
S} Идемо да посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S 
 се и она јако променила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годи 
p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ва 
 више, као да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила 
 ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у н 
м благостањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним 
ују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} Мој се положај,  
ерало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су  
вио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се п 
ма; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступцима би 
ом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочијама ко 
 весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чила 
рнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — 
 васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. 
риског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше багре неће да тр 
не би тај живот досадио?{S} Да ли бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазна 
а како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само са онима које сада познаје 
 Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p 
S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, да наши  
 слике прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у П 
хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивил 
о смрвим, да ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што 
младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсиј 
 је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која је била то пост 
рви пут после оног састанка који је био тамо далеко.</p> <p>И како је изгледала!</p> <p>Опијен, 
70_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на ч 
 ваздух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам д 
огли имати код куће, настане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи нап 
случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после опет да продужи лов з 
ом прошлошћу, који су омрзли онај живот тамо напољу са својом вечитом гнусном и отровном борбом 
 управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је јо 
лео сам да останем бар још једну годину тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам 
о и ја сам се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то,  
осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту 
но у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то д 
озволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задо 
ни више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љубав није страсна, јер је крв питома, а избор ниј 
и свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на о 
рља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на 
 <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где сам се ја родио има потока, лугова, њива, весе 
о?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Преко нашег тамошњег заступника?</p> <p>— Никад га нисам видео.</p> 
има оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његове појаве и 
нутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога чове 
и пут, држање још одмереније, а дугачки танки прсти са својим белим брижно измивеним и дотерани 
о је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке фине дам 
о с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занимало ово неуси 
у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег провидног платна, са златом извезеним колиро 
овуд врате, доносећи собом већином врло танку спрему, нису стекли искуства ни мало, а о друштве 
х од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан  
си са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једнолика пес 
одина.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година 
до моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све сво 
е останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљнијих дужности но  
ве поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, а 
богзна каквог стања, јер му је господин тата за младости био доста лаке руке, док је живео у Па 
дужите, — додаде.</p> <p>— Нећемо више, татице, — рече Агнеша и остави гласовир.</p> <p>— А где 
 пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Л 
г платна, са златом извезеним колиром и тацлијама; остало, осим простих белих гаћа и црвених оп 
могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту  
вима симпатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с јед 
драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S}  
мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју 
ту не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно н 
варате, младићу?{S} Ја вам математичном тачношћу износим све; написао сам вам једначину, управо 
, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> 
 живјети; прођи ме се, јер су дани моји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београд 
и, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најми 
а на крају листова са пуно примедаба на таштину схватања појединих исповести, написаних са пуно 
интереса.{S} Свака ваша реч издаје вашу таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сум 
и да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнегињица суморно погледа  
њаваше му Нинчић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је  
и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка 
то но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер 
Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p> <p>— Знам; решила сам се  
ти.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу. 
S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље  
а да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупо 
/p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја сам изневерена.{S} Али н 
лико се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} П 
орати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо  
p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тог 
 неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо  
>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одго 
ро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим 
е бити врло богата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћ 
S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом на моју главу која сам те 
ас код златни двери,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но 
>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, 
и из захвалности.{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мам 
 бити поштен.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слаба 
 ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p>  
.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети сврши 
обро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако 
ујнија.</p> <p>— Добро, Сандо, избор је твоја брига, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то с 
> <p>— А могло би се избећи само ако би твоја сестра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; з 
оме не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и  
 по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке. 
одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњ 
појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, к 
да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло загонетно; са 
 Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила 
сти.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign 
а би прибегла крајњим средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнег 
не.</p> <p>Свакако имаш најбоље жеље од твоје верне Агнеше.</p> </div> <pb n="316" /> <div type 
 поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје луде наклоности, о којој не могу још ни претпоста 
, и сувише.</p> <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донд 
рамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају? 
, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклон 
ле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна замисао?< 
 јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и чита 
ресима који отуд произилазе...{S} Затим твоје личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми св 
криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није 
ету, и била бих изгубљена, да није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек 
еч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално 
ш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмице до миле воље.{S} Али сад да се разговарам 
м <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добит 
познаницима, а о најглавнијем познаству твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Аг 
екад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>Агнеша п 
и,</l> <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l 
ојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистри 
ам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама, за твојим југосл 
, за твојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек пос 
очела љубити, ја сам почела да жудим за твојим гласом, за твојим слатким граматичким погрешкама 
азговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о најглавнијем познаству т 
 толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала нез 
шло време...{S} Ја се потпуно слажем са твојим избором.</p> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамиц 
еди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живот 
Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на  
а ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S}  
о.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци нек 
ам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше покој 
— да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега им 
 по свему највише допада од обожавалаца твојих.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озб 
сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да  
и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдаш 
у утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том ваш 
 Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S}  
аља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, основ освета.</p> <p>— Не, већ  
ушице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад 
м, али ја сам жељна вишега: ја жудим за твојом љубављу.</p> <p>Агнеше Јанковићеве данас више не 
удно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али 
моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да  
 својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми бил 
.</p> <p>— Седи овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— В 
 <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се 
уле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</p> 
{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ра 
пљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам 
их родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> <p> 
ме послушали; завршићете свој живот као творац великих и славних дела, као првак својега народа 
о другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам 
е у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији 
ико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо 
> <p>— Лепо, да будемо разборити.{S} Ја тврдим да она мене неће одбити.</p> <p>— Молим, молим,  
и да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што  
воја већина нека се намести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по б 
 Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу ва 
сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде слободна покрета или, бо 
а хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговар 
Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p>—  
у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова пр 
 велико изненађење под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој о 
, претекли, а њему се мало привређује), те је на врху своје омладине заједно са мађарском водио 
илици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како се некакав 
ласком, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То  
пља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га посматраше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у св 
барутана, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница  
ино на основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде,  
о бољим, њега, мало начитанијег сељака, те су налазиле за потребно <pb n="20" /> да му се одуже 
 у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректо 
одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да  
 народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> с 
е на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена к 
дано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући својој забринутој мајци, којо 
не ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у  
ола.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су 
 Код овога се распитао о појединостима, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај  
рема Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чуј 
осета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на м 
ла хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу 
ринуо о њену здрављу, да доведе лекара, те да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да  
ан тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p> <p>— Милостива госпођо грофице, дошао 
 дода полугласно, — она је још неудата, те од дугог времена...</p> <p>— Дивота је ово. — потврђ 
 брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали 
-— Добро сте нам дошли!{S} Каква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам  
е старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— 
кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљањ 
ла природна; сад већ није могла натраг, те се потруди да јој да пријатан облик.{S} Она рече:</p 
местила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела собом много новина што су, у ст 
д нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.< 
Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до коректора, одједном скочио и почео га гња 
еодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту  
p>— Видим да сам погрешила, и срећа је, те нисте добили моје писмо.</p> <p>— Не, кнегињо, — одг 
но носаше о врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор х 
 да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одуше 
 срца које љуби прозрео мајкине рачуне, те се опет лати да јој објави одлазак.</p> <p>Али тада  
} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="1 
 је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако ова или раздваја на две стране или се скупља 
 је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови,  
вао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабирчити велико, а  
дивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, д 
у.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као ув 
 је живљи, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих раз 
, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међутим неп 
гледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Tiens,< 
 рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, 
лико, а могло се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канд 
у да одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују св 
и да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа  
еђутим било је касно, да се врати кући, те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но ниј 
раци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мир 
Скиде двоглед и обриса га, протрља очи, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој м 
 би била већа, али посао лепши и лакши, те бих имао више снаге за већу споредну зараду, мислим  
отац сврши посао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је неш 
хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и нестати. —  
ки и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаљавам.{S} И очи су ми ослабиле.{S} За 
 од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене би 
 не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхт 
уморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одм 
а у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом.{S} И по која госпођица, или  
ари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро реч 
крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследни 
а са великим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, с 
тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Мо 
м он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће  
ћма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлагала пу 
.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, је 
 можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; могла сам се надати д 
 заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је вид 
е у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу ствар.</p> <p>— Божја воља! — рече. — 
цу, да позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су г 
светију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у ма 
 било божанственом руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји она 
 су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна б 
о, али ја нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта 
ивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се  
 и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на 
еба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа продуже  
 збору, кад сам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше так 
ма јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима 
ешио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори на 
м.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, он 
ажима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком  
роју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху велика питања, <pb n="318" /> к 
му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <foreign xm 
аца и код мноштво мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то в 
 слика или, ваљда, и није имао прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немил 
а између мађарске и немачке народности; те се она прва, и ако бројно највећа, радо споразумевал 
и један лакат на наслон а други на сто; те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:< 
— бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је 
> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> < 
у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на п 
ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, м 
Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох 
ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p>  
а да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и  
/p> <pb n="219" /> <p>— Оди, изближе да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; им 
<p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје пр 
натлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога треба 
 <p>— Како је свршена?</p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не 
 да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како 
јем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говори плесни 
лског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите поставље 
 Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и 
ла каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те мале зградице имала је опште обележје тадањега Беогр 
висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанств 
бопитљиво погледа.</p> <p>— Ја сам због те породице овде, — објасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> 
љније воли моја свастика; она болује од те страсти према вами, а њена нежна душа волеће вас уве 
</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је он још сувише слаб, да 
је међутим гледао само да га одврати од те жеље, како би га могао задобити за своја начела.</p> 
зу, а над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред врат 
ина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr">après moi le d 
 тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго  
ав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му с 
и, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 ponovljene --> 
твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити својим бригама, и где ти ник 
 <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та 
ина је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем леп 
p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,< 
во га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та п 
} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на  
 са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњиш 
шљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако често напун 
ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те виш 
будућност.</p> <p>Није нам намера да из те мешавине разних индивидуа извадимо неке нарочите кар 
 над отоманом „Карловачки сабор од те и те године“ (ако је газдарица Српкиња), а пред вратима а 
а тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало боли, мал 
ли ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао с 
динац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још са 
е вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народне обичаје, па историју, па ваш 
’ пустите га мало.{S} Изгледа да су вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању пр 
то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела љубити, ја сам почела да жудим за твојим 
адају свом силом на моју главу која сам те не само родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме 
Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам  
е неколико дана врло загонетно; сад сам те затекла где плачеш.</p> <pb n="207" /> <p>Кнегињица  
си ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често з 
ао сам га; ја, мој брајко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га зап 
имо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако би најбоље било да ствар о 
<pb n="338" /> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да  
а тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека 
е особине које га красе.{S} Ја не волим те позоришне принцезе, али ова је била разборита и штед 
 има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога убеђења послушај  
 био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем 
лика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота с 
</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желео бих да останем сам са  
сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло при 
огла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мисли 
а знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си се... загледала —< 
 сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p 
ња.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим те, немој, немој, молим те; мени је много лакше; и желе 
болну главу а њему рече:</p> <p>— Молим те... напиши... једно... писамце... грофици да... одлож 
угог?...{S} А ко је тај?</p> <p>— Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да ни 
умње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овак 
ји, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, к 
је болестан — није; да је нешто скривио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од то 
е сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>С 
ан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја сам је морао послушати, била ми  
а ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите з 
послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен посло 
, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје  
ужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправдања...{S} Него још остаје ствар  
Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе, коју ми је после и отац онако јасно обел 
те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово  
 свега овога ја изводим закључак, да су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа  
ватно јако развијеним недрима; и све су те слике некада морале изгледати дражесне, да им нису д 
те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити 
l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље  
.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, 
 <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узви 
а“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав 
да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би по 
е у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то вре 
а има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није 
имо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — рече својим обичним гласом.{ 
} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p>  
м, — рече својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдил 
да са родитељским поносом:</p> <p>— Јел’те, господине, да није доброг стања, могла би зарађиват 
 да су вам све одаје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мал 
— Кнегињица Страта, господине.{S} Извол’те само за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Пав 
те стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће.{S} И седите.</p>  
капију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После  
кујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопан 
ко доцне?</p> <p>— Дошао сам једино, да тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком л 
 живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби покла 
ко одличних младића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих ро 
и нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена сл 
ди ни луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навика 
моћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} 
p>— Па, ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p>  
 тебе смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и  
а ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верујем, прико, верујем.{S} Али  
то била само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p 
од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговара 
стра пристала.{S} Она је сиромашнија од тебе; заједно са Јанковићевим имањем немају ни пола кол 
о оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p> 
писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући сваку реч:</p 
ати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Ш 
обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је ли, дете моје?{S} Та, ја сам већ одавна примет 
е исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обри 
м муком израдила код мајке, да позову и тебе, по пореклу госпођицу из нижега племства, и то Срп 
ш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ј 
 на ону која ми га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само  
е разговарамо о мени јадној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и св 
илу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела д 
смо се бојали највише и једино за тебе; теби поклањасмо главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у 
Видела сам ја добро како се гледате.{S} Теби се он по свему највише допада од обожавалаца твоји 
 на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је  
м се јако поправио, а не бејах тамо.{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу 
 после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Ка 
спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позлило, дете; јеси ли болан?</p> <p>— Не знам, 
>Кнегињица се нервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива. 
 пред светом могло додати две године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала јед 
 а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим,  
 <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али  
шта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{ 
ознавала, али која је свом душом својом теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје саве 
авле. — Него ја те питам о другима, а о теби још ништа не знам.{S} Како је теби било, Стеване,  
једној вечери ми смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада из 
ло намењено.</p> <p>— Али оно није било теби намењено.</p> <p>— Ја сам га ипак задржала.</p> <p 
/hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пет година мојега брака.{S} Перо је летело само 
у; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша мол 
— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</p> <pb n="25 
ност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прво моје писмо теби за пе 
ожда га је таквим направио рад, поштен, тежак, неуморан, неприродан, свиреп и незахвалан рад.{S 
 до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> <p>Она у 
иком овог састанка наложила, и лак је и тежак.{S} Лак је, ако до вас не буде <pb n="260" /> теш 
али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као да га је тај мирис опијао, или можд 
 путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратк 
ети сваки каквим занатом, а лети радећи теже послове по граду, по вароши и по вртовима. </p> <p 
ални рад био је пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Пав 
рату.{S} Како је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како 
у кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите  
срећна и мирна с оним кога је, до душе, тек сада али ипак још не доцкан изабрала.</p> <p>— Кнег 
описује ни <pb n="314" /> с ким од нас; тек преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиро 
део одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам 
 Тада се за помађаривање није знало.{S} Тек од завере Мартиновићеве почиње ова идеја мађарштине 
вку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она види да „не ваља“; одлучила се да 
 /> <p>Нинчић се опет насмеја:</p> <p>— Тек јуче је постала.</p> <p>— Да, она је још допадљива  
се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим 
уђено погледа за њим.{S} Она је мислила тек да развезе с њим разговор, а он већ оде.</p> <p>Оде 
новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму) овога града.</p> 
ао света, сасвим и занавек, али судбина тек остаје најјача сила на свету.{S} И ево, ја не жалим 
пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, почни.</p> <p>Грофица седе и ра 
.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што п 
кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је тамо одиста би 
ама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи његову карту у десној р 
е, — одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од  
ним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига починила по  
ао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на дрскост нам 
о бледо лице, које је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено: 
стима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ст 
оплим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољива потреба,  
ако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>—  
е, не дати јој њен део, или јој је дати тек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то 
се.{S} Он ми је заказао подужи састанак тек после неколико дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде,  
ла и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којо 
а је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} 
сли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је било доцкан.< 
овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила  
диш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Не, нисмо више; — одговори кн 
 кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда када ју 
куће, а међутим њихов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се  
ан од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S 
астане се коначно тамо; неки се враћају тек после много година, многи напојени туђим духом, што 
ом њиховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Би 
ки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико дана, када се боља погоршала, постад 
сади се према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може 
амљивија од румунске.{S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је  
 рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ образе, да сам и ја плакала као де 
ане елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православн 
 једна велика бољка оте ми тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој 
воту, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са душом која гори, гори, гори.</p> <p>Тада би ст 
трично развијеним нагим горњим деловима тела била је несравњена величанствена појава.</p> <p>И  
ном, па кад се сломљене душе и изнурена тела диже из постеље, грофица Агнеша Јанковићева већ бе 
дан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која старица накашља 
и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, 
рећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон 
оши само онолико, колика му је стварна, телесна потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде мес 
вна предавања Бихнерова.{S} Он је можда телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а т 
и да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер ниј 
 помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се ук 
 То је од прилике као и са неморалним и телесним изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми 
вно растројство за којим скоро долази и телесно.{S} Његово пребиваше овде стварало би му стотин 
и ја и Павле опадали полако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, а 
а и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно прилично прибран.</p> <mi 
 неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипа 
ава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачув 
 и најсветију љубав, задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледал 
а, крајње напрегнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет  
а танка воштана свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлач 
е ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело му не избаци Дунав.</p> <p>Болесник отвори очи и п 
 У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово почело је да показује све више знакова 
јно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се под хладовином св 
ћила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу и очајном душом погруженом  
ије, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је он одређен да дела међу интелиг 
ј вреви, или се враћају болесни душом и телом.{S} Други део пак, који је одилазио обично потпом 
е здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше  
и а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се н 
а својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S}  
спод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беше проткана овде онде седи 
з чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благостању положио оном помоћи, што му је у 
 не слегне и да се не сруши, не имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> <pb n="4"  
говима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње му држање задоби и о 
о.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p>  
" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, кој 
 за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује  
ји је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је  
 Дошли сте још и ви са својим водуњавим теоријама.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг  
ре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми придружио доцније најтемељније практи 
де у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ћ 
 волео да га сачувам за ваше романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас с 
 корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран  
ћ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је сјај дворски и т 
 познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и за последице, али се ту 
метне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад неће моћи отрести!</p> <p>О 
 љубав, кад је кадра да наметне оволики терет на душу!{S} Оволики терет — од кога се он никад н 
а огромне висине пада некакав страхотан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није 
ји женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове 
ш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у св 
пре неколико година престао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S}  
усу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим мног 
ом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири 
га пронеше глас да је сахранио неколико тетака, које су га издржавале, а једна га у завештању о 
иле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална и стекла је дос 
у је знао да је сестра крупне грофице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био  
S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кр 
олестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад са 
је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У сво 
.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ако би била одиста заљубљена и  
едан створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим нек 
 остави гласовир.</p> <p>— А где вам је теткица?</p> <pb n="192" /> <p>— Отказала је долазак, — 
Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам т 
а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је 
м? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буд 
онични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је  
је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну је гроф. — Јесте ли још болни?{S} Ама  
оји ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој т 
 у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше.{S} На крају оног прост 
ођице, коју је Агнеша онда назвала била теткицом.{S} Павле се стресе од радости и изненађења, и 
ом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полугласно. — И теткица  
>— Па лепо, договори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се  
ј призор!{S} Нисам могла да познам моју теткицу.{S} Заплака се и поче ме грлити тако силно и љу 
смотрености, којом сам моју слатку малу теткицу изложила натчовечанским мукама.{S} Ох, ја нисам 
стаје друго до да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер  
огата, нарочито кад додамо твој мираз и теткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећ 
 у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са и 
њица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господск 
дно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте, духа и привлачне силе.</p> 
Глас му је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час са 
 лице рукама.</p> <p>— Но, признајем, — тешаше га Нинчић, — сувише сам суров био; опростите.{S} 
с видим јако погруженог, не могу да вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— 
 неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— Јесмо ли бар поуздани овде но 
да од неспавања, осећаше да му је глава тешка.{S} Пола вољно а пола невољно приближи се постељи 
ао да и болови минуше, спаде ми са душе тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то  
аџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао  
ба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове 
сокој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким 
о срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си 
ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима би 
ако порумене на простодушно питање пуно тешке слутње.{S} Овој сељанци он је био дика, син њен н 
 да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> < 
а сам имала још кћери, можда би се овај тешки осећај поделио, те би ми га било лакше подносити; 
</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и  
 је мостић био рабатан и јамачно се под тешким путничким колима јучерашњих странаца срушио у ја 
е фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци 
 <p>Кад је био пред кућом, окренуо се с тешким срцем према њој, као да је онде оставио нешто на 
еном и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево 
главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} 
>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p 
 <p>— Нисам плакала, али сам имала пуно тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила? 
тао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били ч 
ојчета, од које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти каж 
енику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо пр 
ити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са стране, не зато што би био скри 
 ваша весела, блажена лица при поласку, тешко би могао помислити, са коликом сте великом борбом 
смо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign 
а један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још 
влово још рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причаст 
p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су при новцу.{S} Павле је, до  
 су међутим биле две особине које су се тешко могле слагати са <pb n="147" /> садашњим располож 
и вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли издржати напоре, потруди 
естите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не познајем довољно 
е лежи бола?</p> <p>— Ах, сад није више тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена б 
ога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не би 
 сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем < 
 /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се морао одвојити од мојих Срба 
ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са другим просиоцем;  
р дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би понекад таку позивницу, али је 
само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним појетичким задахн 
и.{S} Било је о мојој свадби.{S} Ја сам тешком муком израдила код мајке, да позову и тебе, по п 
де како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка,  
 учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог  
к је, ако до вас не буде <pb n="260" /> тешкоћа; тежак, ако не будете схватили њене намере.</p> 
е?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n= 
а смрт, па још са свима оним набројаним тешкоћама: али кад га је мајка својом безобзирном љубав 
 неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је,  
>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p> 
сме ни споменути.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног д 
p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} А 
 ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге пр 
ајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p>  
S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се 
икну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> <p>Оба се пријатеља  
ило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опрост 
акву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог жи 
 <p>— А да није било оне твоје несреће, ти би живео безбрижно и себично као донде, и не би знао 
оји се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међутим ја  
ја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била исп 
ервозно окрену:</p> <p>— Теби је криво, ти се љутиш; видим, била сам необразива.</p> <p>— Зашто 
е личне прилике —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега  
глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректо 
њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако б 
 за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Ш 
nheitsthier</foreign>.</p> <p>— Бравос, ти си онда већи материјалиста него ми сви овде; то ниса 
стали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p> 
, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</ 
а само већина: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, 
већом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врл 
 да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом  
и велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом  
е волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица 
јим снажним гласом:</p> <p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори! 
ући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли;  
ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, слагао, прећутао си њен долазак, и х 
лиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнул 
ти да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири 
 <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то 
је, по твојим романтичким погледима.{S} Ти си нас и навела на ову будалаштину.</p> <p>— Боже, г 
х доделили људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су удар 
ећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје  
ју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна ви 
 <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом  
 некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатке њихове старе ку 
да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у 
ко Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је ова 
 ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти 
ори Павле.</p> <p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, 
дано, ако се проуче све појединости.{S} Ти још ниси престарела; твоје дуго девојаштво сачувало  
 ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ израстао, али господска чељад подуљ 
етом, а сам говориш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и 
его ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја 
о имам разлога мислити да није тако.{S} Ти се канда бојиш за твога младога Србина.</p> <p>Кнеги 
ио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хте 
е оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја  
ислила да долази мени на моје писмо.{S} Ти си изишла преда њ.{S} Како се држао?</p> <p>— Ја сам 
ења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде нећеш бити срећан.</p> <p>— Могуће, Стеване;  
 да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање 
> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, кажи.</p> <p>— О таквим с 
— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одг 
а тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се раду 
ма знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си ми говорио да сам тада спавао мирним сном, али ја 
икну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, 
устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>П 
{S} Кам да га нисам ни познао!</p> <p>— Ти, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје др 
 за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како  
дличних и најодличних партија.</p> <p>— Ти изабери нај-најодличнију.</p> <p>— Заборављаш да не  
о ми је већ, и ја сам обећала.</p> <p>— Ти си обећала?{S} Како си могла?</p> <p>— Без тебе, је  
купно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле, постао сила, — проговори Павле. — То је к 
а од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, дакле, опет велиш, да ствар није немогућна?</p> <p> 
к и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да  
n="183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Страто, напротив, ја 
да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — г 
, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, разми 
евао народ који и нема сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој п 
азнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p> <p>— Нећеш, дак 
 више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p 
ечито девојаштво своје сестре.</p> <p>— Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвеза 
чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Он 
тву твојем не помињеш ни речи.</p> <p>— Ти велиш грофицу Агнешу војвоткињу Баркари?</p> <p>— Да 
 била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш како си се држала према већини твојих просилаца 
очи засветлеше влажним сјајем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, 
идела по њему, да је приметио.</p> <p>— Ти ниси била довољно обазрива.</p> <p>— Па да ли сам мо 
е, врати на започети разговор.</p> <p>— Ти распитујеш о свима твојим старим познаницима, а о на 
ин примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немо 
ко поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Ти знаш — објашњаваше му Нинчић, — да сам још за време  
 али се благо насмехну и рече:</p> <p>— Ти си, мила нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крил 
p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намам 
 неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи; ако си се преварила... ако.. 
естром и поче јој пребацивати:</p> <p>— Ти се још ниси опаметила.{S} Ја сам за твоје сузе, које 
ора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p 
218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не одустанеш од твоје  
 постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један део твога имања полаже право.</p 
gn>.“ Ко је тај и где га нађе?</p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном мла 
но да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове ку 
p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам п 
а?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда 
о.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево отвори ово писмо, има 
 ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадов 
ја.{S} Ми се овде забринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, 
мах; лепших изгледа он не може имати, а ти си једна од најплеменитијег женскиња.</p> <p>— Ти, д 
} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?.. 
а.{S} Он тек ако има двадесет и осам, а ти десет година више.{S} Али њему би се пред светом мог 
већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да да материјала за чарш 
дуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти з 
гињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица  
тио, кад си га једном видео.{S} А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих  
опет свако по свом занату.</p> <p>Таква ти је ова варошица, а таква је била са незнатном измено 
 је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни вољу.{S} Војвода није богзна каквог стања, је 
лабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже  
не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи н 
е старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.< 
наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном стр 
ј, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише за тебе, али за м 
 си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао?</p> <p>Питање је било оштро, и кнегињица п 
а све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако поправило и добро изгледаш.</p> <p>— Т 
ти да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам новаца, да тамо идеш; да те не пустим одавде, 
одина мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је последњи пут, ово је растанак с 
е и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још јед 
" /> си се дуго решавала, нема сумње да ти је избор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш,  
кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; 
е, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много боле 
авам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам л 
>— Ја сам дошао, да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Жи 
смехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће. 
>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни старац бац 
>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воњ 
узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим много којешта.</p> <p>— Слушам, Светлост.</p 
е чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој се жестити, — рече Нинчић.</p> <pb n= 
у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о твоме заручнику?</p> <p>— Заручник?{S}  
мо идеш; да те не пустим одавде, већ да ти овде нађем службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту  
ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="332" /> и стара грофица обудовил 
р је на прагу стецишта.{S} Заборавих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега  
о обрадова и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти се 
сти?{S} Какво заручење?</p> <p>— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p 
. а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло 
колико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријави 
о сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природ 
још доста оштро, и ја сам женска.{S} Ја ти одобравам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта з 
 нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш,  
-но, немој се стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других 
да добро мотримо на нашу теткицу.{S} Ја ти о овоме нисам досад ништа рекла, јер сам мислила да  
ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S} Пет година је прошло, откако сам уд 
— одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти чес 
, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све могућности, да одрастеш е 
, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим суз 
сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој уте 
лупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било прв 
лагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с ов 
, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај 
них двају створења, оца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада 
иво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примамљива?</p> <p>— Рекао бих да није, к 
 за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, неодољи 
ро, до виђења, дакле!</p> <p>— Пријатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</ 
вим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи н 
>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> < 
ти више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна вој 
о:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павл 
 пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво зар 
ло прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врл 
зи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, е 
 унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер.</p 
 приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?< 
зе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузним оч 
 ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између ов 
и ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чу 
Страто, — рече грофица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>К 
иво али и радосно погледа:</p> <p>— Бог ти дао, сине.{S} А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој 
права на њ.</p> <p>— Како да немаш, кад ти је поклоњен?</p> <p>— Не могу имати права на њ, кад  
ећи, госпођице Евстратијо?</p> <p>— Кад ти ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на  
ија.</p> <p>— Војвода Баркари?{S} Откуд ти та мисао, мати?</p> <p>— Видела сам ја добро како се 
, па и случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с  
ећемо моћи мазити својим бригама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато 
тприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милију 
е не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — он 
ју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање? 
 да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама  
лико лепих старо-српских накита, али се ти овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, 
еш ништа сакрити...{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p> 
<l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бит 
е бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од т 
у; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убитачн 
 време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за 
едати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мо 
 Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S 
— ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито рече:</p> <p>— М 
колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодј 
рага моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти нова личност, са којом се досад ниси познавала, али  
 То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> 
 године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест 
p> <p>— Војвода те испросио.</p> <p>— И ти си ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар 
 који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> 
/p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде знају да око 
 да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да т 
ми се он највише свиди, кад си га већ и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша ди 
ице.</p> <p>— Знам, кћери, али и ако би ти разговори постали без твоје кривице, као што велиш,  
>— Ја не могу, — рече гласно, — већ иди ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их  
ађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам г 
стаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</ 
говори ломећи руке:</p> <p>— Ама, да ли ти збиља говориш, дете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви 
трог, а држање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држањ 
Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се ус 
?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш,  
ли ова кућа својега маршала?{S} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре  
ем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти да сам ја болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хо 
хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> 
 ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S 
 и још неки, већином су ми по вољи, али ти канда си се решила и изабрала младога Баркарија.</p> 
епотпуна, већ није ни приближна.{S} Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p 
 свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Страто, — одговори јој госп 
не и за Јулку како Бог да.{S} Сад си ми ти најближи.{S} Ти си првенац.{S} Њима Бог да прости.</ 
</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадр 
то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор приметила да иде, ја сам зацело мислила  
лио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени погле 
о па ипак љубопитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} 
им, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадгод веровала да од своје матере можеш што утајити 
 формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно стару огрлицу своје мајке, к 
и ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и сад искрена 
ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, им 
 кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док се сетих, 
 Дакле, слушај.{S} Верујеш ли да си нам ти наше благо, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то 
да се захвали:</p> <p>— Сад знаш да сам ти због ових писама одрекао летос помоћ.{S} Но па реци  
ј њега.</p> <p>— А сад, да знаш: ја сам ти отац, и теби и оној деци.{S} Ти си, до душе, већ изр 
 писао, има скоро пет година.{S} Ја сам ти слао писмо за писмом, док не престадох.{S} Помишљах  
ати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових десет петнаест година постао богат ч 
учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, 
 то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротно саветовала, и одобравала сам, једино, 
напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топ 
пре свадбе, одсела си код нас, и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала т 
ојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и м 
="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само на 
, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" />  
/p> <pb n="339" /> <p>— Добро, не дајем ти дефинитивна одговора; засад сам се ангажовао као уре 
 Видећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити к 
> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, и пусти нека догори.</ 
иш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само д 
ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараш 
елу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И мн 
да ти се захвалим и да ти саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, с 
ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да  
 мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А  
ћати.{S} На састанак свакако иди, и ако ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер ј 
богат.</p> <p>— Па дед, причај ми, како ти је.</p> <p>— Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, —  
њица запита своју сестру:</p> <p>— Како ти се допада овај младић?</p> <p>Ова је погледа попреко 
, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико 
нковићевим имањем немају ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници ж 
рекао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</ 
 доста ваљда, ако ти дам онолико колико ти је благодјејање.</p> <p>— И много, — одговори Павле. 
аш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти 
 Лепо.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жа 
старела; твоје дуго девојаштво сачувало ти је извесну свежину, која би била још већа, да ниси б 
, дакле, тако говориш о љубави, а овамо ти и твоје друштво велите, да је она и вама главна зами 
p> <p>— Ти се сећаш, можда, још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу,  
а није било твоје превелике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као гос 
м на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, г 
/p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам н 
 твојим садашњим навикама.</p> <p>— Зар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> < 
нимљиве.</p> <p>— Којешта?</p> <p>— Зар ти не налазиш, Сандо, да је твој гост бар егзотичан?</p 
ила скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То  
S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је осигурана.</p> <p>Павле се осмехну благо:</p> <p> 
 сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буд 
/p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да му ти одеш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим при 
о?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, 
 се понекад и нехотице муте, и канда су ти ови твоји сјајни обрашчићи понекад тамни...</p> <p>А 
тераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша приђе својој мајци:</ 
тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор р 
арија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан чове 
и остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима са 
уно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону мој 
лим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребле 
Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кн 
Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S}  
сад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одго 
p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнег 
ме дала?</p> <p>— Како не бих!{S} Рекох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мами 
ад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија крупна госпођа другој сувљој 
/p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно 
лише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам је 
 ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону моју последњу велику сцену са мајком, к 
опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да з 
дбином, са светом и самом собом.</p> <p>Ти се сећаш нашег последњег састанка.{S} Ах, ја га ника 
и ми, Стеване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — р 
и: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.</p> <p>Затим 
ле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и  
роши и околине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посе 
 сам историјограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особи 
ђе.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита,  
е више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипак је морао да нађ 
 да је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, т 
да буде срећна: али ње нестаде са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Б 
екох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p 
а да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу. 
вана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да је и данашњи дан прошао.</p 
а је под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај 
на наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја нећу више да те ост 
ше толико много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на т 
нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део 
ви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину ко 
 звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неод 
> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили.</p> <p>— Да, и још како сам се  
неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би н 
х сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у 
овца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим руковао поштено.{S} Издржавам се од данас до сутра, 
а се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је ду 
шио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — рече коректору. — Ти си 
 се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки обични, само не 
е Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова о 
е.{S} До душе, некада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају 
иност како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек 
сет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју мајку, ко 
опасно по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак. 
 дајете нешто, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава н 
 то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена ш 
судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када 
е Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Те 
, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео не 
n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задоцн 
с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо п 
 своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамт 
="332" /> и стара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И о 
ачно се поздрави с њим.</p> <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, г 
совира; па она велика библијотека; гроф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је 
18970_C12"> <head>XII</head> <head>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако  
јићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote>  
p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пус 
а се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p>За ово време док  
овој кући његова и његове жене смрт.{S} Тиме би <pb n="60" /> Павловим родитељима Бог вратио он 
 имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од 
>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} В 
} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа;  
ину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>О 
S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, рођена кнегиња Александра де През са кћ 
nit="subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга, госпођа грофица 
ени отворено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у он 
иста пријатељ, и није нужно рећи да сте тиме задобили и моје симпатије.{S} Ја видим по свему, д 
ући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучниј 
 једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не  
 дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{S} Њега, и 
о си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> 
екиданим и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p 
е, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу  
 каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> < 
оже осигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или а 
гледала је да замрси прилике и да Павлу тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичн 
 ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо 
илом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па  
м известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Госпођица није била потпуно  
 морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада гр 
 која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која је своју клицу имала у пороц 
а стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да у 
овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском о 
јен карактер; — нити можемо да износимо тип ове заједнице сад кад смо већ при крају нашег главн 
начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, 
ета.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одба 
капитализма, <pb n="302" /> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и С 
 су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква 
х догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека  
 глибова, који се кашто сталоже, али их тисућа струја разривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p>  
 као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту  
лите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћет 
о, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с нама.{S} П 
је из владалачке породице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете јо 
n="47" /> Књажева, који је такође носио титулу Књаз, јер је једном већ владао.{S} Конак су већ  
немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кнежев 
ванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу сл 
р ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чила 
у вам случај.{S} Ја сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{ 
 устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве  
Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако 
а два горња дома.</p> <p>Глас му је био тих, а говорио је са врло мало покрета.{S} Испод забаче 
 има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединиц 
душевним сродством, које постоји између тих песама и његових осећаја.</p> <p>— Забадава, — обја 
иста, како су пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p>  
<p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа и одлучнија, између мајке и сина.{ 
е вреве; где су страсти ретке, а врлине тихе; где се несрећа ређе појављује, а срећа радије пре 
а и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, а 
аправи не само популарним, већ је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце. 
ла у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ  
душност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде 
вали неколико пута, — одговори Нинчић с тихим осмејком. — И он ме није дирао неколико година.</ 
м.</p> <p>— Мени, и мени, — одврати она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p 
те склопљених руку и пола сагнуте главе тихо говораше:</p> <p>— Није можда сметња са њене стран 
само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господи 
рело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</ 
 био миран и само се смешио пресрећно и тихо.</p> <p>— Ја сам о тим посетама знао, драги мој, — 
а ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори;  
егињица је дуго мислила, затим одговори тихо:</p> <p>— Не знам да ли би било паметно, али ја би 
50" /> Агнешиних суза, која је пред њим тихо плакала, не заплаче и сам.</p> <p>Стеван Нинчић из 
густ круг слушалаца.{S} Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} 
еду тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма 
јатна ти вечера!</p> <p>Напољу коректор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Бог 
ренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још и више кад је човек 
з врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току 
иса пређе на појединости, које се Павла тицаху.{S} Смочену њихов пут кроз Србију, онај важан тр 
 разговарамо о претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли н 
уно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по 
тражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то  
ична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не смета главној ст 
рви пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите, да се 
а у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не са 
ћином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле њ 
 ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најмилијих осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго  
 разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад се са другог 
стављали му се као страни који га се не тичу.{S} Па и лепа панорама Београда, која се са Истока 
и, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Веридба је извршена.</p> <p>— И ви  
ица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих специја  
то је Павле разумео да се ове речи више тичу њега, но ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То  
рекиде говор.</p> <p>Затим се канда све тише разговараху.{S} Неке су речи јасније изговорене и  
аше мирна, те се из далека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљ 
из даљине зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху љ 
не зачује крик совуљаге, али све тише и тише и све даље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уз 
де своме послу.{S} Наступи она пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање б 
а игранци.</p> <p>Кад је довршио, наста тишина између њих, дуга и несносна, али је ни један не  
.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиљ 
ђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште је било празно.{S} С лева штале б 
 чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне добро затворене собе чујаше 
а, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па, ако би младом господину било могуће, могао 
не ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће о 
днолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестад 
која госпођица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспосл 
тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским путевима, саграђених од две дебље  
 <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћи 
ом по његову „индивидуалном организму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи;  
то, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— 
 гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништа 
услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p 
ачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то  
p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје пријатељице Јелене Грујићеве.{S} Ја са 
био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са његовом нарави.</p> <p>— Ви с 
то она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирал 
т, Ђурић није добио писмо.</p> <p>— Да, то је рекао.</p> <pb n="177" /> <p>— Али га није добио  
 сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофиц 
 немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргн 
 онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ, кад год то бу 
 породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти 
њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљивије.</p> <p>— „Биће вам разумљив 
 низ рђавих и нешто мало добрих песама, то му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада 
 та забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, ве 
тно, да овде, где стварне потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n 
розорима.{S} Па како беше већ напуњена, то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрич 
е од петнаес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало  
животом живим већ више од десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, 
ви „начелни пријатељи“ из једног скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном,  
како сам имао благодејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље  
?{S} Сувише за тебе, али за мене... та, то је само бледа накарађена слика, не да је непотпуна,  
{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима оно 
дити...</p> <p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се 
p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато шт 
, тако, дакле!{S} Ти га не волиш!{S} Е, то је друга ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта  
остало ишло би после лакше.</p> <p>— Е, то се може овако: отидите овако како сте, дајте надзорн 
а их много; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p>  
апредак.{S} Још је имао писмо код себе, то ваља предати Аустријском заступнику, који је још ту  
ли то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро приметио овај ствари светски каваљер, који  
а.{S} Нисам била она, која бејах пређе, то сам видела по његовим очима, по његовим загрљајима.< 
 још нисте дозрели.{S} Оставимо, дакле, то.{S} Ја волим младеж.{S} Видите, и ја сам још доста с 
шег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су м 
Ти си му, дакле, признала.</p> <p>— Не, то нисам, — одговори кнегињица достојанствено; — али са 
ико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, 
њу саму, овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно спо 
.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други  
чинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S} Видим само да сте од забаве  
антујем за његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болес 
о су одиста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу. 
оправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што  
сност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме, до душе, сла 
ељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах пре 
ста великодостојника; ето, овде видите, то је један архиепископ; тамо две владике; овде овај би 
 Да изостанем од дужности?{S} Извините, то не може бити.{S} И болест би ме једва оправдала.</p> 
о је на забави, јел’те?</p> <p>— Јесте, то је главно, јер остало ишло би после лакше.</p> <p>—  
 кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непр 
огао би им набавити које; оне, до душе, то сад не би могле понети собом, али по свом повратку у 
<p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а  
са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло да буде на овим набројаним.{S} Није, 
да му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви  
 а кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујет 
ео твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнег 
а човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друго је, да судбином моје кћери ја распол 
редну личност истргнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући п 
а његов живот.</p> <p>— Ви не, то знам, то су ваше лекарске вештине; а кад после болесник случа 
искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна била већ 
 да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не понавља.{S} Али 
пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је гл 
а остане насамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није би 
а се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се пос 
а да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — на 
у хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „ 
?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, она вечита, она  
 ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с 
 би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</p> <p>— А она ти није доста примам 
столу, па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До 
молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жен 
 зар овако не може?</p> <p>— Ах, овако, то би на крају крајева он изгубио партију. (Реч партију 
та бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... оно јесте тешко, него ако не бисте могли из 
, и како је досад све ишло врло срећно, то је био готов да послуша сваки његов миг.</p> <p>Нинч 
и кога напослетку нестаје, где и зашто, то остаје вечита тајна.</p> <p>Поред оваких појава међу 
ла ме је, да измолим њену срећу од вас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати св 
ла твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест, то вечито <foreign xml:lang="fr">noblesse oblige</forei 
воју породицу и позвала га на просидбу, то јој је ово расположење Агнешино добро дошло, и зато  
еместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уре 
ња.{S} Није ли он започео своју акцију, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам оз 
како му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био 
{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера 
 године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију колико по њих 
код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би 
нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом  
гледа да мати и кћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p 
ранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агита 
њу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S 
рам.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро с 
представио вами, смео бих се заклети... то би иначе мало вредило... да ме је оговарао, мој коле 
ад неће моћи отрести!</p> <p>Отрести... то је покушавао и несвесно.{S} Јер кад се осећао свесни 
 <p>Ти си годину дана била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога  
 свој прилици посреством својих порока; то не кријем, јер не признајем за погрешку.{S} Други љу 
месим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо  
е више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате 
да већи материјалиста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја ниса 
>— Да вас није повредио?</p> <p>— Није; то не би смео, јер би са полицијом имао посла.{S} Он се 
</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико 
знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, може 
прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње; то је од ње сувише безобзирно.</p> <pb n="178" /> <p>—  
ном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мисли 
довољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за време болести, и коректор 
дим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској обла 
 <p>- - Скупа сви су били много отмени; то је добро, замислио мало пре.{S} Како су се лепо, па  
била молитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни узди 
во једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> < 
, <pb n="188" /> знаш; а пристанак мој; то сам ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти  
им?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S} Ја сам ти досад супротн 
замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p>  
наке неправилна развитка. <pb n="84" /> То је грабеж за иностранством без обзира на душевна рас 
ве тадашње највише доживотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада 
а. <title>Историја Религија</title>.{S} То су автографисани табаци, излажући све вере по постан 
ојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То су била писма његове мајке.{S} Рукопис био је кума-М 
је опште обележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ д 
 другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само галан, отмени развратник, с којим сам по 
аспростирање револуцијонарних идеја.{S} То га направи не само популарним, већ је његов тихи гла 
сте достигли и до подужих састанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших н 
p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> 
предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати как 
јска би маширала и банда би свирала.{S} То би било свечаност.<ref target="#SRP18970_N1" /> Погл 
илаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када Павле сазнаде да се Агнеша налаз 
ином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви 
амо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула с 
есто <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином матори ђаци, или пропале егзистенције, ил 
ного узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред  
асти но по потреби додати путницима.{S} То му још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те  
лика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од оних типова, каквих налазимо у круту и 
им немиром достиже до половине пута.{S} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужав 
о, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажел 
сом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу ил 
 те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} То би за мене било врло тешко, нарочито кад бих се мора 
дарац, поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле 
в зет, као старешина богате задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинст 
орје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка, рекао би какав салонски руе, па ип 
се <pb n="184" /> сам решио да дође.{S} То не би било женски; изгледало би као наметање.{S} Ја  
Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај 
авеса, на одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговор 
да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам 
b n="202" /> <p>— Не, пријатељу, не.{S} То је неминовна судбина свих оваких случајева.{S} Исти  
по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, какв 
е препоручивао опрезност и стрпљење.{S} То су међутим биле две особине које су се тешко могле с 
мао је да издржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсе 
ти, а сами нисте вољни да попуштате.{S} То је неправично и једнострано од вас.{S} Видите, ми см 
 удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић 
 је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас  
таде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудуже 
Друго: још су вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бит 
, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесним изгреди 
{S} Главно је да сте се споразумели.{S} То је једно.{S} Друго: још су вас и поновно позвали.{S} 
сто управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, где је свака вредна пч 
ни онда, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> < 
 Богу без речи, без воље, без мисли.{S} То није била молитва по облику, већ по суштини; то се ц 
 Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p>  
акој већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалице са свакојаком прошлошћу, ко 
а сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом оби 
ите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потребе, као у уну 
цио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није 
ај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S} То и није могуће, јер није ни много, а дужност вам је.< 
дним врло сићушним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни,  
> <p>— Ви сте, дакле, већ познаници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S}  
о сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим ра 
олазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли 
љупцима предавим или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпо 
и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb  
ајприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста оног лечења, по коме се б 
на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са дневним питањима, са појединим наредб 
ше да пред нама није обичан сељанин.{S} То потврђиваше и држање младићево.{S} Висок и гибак ста 
распикућства ставити под стараоштво.{S} То је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но 
најјефтиније, па било како му драго.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући ост 
натлије“ били су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро  
мрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247" /> болесника и да му про 
одски крај.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenvi 
њега ми се само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била р 
а претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га прете 
тна десетица која представља сексер.{S} То су имена ваших другова и забелешка о њихову пожртвов 
оја пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патријоткиња и врло доброћудна 
овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седел 
а.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрач 
ајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају  
дништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам 
ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прошли пут кад је био овде, 
 му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са св 
о ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{ 
ектор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је једна од најбогатијих, највећих и најсилнијих пор 
же се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одев 
тири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе. 
е?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} То сам га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} 
 осећа потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито н 
старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Било би дуго док бих вам  
— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ 
ене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и ту 
е.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Право 
Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба много мислио 
па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо при 
трдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али 
била <pb n="151" /> јача и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университет 
акле, постао сила, — проговори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја 
 настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вап 
> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам би 
неша нешто љутито, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкињ 
лико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло б 
те замишљенији.</p> <pb n="225" /> <p>— То не знам.</p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то  
едељнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то 
мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> 
ирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> 
у, и смешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — обј 
ог излаза до одлучнога корака.</p> <p>— То и ја знам, но да ли могу имати наде?</p> <p>— Ако ни 
и језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — рече Стеван Нинчић, — али још  
азио, јер сам прирастао овима.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али 
 у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува  
p>— Не, већ намера поправљања.</p> <p>— То није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом р 
у сте ми ви набавили приступа.</p> <p>— То ми је мило, и желим да сте се тим сусретом користили 
за мене не постоји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се в 
 се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марве 
 се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је  
ја? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S} То није тако проста ствар.{S} Би 
а познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово.</p> <p>— Прост 
 <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица П 
пасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш моћи своју крв...</p> <p>— Која је  
а то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, а његова је да вас остави на миру, је 
>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинил 
изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>—  
први сусрели и позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.< 
пошто се здравише, он настави.</p> <p>— То му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S}  
 јер смо вам ми јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи ра 
 ова луда несрећна мисао гони.</p> <p>— То стоји до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна 
ас замолим за руку ваше кћери.</p> <p>— То би ми било врло тешко испунити после њене веридбе са 
очита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспела. — рече. — Је ли 
а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— 
 Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</p> <p>-— Разумећете одма 
 изнемоглог и вртијаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце си 
номадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са једним врло сићушним  
ем те акције, а можда и вођом.</p> <p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p> 
бих вам био вечито благодаран.</p> <p>— То вам видим по очима.{S} Ади ви сада тако мислите.{S}  
олити да ја будем ваш домаћин.</p> <p>— То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени  
 сав ваш и слушам вас пажљиво.</p> <p>— То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете 
ско Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе. 
нате да вам је лекар забранио.</p> <p>— То ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осе 
видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети 
средствима, а има твоје писмо.</p> <p>— То је све истина, — одговори кнегињица брижно; — па, шт 
и ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S}  
чунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Теткица још није стара; ак 
сам дошао да просим вашу кћер.</p> <p>— То сте већ рекли, и имате наш одговор: грофичин и мој.< 
, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био свакако најпоузданији...</p> <p>Павле пресече 
едаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То је тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам об 
 <p>— Изволите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела 
о, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природно, јер сам Србин.{S} И ако се не дружим ни 
лику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столи 
 ти стојим сва на расположењу.</p> <p>— То је све природно, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} 
мени или теби, а можда и зету.</p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, пр 
страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба виде 
хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p>  
="124" /> <p>Павле одобраваше:</p> <p>— То сам и ја приметио.</p> <p>— Знам да сте имали већ пр 
ланом преко темена, и настави:</p> <p>— То су све даље прилике, које вам прете, али и ближе су  
умео свога пријатеља одговори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Д 
лов, и он му озбиљно одговори:</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све 
, старац сувим гласом одврати:</p> <p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност  
о ли ње, он одговори отворено:</p> <p>— То сам већ и ја приметио.</p> <p>Госпођица, која се обр 
 нестрпељиво прекиде разговор:</p> <p>— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>За 
њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите сво 
/p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он м 
 ме својим држањем обмањивала?</p> <p>— То сте се ви сами обмањивали, мајко, јер ја никад нисам 
ћају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору сто 
још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви. 
 не зна?</p> <p>— Откуд знате?</p> <p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, 
?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви не можете бити, јер се природа не по 
о.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих, када се због својих погре 
м таме одакле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Ви 
/p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се  
ено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и звала.</p> <p>— Свакако  
p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а 
смела да преотме судску власт?</p> <p>— То је питање још спорно, господине Ђурићу, — одврати гр 
гну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за  
, и да немате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам  
p> <p>— Од ње саме?</p> <p>— Тако је, а то је, мислим, доста поуздан извор.</p> <p>— То би био  
ћ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предзнак за будућност. <pb 
 одврати Павле, — нешто друго и боље, а то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје,  
ете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p> <p>— А зар не би могло би 
ава њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван о 
ес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био огроман приход и велика срећа.{S} Мој 
осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоцима, којима је 
 тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о исходу и да нисте марили  
 учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обаве 
а ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ погле 
 болести први подужи и овако свестан, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и ле 
 на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало своји 
ас да напредујете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да б 
тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам навикао.{S} Ви сте,  
коме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсно 
 да до краја буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигн 
образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“ што је пол 
чекајте; још вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, —  
и има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једном састанете.</p> <p>— То 
данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да  
какве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положај пред 
 још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће  
 <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то свирепост 
а, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба женска, а жена  
 а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</p> <p>— Па добро, реците ми 
ти тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би с 
вету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша  
који га обдржавају, већ колико могу, да то допушта његова жестина.{S} Али он је и сувише изгуби 
 би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика 
сти, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појав 
и га поклања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ  
а.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Желите ли да то буде?</p> <p>— Господине, желим да будемо сви мртви, 
а срцу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопш 
>— Ви сте похитали, али ја вам кажем да то није истина, — рече Павле скоро сурово.</p> <p>— Как 
ћери до моје посете; иначе сам решен да то донде било каквим средствима спречим и молим да ми и 
естина дана.{S} Он је, дакле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градов 
 рече:</p> <p>— Знам да вам је тешко да то поднесете, али ви сте, како ми сами причасте, <pb n= 
ања, па мислим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељ 
еста, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји  
срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призо 
 за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то време дадоше му мало вина; и, кад стигоше носила, од 
p>Павле размишљаше како да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— И 
, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили оваке разговоре.</p> <p>Нин 
.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиро 
аједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе његову посетницу у унутрашње о 
дине?</p> <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте о 
деље?{S} Смеш ли ме ти осигурати, да за то време неће она извршити венчање?</p> <p>Коректор је  
 била испрошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{ 
о би већ било доцкан, немамо времена за то, јер се последице почињу брзо развијати из преходниц 
до примљен гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престон 
ознавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он је наставио свој 
танка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо,  
 где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то вече добио осуство, пошто је одредио себи заменика.{ 
— Добро; свакако мислим да се вратим за то време.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака 
е, покушати, — одговори младић. — Но за то време изволите овамо на доксат (<foreign xml:lang="f 
/p> <p>Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, г 
не, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја сам тако несрећна</p> <p>— Није нужно  
тва својега опозицијонога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад  
потпоре, да ми се обратите.</p> <p>— Ја то писмо, на жалост, нисам примио.</p> <p>Кнегиња се бр 
 дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других 
 ли је баш потребно, господине, да и ја то сазнам?</p> <p>— Ваше су речи оштре, грофице, али ја 
к.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не сме 
о што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Не живим баш сувише  
p>— Тако једну годину.</p> <p>— Нећу ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изг 
и умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао би 
е наново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато проду 
заборави да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када 
ебила за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и  
р као по нагону погодио је која је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж 
ном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </div> <pb n="141" /> 
Та сами рекосте: због вас.</p> <p>— Ама то је врло незгодно по мене.</p> <p>— То је ваша ствар, 
овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где с 
и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше ми 
ња одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; миса 
вечно.</p> <p>Али он је на земљи.{S} На то га опомену први зрачак баш с неба, који заруди од пр 
уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S} Ја знам само да нећу војводу Баркарија 
ајте га мени, па да видите.</p> <p>— На то немам права, ја вас и не познајем.</p> <p>— Тако; а  
 у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити, — рече Нинчић, 
, да срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми  
ик, ево отвори ово писмо, имаш права на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста  
е скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; з 
Нинчић.</p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао 
од вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва 
дби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрати за наметање, ако признај 
управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се морао примити противу 
са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначивим интересом.{S} То исто бива и са  
оде своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огрт 
ди, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у твр 
{S} Можда се варам, али мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но ш 
нута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим по 
е мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четир 
те ми њено васпитање; ви сте свакако на то потрошили и сувише брига, али сад видим, да сте је в 
научи, да му оно није служило једино на то да би прекратило време и разбило бриге.{S} Али он је 
љ, — мољаше онај.</p> <p>Коректор му на то рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који и 
ма зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећ 
то сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га по 
ј; и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у 
.{S} Оно неколико практичних дисциплина то нису науке, а и без ових књига би се могло бити.{S}  
, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слуша.</p> <p>— Зашто?{S} Зар сте покушавали  
 топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погледа га испитујући.</p> <p>— Теби је позл 
ј је понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље п 
<p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше ку 
и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно саопштила?</p> <p>— Не може бити јасниј 
ирљивије могла рећи, јер напослетку она то и осећа, али никад не би могла да дела противно свој 
<p>— Сећам се добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је 
{S} Како страшно изгледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укоч 
питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за пре 
решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отпри 
 смело да буде, и да је госпођа грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам уве 
ве домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још ј 
 једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити ј 
а долази и даље мој послужитељ, кад год то буде могуће.{S} Молим вас, господине, будите ми на р 
ста заволела.{S} Она би вам, можда, све то боље и дирљивије могла рећи, јер напослетку она то и 
ћице њезине, и околина мало подаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио,  
о је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом распол 
стална, пунолетна, имућна?</p> <p>— Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне  
.{S} Како је теби било, Стеване, за све то време?{S} Додуше, видим, да да ти се стање јако попр 
утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу т 
ли сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима,  
ти на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није  
дала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми 
ке —</p> <p>— Ама, Јулијо, ти си ми све то већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила 
почети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши,  
 ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми 
, као пређе, живо зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{ 
ори Павле. — То је код вас могуће, овде то не може бити.</p> <p>— Ја сам дошао, да ти се захвал 
аши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>—  
о опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у је 
м или да се заплачем.{S} То јест, да је то пред њим смело да буде, и да је госпођа грофица то д 
није родитељски, није матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна пов 
е матерински; да је то свирепост; да је то незаконито и да је очигледна повреда човечанских пра 
и до ваших и до њених прилика.{S} Да је то једна осиротела или пропала великашка породица, онда 
ла, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би 
нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ п 
ствено:</p> <p>— И ја сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на 
о је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао 
уђено погледа онамо.{S} Мислио је да је то светлуцање предвечерја, а оно је било руменило прозо 
 том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранил 
ду година један спекуланат и рече да је то математика, а они славни покојници о томе ништа не з 
могаде да заспи.{S} Мајка примети да је то због промене лежишта, или можда због добре вечере, к 
 тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињица.</p> <p>—  
тио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену 
>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади  
 Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина сврха мога повученога и изгубљенога живо 
 културе, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супро 
а.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав.</p> <p>— На жалост, тако је. 
о најчистијем створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љ 
аше, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ства 
ма Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самоста 
вори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио 
одицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ, али она 
и она тихо. — И сад ми кажите, какав је то неспоразум?</p> <p>— Ја не знам ни о каквом.</p> <p> 
би; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немо 
ја то доживети.</p> <p>И одиста, кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка  
и, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад ве 
 јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре две недеље или дванаест дана, кад 
р, и тако даље и тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз  
— вас не воли само моја кћи: код ове је то само један заблудели осећај, једна луда девојачка за 
ње да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ 
радије прикупљаху но другде, али све је то ипак имало где бар нечега заједничког, ако ни у чему 
л: да постанем ревизором.</p> <p>Све је то причао испрекидано за време ручка.{S} Павле је поруч 
т и срце на свом месту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се 
p>— То је врло интересантно; а да ли је то могуће?</p> <p>— Могуће је; ево, милостива госпођо,  
 где било сусретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима м 
и пружену руку и рече:</p> <p>— Мени је то била радост, на коју се још једнако сећам.</p> <p>—  
, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти је то идеја!{S} Зашто баш за њега?</p> <p>Кнегињица Страга 
преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, бра 
 случај са писмом.</p> <p>— А где ти је то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?< 
 о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по 
 каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због нео 
нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?</p> <p>— Полако, синко, полако.{S} Казаћу ва 
 <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Кал 
а шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војво 
рло наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, ха 
 беше више престоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Ин 
ао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је из 
ли да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, ка 
 доцније показивао нестрпљење.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље,  
ав је овај пут био одмеренији.{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији  
>Бар они су тако мислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замиш 
спољашњост за таке ствари.</p> <p>Он је то говорио кнегињици, али му ова окрете леђа.</p> <p>Др 
ди човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па и 
и рукопис ваше кћери?</p> <p>— Какво је то питање!</p> <p>Павле извади писмо Агнешино из лисниц 
волиш ли своју матер?</p> <p>— Какво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме в 
 ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запе 
био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војвода Баркарли или Бакарни или тако 
и прихватише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђур 
} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> <p>— Ја сам, Павле!</p> < 
вити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотменијих девојака, онда ваше пра 
да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак м 
ан <pb n="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему шт 
свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка млада и слаба и васпитана као Агнеша.</p> <p 
 сестра, — нас јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостив 
е млади официр објашњава другу, како је то могуће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за 
пријатељу. (Пријатељ!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ј 
анда!</p> <pb n="291" /> <p>— Далеко је то од мене!{S} На, ево ти ова маленкост, брате клисару, 
громних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стране?{S}  
лагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са 
ле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког врем 
 знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> <p>Грофица одговори наглашујући  
, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића, и ја сам радо поднос 
и је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодост 
дић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то вршено насиљем или бар неопходном потребом, — одгово 
лаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је 
ва очекивања, изгледало је као да му је то и повратило његово здравље; као да је био задовољан  
амоуче не може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских  
ским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој  
а интересом и послушношћу.{S} Кад му је то приметио Нинчић, старац сувим гласом одврати:</p> <p 
га слушате.{S} Он све то види и њему је то засад довољно.</p> <p>— Ама, то ми је све неразумљив 
превелике љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то,  
ице, опрости, — рече јој кћерка. — Није то била само већина: сви су били против тебе; ти си ост 
се насмеја.</p> <pb n="10" /> <p>— Није то тако страшно.</p> <p>— Није, по твојим романтичким п 
так био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бр 
 рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p> <p>— Кума-Милићу; иде на пут.</p> 
ост.{S} Ви имате још и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако жел 
трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" 
, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> <p>— Ви, дакле, не марите за вашу кће 
>— Сетите се, молим вас.</p> <p>— Да се то тако може!</p> <p>— Ах, међутим тако бих волео да зн 
 не истражујем, <pb n="74" /> јер ме се то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, 
ајугледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки 
поменуо сам вам.</p> <p>— Ох, па зар се то не би могло избећи. — рече Павле болно заустављајући 
 руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, ето и ви му дајете нешто, о 
е чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођ 
ољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онака 
о срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав на 
вашега владаоца, ја сам мислила, нећете то ни од мене одбити.</p> <p>— Од Вас...{S} Ви?</p> <p> 
чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војвод 
 Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте то, госпођице, пред мајком споменути, она то нерадо слу 
о слободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако  
е спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са 
то ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас са 
колико већ и одређен.</p> <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> 
ође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p> 
ност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар.</ 
невно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново нас 
ије никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спава  
разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у трен 
{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се  
 занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица про 
врдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у пратњи, 
ји је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и р 
ла се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања ил 
 њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније при 
 њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га ка 
се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изглед 
диоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p 
ез воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео је  
га оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам 
теване. — и он му први пут рече „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, 
пореклу госпођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног  
 то први и последњи пут.</p> <p>— Да, и то се мами већ по други пут дешава.</p> <pb n="175" />  
рећу.</p> <p>Али се појави још једна, и то сад већ стална сметња.</p> <p>Мајка је својим ранији 
ез, удала за неког Баварског официра, и то је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— 
тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уобр 
ребало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и више но икоме и више но икада у животу,  
у.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то не 
, стекао сам једног приврженика више, и то каквог!</p> <pb n="299" /> <p>— Приврженика?</p> <p> 
дном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом м 
 а за њега беше одиста прави догађај, и то судбоносан — ваља да заборави, ако сам себи неће да  
а састанак са супрузима Јанковићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ  
овор о њему с оцем или са њиме самим, и то онда кад он није могао врдати а да не изазове сумњу  
чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</ 
ећ изгледаше да му је било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редо 
зажели.{S} Рекосте да је био код вас, и то на онај начин.{S} Да, то се са свим подудара са њего 
ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> < 
ћу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељи 
а немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пре 
зера, пријатељица, каквих имађах још, и то по роду високога племства.{S} Ја сам те ипак почела  
 лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам д 
ке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженства!..{S} 
не, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини 
етати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, д 
вних поситних и покрупних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног 
цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правдало оваку претпост 
</p> <p>Муж вртијаше главом:</p> <p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала с 
е борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p>Агнеша је посртала  
е стара; ако би била одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; он 
и било паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња реш 
о једино слао би по неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако  
и, тако рећи, млађи и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искре 
е био при поласку поклонио.{S} Али је и то било на одмаку, а благодејање је за потребе Павлове  
има би могли продужити пут.{S} Али је и то било немогуће.{S} После мало времена проведеног у бе 
евници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи 
о дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе 
али према вами Србима имам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас 
 предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p>  
 сата несравњиве душевне муке.{S} Али и то би.</p> <pb n="115" /> <p>Једва једном стиже пред ст 
утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређати, синко, је 
у да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужа 
ћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ 
иле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за равног са слугом, или бар само 
оред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сад 
 где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели бе 
 богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцр 
/p> <p>— Али ја сам поуздано извештен и то од ње саме.</p> <p>— Је ли вам она то сасвим јасно с 
учај.{S} Али ево ја имађах само једну и то овакву, овакву! (Обасу кћерку пољупцима) О, дете, ти 
м добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како в 
ео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ пос 
p>— Да, госпођо сестро, нарочито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — у 
 па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дн 
ду употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла поред колевке мојега, лепога девојчета, 
ред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, м 
не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p>— Је л 
ног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете рећи.{S} Како вам  
 за погрешно или непотребно, — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чи 
 — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово с 
 много, али се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на 
каквим новим насртајем реметити, јер би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била дове 
споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p> <p>Агнеша је с 
е навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, ј 
амљиво, тајанствено иностранство.{S} Ви то зовете „на науке“.{S} И кад би ко посматрао ваша вес 
ел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не можете разумети, а не могу ни ја знати како ћ 
 од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потре 
ита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на тај рачу 
оговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} А 
а:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још сад не може одговорити 
м што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове по њега ужас 
едном радошћу. — Оздравиће!{S} Да ли ви то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпо 
ајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете т 
овољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланхоличним изразо 
 Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчистили?</p> <p>— Јесмо рашч 
току разговора познао као карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и 
ни.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке везе има.</p> <p>— Она  
м оног који жели да буде ваш син; је ли то родитељски поступак?{S} Јесте ли ви отац?</p> <p>— Ј 
дрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја  
рона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу 
иво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да 
и стварним доброчинствима одуживао, али то никад није достигло висину оне потпоре, што су му Па 
обедио, да га нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... ње 
е држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у ост 
цу, да га нападне и да га вређа.{S} Али то је већ био знак немоћи младићеве, то је добро примет 
вучено, и ако прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван ње 
— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све, — настави кнегињица. — Кад сам га запи 
, твоме оцу и мени?{S} Верујеш ли да ми то благо нисмо ради да изгубимо?</p> <p>— Ама зашто бис 
/p> <p>— Није нужно да ви знате, кад ми то видимо јасно.</p> <p>Павле не одговори ништа.</p> <p 
p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам 
</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>— Изблиза, сасвим изблиза,  
/> <p>— Говори само, слушам те.{S} Мени то иначе неће помоћи.</p> <p>Нинчић као да се растужи,  
 написати па још и послати, али је мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам мо 
би се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за ону ко 
 је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не бејах т 
би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобр 
и једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележен 
с оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам  
куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div type="chapt 
 испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треб 
ла Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p> <p>— Знам,... мислим; зашто питаш?</p> <p 
 скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То ист 
ш бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— 
 ти је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће пом 
ебом, — одговори грофица; — овде је пак то ишло све на леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под  
p> <p>— Молим да се разумемо.{S} Ја вам то саветујем с погледом на неодољивост ваших осећаја; ј 
вој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава  
чините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим на над 
а да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тич 
у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кне 
у вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити м 
изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина за 
оста ствар.{S} Било би дуго док бих вам то <pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распита 
мити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече корек 
м ти неколико пута рекао.</p> <p>— Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони  
 зато још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Там 
 <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="3 
озбиљни према вашим годинама.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S}  
 ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим в 
 напослетку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао  
?</p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам им 
днеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S}  
и,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га  
даш само за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак  
р кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који  
да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије прид 
ли тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а мене очарава.</p> <p>Д 
ек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно 
већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} Он то мисли; зна она: баш с кума-Милићем. — Боље да није н 
<p>— Тако? — рече кнегињица јетко. — Он то писмо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га т 
на хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син, опкољен вештим сплеткама материнске 
осетилац) ове каванице.</p> <p>Таман он то изговори, а оно им се онај старац, о коме мало час г 
 као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао д 
мо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће  
 одједанпут бити све како ваља.{S} Него то не мења ствар.</p> <p>— Твојој је радњи, дакле, осно 
да у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли  
чког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање нар 
.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се надам, да би то по мене било повољно 
и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Али ево ја имађах са 
раћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> 
акви сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита м 
с ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из суревњивости.{S 
p> <p>— Па лепо, — запита Павле. — како то да вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим ма 
е твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у  
 <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како то разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети 
та није добио моје писмо.</p> <p>— Како то?</p> <p>— Видећеш доцније.{S} Кад си ти кроз прозор  
 једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} 
ди, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас? 
рта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање мара 
почивке додаде:</p> <p>— Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> < 
ађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде 
>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и о 
 живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни 
ад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то, — додаде после кратке почивке. — Јеси ли поручио шт 
ме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их баш волиш, имаћеш доста прилика да на 
 вина, па додаде:</p> <p>— Али, махнимо то.{S} Ви сте ме, мислим, добро разумели, бар смер мој  
лако и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху мо 
лику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотребно, — пош 
саставити и по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времен 
сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог ус 
бно <pb n="20" /> да му се одуже.{S} Но то би значило да су странкиње високог положаја.{S} Свак 
 већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болесниково, његово често истоветне ха 
је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах сел 
ова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста времена,  
ћу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити 
“ — и тако даље{S} Има још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коре 
вестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око  
и, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она ма 
та је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви 
естацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар 
p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нисмо о 
ошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било ника 
то по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показу 
није <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више у њ 
а се поред његове постеље наплачем, јер то не смем код куће.</p> <pb n="248" /> <p>— Само га не 
биљни, не би ме ни мало женирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног др 
 сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли 
о не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођи 
 лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја нез 
споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом е 
ло рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њим 
а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те ма 
радама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте 
апреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканск 
шће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био  
ли док је до куће стигао, сети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао осло 
а.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред сточетом, н 
ивао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику иде 
р у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју 
а га грофици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе,  
ред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати  
о парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вес 
ете?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом сил 
ора да је изгледао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што с 
јом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним 
меш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколико дана врло 
 То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре  
и људи из оног вашег света.{S} Ти велиш то је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били т 
гињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала б 
женске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да 
 и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је о 
 камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу 
абелим гласом:</p> <p>— Стеване!</p> <p>То је било први пут, да га је звао именом.{S} Овај се б 
> <p>— Душане, оди брже, Душане!</p> <p>То је био њен син, са киме је заједно седела.{S} Младић 
афове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је библијотека.</p> <p>Висока дворана за два спрата  
тан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим госп 
у страну, камо су кола одјурила.</p> <p>То су били, нема сумње, неки врло богати странци, свака 
 их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се  
м, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења онде.{S} Гроф 
.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико дана после првога писма; и још и 
гнути из ваших канџи, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, 
тале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон нека иде са вами.</p>  
ле, гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људи 
еодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је приметила грофица и она се реши да употреби прили 
ново познанство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али с 
и, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је било први пут да је одбио.{S} Он је јако волео по 
Овом приликом теткица има право.</p> <p>То рече она најмлађа која је досада стојала одвојена од 
тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, 
, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом 
кло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њим већ стајала  
ни и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да родитељи н 
мените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја  
Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепенос 
разу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоц 
успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би то могло да је пробуди из летаргије.</p 
 она досад није обраћала пажње на своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са св 
"297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина не помогне.</p>  
} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>— Војвода Баркари ј 
ио са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S}  
 Затим је покушавао да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са к 
ној ствари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи 
јах више она весела, која бејах пре.{S} Тога вечера, као да сам имала зле предосећаје, била сам 
мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што 
 од кости и меса.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте  
 већ једном говорила, па си поред свега тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p 
 обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао с 
мо, била је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутраш 
наивно.{S} До душе, ја сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је би 
ођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам признати, да сте ми дали придике за уж 
ње нити кривице, нити заинтересовања за тога странца.</p> <p>Прође неколико дана, док се грофиц 
чић са старинским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, 
. Ђурић, не звони ружно; једнога барона тога имена већ имамо.{S} Желите ли то?{S} Реците.</p> < 
ћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. Ђурић,  
наници.{S} То сам предвидео, али против тога се не може ништа.{S} То је судбина.{S} Он се сваки 
сположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њи 
 подобности, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телес 
 мајком говори о самом себи, па је због тога и ређе код куће.{S} Она је међутим добро видела ње 
ва уједно и његова последња, те је због тога била према њему тако љубазна; али, на молбу Агнеши 
 увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то 
естао да будем на терету задрузи и због тога сам се прилично задужио.{S} Волео сам да останем б 
не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себ 
оли него вас?</p> <p>— Ја је мрзим због тога.</p> <p>— Ви се, дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад  
 био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{S} Он је пр 
р егзотичан?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и 
е љубазности.</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост 
и делатнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-не 
чну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{ 
 и овако био захвалан на њима.{S} Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно п 
једну кћер лепу и драгу.{S} И сад поред тога ја дочеках да ми ово и по себи слабо срце сломијеш 
ношћу дао на своје студије, па је поред тога и на олтар друштвенога живота донашао своју жртву: 
но највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су његово лутање по 
 и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна десетица која представља сексер.{S 
 али му је Ваше драгоцено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости на 
кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што с 
 никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n 
е месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што с 
Ипак није смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и  
Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале п 
није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није п 
згубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је из 
.</p> <p>Даље није питала, али га је од тога дана посматрала још опрезније.</p> <p>По њему се в 
о се код њега и мезетисати, те му је од тога и био главни приход.</p> <p>Ипак, канда се, по већ 
да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите 
уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на више до Мохача изређани бисери Божје прир 
о.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код не 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од тога дана наста борба, скривена и тиха, али тиме жешћа  
ојци, можда баш <hi>њој</hi>.</p> <p>Од тога дана изгубио је и оно мало самоопредељења што га ј 
а дугог двогодишњег путовања.</p> <p>Од тога се доба Павле изгубио из вида свих својих познаник 
 ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одго 
се врло много мувао по свету, а још пре тога био је јако начитан.{S} Овој је теоријској спреми  
ве су га мисли тако брзо спопале, да се тога сетио тек кад су га већ освојиле.</p> <p>Али је би 
и, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се тога сећам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикив 
емонски израз има данас ово лице; он се тога израза сећа, видео га је још једном, тамо, давно,  
на дрскост намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу  
 време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; п 
особинама суделовача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању н 
зира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом приликом није с 
 вам.</p> <p>— Грофице, јесте ли свесни тога, да то није родитељски, није матерински; да је то  
лостива госпођо, и ви сте један огранак тога стабла.</p> <p>— Да, још смо и једне вере.</p> <p> 
само да се дочепају иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише  
мања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога, предајем вам га, само нам испуните жељу!{S} Нудим 
рилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он све то види и њ 
и зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш  
зетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и  
базности.{S} Ми смо слабе женске и осим тога ми смо овде на прагу Истока, а ја сам на овај пут  
пним очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено  
ржаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канабе са столом пред њим, наоколо стол 
ако само позивнице буде код куће.{S} До тога је стајало све.</p> <p>Па је имао да претрпи још ј 
стојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" 
 ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и стало, јер је на прагу стецишта.{S} Забо 
је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и која је та партија, — одговори Агнеша. 
по мене било повољно.</p> <p>— Стоји до тога, како ви то схватите, — одговори она својим меланх 
ј; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је на забави, јел’те?</p> <p 
о и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе ка 
 се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, да од последњег села довде иду  
о ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте при 
дбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, ш 
ју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласком.{S} Павле јој ништа ниј 
у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчаницама  
 разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан сас 
ма, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Т 
но отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са вр 
 колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазнати што о реду го 
ло са пуно столица. <pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потреб 
.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p> 
бом „божанствену искру“.{S} Ви сте ми о тој ствари и причали сваку појединост како заљубљени об 
Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друго, већ да  
нуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад је  
само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у по 
тан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зато  
о?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S 
 дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке 
} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност.</ 
ко силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео п 
понеких личности, које као да су давале ток, не по оданости слушалаца, јер је њихова првенства  
 себи се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епи 
ги запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— Да вас 
а месту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа св 
а има својих граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, ка 
, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по пр 
ао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окорелом  
онију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом својим једност 
ио, да му га преда, кад приздрави.{S} О току болести слао је кратке дневне извештаје кнегињици, 
лим да ме изволите дневно извештавати о току болести.</p> <p>Нинчић се поклони и запита:</p> <p 
 — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новчани 
натом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујете. 
упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n="166" /> <p>— Ми см 
му је сав мучан „рад“, песме, којима је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим 
p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са  
оје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамоста 
е чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео на  
на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју прекрасну жељу.{S} 
ад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњи сад, када већ знам да нисам своје о 
у сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напослетку израдио приступа.{S} Ја сам т 
 овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне 
приликама огледа колико његова вештина, толико и наук за познавање великих душевних покрета, шт 
 као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао њега; и зато му време при послетку бр 
ше но ви.</p> <p>Павле се ослони о сто, толико се осећао слаб и мучно проговори:</p> <p>— Ово с 
е уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и 
низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два 
офица рече Агнеши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.< 
/p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је п 
/p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде дође.{S} Али ни 
ога.{S} Ви знате да сам већ једном била толико дрска да се заинтересујем за Ваш напредак; немој 
<p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите та 
у.{S} При свршетку је младић погледа са толико нежности, да она обори главу.{S} Мајка га није м 
ти.“ Јадна моја теткице, то је рекла са толико очајања, а сузе су јој текле непрестано низ обра 
ог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим приликама.{S} Његов 
ој месечини засветли пламен младости са толико силе, да је морала заклопити очи.</p> <p>...{S}  
ако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— Откуд знате?</p>  
ици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови натписи.{S} Кад би п 
у само оним бедницима, којих памет није толико развијена, да их оствари, она дакле прибегава ум 
разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио своју по 
учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на ко 
ијати из преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег  
а тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p> <p>— Али оставимо то!{S} Та, ако их  
бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сри 
 даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <mileston 
ности, али сад не толико несносној и не толико безнадежној.</p> <milestone unit="subSection" /> 
и ови, као и сви други, похитају, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку 
 но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадовала младићевој појави, да јој је њен 
ећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нисмо бринули, јер је он све своје донео собом п 
својим благим осмејком.</p> <p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине 
> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о 
још дубље размишља но пре.{S} Није више толико много одлазио од куће, али је тим више тражио ос 
p> <p>Војвода се поклони пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни 
зао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да вам може проузроковати смрт.. 
есни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можд 
аска владаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала ва 
ри госпођица смејући се, — оставићу вам толико, колико да можете подносити и морске буре, само  
а споредна личност.{S} Ја наравно немам толико снаге, да победим јунака, то јест, вас, али ћу о 
не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступит 
је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога осниваоца Хришћанства.< 
штави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не видим и, пре свега, не научи 
охватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости мало пили а гот 
шавали они људи, којима доцније Српство толико имађаше да захвали.{S} После десетогодишње чамот 
 можда немађаше ни искуства, а није био толико рачунџија, да кује засновице и да чека, док њего 
 није.{S} Сумњам да би и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се  
у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} И ја бих данас био, можда, срећа 
<p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели састати, јер, као што из 
 околину.{S} Од свега тога имао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима в 
поклоном, мало намрштених веђа али само толико, да јој не нашкоде достојанственом изразу лица.{ 
ко не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректор мирно седео код стола као увек.{ 
то и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде п 
та друго до имена, имена, имена, и исто толико презимена, датум и поред тога свуда облигатна де 
х.{S} А и заслужује.{S} Још млад, а већ толико озбиљан, па ипак пун нежности.{S} До душе, није  
иста радио искрено...{S} Та, био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста мора 
не, о којој му је онај заљубљени младић толико много говорио, те ју је по томе познавао много р 
и овом новом искушењу, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} 
и тадашњу моју тековину.{S} Сад не могу толико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао 
који су тако површни и празни, да имају толико исто мало правих погрешака, колико одличних свој 
ло веома немилу сензацију колико по њих толико и по тебе.</p> <pb n="181" /> <p>— То бих ја сва 
за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш толико за мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да 
м учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S}  
ас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југослов 
и Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које се 
акала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</ 
 овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико новчића дневно, до 
ивим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких напора напосл 
 су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те сто 
 овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу?</p> <p>— Опет понављања, младићу, и то  
!...{S} Све боље и боље.</p> <p>— Лепо, том младићу, да прими од мене помоћ за даље странствова 
ар желео знати како мисли да се држи на том судбоносном састанку, али то ни сам не знађаше унап 
вирала је не само са дивном техником на том ретком и тешком инструменту, већ и са извесним поје 
 сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи р 
киња, и они би могли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немој 
 Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађас 
из својега егзотичнога програма.{S} При том се обелодани Павлу да је онај мали господин са поли 
 увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и прочита ове круп 
ечи говори плеснива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и н 
/p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто је то писмо код тебе?</p> < 
посета отишла, са њом разговарала баш о том младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вел 
да ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павл 
} Ви бисте се поплашили, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не да 
>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто сад да је 
>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отш 
у, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате ли 
о знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом окоре 
рала признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе, и  
ци Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} Али 
м и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога 
едала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен мл 
лушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном.{ 
и у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после м 
 веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељств 
ач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним л 
 се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој ом 
ам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незгод 
 и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим 
а одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он 
х и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам посв 
ких кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни 
 ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво 
ту и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пред  
једно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине  
и само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе је време прошло.{S} Ја сам волео <pb n="337" /> не 
, и ратови, јер им је основа себичност, томе је све криво настрано васпитање женскиња.</p> <p>П 
 корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Јанковићке 
ио је код мене.</p> <pb n="110" /> <p>— Томе сам се надао, — одговори Нинчић. — А кад?</p> <p>— 
ирао материн смер, и одговарао је према томе, а она, знајући да није искрен, ипак је жудно ишче 
 тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то,  
, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи 
како би најбоље било да ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе дол 
а рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпут искрсну из 
 /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам 
сећаје, ја ипак морам признати, да је и томе једном дошло време...{S} Ја се потпуно слажем са т 
лесне малаксалости.</p> <p>Он се зачуди томе, јер није знао, да му је нејака душа загазила била 
тићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био сам задовољан.{S} Али да видиш, сре 
а, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцкан, немамо вре 
 Свакако награда казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабр 
је могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде  
 пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе немам сумње, какве међународне алијанције, за чије 
иле да им прича о обичајима народним; о томе како се језик код њих развијао, да ли се у њему оп 
о година престао био оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оц 
ису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте једна врло мала сил 
заручена противу своје воље.</p> <p>— О томе ништа не знам.</p> <p>— Али ја сам поуздано извешт 
Нинчић оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Н 
> <p>Ова је погледа попреко:</p> <p>— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо 
<p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p>— Онда молим, дођите нам још је 
> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говорим; то је искључиво твоја ствар.{S 
р је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста запита.</p> <p>— Он је  
 време.</p> <p>- Не, не, молим вас да о томе говоримо сада.</p> <p>— Лепо, — рече Нинчић без во 
кари је одличан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја  
 га виђате на балу, позовете га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о т 
 То можете слободно помислити, јер ја о томе не водим рачуна.{S} За обичну салонску предусретљи 
д је ствар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која 
ко је било заручење Агнешино, а Павле о томе не знађаше ништа.</p> </div> <pb n="224" /> <div t 
ли управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова пре 
<pb n="77" /> објаснио.{S} Боље да се о томе распитате преходно код других, па да после ја допу 
је било да су се гдегод сусрели.{S} И о томе ми ни грофица Агнеша не каза ништа, ма да сам мало 
дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет п 
е она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздани?</p> <p>Павле муцкајући одговори:</p> <p> 
уман, да није безнадеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас за 
мо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји родитељи.{S} Кад се сазнало, отац  
зили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближн 
љења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није мо 
ом га приликом позвале.</p> <p>— И ми о томе не знађасмо, — рече дворкиња. — Зато сам ја само г 
то математика, а они славни покојници о томе ништа не знађаху.{S} Математика, дакле, не постоји 
стом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто напоменуо при почетку нашега познанства...{S 
p> <p>— Заручник?{S} Ја ништа не знам о томе.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — П 
оље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим прон 
стави пред дворкињом.</p> <p>— Ми смо о томе више пута разговарали.{S} Јулијо, и знаш да смо до 
p>Дознала сам да сте јако болесни, но о томе не знам ништа извеснога.{S} Ви знате да сам већ је 
 но ја налазим за пробитачније да вас о томе обавестим одмах.{S} Она ја врло проста.{S} Ја сам  
 она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти 
tes"> <note xml:id="SRP18970_N1">Слично томе било је неколико десетина доцније у Београду, када 
е отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња 
редвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! 
ладић толико много говорио, те ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} 
ико је он мука претрпео, већ га је и по томе вукло срце њиховим личностима, и да не беше пријат 
и о томе говористе и сами; но ја бих по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућнос 
ство било то нагло или поступно.{S} Зар томе да изложим њу и вас?</p> <p>Павле је извадио марам 
он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па с 
ање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> она  
, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али с 
е мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} У 
вољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине  
а!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара приб 
ако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Молим 
а. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до 
стигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање над 
е усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде суд 
лим да јеси, — одговори мајка одмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати 
еду.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади господине, 
p>Нинчић је првих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је 
пак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очима слике прош 
 а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S 
чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кро 
ти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} У 
показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица помену ње 
из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске  
ојим југословенским акцентом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног 
ћи озарило нежном светлошћу и пријатном топлином.{S} Лекова му није давао, али га је дневно два 
е, за дужност да вам се и с моје стране топло захвалим.</p> <p>И још једном му стисну руку.</p> 
 салонски руе, па ипак, тако ми је било топло око срца, док сам их слушала; ко зна откуда то.{S 
зу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између 
т, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ било ма 
Мајка га погледа; седећи поред ватре од топлоте му зажарено лице пребледе; она то спази и погле 
ст; он се подмладио слушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и цр 
мо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега јед 
хану, одмах потражише да им се нађе нов точак, али их нико не разумеде, јер су и госпође и прат 
невешта ковача, који би или набавио нов точак или би бар овај оштећени могао да дотера, како би 
тњи десио немио случај, сломио се један точак на главним колима.{S} С тога су били принуђени, д 
шио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мислио је јуче да су неки 
држава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показује се каква мала лепа кућица где 
о осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, размишља 
>Почео је и по другим јавним местима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену  
азјарену жену, на којој више не беше ни трага њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</ 
иљних дужности изветрити не остављајући трага; вас куд и камо више, дубље и озбиљније воли моја 
у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд. 
нчића.{S} До душе, није ни сад напустио трагање, да се где било сусретне са грофицама, али је т 
Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се тр 
е мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Б 
а бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, а 
оналним комадима:{S} Оберњикова дирљива трагедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној уло 
 ово двоје младих, јунаци једне дирљиве трагедије, која се одигравала по правилима општега мора 
" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке као јунака испашта ова  
 или епизодама занимљивим за гледаоце а трагикомичним за суделоваче — жртве каквог <pb n="69" / 
 зидовима и на столовима — видели бисмо трагове неких арабеска, да их нису препокриле разне нес 
збиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</p> <p>Он се за 
ма.</p> <p>— На њу се полаже право и по традицијама и по интересима који отуд произилазе...{S}  
ш покоји пут позову...{S} Ви рекосте да траже српске песме за свирање и певање.{S} Јесте ли пев 
 коректор иронично.</p> <p>Момак донесе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Е 
 Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави, то би најпре могло 
о постојанство, показа му једно од оних тражених лица, али само за мало.</p> <p>То је било пред 
тањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желео да никад не изиђе са ов 
ист од таког поступка?{S} Мачак, дакле, тражи мајмуна, да му из ватре вади кестење: мачак је гл 
 подозриво, али га ипак запита зашто га тражи.</p> <p>— Молим, причекајте; још вам се нисам пре 
 ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је волео да проведе још коју годину 
о ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим настави:</p> <p>— Ви сте м 
ицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се г 
ће да смета мојој слободи, рече, али је тражи и за себе.{S} Ја нисам казала ни дела ни немој, и 
а губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а богата земља 
мачак је гладан, нема сумње да с правом тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун 
мања; а греши и сада, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уј 
е.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мисл 
 за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њ 
 дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих осећаја жртвовао здра 
аље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се 
а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу њима има свакојаких, и таквих, који ни 
годејања од Господара, то се од задруге тражило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини. 
еше неки господски послужитељ.</p> <p>— Тражим господина Павла Ђурића.</p> <p>— Ја сам.</p> <p> 
добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, госпођице Ев 
S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но с 
м сваку забаву посећивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави 
Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе од радости и похита у редакц 
едној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још не 
се заједници своје народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким пр 
ића.{S} Никад никога није ословио, није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре млад 
 беху и две од оних дама, које је Павле тражио: мати и кћи.{S} Оне су стајале под великим полиј 
 много одлазио од куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, исп 
ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам проживео свој <pb n="327" /> век са с 
олазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласн 
ад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је овом приликом питао за његов стан једног 
<pb n="325" /> <p>— Није овде; зашто га тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S 
но јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако вам је љ 
ти да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отро 
 не повинујете сили ових прилика.{S} Ви тражите од нас попустљивости, а сами нисте вољни да поп 
 интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, ко 
шта, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам бо 
есе тражена два броја.{S} Коректор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имен 
и ништа не говориш, нека се писмо нађе, тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одгов 
о и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропа 
евцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле споменуо  
нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, јер ће моја  
{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес година, то ј 
у везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја пријате 
 одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулиј 
!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{S} Он не седе, већ  
ала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Дуго трајаше, док јој грофица одговори, и она је то чинила ч 
чно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на 
вету настаје доба забава.{S} Оно обично траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појав 
истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досади?!</p> <p>— Али оставимо то,  
 — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" /> које су ун 
ачина живота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на 
новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе сво 
/p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше грофица.</p> <p>— То је за 
нским; по кочијама које заузеше средину трга око једног високог религијозног споменика, иза ког 
сагнуо напред, да га је сусед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину 
а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, против свога у 
ће пропаст.{S} Сад их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно  
акако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служб 
х је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и  
ко; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, ал 
 је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, обрт и кретање народно још су се туда 
ицама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у после 
та или иза завесе какве каване, помодне трговине или друге какве продавнице са интересом гледаш 
ције и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и  
 живахност која је тамо повукла доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро 
 често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се 
 помоћ.</p> <p>То је био тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким 
се тада већ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађах 
ега порекла, јер су им очеви занатлије, трговци, варошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете  
да су неки обични, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова пр 
дао јако изнурен, јер су то примећивали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред сво 
кретност заједно са Грцима и Јерменским трговцима давала је Будимском пристаништу ону живахност 
аде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба ма 
, затим залута по светини која на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајн 
ље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, треба да га пази, њено је.</p> <p>Павле је међутим отпу 
лику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то ве 
мо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком 
сећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p> <p>— То не велим, то ви н 
>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам 
де.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S 
о народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>В 
?{S} Да ли је још далеко зора?</p> <p>А треба да дође Стеван, одговорио је депешом да долази са 
вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за која сте одговорни...</p 
бијете каквом погрешком; но поред свега треба сада да се на <pb n="186" /> врло дискретан начин 
што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистити ово, — одговори му она. — Ја сам дворк 
године „балек“ (дошљак, почетник), кога треба поучавати и кога обично скупо стаје та поука, док 
— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш  
рујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, које је у главном 
нда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Неминован је п 
је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> 
S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Мој 
м да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</p> <p>Па 
ећ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти 
ла у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, јер је она по свему врло симпатична и  
доцније то се није могло предвидети; не треба, дакле, о томе бринути пре времена.</p> <p>Једно  
 сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да седи код куће.{S} Сваким даном постаје не 
p> <p>— Међутим, — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га п 
— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је  
брадом, јер је присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту  
граница, смерова и својега тока; она не треба да буде ни расправа нити студија, кад се тако што 
е, тек после месец дана.</p> <p>— Ви не треба да потрчите одмах на одређено време.{S} То вам ко 
ако,... него ли за новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примам 
а нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинут 
ештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не треба мислити.</p> <p>— Кажите ми искрено,- где су биле 
ородице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка твор 
воје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она 
ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{S} Ви знате ко је она, 
ли мислим да ви на то своје расположење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у  
е пренемагање, драга женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати 
ст намере.{S} Махну руком.{S} И тога се треба одрећи: нема смисла.</p> <p>Окрену главу на другу 
а сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је компликован, најбољи лекари 
а реалнија, истинитија; а можда каква и треба да буде.</p> <p>Нинчић озбиљо рече:</p> <p>— Треб 
ело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p>  
Видите, ово нека је ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету с 
е разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити 
труја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклонит 
 страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се  
то ми је мило.</p> <p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, 
/p> <p>— Ја мислим да је имам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек н 
/p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла немогуће у 
ао летос помоћ.{S} Но па реци колико ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p>  
шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти да 
по.{S} Знај, и од мене имаћеш колико ти треба.</p> <p>Павле му изненађено, али ипак нешто жалос 
з твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то  
да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али до 
 она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уо 
Засад ван само то могу рећи; а за друго треба сачекати догађаје.</p> <p>Било је већ доцкан пред 
ном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — рече кнеги 
ам колико ми треба.</p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Н 
 Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спав 
е непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суделовача, — дакле 
 не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па да видимо.</p> <p>— То је тво 
о је лепо од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ј 
„То <pb n="322" /> све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“< 
ку науку и Метеорологију, колико народу треба; а ове побројане „науке“ треба избацити из школа. 
{S} Но овај махну главом и изјави да му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није мо 
стио, зашто да је болестан, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога  
 ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљ 
 <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој.{S} 
 седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она бу 
ма да их задобије, међутим оне овима не требају, па ако се ови ипак одаду њима, они сасвим прир 
се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а простоме народу још мање.{S} Њима ствара себ 
 ти и ниси њима прилагодан.{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а су 
 је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала 
драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је већ и преко новина познато 
 ње није била толико изречна, колико је требала да буде, али она је постојала.</p> <p>— Ви канд 
јеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад, напротив, са нама заједно да се радујеш.</ 
но, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али како сам га  
</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђ 
јер се природа не понавља.{S} Али бисте требали да имате више животне снаге.{S} Ово је, до душе 
Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам могао да са 
ешећи се предаде му га.</p> <p>— То смо требали да вам предамо сутра при растанку, — објашњаваш 
лободније. — А јесте ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зач 
слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово свак 
едне од њих:{S} Да им светли преци нису требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика 
ашто?</p> <p>— Доцкан је да се спремим; требало би ићи код берберина, пресвлачити и преобући се 
мрдну главом:</p> <p>— Не иде.</p> <p>— Требало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мам 
а, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или решити о старешини задруге или  
о вам је срце на свом месту, оно вам је требало већ дати каква знања, да не волите залуду.</p>  
и му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n="250" /> Агнешиних с 
у би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут, сад, једино сад, и то неопходно и 
ни с пута.</p> <p>И ако је ово саопћење требало да буде по друштво врло непријатно, оно учини т 
мате своје природне слободе, а то не би требало тако да буде пред мајком оне која вам је наклоњ 
ају душу, будућност и срећу.{S} Њему би требало дивовске снаге, и то му је требало сад први пут 
з Пешту, да ме посетите, или ако би вам требало још или ма какве друге потпоре, да ми се обрати 
, затим рече:</p> <p>— Свакако би ствар требало прекинути.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Госпођица окл 
ној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе једном ослонца својој слабости ма у ч 
 где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је 
обље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено. 
дне.</p> <p>Оне последње вечери, кад је требао да пође на пут овамо, дође старац и донесе му хр 
држању кнегињичину све би јасно; сад је требао да буде опрезан.</p> <p>— Госпођо кнегињо, — одг 
ити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p 
да све те тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, 
> <p>— Када Ваша Светлост налази да сам требао пре долазити, онда је мени одиста искрено жао, ш 
о извешћа ни тамо ни овде.{S} А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица 
p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам требао да се обраћам вама.{S} Ја имам посла са господин 
p> <p>— Нисам, кнегињо.{S} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао  
 одговорим?</p> <p>— Не знам; да ли бих требао ја?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете  
есме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да коју научите мл 
 О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест њену мужу.</p> <p>— То 
> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола но 
вори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш 
лазиш да треба да имам других.</p> <p>— Требаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усре 
 <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти 
ивања и гледајмо своја посла.{S} Најпре требаш да знаш, жено, да је онај младић јача страна, ак 
 чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом  
а децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под миш 
ећ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај ч 
 тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, задобио би Агнешу... али у они 
ења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одмицала.{S} Па ипа 
турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с излас 
 укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихват 
мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињичину све би јасно; сад ј 
, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову  
етнија, одмах му стаде објашњавати и за тренут ока исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молб 
 јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и стаде у неко 
да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивачем те акције, а можд 
крви, а још већом навалом мисли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један трен 
 наизменце са домаКицом, а кад за један тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, н 
е не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко 
</p> <p>И Павле стаде пред њом за један тренут задивљен, али се брзо прибра, те је ослови:</p>  
а префињеним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигур 
p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теби је већ двадесет и прва г 
она најсветлија.</p> <p>Давно очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да ви 
ла је победу.</p> <p>Али и тај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о 
јком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан за какво разлагање, био ј 
асамо с овом младом девојком, то је тај тренутак дошао.{S} Овај тренутак, ако није био згодан з 
силнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p>Сви се окренуше. 
своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу на састанак с 
иђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о томе запита.{S} И она га одиста 
ћи не опште.{S} Видиш, то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљ 
очену њихов пут кроз Србију, онај важан тренутак, кад су се пред механом видели; затим борбу кн 
 да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n="254" /> пробудио и погледа 
 да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренутака, да видим како му је?</p> <p>— Сад му је још  
еда и одговори тек пошто га је неколико тренутака посматрао:</p> <p>— Да изостанем од дужности? 
ворите, дакле!</p> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофов 
утрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отворише врата, коморник  
њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Ти си изустила важне речи 
ну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано 
 одмах да му одговори, и после неколико тренутака одговори:</p> <pb n="325" /> <p>— Није овде;  
ме.</p> <p>Старац га тек после неколико тренутака размишљања разумеде, затим му рече:</p> <p>—  
је почело руменити и тек после неколико тренутака одговори лагано, одмерено:</p> <p>— Ја имам с 
; причекаћу овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ  
рбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где остаде синоћ?</p> 
у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје 
јнички и победоносно.{S} И до последњег тренутка свог одржала је победу.</p> <p>Али и тај после 
својим пријатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред 
а њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог тренутка, како се овога сети, облада њиме стид.{S} Глав 
 га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике својега  
{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану п 
ван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му не даде с 
ринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена од мога из 
и Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпа 
опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност пре 
 <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај заљубљени 
зоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, 
 ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим Павлу не 
њим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава све 
осматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>— Ти знаш 
су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти завесу 
у.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се зв 
а.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Господин Ђурић ј 
 да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p> <p>— Мамице, слатка, опрости 
сно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према ов 
ајвећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизм 
, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје речи, јер ћу в 
а право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен младос 
прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао на неку 
у га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде леп 
љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу једн 
да, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете се 
о је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина ослепи 
 постоји, већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхат 
 слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао би назрети један 
чно на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погл 
то су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био пред ку 
е и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, <pb n="321" 
ло изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и 
о је сузе које се по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља муч 
ринусмо за тебе, а ти још и назеб’о.{S} Тресе ли те грозница?</p> <p>— Не, нано; глава ме мало  
ели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће л 
обојицом својих пријатеља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да ј 
ну.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала осталима трима п 
Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи само она 
сполажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима породичним 
(сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће јело, било вариво било тесто десет; бакшиш келнер 
е, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> <p>— А то је?</p> <p>— Да се још једно 
слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна у 
ио истиснут са „општим образовањем“; но трећега дана већ је и ова идеја пала, да да места „попу 
о тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S}  
е ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да  
"175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумене.</p> <p>— Како т 
егињица Евстратија има да нам преда две трећине имања, ево, <pb n="285" /> ја се одричем тога,  
иш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећи 
>— Па да ли би пристала да поклониш две трећине својега имања?</p> <p>Кнегињица је дуго мислила 
очито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, али тада сам и више радио, но јед 
 ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико мес 
ојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само тр 
и Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или  
шао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту 
ја, који је био задремао поред огњишта, трже се, и сумњиво премери придошлицу.{S} То је био гос 
> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађе 
гнеша! — ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивн 
 постеље опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите,  
ила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За ко 
ашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласом изговорене речи.{S} Затим  
егињица Страта. <pb n="198" /> Павле се трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од п 
јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то? 
но што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви зна 
 сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се 
ле иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и куп 
Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне  
 да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треба да су вам најмилија и за 
 затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазил 
ву пошту.{S} Било <pb n="197" /> је два три писма.{S} Гроф оде код оближњег стола, да потпише п 
ћу да једну добијем.</p> <p>Прођоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али  
p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио да се врати, нарочи 
 више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S}  
и смо се на Југу и на путу бавили свега три месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакл 
 умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумповао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у 
/p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>П 
ника</title>“.{S} Није више излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше 
езу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди по којој женске носе одостраг (е 
 новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покривена иза медене ре 
 по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господино 
хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кн 
а породицу војводину.</p> <p>— Кроз две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим  
а мајка одредила дан?</p> <p>— Кроз две три недеље најдаље.{S} Њојзи је и овај кратак рок много 
а кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" /> си се дуго реш 
а му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} У 
 сте, дакле, кадри, грофе, да жртвујете три живота вашој таштини; три живота, од којих два треб 
"la">Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра врло леп.{S} Спо 
ика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На првим изборима сам пропао, али на ово 
 да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола 
> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пијем само три одједном.{S} За данас доста.</p> <p>— Из свега ваше 
ао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца нисам изишао из м 
ио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут доша 
id="SRP18970_C10"> <head>X</head> <head>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и  
какав прљави кривоноги ковачки калфа на трибини раздрао, проповедајући да су сви људи једнаки,  
огромну очевину.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината с 
о да Вам испричам којим сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици 
барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и одличан човек, к 
S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината  
.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају ме 
 вас и поновно позвали.{S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша послед 
ма, која је по свему изгледала осталима трима потчињена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо 
ва или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет  
 и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем ча 
пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле 
ђоше два три дана.{S} Павле је продужио трку за позивницом, али је није могао добити на уљудан  
 водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих по 
ко, претекао сам те.</p> <p>И задовољно трљаше руке.</p> <p>Павле га запита:</p> <pb n="96" />  
већ и ви пошли стазом која је, до душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао,  
ље но она којом је онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106"  
ало живи а од мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџ 
и заједно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
е постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм.{S} То је он и жена, а она трећ 
д лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица <pb n="298" /> и сам га гураше пред собом она 
екла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> 
да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он од 
bSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, која му, до душе, није бил 
две руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се после извесне почивке.</p> <p>—  
не су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} К 
а узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— На 
вратоломан пут преко средине Балканског Тропоља.{S} Њојзи се допадају оваке авантуре...{S} Није 
а свуда по северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена р 
их собица <pb n="193" /> разнога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком и 
 ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, 
ј одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> <p>— Мени мало 
 сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгл 
и штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их 
сти, да се спусти ниже.{S} Због тога он троши само онолико, колика му је стварна, телесна потре 
ика кавана где је беспослена госпоштина трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњи 
ни пола колико ти; па ти знаш колико су трошили као млађи супружници живећи на двору и путујући 
вам преостаје?</p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни ма 
д, када већ знам да нисам своје осећаје трошио залуду.</p> <p>На грофа је личност младићева ути 
упрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту 
пропала великашка породица, онда не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте в 
ам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, која је не 
 по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и на женске.{S} 
без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је на игранке, концерте, зборове, јавна  
} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издај 
а, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књиге и оде даље 
цимо, на коју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију  
епну зграду нарочито подигнуту огромним трошковима за веће забаве, Павле потражи надзорника и б 
кад је то одговорила, изгледала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би мног 
орана предака“, но ми је зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима  
>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледала као неки 
е чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђаконија и јестива, одавало је надзор бадро 
није имало својих вођа, оно вође и није трпело, али је имало својих љубимаца, који су у своме к 
јер му јавише да је био јако болестан — трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевн 
 да младеж једног од наше багре неће да трпи међу собом, те га одагна <pb n="75" /> од себе.{S} 
; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па зар ви то нисте међу собом већ рашчис 
ри месеца, а вратили смо се морем преко Трста,... дакле, при нашем повратку ја се реших да вам  
 <p>— Ја сам предлагала пут лађом преко Трста, али сам пропала, јер је против мене била огромна 
, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је  
друге, затим српске мотиве при свршетку трудила се нарочито да истакне.{S} При бржим местима за 
ди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, упра 
ли равни ни оним најлошијима који су се трудили да добију руку њене сестре.{S} Ви већ знате, да 
ко велиш, Агнешо?</p> <p>— Није лепо да трудимо господина, ма да би боље било да ми он да упуст 
етон, зато не можемо да вас још и сутра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; 
ге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отм 
 на <pb n="186" /> врло дискретан начин трудите, да вас још покоји пут позову...{S} Ви рекосте  
 тражићу га на пошти.</p> <p>— Немој се трудити, — одговори јој грофица. — Писмо је код мене.</ 
з Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да т 
ојим занатом, сапунџијским, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на ми 
погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> 
ам посведневно, не бих ли напустио онај трули живот, да се посветим овоме пуном истинитог чара  
„западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје дах назадњаштва и  
арени свет, где је испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Ч 
на, која је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је бил 
е на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима.</p> <pb n="15" /> <p>Господин баро 
 узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Пав 
ком ишао је до палате, отуд је пак више трчао но ишао до Нинчића и био је сав задуван, кад је с 
својим обичним гласом.{S} Јел’те да она трчилажа није имала права, кад ме је је грдила?</p> <p> 
pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљи 
ата, гуркање столица, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо и 
слови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте.{S} Добар вече, господине Ђурићу.{S} Вас тражим. 
ло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разу 
— Кад сам га запитала, зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш са 
ем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да 
— Знам; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познаје 
збећи једино вашим одступањем.{S} Даље, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} По 
ала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у  
 још једну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао нек 
/p> <pb n="78" /> <p>— Не може се рећи, ту треба разлагати, задобити, агитовати, господине мој. 
ђите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тог 
и женскиња, онде о занатлијском савезу, ту близу о капитализму, тамо даље о подели рада, овде о 
аркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло нежан ч 
ом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадања наследна кне 
ипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понекад пројурила и тешка господска каруца са леп 
о северној половини Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска 
ред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Д 
ем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рука 
 Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам волела да слушам гајде.{S} То није лепа свирка,  
кла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те се тако че 
осутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да см 
лкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, т 
 у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе озбиљан дечко, који се решио да свр 
 до мале иконице архиђакона Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца 
шки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу  
 а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци, па Јевреји, затим Словаци, Грци, Ру 
.{S} Требао је да прође преко моста.{S} Ту га нестаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у  
заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га теле 
адигнутим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога 
е.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће 
/> оружја, алати и друге дрангулије.{S} Ту дођоше до једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је ул 
сузних плавих очију довуче до слике.{S} Ту је стајао, подигнув главу према лепој копији Мадоне  
ито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само неки нарочити сталеж, већ  
аје згодна материјала за претресање.{S} Ту се говори о еманципацији женскиња, онде о занатлијск 
ишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, в 
е, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згод 
уги спрат али на другој страни куће.{S} Ту је оружница са пуно оружја разнога система; затим дв 
при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечит 
или у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог излаза до одлучнога корака.</p> <p> 
о стаје та поука, док се не извешти.{S} Ту је Никола Николајевић Никшић, alias Ник-Ник, пун дос 
јској или другој сиротијој породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев 
дна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при почетку године „балек“ (дошљак, поче 
; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога чове 
Павлу, а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде жи 
вде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она 
, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја 
н је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадовољна духа остав 
p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при брујању потпаљен 
 код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стаде трљати, али се одједном отворише  
ију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка се заплака.</p> <p>— А знаш ли ти 
 или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју 
м службу, па и да ти говорим и срцу.{S} Ту стоји још да си био много болестан, и да ћеш пропаст 
 да добијем вести о нахођењу Павлову, — ту опет обори очи, — али нисам могла наћи другога бољег 
ве хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је 
тако. — одговори кнегињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад 
, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</ 
ерлука.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгл 
идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро 
„нису биле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> < 
о! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не помаже пренемагање, драга женице, већ најпре треб 
пали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p>  
 нема места за мопса или домаће мачке.“ Ту је била нацртана једна велика мајмунска глава са пот 
ом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а  
, Српска и Јеврејска.{S} Некада је Срба ту било највише.{S} Њихова јужњачка окретност заједно с 
 учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изуз 
е се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је скоро девет сахата, а п 
те у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране не може бити примедбе.</p> <p>Она мало 
, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни са 
исам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песма 
е школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразуме 
ако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни. 
 вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p> <pb n="123" /> <p>Кад су р 
она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је тр 
за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђењ 
p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везива 
дица Јанковића, и ја сам радо подносила ту жртву, била сам млада.</p> <p>— Мени је загонетно, д 
те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Ч 
 сад, господине?{S} Од вашег листа нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа не 
з обзира на душевна расположења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога к 
{S} Поред <pb n="67" /> тих сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова 
 да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту још једно зло, које је по живот тих држава тамо на ц 
околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на пос 
 да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што ј 
59" /> <p>И он је сад већ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипа 
 дочекао; брутално је напао нарочито на ту „помоћ“ докторову, и, кад се после сазва лекарски са 
дајте око себе...{S} А, да, пардон, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу 
м ноћним миром.{S} Он је поуздано и сад ту негде око куће на ногама, те не спава и не иде кући  
оре.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— 
га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а где је досад остао?</p> <p>— Ми смо га задржале.{ 
Ја знадем, — рече нека старица, која је ту стојала близу, наслањајући се о један повећи штап. — 
ли је пролазио пешак <pb n="8" /> па је ту прекинуо путовање, да се одмори, да руча или да прит 
ео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> <p>Друштво остад 
 пола војником пола грађанином, који је ту вршио неку надзорничку службу.{S} Код овога се распи 
трже, а тако исто и Агнеша.{S} Да ли је ту стајала од пре, или је тек сад дошла?{S} Да ли их је 
и, да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb  
тина, јер један од младе господе био је ту неколико пута.</p> <p>— Ко је то?</p> <p>— Неки војв 
ице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква 
чнога; али није видео ништа.{S} Како је ту стајао, изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита 
ла заклопити очи.</p> <p>...{S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механ 
људи који једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне  
 уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног па и златног посуђа, ножева  
да никад не изиђе са овог места, јер је ту имао прилике да сасвим близу стане Агнеши, да јој ос 
д?</p> <p>— Оне исте вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи 
сестром седимо заједно, јер осим нас је ту још само мој муж.</p> <p>Затим се разговор разви о П 
 са свима тим лепим надама.{S} Данас је ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, н 
авима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не налазите ли, да је 
окицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ће 
н гост и може се рећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама дос 
е хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n=" 
так, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут  
га човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по наваљивању оне најмлађе, која рече да јо 
ерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим странцима мисли 
лижавао, знао је и за последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропа 
ше.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гро 
сподарев или његових синова, који су се ту родили.</p> <p>Но и ако Крагујевац не беше више прес 
вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири сн 
ми изгледа, имате више времена и да сте ту само да допуните своје знање: но ваша јако осетљива  
и се понекад после пресуде одмах сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији некол 
тку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} Не 
и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим, — 
ејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека,  
 за дванаест сати; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} О 
естоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балканско-Карпатскога 
тане са коректором.</p> <p>Њега не беше ту, али му рекоше да га је тражио.{S} Павле се стресе о 
8" /> <p>— А откуд знате да она не беше ту.</p> <p>— Знам од ње сане.</p> <p>— Од ње саме?</p>  
ош тамним појмовима, онога више не беше ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле 
ктор погледа онамо; Агнеше више не беше ту.</p> <p>Кад је приступио пријатељевој постељи, приме 
атећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше ту.</p> <pb n="112" /> <p>— Позивницу нисам вам могао н 
њига требала да буде, по белешци која и ту није не достајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању ч 
образованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у ко 
ак, канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим пр 
тство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео сам свет и 
ред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам, а и има 
с јако интересује, како је то да сте ви ту?</p> <p>— Ја сам одавде родом, милостива госпођо.</p 
скочио из образа.</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику,  
 <p>Па се истрошио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Коли 
коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи 
тије породице и отменије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешк 
е знам ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p 
>— Господине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе 
даље коректор. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био пис 
уготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, онако силну.</p> < 
 спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама. 
ја, а са словом Р на једном рамену, они ту проводе век, зими заузети сваки каквим занатом, а ле 
ло је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Н 
ђутим још немам толико.</p> <p>— Али си ту близу; још би могла наступити и та незгода, да ће се 
 То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена господина — чиновника или профе 
/p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле г 
се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитник, ево  
е ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, — ето, го 
.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите в 
.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам 
<p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председав 
рагању, друштво би принуђено да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Мех 
е покварили и пропали, а омилео им овај ту са својим младићски несташним безбрижним комешањем,  
 земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује тру 
ости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго,  
p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?</p> <p>— Немино 
а.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презирете,... мојим духом 
а грофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једи 
 ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако са 
 да сам пропалица... пропалица, јер сам ту на путу пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг 
д оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја с 
обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спада у најре 
варне потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лука 
 наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућности, да постигне свој давно ж 
и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух 
адић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је по 
главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S} Беше мир; само се по која стар 
 у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p>  
зи у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{ 
 рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те пи 
</p> <p>— Та, није то због тога.{S} Ако ту одиста има нечега, онда је то, нажалост, права љубав 
шили; могли сте ме издати, да није било ту госпођице.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у ру 
још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разго 
{S} И ја га волим, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се с 
s moi le déluge</foreign>.{S} Но ми смо ту, стари, који подижемо бране, да не дође потоп.{S} Сл 
чали, коректор рече:</p> <p>— Али нисмо ту, да о мени говоримо, већ о вами и о оном старом лакр 
о је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи н 
е велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас молим за 
гиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву госпође грофице.</p> <p>— Моје сест 
 схватити.{S} Али ова је тајна била већ ту на видику; она је, као муња, пролетела кроз мирисави 
ем јавнога скандала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер,  
еког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Рекох ти, — окрете се најстарија кру 
ди још веће поузданости остане преконоћ ту.</p> <p>Странци су вечерали на доксату.{S} Отуд су г 
</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, к 
{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тв 
се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о њ 
о бисте га изгубили?</p> <p>— Године су ту, кад се и на тај тешки тренутак мора мислити.{S} Теб 
ли да притегне опанке — и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где  
у могло покварити засновицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младић 
бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набројано, а 
сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n=" 
а овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су  
таванице могле дохватити.</p> <p>Ваздух ту није мирисао толико на пиће и на дим, — јер су гости 
ић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, ал 
ати Аустријском заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, 
 Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>—  
 нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досад 
 још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шт 
ротивила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговор 
есме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуст 
 најмљена кола са рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, к 
и, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при столовима и специјалитети ђачки.{S} Ту ва 
ојну болницу поред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички од 
{S} Баци јој дарак и отрча горе.</p> <p>Ту је наишао на још једна затворена врата и једва је мо 
го претресају, а годинама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одре 
 вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се осмехну и, гладећи бркове, причека, док се Павле  
овека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном летњем јутру било је живости, какве у ово д 
јајнијој, најмилијој, најдражој.</p> <p>Ту поплашено застаде.</p> <p>Ове су га мисли тако брзо  
ет да продужи лов за позивницом.</p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући с 
угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и г 
разоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе нар 
> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гости 
у дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узруја 
 побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог задњег врло је непо 
ле предосећаје, била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно с 
да се споразумете са нама о једној врло тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.< 
тког живота начини непроходну дубину од туге и небројено зала.{S} Гледао је са интересом, јер ј 
ко прозрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.< 
ко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовск 
и у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол његова живота п 
о за другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао ка 
слила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица прекорно. — Ти би требала сад 
ешка господска каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb  
занат, обрт и кретање народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већин 
ло.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у ра 
 народно још су се туда стицали, још су туда пролазили; друштвене и, већином, патријотске идеје 
д дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су он 
ива прошлост.{S} Ја сам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више нат 
на ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Она не може имати 
, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али не за мене.</p> <p>— Он 
ородица, зато га његово друштво, такође туђе овде, не би могло обавестити, а другоме не би ни и 
пет година тамновања.{S} Он је примио и туђе кривице на себе, да спасе главну ствар.{S} Две год 
 Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских и румунских, па и малорус 
че одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била го 
 Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали до 
ио довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара г 
ије могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му јави 
} Вас тражим.</p> <p>Говорио је српски, туђим нагласком, но се никако не би могло ухватити који 
 тек после много година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме 
уђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народностима онде, каквих тамо има још, а у Павло 
до њега, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казуј 
акнаде не прима, али прети.</p> <p>Онај туђин поклони се пред Павлом и представи се:</p> <p>— Ј 
пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испрати 
 Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и  
о ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког не 
аво посећивања најбољих српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе 
 због својих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68 
е заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </d 
слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца, који је са толико окретности говорио о њиховим 
пита, откуд та велика страст према оном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да ј 
је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим народнос 
не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија и ова га  
 развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им 
ти у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прилика, одакле је ономадне један леп зра 
имањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи ма 
иће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, д 
ли...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео д 
е обазриво.{S} Ја сам била страсна а он тужан; ја сам горела и боловала од страсти, а он је неп 
 још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато,  
шли код куће, само се газдарица потајно тужила покаткад некоме од некадашњих бољих познаника Па 
} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и 
душевним расположењем данас изабрао све тужне песме; севдалијске Босанске певао је са таквим уз 
 једног кутка гледаше га лик Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед су 
 на мајчино лице пуно замршених брижних тужних бора?!..</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у 
бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи д 
>— Не, нисмо више; — одговори кнегињица тужно; — доцкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узви 
трасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} Она је те песме толико волела!</p 
 вас тешим ничим стварним.</p> <p>Павле тужно рече:</p> <p>— Боље да сам послушао своју мајку.< 
рије своју радост, али је син примети и тужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти сп 
ј.</p> <p>— Тај један једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја б 
ав се одлучити, он је погледа неизмерно тужно.</p> <p>И Агнеша одврати овај сетан поглед и очи  
својим он се ипак не смеде одати својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се  
кли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао.</p>  
Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг 
јој бољи, јер није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век по 
рбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им 
неша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, она пак да га одбија.</p> <p>Мајка 
ао звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше гроф даље, — <pb n="2 
уни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим исп 
а за одржавање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висил 
чно обавестили о предузетом путу.{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурн 
и, код нас је то могло да буде за време турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јуж 
лог дворца била је по обичном распореду турских господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком  
ванице, одело средњег и нижег сталежа — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, шко 
ко пола Азијско, нешто пола српско пола турско.{S} Двор кнежев, Конак, војска, нова интелигенци 
Слушао сам од твојих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја зна 
е још тада носаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то ск 
 трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове 
ланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брков 
е звучним гласом. — То није више обична тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које  
алом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То ни 
} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих. 
 али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а 
д време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по ко 
 вратимо се овамо.{S} Ко <pb n="310" /> ће описати мој страх, када сазнадох, да се Павле још је 
х по томе могао приближно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносн 
још би могла наступити и та незгода, да ће се морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор ил 
што је он болестан.{S} Мишљах пређе, да ће ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици,  
 је то последњи пут дошао, рекао је, да ће остати, а сад већ мисли да иде са кума-Милићем.{S} О 
а и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му тре 
 ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих истина засенити вам очи...{S} Одакле сте  
 од то доба њено нервозно очекивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти 
 већ и преко новина познато зуцкање, да ће се Казимир због својих лакомислених поступака и расп 
з две три недеље, надам се, грофице, да ће Павле бити сасвим здрав.</p> <p>— Ако донде већ не б 
такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p>  
ли откуд би она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчиц 
да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те  
јој карти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Па 
да то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p>Госпође су придружиле и сво 
иво, јер га сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће 
 леп и срећан живот.{S} Ја се бојим, да ће вам он бити главна препрека, јер је он, као што реко 
атеринска нежност, толико и бојазан, да ће он планути, изгубити стрпљење и нагло отићи.{S} А он 
шту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари н 
ви кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, сва 
 разумете, госпођице?</p> <p>— Тако, да ће при посети која иде можда опет нешто искрснути, због 
а морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му 
>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву 
м досад ништа рекла, јер сам мислила да ће ствар на томе и остати, али оно овај Србин одједанпу 
авају, да јој се приближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и  
од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати, међутим ту је било највеће могућ 
S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се пос 
 ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка, толико је већ имала искуства, али јој са 
 Она ми је показала писмо и рекла је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— С 
 га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико ме 
ш имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар два сата требати, док се наново врати.{S} То  
куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да му пукне срце.{S}  
{S} Али отуд довде на путу мислио је да ће да му прсне глава; она га сад по други пут заболи у  
ар свршена?{S} И свет већ зна о томе да ће нам он бити зет, а ти ниси из породице, која може да 
 једно.</p> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма 
дакле, реши да иде кући, надајући се да ће бар Нинчића затећи онде.</p> <p>И одиста Нинчић беше 
игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је ул 
бећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати ако би му здравље <pb n="64" />  
и једино својој главној наклоности и да ће му она исцрпсти сву душевну снагу.{S} Међутим баш га 
која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима, почео је п 
два нацрта.{S} Рече мајци да се боји да ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди 
ува. — Да су наши светли преци знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело  
г моје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес 
ом се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што  
>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И 
="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, али он  
а овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш 
 му је још доста рђаво; али се надам да ће оздравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она,  
о уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Ч 
а прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Види 
оследњих десет дана?</p> <p>— Сумњам да ће их бити, — одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чек 
лом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међут 
мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми пре проћи; али сад видим да сам погрешила.</p> <p 
зрив и одговори:</p> <p>— Не верујем да ће ми више требати од једне године.</p> <p>— Ти врдаш;  
 случају и поступило, али не верујем да ће они бити тако брутални.{S} Свакако те песме су драго 
 тужно, молећи и са бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој за 
прости од породице са блаженом надом да ће још једном имати права да прекорачи праг ове куће, к 
ке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрести са траженим госпођама на каквој забави,  
 нешто помагао и Павле, јер се надао да ће га телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те 
разилазиле по сусеству, јер се надао да ће мајку затећи саму.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је ква 
о што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодније моћи „сместити“ свога сест 
 на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње стар 
 могао дати.{S} Па ипак је предвиђао да ће и то бити, јер је био згодан тренутак по њу, да га о 
е састане са њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, 
а, да се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом 
д које је оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је 
 У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим срествима. (Она узда 
асни да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их,  
 дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада падале у несве 
лесник полугласно рече:</p> <p>— Ваљада ће стићи за времена.</p> <p>Поручише носаче, за то врем 
вор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још т 
јте питати; јер док се објаснимо, можда ће већ бити доцкан...{S} Јел’те да поштено саветујем, — 
мене бар сад још ништа да кријеш; можда ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја о 
дешава.</p> <pb n="175" /> <p>— А можда ће се десити и по трећи пут.</p> <p>Агнеша мало порумен 
а муже, господине.</p> <p>— Добро, онда ће кроз који дан пасти крв!</p> <p>— Дакле, претње!</p> 
а ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокн 
јма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и вашега ра 
алу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекратити!</p> <p>Нинчић виде и 
е довољан, да јој се дошане једна, која ће јој казати све.{S} И он се за тренут премишљаше шта  
ј, једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући т 
у засветлеше. — Да се одам љубави, која ће постојати само за нас двоје?{S} Ако је до тога, томе 
преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутрашњом зором свету објавити лепше дане и сјајн 
 драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, 
е дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди. 
 шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница трајати, по свој прилици, неколико година, ј 
тогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он 
тног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да се бори.{S} Природно је, дакле, да, колико  
тка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз неколико месеци, а можда <pb n="335" /> 
p>— Ја више немам кћер, дао сам је; она ће кроз који дан бити туђа.</p> <p>— Туђа за вас, али н 
осио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да 
да видим да неке везе има.</p> <p>— Она ће вам бити очигледна, кад вас замолим за руку ваше кће 
рашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су пов 
за развод брака отпочета је; војвоткиња ће бити скорим слободна и располагаће својом личношћу и 
своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све бити јасно.{S} Останимо при овоме.</p> <p>—  
анин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи  
<p>— Затим разлику сталежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То 
ано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ниш 
ти.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да зн 
хташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је  
 овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши ро 
о, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>—  
p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагуј 
шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S}  
 кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не треба,  
 <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{S} К 
дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка ствар 
слетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много.{S} 
олим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се известим 
 даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече:</p 
</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам,  
иња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што није з 
својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.< 
 не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме 
жи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међутим 
мо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина не пи 
 у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда је на 
шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрестано 
уца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, 
ме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, бац 
омпликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и  
меја се грофица полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладно 
а писма скоро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад ј 
ја иде можда опет нешто искрснути, због ће морати доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто  
тамо одем...{S} Нека ми означи дан, кад ће ме примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер 
 шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово...{S} Ово овамо су „Агитацијона срества  
ао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео 
има смањио му се рок на две године; сад ће скоро бити слободан, и онда не мари, нека дођу; отић 
>— Молим, где су нам собе?</p> <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; ко 
још ту?{S} Колико је сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>—  
а дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново  
о мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него 
ему нови свет, могло би се помислити, е ће се одати једино својој главној наклоности и да ће му 
ти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова борба бити овака.{S} Слутила је да ће бити тешка 
 <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто 
бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за романима са от 
днесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после кратке почив 
спођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете да сте ме први сусрели и поз 
ати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичају, већ вратити, тада ће му се 
живи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити силу зала, можда са поштеном душом.{S} Ја б 
низму“, то јест: богатијем скупље, које ће му полагано помоћи; грађанину, који само на посао гл 
 вам пошаљем две милосрдне сестре, које ће га наизменце неговати, да вас замене.</p> <p>— Неће  
јој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од мене по свој прилици изискивати.{S} На глави  
а њу везују јаке везе захвалности, које ће трајати, док ја будем жива.{S} Но она је и моја приј 
 у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да 
 не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју д 
ко моћи извршити своју намеру.{S} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним прилик 
едва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не поглед 
>— Лепо, — рече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.< 
лику; видим да си слабуњав, али здравље ће ти се поправити, ако га негујеш и напустиш овај убит 
уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станов 
 ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати  
каванама, на трбух и на женске.{S} Жене ће престати да производе своја дивна ткива; Мачванин ће 
ном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац т 
случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су св 
родности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="150" /> се б 
омисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу п 
у важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сут 
ли богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу;  
,“ рече она мајци,- „то је злочин, који ће се кад тад осветити.“ Јадна моја теткице, то је рекл 
 јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опсенити око и занети душу.</p> <p>— В 
 то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само 
кочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само да се дочепају иностранства; и док 
то није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумети, који нам је по души раван, чије груди  
те јој се приближују, без обзира, да ли ће на оволиком сјају опрљити криоца своје небрежљиве ма 
алост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће до веридбе оздравити?</p> <p>— Кад је госпођа мајка  
и бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту бити позивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чек 
 а она трећа... то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348"  
шио...</p> <p>И сад лежи ту...{S} Да ли ће доћи на време да га спасу?...{S} Колико је сати?{S}  
 Па, не верујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем  
му се већ дозволити приступ.{S} А да ли ће оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се с 
код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд произићи баш нека велика корист?</p> <p>— Велик 
љени сами себи.{S} Настаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је о 
има на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ни 
 ти онда започе мислити </l> <l>Како ли ће понајбоље бити:</l> <l>Кола немам, немам ни парипа,  
ојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анар 
 то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад види да сте јаки.</p> <p>Нинчић с 
 се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама, на трбух и н 
д младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама да ли ће отуд  
А пешице рђаво се ђипа.</l> <l>По равни ће бити доста лако,</l> <l>И по брди ајде којекако,</l> 
буде на досади.</p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте  
бодан, и онда не мари, нека дођу; отићи ће и он са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај да 
уке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ 
 је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш оне болећиве даме, које су некада 
ми, дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити ми 
варима ту размишља?{S} Било је, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад о 
о и несрећа.{S} После две године повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управи 
, не можете ме начинити суревњивим; тај ће остати ту.</p> <p>— Ко зна; — рече мала сува женска, 
ренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам беле 
се мислило, кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познај 
своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко био посв 
је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="205"  
, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће бојажљиво да изусти реч „република“, али ће га други 
иком: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатлијска изложба“, други дрско: „Стра 
а производе своја дивна ткива; Мачванин ће да остави своју родну земљу, па ће отићи „на науке“  
муж пристаје да јој остави децу, та, он ће добити велику накнаду, а њему је до тога највише и с 
аше:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умири 
е мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да  
— Па, ја ти рекох, ствар је свршена; он ће по подне доћи.</p> <p>— Овамо нека не долази, ја га  
у.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом по 
одговори:</p> <p>— Изволите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он 
</p> <pb n="253" /> <p>— Не верујем; он ће свакако бити на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А,  
ажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас напустити, кад в 
 је истина.{S} Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за разв 
лепо свирали, и још српску ствар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња б 
х, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам најпре, тако рећи, испразнити душу обарајући јед 
<p>— И то је он тај срећни!</p> <p>— Он ће доћи сад; позвала сам га за дванаест сати; кроз који 
ма и затим обрисао на суво.</p> <p>— Он ће оздравити, — рече једнога придвечерја Нинчићу, кад с 
о му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликн 
јатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством сећати ове вечери, мишљаше.{S} Мо 
оман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас место највише интересовати.{S} И ја га волим, па 
рави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од ов 
/p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви 
оумни, а без наде да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чек 
ат и Монтескије, а можда и Наполеон, ко ће га знати, јер је по свој прилици пређе био официр.{S 
варна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, а 
То је све.</p> <p>— Која?</p> <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p> 
p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где 
 око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај младић ту стиже.</p> <p>— Реко 
н ледних санта.</p> <p>— Једва нађох ко ће ме превести, али и код вас се може све за добре паре 
јој страни.{S} Ово ваше путовање, и ако ће можда имати некојих непријатности по вас, милостиве  
едно непрекидно размишљање о томе, како ће да се докопа стазе, коју му је његова превелика жудњ 
ји дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, омеопатија,  
о није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преконоћ ипак није могао да спа 
итање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет ма 
 ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске 
те разумети, а не могу ни ја знати како ће то да изгледа, али свакако биће ваш спас, ако се у т 
ј сме он ову реч казати не знајући како ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему  
стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — 
д их већ има тамо пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и на 
, да се толико напоје тим дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им н 
ији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кући његова и његове жене  
ожац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> < 
ли за први тренут Павле не знађаше камо ће.{S} Стаде за један тренут пред палатом и, подигнувши 
к дрхтало.{S} Изишао је на њу, али камо ће га одвести?{S} Започео је, али како ће се свршити?</ 
— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39" /> <p>Павле после 
ило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, опет вири она стара г 
нституције буди Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калу 
једном малом договору.{S} Мислим, скоро ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шеши 
твар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да га посети нико и 
претрпео док сам довде доспео.{S} Скоро ће година, откако се мучим и борим сам собом; овом осећ 
 забава била врло сјајна и одабрана, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ћ 
му је бољка опасна, па, ако оздрави, то ће имати да благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћет 
кад после болесник случајно оздрави, то ће онда бити ваша слава...{S} Него, ви не гарантујете,  
о му срце налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био то 
ата требати, док се наново врати.{S} То ће бити око пола ноћи; донде ће се Двор, по свом обичај 
е ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S}  
p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била  
 Море докусурити све друго.</p> <p>— То ће рећи, — рече барон, — истрешће ми и остатак душе.</p 
и сад: — ви ме познајете.“</p> <p>На то ће Нинчић:</p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у го 
 предати тужбу за развод брака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по 
ске носе одостраг (ене!) неки набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бо 
под Врања до Скопља непријатности; зато ће боље бити да се обратите Врањанском паши за јаку еск 
а.{S} Исти је случај био код мене; исто ће се тако свршити и овај.</p> <p>— А, ви сте свирепи.< 
а да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост о 
до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас жалим 
 ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о томе 
ачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је ово 
буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла, могл 
рати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се мож 
 тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, паде  
.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и украс 
31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени 
 треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког пост 
— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје конц 
p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила 
и, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици бити опасно да долазите чешће 
} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не  
аљите га тамо да вам спреми стан; пошто ће венчање скоро бити, лако ће вам бити да га на то наг 
 сиротињским приликама, а избачена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одра 
, по свој прилици, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напосл 
ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати, и одбор је вољан <pb n="331" /> да је пр 
оји никакве нацрте за тај састанак, јер ће га то само збунити и слабити му разлоге као и положа 
овече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А 
дине бароне, — одврати госпођица, — јер ће на даљем путу Јегејско Море докусурити све друго.</p 
и не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S}  
г, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину лекова данас да препише...{S} Добар дан, го 
 твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а другу Агнеша.{S} Ти би само 
о ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ја не мо 
мести како зна по тврдим одрима, каквих ће бити по свој прилици мање по броју него што нас има; 
ка, витка стаса; слабачка састава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; рет 
њих година још доста младолик али скоро ћелав.{S} Имао је очи са сетним и нежним погледом; врло 
опасних: ено, на пример, онај старац са ћелавом главом и дугачком брадом, од њега се ваља чуват 
још и Срце.{S} Јест, Срце.</p> <p>— Под ћелавом главом, — примети Павле.</p> <p>— Да, господине 
је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док к 
молим, то се још види. (И погледи своју ћелу.)...{S} Ова је глава — настави, кад не доби одгово 
ма.{S} Ја сам то опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се пр 
вечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковић 
 момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике свакодневну слику ове ђачке каван 
е госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци  
а зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник н 
за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Ве 
јатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да пази 
мо <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасн 
р си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p>  
да преноћи ту.</p> <p>— Боже мој, а где ћемо спавати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих со 
ћ оклеваше, затим рече:</p> <p>— О томе ћемо говорити, кад му буде дошло време.</p> <p>- Не, не 
 наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећа 
терећен пословима.</p> <p>— Не мари, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече 
стави нас саме са господином Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p 
ћи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у ово 
 <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака у 
и судбину? — запита Нинчић.</p> <p>— Ми ћемо покушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви за 
чне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а в 
аваше мајка, — али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем заврем 
 удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити овде.</p> <p>Оне одоше, а Павле оста још  
њена, — нисмо овде на крају света; наћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћем 
<p>Близу треће капије с обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз она 
очак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p 
ћи ћемо ваљда точак, па ако не, преноћи ћемо.{S} Стићи ћемо свега један дан доцније.{S} Није на 
даље.{S} Говорите ми о себи самом; тако ћемо се најлакше споразумети.{S} Говорите.</p> <pb n="1 
љнога листа.</p> <pb n="138" /> <p>— То ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — 
би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мн 
 ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, —  
тра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи могао да сматр 
а, заставе, новине, говор, беше српско; ћепенци, многе каванице, одело средњег и нижег сталежа  
штим покривачем југоисточне Јевропе, са ћерамидом пострешене <pb n="6" /> кућице њезине, и окол 
Онај онамо то су „Крајцаре за ванбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку дец 
е тражио.</p> <p>Ту је стајала мајка са ћерком, са још неколико дама и господе, које Павле не п 
а грофица Јанковићева рођена та и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да с 
 Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно преда се и не одговори ништа. 
шен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и је 
<pb n="273" /> <p>— Жена ми је рекла да ћете доћи, да се споразумете са нама о једној врло туга 
а су средства крајња, али ви рекосте да ћете такође прибећи таквима.{S} Ја сам то предвиђао и о 
о, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће м 
одговора.{S} Тако на пример, мислећи да ћете ми ви на ове моје речи: како сам гледао да за себе 
ао сам, да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете при 
та не знате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Примети 
ад вама; ви не можете рачунати на то да ћете тамо произвести какав велики ефекат вашим поступци 
Све, грофице, до ситница.</p> <p>— Онда ћете појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побе 
маћете прилике слушати мој глас, и онда ћете ви бити мени потчињени, а не као сада, где ја хофи 
..{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико  
ежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Оде.</ 
иближите, али зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у из 
е можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу 
ng="fr">sur la terasse!</foreign>), где ћете се моћи одморити и освежити добрим воћем или изврс 
вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, можда, требати да отпевати сам, а, можда, и да 
е ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошл 
ђи, бољи; ви сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам  
/> има пуно младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су  
обио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га био добио, похитао б 
 сувопаран, не помињући много друго; ви ћете и имати оних <pb n="102" /> величанствених успеха  
говораше гроф даље, — <pb n="277" /> ви ћете нас приморати насиљем, скандалом, јавношћу или лук 
младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га по 
ропашћете иначе и ви и ваш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредуј 
трошак нека вам такође преостаје.{S} Ви ћете ми, ваљда, дозволити да ја будем ваш домаћин.</p>  
е, да не дође потоп.{S} Слушајте.{S} Ви ћете бити остављени сами себи.{S} Настаје питање да ли  
г и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих к 
волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најп 
мљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико смо вам много захвалн 
н?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љубав надокнађује све; а на то  
м, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла да будете и кн 
кне душа.</p> <p>— Неће, госпођо.{S} Ви ћете ићи врло живим друмом, кроз питому Моравску Долину 
си.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запитати за моју прошлост, кад се будемо боље у 
благодари једино вашем заузимању.{S} Ви ћете, мислим, и сами налазити да је сасвим природно, ак 
м!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојанства силазити као кнез.{S} Кнез П. 
чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећни до свог последњег часа, 
тпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког светог великомученика.{S} Али 
 неког светог великомученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло по 
.{S} Гоњени проклетством родитељским ви ћете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство 
чинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете тврдити, да срећна љуб 
а сте Српчићи, потркуше са Истока, који ћете са осталом источном ситнаријом припремити мени ста 
и ви сада тако мислите.{S} Ко зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито  
а је толика млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, 
да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их напис 
едом, па и ваше сањарије.</p> <p>— Врло ћете ме обвезати, ако ми то изближе покажете.</p> <p>—  
нак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у с 
ладића, он понови питање:</p> <p>— Камо ћете ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у 
арошани, а ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом кој 
ре рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, дакле, Срби као и в 
о узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други пут.</p> <p>Војвода се поклони пред мла 
бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p 
с очински саветујем да се повучете, јер ћете бити несрећни обадвоје и ви па и ми.</p> <p>Павле  
ћете бити богат, отмен, срећан муж, јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S}  
, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p>  
оспођици сестри, милостива госпођо, јер ћете имати врло занимљив пут, који ће вам по гдегде опс 
еткичин величанствени прилог.{S} Па још ћете врло срећно живети, из очију му вири добра ћуд; он 
је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две три недеље венчати.{S} Ти <pb n="315" / 
и добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} Али не може бити да је твој 
тиња.{S} А ти си одвојио.{S} Ти рече да ћеш да идеш преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек 
тоји још да си био много болестан, и да ћеш пропасти и са здрављем ако те пустим преко.{S} Ја с 
едне године.</p> <p>— Ти врдаш; реци да ћеш се после једне године вратити.</p> <p>— Добро; свак 
 осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она 
и, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад тад напустити, да ће те позив твој о 
ри:</p> <p>— Ти, дакле, збиља мислиш да ћеш ме таким изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да чов 
тна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, дугим годинама мучно саздану срећу ово 
загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао са 
 ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S}  
>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут.</p 
</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</p> < 
д сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, али 
рахом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо али  
 га видим.</p> <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш  
<p>— То је твоја ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али  
ш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p> 
Али ти си женска и моја пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чу 
Јелица, ти ћеш ми не само опростити, ти ћеш ме и разумети.</p> <p>Ти си годину дана била испрош 
ви вичући: — Ти, сентиментална ћело, ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Павле сачека, док коректор о 
е; па, ако после тога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би с 
ом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> са њим кроз кратко време бити врло б 
:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; упр 
 мене?{S} Та вратићу се ја.</p> <p>— Ти ћеш да идеш?</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш 
, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отмеш!{S} Ти ћеш да ми га отмеш!</p> <p>Оч 
 није поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p 
дине удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања требати да предаш њојзи, то јест ње 
</p> <p>— Па ја; ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми 
 Лепо.{S} Мало си се пожурио.{S} Колико ћеш да седиш?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, уја 
ије тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Тако једну годину.</p> <p>— 
кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то н 
о оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту заста 
м за писање има сат, под главним столом ћилим, погдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у стар 
и и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику бил 
<p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поред позлаћених ст 
ећ зачедише —, даље занатлије, трговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ сво 
ме: алеопатија, омеопатија, идропатија, ћорава посла!{S} Дошли сте још и ви са својим водуњавим 
ва сам гледао очима.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Пр 
> <p>— Знате ли ви, млади господине, да ћу ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју ваше 
бавио овде.</p> <p>— Лако је могуће, да ћу остати ту, — одговори младић.</p> <p>— Зашто; зар не 
тором.</p> <p>— Ја вам ономад рекох, да ћу вам стајати на расположењу једнога дана. — говораше  
ише мене на његово место: но изгледа да ћу постати јединим власником радње, јер ће се продати,  
но се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, кол 
осподина Ђурића, и по себи се разуме да ћу безусловно бити одан и оној личности, коју је он так 
 ја њене побуде разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећни 
ивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну 
м ти остала незахвална.{S} Обећах ти да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима 
лакше подносити; могла сам се надати да ћу једну бар од више њих видети срећном и тиме бар нешт 
ли, а ја се баш по том погледу надам да ћу га спасти само за мене, и не дам, да га ви спасавате 
, ја овамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како  
 ми кану из очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> < 
гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша т 
 се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније сетити.</p> <p>И Павле продужи да прича о 
живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се сетити; ви, молим, продужите, можда ћу се доцније 
да те видим.{S} Куку мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње дав 
ваца да платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разум 
{S} Ако би ствар допрла до јавности, ја ћу јој моћи да будем од доста замашне помоћи.{S} Парниц 
бин.{S} И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} 
S} Или, ваљада, не верујете?{S} Ево, ја ћу вам рећи још више.{S} Кнегињица је из владалачке пор 
сасвим изблиза, јел’те?...{S} Добро, ја ћу вам то показати са таке близине, да ће сјај мојих ис 
 интересује да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и др 
ори:</p> <p>— То је она и заслужила; ја ћу тако поступати.</p> <p>— Даље, препоручујем вам најв 
— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут јавити.</p> <pb n="62" /> <p 
е, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; ја ћу скоро да идем.{S} Дошла сам само на неколико тренута 
јим путем, госпођо?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И са 
бин одједанпут искрсну из небуха.{S} Ја ћу бити код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути с 
 и права да од мене то захтевате.{S} Ја ћу вам ове књиге поклонити, ако желите, или ако немате  
пеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104" /> бити срећ 
то можете слободно поверити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пош 
а пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти напоменути само главније.</p> <p>Ти већ знаш ону  
ве пуне румене образе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, 
е оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно. 
и нећете рећи.{S} Како вам драго.{S} Ја ћу бити слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим 
е.{S} Рекох да имам права на вас.{S} Ја ћу вам бити господар једном.{S} Ја сам своје царство ун 
ј души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.< 
, ми ћемо се још видети који пут.{S} Ја ћу опет доћи, — рече Нинчић.</p> <p>Павле отпрати прија 
ите, седите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном м 
смо није добио; оно је изгубљено:{S} Ја ћу да га тражим!</p> <p>— Да скандал буде још већи, гос 
> <p>— Или вам то још није доста?{S} Ја ћу онда отићи још даље.{S} Кнегињица Евстратија има да  
S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским гр 
атите је, — проговори наново гроф. — Ја ћу вас волети, а сви ћемо вас поштовати.{S} Ви ћете бит 
<p>Старац стаде пред Павла.</p> <p>— Ја ћу вас, ако желите, одвести одмах сутра код моје госпођ 
м је лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнеш 
>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћу вам бити благодаран, ако ме обавестите.</p> <p>— Мен 
и не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру 
p> <p>— Не могу, господине.</p> <p>— Ја ћу је отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борит 
 Молим те, немој ме питати.</p> <p>— Ја ћу ти помоћи.{S} Да није Павле Ђурић?</p> <p>Агнеша пре 
.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешно 
ијом? — викну Павле гневно.</p> <p>— Ја ћу вам објаснити, млади господине, — рече гроф хладно.  
е отети.</p> <p>— Спречићу.</p> <p>— Ја ћу се борити.</p> <p>— Ја ћу бити јачи.</p> <p>— И најј 
 се реши на нешто, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на  
м делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</p> <p>— На њу се полаже п 
 драги господине, засад само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас  
 крити; мамице?{S} Молим те питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} И 
својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учи 
 песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам помоћи.{S} Песме ће се допадати, ви ћете их, мож 
ства!..{S} Али ја сам га претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања 
мрт...</p> <p>— Смрт?</p> <p>— ... и ја ћу вам бити од помоћи.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ах, ахах 
с, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милостив: даћу вам, јер сам богат, пребогат; им 
е често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити Богу, да то теби тако буде, ако, то ј 
лагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми одговорите или овде мени оч 
е ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг  
а Агнеша Јанковићева буде пунолетна, па ћу је од ње саме просити.</p> <p>Грофица дрхћући од гне 
ате?</p> <p>— Баш сад довршујем рад, па ћу одмах ићи.{S} Али немојте говорити, знате да вам је  
ом Павлем; ми ћемо ствар расправити; па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а 
реме мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у ун 
} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он није  
{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла, ве 
S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њ 
ца, којих списак имам код куће.{S} Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ре 
ах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољити.{S} 
а нека се покуша још овај начин: најпре ћу се ја састати с њиме; па, ако после тога буде потреб 
је видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потр 
ије човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времена?</p> <p>Израчунао је да ће му бар  
и?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда несрећна мисао гон 
и, господине; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица м 
е, да победим јунака, то јест, вас, али ћу ову сироту споредну личност истргнути из ваших канџи 
опште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам био спреман на још много примедаба са ва 
 продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећи ћу вам ко сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што са 
и реците зашто сте дошли?</p> <p>— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви  
> <p>— Јеси ли рекао оцу?</p> <p>— Рећи ћу.</p> <p>— Међер ћеш да идеш?</p> <p>— Морам.</p> <p> 
д ниси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која  
.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја М 
, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста  
ле се поклони и одговори:</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>То је била једна мала лукава игра љубави, да 
 упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је б 
 узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> < 
Овде ћу предати вратару и кроз који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или  
{S} Мене мрзи да се пењем којекуд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Стра 
е угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она тако дирљиво, да се коректор окрену и уз 
 ту су!{S} Дакле, видео сам их!{S} Како ћу до њих?{S} Да ли је још Стеван код мене?{S} Не, није 
 само моји, и ја ћу доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад  
редно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Посл 
ледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер 
 у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, покушати, — одговори младић. — Но за то  
а срећна љубав надокнађује све; а на то ћу вам ја рећи, да та љубав неће бити срећна.{S} Ми ћем 
емо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p> <p>Коректор му рече дан  
ли ја желим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p> 
/p> <p>— Немојмо се вређати, синко, јер ћу прекинути разговор.</p> <p>— Говорите, дакле, — дови 
> <p>— То и није потребно засад.{S} Већ ћу вам рећи ко сте ви.</p> <p>— Бићу вам обвезан.</p> < 
 већ се надам да је само једна тренутна ћуд запаљене ти млађане маште, онда ћеш скрхати сву, ду 
о срећно живети, из очију му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у па 
 прилика да намирујеш своје неразумљиве ћуди.{S} Ти си наша кћи, и твој отац и ја трудили смо с 
о незгодно да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску 
жи јој се госпођица.</p> <p>Најмлађа је ћутала, али се по њену веселом лицу видело, да ни она н 
ца погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови она, — објасни ми т 
 није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла, али није спавала. 
— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без сумње;  
 мени то потреба после пет година мучна ћутања...{S} Нисам могла да ти не јавим, та, ово је пос 
у ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Сад знам ко су.{S} То је 
— Јест, тако се зове.</p> <p>Сада наста ћутање кратко али судбоносно.{S} Обе се женске згледаше 
дан не прекиде.{S} Осећали су да је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да о 
 — Писмо је код мене.</p> <p>Наста дуго ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; 
и о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, које опет прекиде Нинчић озбиљно и одлучно:</p> 
— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке почивке продужи:</p> <pb n="2 
е загрева исти осећај, да ли је паметно ћутати?</p> <p>Не могав се одлучити, он је погледа неиз 
јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{S} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват 
а дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у 
новицу.{S} Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после  
 могаде ништа да одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је 
>— Дакле, претње!</p> <p>Гроф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је ова 
ку остави своју матер и седе на столицу ћутећки.{S} Била је под влашћу јаче силе од себе и под  
ре свакако ћу доћи, као и досад.{S} Сад ћути, и до виђења.{S} Послаћу домаћицу.</p> <p>— Молим  
 увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истраж 
— То сте ви, који желите, госпођице; ми ћутимо.</p> <p>Затим продужи гледати кроз лорњон на ону 
 малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, 
S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива, и гледаше око себе, као да не разуме шта се де 
 читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> < 
гдегде каква слика, рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Гр 
не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и не кроји никакве нацрте за т 
је љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> <p>Да је П 
касту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба које се код женских означава са „средњим годинам 
овори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом рома 
знато је да, кад наступе дани Месојеђа, у образованом свету настаје доба забава.{S} Оно обично  
.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуда што их је иза 
уће довде спопала га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађо 
 пролазили поред појединих тих одељака, у свакоме нађоше једно или више лица.</p> <p>Мало друшт 
азмира занимала је ова туђинска свирка, у којој имађаше нечега као из неког непознатог света, < 
p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ком смислу велите ви то?</p> <p>— На то се питање још 
ом не могаше водити рачуна о приликама, у којима се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би  
у певали, срце ми је дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је  
на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ничега особитога осим њихова врло рђ 
метио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чи 
родици чува више од пет стотина година, у вредности од пола милијуна.</p> <p>— То је лепо од ње 
то; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с поче 
 не беше више оног младићског поуздања, у његову понашању недостајаше оне кокетне поузданости,  
орских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим меланхоличним  
а љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога гр 
 би то могло избацити Агнешу из заноса, у који је била довела мајчина жестина и њена силна преб 
траше замишљено и дуго.{S} Њена проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није мог 
ре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово н 
тај сјај почела да каљам.{S} И теткица, у коју сам се највише поуздала, оставила ме је.</p> <p> 
вирање тих наивних почетничких песмица, у којима нема никакве праве и озбиљне лепоте.{S} Губиш  
<p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно о 
ја.{S} Но ја мислим да би он, напротив, у таквом случају за тренут ока постао правим приређивач 
p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang="la">Singidunum</foreign> 
ила је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветл 
одлучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова  
деш?</p> <p>— И једно и друго добро је, у датим приликама; али има још једно треће, боље.</p> < 
 се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним борбама очеличен, није се застидео н 
хну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погледу изједначавате са мојом душом.{S} А знате  
одна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле већ неколико дана.{S} Др 
 то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита пребацивања овом око 
изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угле 
алазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становима: по университетски 
ена, јер ће бити избачена из атмосфере, у којој се родила и одрасла и без које ће она, по свој  
са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја н 
ршавелом телу нема више младићке ватре, у мојој глави нестадоше заносне мисли, које ће она од м 
ј пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, а грофица је поплашено ухват 
 моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{ 
ми је на дугмету овог звонцета; видите, у овом дугмету је ваша судбина; говорите, дакле!</p> <p 
 цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p> 
овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавошћу и после толиких на 
а пробуди толики интерес наше породице, у којој сам ја најсамосталнија женска, те сам могла узе 
светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по тр 
оране, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p>  
ским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и ок 
, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тада су својим благостањем 
 једино их везују још природни осећаји, у које баш зато и није смела да дира.</p> <p>Али га је  
хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година још и Дун 
се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може предвидети, за нашу причу пресудан дог 
н са њима, ако већ тако желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љуба 
 ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала и бдила на 
дређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лутњу слатку, пресрећну.{S} Или као да му се запали д 
венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> <p>Сад ј 
ловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чеж 
сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, 
ну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p>Ове су на 
ешио.{S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут до 
о ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, које до тад 
S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме ћу ову моју потребу моћи, колико толико, задовољ 
ићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и највећи бол ње 
ој али бујној му машти најприкладнијој, у борби за идејалом.{S} То је било, дакле, нека врста о 
{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је ове речи мог 
а тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљивати; требао је да нађе је 
tone unit="subSection" /> <p>Сутра пак, у одаји, спавале су женске мирно, бар привидно, ма да н 
о дана Нинчић му рече:</p> <p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мисл 
о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Ј 
адићски несташним безбрижним комешањем, у коме они пролазе и пребивају као нека врста испосника 
х господских кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на 
оцније сам га изгубила, како сад видим, у Баточини.</p> <p>Стара грофица додаде:</p> <p>— И ја  
ојом вечитом гнусном и отровном борбом, у којој су се покварили и пропали, а омилео им овај ту  
еријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у  
ion" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом крви, а још већом навалом ми 
кад госпођица помену њену сцену са њом, у којој је испричала разговор са сестром, и њену одлуку 
на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам  
ске породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пр 
а спасењем.{S} Тако је он некад прошао, у младости.{S} Тако је било и овде.{S} Случај ту је био 
о је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба, Грка и, у последње доба, Јевреја.{S} Тад 
} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре неколико година 
и, те наново погледа тамо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чисти 
ити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се дешава свашта; могуће је да се од мене што к 
лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположењем данас иза 
друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онак 
тор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица већ з 
Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање од оне детињске нежности, које беш 
ам видео.</p> <p>— И ви нисте због нас, у Пешти?</p> <pb n="159" /> <p>Павле порумене.</p> <p>— 
азним групама имали свој оделити живот, у који се, онда као и данас, тешко могло завирити са ст 
носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре бранио 
овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, П 
ржање није правдало оваку претпоставку, у томе се њено око није варало.{S} Тек <pb n="42" /> он 
способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравиј 
ог стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као млада невина богиња без порока  
дите; он ће скоро бити ту.{S} Ја ћу му, у осталом, јавити.{S} Он баш председава једном малом до 
тињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако дубоко  
 су га непрестано напред гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде л 
 таштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми 
лет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити д 
омена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва као и са  
еде признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46"  
ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дому.{S} Добро сте ми дошли.{S} Моја жена причал 
ћа налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху,  
ио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви,  
сврну на ове речи већ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада  
ри коју — и још по коју <pb n="7" /> —- у суседству са баба-Настом или стрина-Јелком; прочита с 
..{S} Знам ја да си се ти.. загледала.. у младог... војводу Баркарија.</p> <p>— Војвода Баркари 
ио тип паланачког трговца старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуште 
иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и једа 
иве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> 
 душа нађе тамо где му је био најближи: у одлуци смелој али бујној му машти најприкладнијој, у  
ће.</p> <p>Нинчић је погледа и замисли: у овом тренутку ево пред њим оне, о којој му је онај за 
ого кашљем; моје је здравље поремећено: у моме омршавелом телу нема више младићке ватре, у мојо 
и, као и другој (Витковић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвено 
јничким и друштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омлад 
Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за леко 
ч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима в 
 је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози,  
ке, концерте, зборове, јавна предавања; у позоришта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман. 
г па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отворио кључем 
ећ продужи:</p> <p>- У осталом не мари; у своме завичају сумњам да ће икада имати прилике да чу 
чки и румунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвени 
е мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ  
крвавих сукоба.{S} Велик је и простран; у међупросторима налазимо вртове, а од неких су направљ 
м тај талог, он је потребан и користан; у првим нашим друштвеним зачецима он је био наша средин 
 њих.{S} Разговор се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; ви 
ећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је 
а на две стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за све 
них и поштених, жена покорних и родних; у години више ведрих но облачних дана.</p> <p>Тамо љуба 
а да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило већ морао да оде на поље озбиљниј 
када играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поноси 
ино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело 
аво по јавним местима овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достоја 
загледала —</p> <p>— Ја загледала?..{S} У кога? — запита Агнеша сва дрхћући.</p> <p>— А, дакле, 
</p> <p>Павле се обрну без поздрава.{S} У повратку морао је проћи поред грофовске куке.{S} Пола 
у, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора коректор му показа завој са новча 
обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гост 
ке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ вељаше писац.</p> < 
а тражи и која су га овамо домамила.{S} У нади да ће се гдегод сусрести <pb n="88" /> са њима,  
била сам сетна, нека ме туга морила.{S} У дворани било је лепо и весело, пуно света и несташна  
ни младић изабрао себи за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да ст 
љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече пој 
ника, које овде називају робијашима.{S} У <pb n="341" /> сивобелом оделу са капом нарочитога кр 
ива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи таја 
, споразумевања или неспоразумевања.{S} У то би доба она женска прилика на престолу била у свом 
згледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење пред 
морала признати коректност одговора.{S} У том је смислу реферисала кнегињици која је, до душе,  
/p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лову сам за једном позивницом.</p> <p>— Којом?</p> <p 
} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу да празне,  
ише нека затворена господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпо 
сете, осим ако му оне неће да науде.{S} У осталом он ће, надам се, оздравити.</p> <p>— Ах, исти 
е и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стр 
 месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, 
то, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али 
да, а ја сам јој био најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно ш 
а само са онима које сада познајете.{S} У тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у  
 и великим заводима свакојаке врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређени 
 који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана облигатни бели 
у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим несносан, прек и џандр 
 три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужише га за веле 
!</p> <p>И као да песнице попустише.{S} У соби замириса босиљак.{S} Павле отвори очи.{S} Виде к 
 отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пуно сребрног 
вану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали,  
о од лаке зараде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све  
ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнол 
 на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији 
целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прича је — прича, која има својих граница, с 
начине, које само он може измислити.{S} У публици се о њему мисли, да је или слободни зидар или 
ак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњ 
} Да ти и о њој јавим неколико речи.{S} У своме душевном страху ја се пред венчање обратих њојз 
ом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S} У каквом је он положају ту?{S} Ко га доведе овамо и заш 
 ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети људе, ценити п 
Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су т 
о ми више ви забрањујете него ли он.{S} У осталом, осећам се много боље.</p> <p>Коректор сврши  
је му је он тако ревносно припремао.{S} У овом пословању бледо лице и слабачко тело коректорово 
 стан, а да распитује није још смео.{S} У тој вароши било је много аристократских породица, зат 
p> <p>— Напротив, мени ће бити мило.{S} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан  
ђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стојаше потпис: „Твоја сестра Љубица“.{S} То с 
..{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што 
а си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов уг 
у тамо.{S} Имам још једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се  
аде.{S} Вукло ме нешто онамо к Југу.{S} У Суботици, у неком јавном врту, наиђосмо на тамбураше, 
ао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је да се преда бербе 
но, јер си ми ти најближа и по срцу.{S} У овој кући ти си једина кадра да ме разумеш; буди ми и 
те, треба да се навикнете на ту реч.{S} У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уве 
ој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Ч 
ако?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка. 
ли дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику летњиковац, на обал 
атељства и мислити на задатак живота. — У Паризу на све то нисам помишљао. — Блештави сјај царс 
ва.</p> <p>— Ви, дакле, знате!</p> <p>— У овом граду сумњам да господин Ђурић има искренијег пр 
лици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају има много великашких кућа; не знам....{S} А 
хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво 
{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Над 
станка њихова колена до данас.</p> <p>— У овој је соби од прилике вредност од једнога милијуна  
чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори му братац.</p>  
Нинчић сркну вина, па настави:</p> <p>— У осталом моје опомене не би могле имати вредности без  
е полагано и пажљиво одговори:</p> <p>— У Пешту.</p> <p>— Имаш ли благодјејања?</p> <p>— Мислим 
 одговори са киселим осмејком:</p> <p>— У главноме јесте тако, госпођице Јулијо; само ми се чин 
p>— Повереник господина Павла?</p> <p>— У свему, госпођо.</p> <p>— Да ли слутите, господине, ко 
бјасни му Павле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима  
о.</p> <p>— Одавде?{S} Одакле?</p> <p>— У оближњем селу ми је кућа родитељска.{S} Син сам богат 
ер.</p> <p>— Зашто, господине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу в 
где и кад би се могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Са 
} А где сам то требао да имам?</p> <p>— У Србији.</p> <p>— Нисам имао извешћа ни тамо ни овде.{ 
 има сличних појава и код вас?</p> <p>— У нас је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени н 
 <pb n="38" /> <p>— А где ћеш?</p> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— П 
зу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отоманом „Карловачки сабор о 
агедија „Српски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељ 
о пашњака; на висовима погдегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо 
био још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нисам имала мужа.{S} То је био само 
е завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неогран 
 је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и  
сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао да је госп 
 одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада 
ду, која је заслужила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег оп 
о у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњим омиљена личност.{S} Коректност његов 
д подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области.</p> <p>— То је врло интере 
ки, са мало изузетка, воли да путује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог 
ум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи  
ада, где се наслагао измет друштвени, а у сусеству била је велика кавана где је беспослена госп 
адоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду нано 
кане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од 
S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Пав 
 мало разгали, — рече грофица гласно, а у себи помисли: „Отишла је на ону страну, одакле се доб 
рву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нарочито веру и књижевност, али ниј 
о шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам  
родностима онде, каквих тамо има још, а у Павлово време било их је доста.{S} Ту су најпре Немци 
ше у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У току тога разговора  
о што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступило, али не верујем да ће они 
у своју, и које су већином недовршене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан  
су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето, поквари се све; нису му ни о зет 
ијама, где помало научих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и 
им наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле.{S} У оним 
и пут прелете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударај 
утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну ровова зелени се трава, овде онде показ 
а драперија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235"  
 коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњи 
гуска гакне и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ре 
имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са они 
 сентименталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb 
тави.</p> <p>— Па још, признајем, ја га у свему и не разумем.{S} Он је идеје поцрпао на лицу ме 
така, које су га издржавале, а једна га у завештању остављала другој.{S} Ту је нарочито при поч 
и и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнег 
 мајка оде, да потражи сина.{S} Нађе га у дну снопља мирно спавајући.{S} Седе крај њега, те га  
мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред  
ина; и, кад стигоше носила, однесоше га у привремену војну болницу поред једног моста.</p> <p>Т 
ђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, на пример, не би био онако идејалног у 
p> <p>Ту виде коректора.{S} Поздрави га у пролазу и смејући се овлаш му рече:</p> <p>— Онај ста 
их лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се с 
и господин Павле Ђурић?</p> <p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се 
 на столицу и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чил 
ј са новчаницама и признаде му да су га у његову стану посетиле најпре кнегињица Страта, затим  
да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Прис 
Приврженика?</p> <p>— Да.{S} Послаћу га у Србију, нека тамо дела.</p> <p>— Ако оздрави.</p> <p> 
при поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Б 
ила је поред свега тога и од свега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости 
p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спева 
највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје трагање.</p> <p 
.</p> <p>Нама женама пребацују људи, да у писмима главну ствар обично оставимо на крај.{S} Ево, 
и тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега ни опаснога ни револуциј 
илаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавгу.{S} То би му могл 
и из позоришта и из разних салона, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би пр 
погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" /> по васиони, у лут 
 позајми пристојно варошко одело, те да у њему наново изиђе пред странце.{S} Но како су га сад  
ш, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Па 
 у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколи 
и према њему изменили, већ више зато да у свом поколебаном животу не гледа пред собом лик овог  
е стидети ни жестити.{S} Ја ти рекох да у главном нисам противна.{S} А има и других такмичара.. 
ло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдијаши, или вр 
га називаху професором и који је некада у кући био васпитач, али и доцније остао, да уређује гр 
опходно и више но икоме и више но икада у животу, али ето он лежи ослабела, млитава тела, са ду 
остите.{S} Несугласица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу 
велику и ретку срећу, која одиста спада у најређе на свету.{S} Будите за њу благодарни Богу и ч 
о рече:</p> <p>— Стеван Нинчић не спада у људе, који имају велик избор, ипак он се не подаје пр 
а обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} 
ећи, да је пропали ђеније.{S} Јер спада у ред врло даровитих људи.{S} Здрав и енергичан, са ошт 
је кривце налазе на другој страни града у нездравим, влажним, полумрачним подземним одајама (та 
subSection" /> <p>— Ви сте, дакле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној аф 
ву наду и највећи понос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневер 
а крају малога луга, првог „парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке  
 оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса Мара Босну прегазила</title>“ и „< 
p> <p>Павле стаде пред вратима, погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која г 
оћа Павлова изненади.{S} Она га погледа у лепо бледо лице, које је почело руменити и тек после  
, — рече Агнеша.</p> <p>Грофица погледа у кћер: канда ова неће да овај више долази.</p> <p>— Је 
/p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи на кревету пор 
ца из руку.{S} Настарија женске погледа у књигу, која се при паду отвори, те остаде тако.</p> < 
и разговор.</p> <p>Грофица и не погледа у своју сестру, већ оде неколико корака пред Павла, пру 
оје носи сваки млади сељанин, и погледа у њ.{S} Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи 
дин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред јако отшкринутом лампом, а при бруја 
/p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја н 
оћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарену жену, на којој више не беше ни трага ње 
меном.{S} Овај се брзо окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви ст 
} Болесник понекад подиже очи и погледа у прозор, затим их опет брзо склопи.{S} Као да га кроз  
ах натаче лорњон на нос и право погледа у лице младићево, затим га одмери од главе до пете; нај 
скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа, и прође читав м 
 залуду.</p> <p>Павле поплашено погледа у коректора:</p> <p>— Откуд бих смео то претпоставити?{ 
ове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је време да му да лека; време је било, али 
еши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да 
ући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му се спр 
ћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненад 
неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Да није госпођу Пијуковићку?</p> <p> 
бама, одмарали се и правили распоред за у напредак.{S} Павле је назирао материн смер, и одговар 
а, то ће извесно бити не само извештаја у тим новинама, већ ће бити набројана и познатија имена 
ђица, или касирка, каквих има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи 
ђе дан, када се приредила игранка, која у тој години обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џо 
некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој прадед га је откупио и наместио на имању;  
од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку,  
до поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који  
вићевим, и то га побудило, да га сачека у стану.</p> <p>Ту је већ нашао Нинчића.{S} На овог зад 
ато, напротив, ја налазим да је разлика у годинама необична.{S} Он тек ако има двадесет и осам, 
деља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мирно одговори:</p> <p>— Ти, д 
{S} Агнеша, је ли овде твоја мала слика у златном медаљону?</p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онд 
идовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајало тако три године.{S} На п 
а међу интелигенцијом, а има повереника у свима редовима.{S} Врло је вешт, јер своје нове, и мо 
ијатељем. — Ви, дакле, од оног тренутка у оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећн 
је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књижевне вечере, где су били позвати мног 
егињица забринуто. — Ту сам обвезу дала у најтежем тренутку нога живота, кад сам се, изневерена 
на, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи: 
ризоре, можда, у разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек  
<p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама, које је при поздраву б 
 обична људска страст, она је постојала у природи пре нас, њена је клица ситна невидима летела  
 одговори мајци, већ је ћутећки плакала у загрљају родитељском.</p> <p>Мајка је на послетку пус 
има, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој ха 
од пепелом, и која је своју клицу имала у пороцима људским толико противној науци великога осни 
 својом безобзирном љубављу већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи наб 
адња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојн 
егињици која је, до душе, и даље остала у неизвесности, али сад не толико несносној и не толико 
обећа.{S} Оде код мајке; ја сам слушала у споредној соби; и замоли је својим тихим дирљивим гла 
 затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за споразумевање, јако с 
 ко сам?</p> <p>Нинчић је знао да Павла у оваким приликама могу посетити само две женске, кнеги 
долазио њему.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласо 
а Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле уша 
ледало би као наметање.{S} Ја бих могла у његовим очима изгледати смешна: он је млађи, ја и мор 
ас, њена је клица ситна невидима летела у ваздуху, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у 
пере Ђурађ Бранковић, која је тада била у јеку, и свирала је не само са дивном техником на том  
ла усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, д 
нао, да му је нејака душа загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа зами 
 да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, 
 потражи своју кћер.</p> <p>Ова је била у својој соби седећи пред гласовиром; прстима је површн 
сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, да сам морала да прекинем разговор.{S 
к, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује огроман део свога имања, што је прев 
екадања наследна кнежевина де През била у Бургундској, на границама државе.{S} Ви сте даровит,  
но својој женској природи и ако би била у стању да се свега другога одрече.{S} Она ме, дакле, н 
ти.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера,  
е до тада нисам слушала.{S} Ја сам била у стању да ту проведем по неколико сати седећи и уживај 
оба она женска прилика на престолу била у свом елементу; тада се она налази у најбољем располож 
е да га саслуша.</p> <p>Она је баш била у млекару изнутра, али пред отвореним вратима.{S} Ова ј 
но писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се вр 
<p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госп 
м љубав мушка и одважна, која се родила у тренутку, да живи занавек.{S} Били су сасвим близу је 
срећу, која му се <pb n="257" /> нудила у виду љубави кнегињице Страте.{S} Он се надао, да ће,  
{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Је 
те, да се ње, и ако би се она преварила у своме надању на вашу наклоност, не треба да бојите, ј 
м ја знам да га је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> < 
ачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мај 
естоница Кнежевине већ давно преместила у овај старински Дунавски град, те је та промена донела 
 у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико с 
 сам се са лакомисленом жестином бацила у море, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих о 
ва несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најгори предз 
смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у некол 
де се скоро после оних догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, 
 код стоке на паши; неки су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на 
 где сте научили немачки?</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца стр 
ући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој где сам провео једну годину.</p> <p>— Ви сте 
га века била несрећна, и ако је одрасла у изобиљу и сјају.{S} Поред своје старије сестре, која  
ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>— У овој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они с 
ха оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дужности; — 
уће да му се најсилнија љубав заметнула у срце за један тренутак...{S} Ах, ево теткице.</p> <p> 
 заборавили.{S} Ја сам, до душе, прешла у Православље, јер је то тако желела породица Јанковића 
е гроф, — да сам је видео где је прешла у библијотеку са Јулијом и са бароном.</p> <p>— Могуће, 
сада већ мирнији.</p> <p>— Ја сам дошла у опасним приликама по мене; али сам се морала уверити  
 потражујемо од писца, који себи ставља у задатак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим п 
и упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас неће одбити ни онда, кад вас сви буду н 
воље Агнешине.</p> <p>— Можда, ова воља у ње није била толико изречна, колико је требала да буд 
а речици; прекорачи плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси  
вам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од то 
 нађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најб 
ставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова браћа живе.</p> <pb n=" 
 да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпођице, — п 
ст мале женске.</p> <p>Она је била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, 
 могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су му већ били до 
ли осиротела госпоштина седи, какве има у свакој већој престоници, и где обично има пуно малих  
?</p> <p>— Јест, једино због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.< 
гледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној месечини засветли пламен  
атлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаш 
љским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схв 
ера.{S} Ми Срби живимо по нашим имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је  
ојој било немогуће наметати се, од дана у дан све је више губио наде да ће моћи присуствовати,  
, већ бледи, али држећи.{S} Сад од дана у дан опадате.{S} Та, ви не можете крити да сте гладни, 
олешљивости.</p> <p>И одиста је од дана у дан венула.</p> <p>Можда јој је понекад бивало и лакш 
жете изиграти.{S} Знам ја да се од дана у дан приближујете један другом.{S} Вечерас сте о мени  
стаје питање да ли ће Агнеша, васпитана у строгој дисциплини, од које је она примећивала само б 
ли, Павле се исели из свог ђачког стана у други део града, где га нико не знађаше.{S} Стан му о 
ла мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није више сасвим млада, у доба к 
е, а горе са изврсним жицама; саграђена у веома смелом барок-стилу, <pb n="168" /> а поред ње с 
 вас све тамо, али нигде није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југосл 
"176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</p> <miles 
 госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било твоје преве 
срећу овог дома, и отераћеш пре времена у гроб оне, који су ти живот поклонили.</p> <p>Агнеша п 
ру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујевац; (изговараше Кррагуевац), како би колар им 
м мислио, да је и Ваша Милост посвећена у осећаје грофице Агнеше.</p> <p>Грофица одговори досто 
 је са интересом, јер је њихова судбина у свему личила на његову.{S} Знајући колико је он мука  
 јер је против мене била огромна већина у породици.</p> <p>— Вараш се, мамице, опрости, — рече  
ом, а у соби лежала је мајка сама болна у постељи.</p> <p>Павле се заустави на прагу собе и пог 
нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још изнуреном болешћу 
ти саме појаве, а ево данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник  
ас, то јест, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њ 
 више није задовољило сазнање да је она у граду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> 
S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, 
ану, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарским и сиротињским приликама, а  
аде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жесто 
гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> <p>— Значе, да ниси ништ 
стављаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако орије 
ом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо 
/> сестрићима две трећине твојега имања у две поле; дакле, једну ће трећину добити Тасило, а др 
по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме  
ић, — да сам још за време твога бављења у Пешти био постао ревизором.{S} Тада је то била једина 
сти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробн 
ељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} 
тио, да ми се моја мала собица претвара у рај, као да сам осетио блискост љубави, као да сам зн 
ама занатлију, трговца или беспосличара у свакојаком руху.{S} Ту су се скупљали сви готово свак 
а доручак дакле седам новчића. — Вечера у нашој ђачкој кавани: кава с млеком осам, пециво два и 
прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је пр 
е су по свој прилици имали свога извора у предусретљивости оног лепушкастог српског дечка са вр 
</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у Баточини, на доксату.{S} Онда нам говорасте да сте св 
лизу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а изме 
донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле оде.</p> <miles 
а плавих јој очију, и оног дивног стаса у вилинском лаком белом оделу, у коме је изгледала као  
сно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у овој собици?</p> <p>— Мирис?{S} Какав мирис?</p> <p>— 
{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему.{S} Да видим: „<foreign xml:lang="fr">Agenture I 
 фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја сам се био повукао са позорнице, јер с 
Јелком; прочита се које писмо од детета у војсци, или која наредба на општинским вратницама и н 
{S} Павле се стресе од радости и похита у редакцију, где је Нинчић радио.{S} Али је овај за то  
 <p>Све ове речи, које нису имале места у овом тренутку, ако нису можда биле оправдане каквим П 
ага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао  
дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, па 
да сачека смрт, а више неће да се враћа у ову земљу.{S} Она се не дописује ни <pb n="314" /> с  
тврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад и легла 
узимањем ослобођена од претерана страха у туђој земљи, претерано и наградила.{S} Онај пређашњи  
епше и здравије него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред в 
атијих, највећих и најсилнијих породица у земљи.{S} Кнежеви де През, одакле је грофица, спадају 
тилу, <pb n="168" /> а поред ње столица у истом стилу беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша у 
алети, дубоко деколте; на врату огрлица у коси скупоцена грана са лепо аранжованом <pb n="265"  
(„Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама 
војој забринутој мајци, којој је зеница у оку.{S} Она је била најближа прозору.{S} Женска радоз 
ак: бела кафа, коју ми доноси газдарица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је  
м (то је онај господин, кога је грофица у Баточини звала бароном); са неким високим мршавим гос 
 је дати, господине, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за д 
> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, јед 
.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на првом јуришу отима.{S} Ето после 
 ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павл 
тичном госту, о коме ће довече да прича у клубу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану  
S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павл 
тересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S} Руских 
е говори ми више о њему, — викну Агнеша у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Како да ти не говорим о 
 је ова измена мисли пријатнија и лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком с 
и је после бурне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи нано 
н блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни приметио да су га у с 
роф се неприметно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одго 
</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са с 
сподски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свег 
 — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ им 
лаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је о 
 се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престаде да се виђа са обојицом с 
х у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S} Ја се гнушам вашега света, и поретка 
и саопштим, ако ти је воља, дођи натраг у Пешту.{S} Живећемо братски, сложно и будућност ти је  
ном животу не гледа пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађив 
овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} 
огуће.{S} После мало времена проведеног у безуспешном трагању, друштво би принуђено да преноћи  
 правим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, ал 
, сад, кад му треба дивовске снаге; сад у најодсуднијим данима свога живота, када му јадном и и 
 моје.{S} А кад је забава?</p> <p>— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте ра 
у овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро после оних догађаја повукла у  
r P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с 
е.</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који 
 са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи ко 
ен, као обично, за девет.{S} Али му сад у кавани рекоше да га је Нинчић опет тражио и да је ово 
</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напред“?{S} Не бисте могли рећи ништа одређенијег?</p 
а широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дугачку величанствену дворану пуну сјајне  
ма.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сале.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У  
е је знати!{S} Одселила се одавно никуд у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким стр 
у.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се др 
 луле дувана.</p> <p>— Не вреди за тебе у твом садашњем положају са твојим садашњим навикама.</ 
> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја ико 
ојој Светој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291 
те намисли да преноћи код тазбине очеве у граду; но није отишао одмах, већ, желећи да надгледа  
готово рећи силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећ 
ном летњем јутру било је живости, какве у ово доба обично бива по сеоским кућама.{S} Задругари  
ка као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар је она 
жем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од  
за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу вами,... који ме презире 
а „средњим годинама“, али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђ 
орио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је с 
 који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да  
и, и пробуди се.{S} Први му поглед паде у нежне плаве очи материнске.</p> <p>Сањиво али се благ 
приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи још већа збуњеност мале женске.</p> <p>Она је бил 
са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ј 
борави и свој најсилнији осећај и стаде у неком неодређеном стању душевне немоћи.</p> <p>То је  
адгледа спрему за дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да  
те ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још није дос 
се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде 
} Таквих сам младића налазио доста овде у Пешти, у Грацу, у Бечу, у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, 
ш се мој отац решио да стално живи овде у овоме граду, те да овде намести своје централно гнезд 
очито кад би то странствовање било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти з 
нам кад је престала; знате, ми смо овде у демократији, о таквим стварима сад мало водимо рачуна 
се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним приликама први пут после оног састанка к 
ци, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећам се, из ов 
 посетимо мога сина, који је тамо негде у неком егзотичном заступништву постављен.{S} Моја наст 
да јој је порекло још раније тамо негде у давно прошлим временима.{S} То сам осетила нарочито ј 
а ваш свет згужвам и одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најм 
вори ни једне речи, она их обоје изведе у салон.</p> <p>Тако је било заручење Агнешино, а Павле 
 је његов тихи глас био кадар да доведе у екстазу своје слушаоце.{S} Откако наново поче овамо д 
ридружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пр 
ите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори 
 имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за 
> <p>Павле му рече још пре да ће да иде у Крагујевац или Београд, да тражи службу, ма да је вол 
гове смрти.{S} Нема сумње, овако се иде у пропаст; тамо њега очекује смрт; њега су опсениле вил 
ривиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или преслатким бенављењима без потребе 
е испразнила.{S} Неки стајаху овде онде у разговору, а неки се спремаху за коначан одлазак.</p> 
ли састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму нап 
нутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевно приличн 
та само још једна слабачка нада.{S} Оде у каваницу око осам сати, да се, ако је могуће, онде са 
асмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, остављајући госпо 
 ваља.</p> <p>Кад то би, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју сре 
би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљени младић пошао 
а дана грофица Јанковићева изненада оде у одаје своје сестре и нађе је пред прозором плачући.{S 
ола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се  
е.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак.{S} Ма да је доста рано дошао, 
<p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, гд 
и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у каваницу и састаде се са коректором.</p> <p>— Ја вам  
 се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци преноћили.{S} Терало <pb n="31"  
духа, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се кући.{S} Али на 
бље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има,  
ни.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој прилици б 
 морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро  
?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари за мир, или за нек 
вно многи запиткивали, па, кад све дође у свој ток, он приђе коректору и седе до њега.</p> <p>— 
ија крупна госпођа другој сувљој такође у годинама. — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у по 
тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S} Те 
и човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, онако  
, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ако, н 
отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велик 
нут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, која ј 
 у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто с 
укама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали лампу, п 
е поправи за дуже време, она силом леже у постељу, само да се Павле не би наново прибрао, и да  
алан сам.</p> <p>— Та лепа прилика може у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што  
сам имао доста времена, бавих се подуже у канцеларијама, где помало научих књиговодство а у рад 
уга нека одељења, која се обично налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончи 
али о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвоткињине 
зе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, 
авајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљна ствар; сузе у очима значе вели 
анственом изразу лица.{S} Примила га је у званичној тоалети, дубоко деколте; на врату огрлица у 
ке једне од најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић 
мало рачуна.</p> <p>Може се рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њ 
жавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима стајао само збуњени механџија, ко 
ају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична од танковијег пров 
се.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пређе на другу 
и почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу <pb n="70" /> ове омладине никло мноштво замисл 
 млада срца отровао.{S} Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел 
чин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попус 
ртничке постеље мајкине.</p> <p>Сада је у потпуној мери разумео ову истину: да материнска љубав 
га ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пр 
ад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивала највећи авторитет и представ 
рижно посматрајући своју мајку, која је у овом тренутку била пуна нежности према њој.</p> <p>—  
мајку, на болну скрушену мајку, која је у његове очи гледала тако испитујући, тако дирљиво и та 
 у његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и ко 
оз добро затворене прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, 
у а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“.{S} Околина те  
зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за гос 
и српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве  
да образовање и моја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога  
је наслада, а љубав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у мо 
 и најмилији мећу својом браћом; она је у њ полагала сву наду и највећи понос свој, и он сада у 
ндо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта је у библијотеци, а ови ће и онамо.{S} Мене мрзи да се пењ 
а путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, дакле, моћи појмити, колико см 
itle>Анатомија</title> сисаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као ти 
.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно местанце за разговор, чекао је г 
>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.< 
да полази на продудужење наука, које је у главноме довршио, али је сада налазио за јако потребн 
и, само нешто богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово 
ладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало,  
да спасе главну ствар.{S} Две године је у ропству, скоро ће две године.</p> <p>Није допуштао да 
иђи-дер.</p> <p>Павле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p>  
ном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да  
трпи оскудице.{S} А наш младић, који је у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио 
 да будете и кнез.</p> <p>Гроф, који је у својим обећањима долазио све у већу ватру, заустави с 
ац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад  
је још допадљива као свако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</ 
 <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео доказ; како видим, 
губити вид политичког средишта, ипак је у ствари још био то; интелигенција, трговина и занат, о 
џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропс 
 и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају  
ији и искуснији од вас: ево, мој син је у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p> 
— упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Сто 
ћи неће бити мира.{S} У осталом и он је у писму напоменуо да ће заручење предупредити ма каквим 
мо наставља започети грех.</p> <p>Он је у осталом све то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у 
} Онај пређашњи мали али лепи поклон је у Србији могао значити сувишну интимност, са западњачко 
S} И српски завод Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други  
 отпочине.</p> <p>Лежећи дуго гледао је у светло небо, а памет му је лутала далеко од завичаја. 
, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољст 
олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издалека изгледаше поб 
и судбину.{S} Он је приметио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери ка 
 на путу к своме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после не 
, али како ће се свршити?</p> <p>Био је у годинама бујне младићске снаге, где се пред каквим пр 
често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био госп 
> <p>— А где оде бабо?</p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим,  
 па настави:</p> <p>— Видите ово, то је у главноме још непотпуно, по гдегде наивно.{S} До душе, 
а, кад вас сви буду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павл 
нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати сама.</ 
ом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — ви долаз 
 је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S}  
> <p>„Ваша Светлост,</p> <p>Г. Ђурић је у таквом стању, да Вам не може одговорити, али јако осе 
ава да прекорачи праг ове куће, коју је у души својој био обасуо својим најтоплијим осећајима.< 
мо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите  
агостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а његов зет 
{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здрав 
му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му ч 
оћ, враћајући се, заузима боље положаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друг 
 то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како то?</p> <p>Пав 
и књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њ 
је у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека  
ема и каквих других потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у ко 
ш надимале, тако да је изгледало е није у стању да одговори; она само климну главом и седе на с 
лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се укло 
бразованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела д 
од Текелијанум спадао је у најуређеније у земљи (и сад је тако, али су га други заводи, уживају 
 томе било је неколико десетина доцније у Београду, када се открио некакав водоскок од прста де 
 његовој наредби, доносили из редакције у Павлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је при 
о су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S}  
лепша у младости, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосред 
то, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само једна.</p> <p>—  
ичавошћу, којом су се политичке прилике у земљи почеле развијати.{S} Нема сумње да је у крилу < 
довима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врл 
ослушао своју мајку.</p> <p>— Да, мајке у том погледу најбоље саветују.{S} То је било и са мном 
овека, кога заволеше две одличне женске у један мах и који поред сретних прилика не могаде бити 
илици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним старијим господином, што сад  
не болећиве даме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним вр 
.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретима.</p> <p>Тема кој 
града казивала је, да су при томе имале у виду и његову образованост.{S} Тиме охрабрен он запит 
 по граду, али се од њих ипак груписале у нарочитим предграђима Немачка, Српска и Јеврејска.{S} 
 патријотске идеје одавде су се кретале у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овд 
назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становн 
ице а тетка Агнешина.{S} И ако је Павле у овим приликама био јако збуњен, ипак му паде у очи јо 
кни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили  
хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки страх од будућности и од последица својих д 
када имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И та 
 по препоруци из Пожаревца, одселе биле у дворцу.{S} Није нужно напоменути, да га је ово сазнањ 
.{S} Није могло бити сумње: оне су биле у граду, само их он невешт није могао наћи.{S} Али сад, 
адић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напрегнутом раду.{S} Моје негодовање нашкодиће вам он 
трошила паре на страну свирку и на виле у кратким сукњицама, на којима, у осталом, не беше ниче 
лаге плаве очи, које су сада засветлиле у неком напрегнутом очекивању.</p> <p>Он се преплаши.{S 
уком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучера 
и ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем ј 
ом изговореним речима погледа мало боље у матер, и тек сад виде велику разлику, коју је брига п 
 да ћу ти писати, и молила сам те да ме у твојим одговорима саветујеш.{S} Ја ти нисам писала.{S 
 и даље будете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> < 
 то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S} Више пута ми рекоше 
S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињ 
чно траје два месеца.{S} За то се време у реду забава појављује свака, ма и најсиромашнија, зај 
ешти препоручивао да одеш на неко време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} 
и по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и тога.{S} Пси се повуко 
итетлија, са којима је остао неко време у веселом разговору.</p> <p>Мало друштво младића, повук 
а госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а  
пачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина српска.{S} Нар 
 <p>— Да, госпођо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ниш 
нарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте н 
и.{S} Са њима се не рачуна, осим ако не у вишој математици, о којој мало знам, а за моју вишу м 
 који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на  
/> <p>Тако је проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, 
којим га је молила да се са њом састане у ложи неког омањег позоришта, означујући дан и број ло 
то предвиђао.{S} Знао је да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов  
и, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.< 
оуздану месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30"  
аде, она похита да му милостиво помогне у његовој забуни:</p> <p>— Моја је молба да ме данас по 
атраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натраг, <pb n="114" /> ски 
ода брзо, кад виде да ће Павле да падне у ватру, — ово питање треба да се постави практичније.{ 
се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се попне на велику в 
пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању о својим приликам 
вога интереса и своје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити 
 Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павл 
тални.{S} Свакако те песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас  
 у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали  
 да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само једну кћер лепу и драгу.{ 
његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пре 
 скокну <pb n="26" /> нешто са месечине у засенак, где се сакри под гомилицом камења: затим нас 
 руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки занатли 
су погрешке, госпођо, отприлике као оне у детета које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</ 
 <p>Прве недеље, кад је знао, да су оне у Бечу, и ако још није тада имао онај, мало час описани 
Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p 
уго до непрестано и све дубље пропадање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство  
 месту, обузе их неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости не 
 шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопи 
ала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је главно, и како је она све унапр 
едок.{S} Она је приметила немо признање у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло ускли 
љена нарочита ограђена места за грађење у нишан, за слагалишта или за тамнице.</p> <p>Близу тре 
ију, али начин делања у њима и опхођење у друштву беше, богме, још јако оријентално.</p> <p>Кав 
мрачним странама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами  
поред своје љубави да покаже и поверење у онога, у кога је желела да пробуди исти ефекат.</p> < 
S} Тако је ту лежало ово младо створење у туђини, у скромној механи, ноћу, а напољу је стојала  
књигу изгубило оно девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара с 
, те га једном замоли да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дв 
мах после венчања одосмо на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње  
е упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам  
да се сасвим ослободи.{S} Она му најпре у крупним потезима исприча прошлост своје пријатељице,  
паљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господи 
ада ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb n="203" /> али тим 
 говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управ 
ити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после 
ојих родитеља.{S} Међутим ја знам да се у твоме срдашцу наметнула једна срећна наклоност.</p> < 
 Знам то; ја ти само наговешћујем да се у овој зимњој сезони пријавило доста одличних и најодли 
више показујем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син 
 и веселији, те је и то допринело да се у том времену између њих разви искрено дубоко пријатељс 
ла са незнатном изменом и тада, када се у њој догодио по себи незнатан, али, у колико се може п 
к, да љубав остане невраћена, и тада се у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а инач 
овно стару огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности 
еђа племенито срце кнегињичино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љу 
и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а друг 
ки одмор“.{S} Већина гостију повукла се у друга одељења, али сала се још није испразнила.{S} Не 
е живота.{S} Кад се она појави, лица се у гледалаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху  
> <pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим 
е горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је б 
вања, за време зимских забава налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца 
згубила у Баточини; сиђе доле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз шир 
— што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца, те празан или полупразан простор упо 
е дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где отпочну разлагања и препирк 
</p> <p>Грофица као и Павле зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али  
а исприча му сав догађај.{S} Сложише се у молби, да им нађе ма и невешта ковача, који би или на 
 налазе у великашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица  
е престоно место владаочево.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} 
 Кад би прошли поред каване и кад би се у истом тренутку отворила врата, први би нам поглед пао 
и или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> раз 
да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају и поступи 
 <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало 
, коме су морале бити обвезне и који се у овом тренутку окрете прозору.{S} Она поплашена спусти 
ако се језик код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стр 
Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стиснутом марамом на ус 
 кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" />  
се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш за ствари ове куће; а  
 <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наоча 
 —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле он 
има.{S} Да не околишим много, ја сам се у једном отменом друштву састао са војвоткињом Агнешом, 
 најплеменитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог 
се састали са мало више људи и да им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Ов 
 стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на гл 
Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом, коју ми нар 
овај разговор и сувише отегао.{S} Он се у ватри пређашње борбе много заборавио и под утиском из 
ијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто се 
леда, али свакако биће ваш спас, ако се у тренутку опасности опоменете на мој савет и отиснете  
их грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.< 
тим се окрете Павлу:</p> <p>— Ми смо се у Србији видели пре девет месеци, јел’те, господине?</p 
 уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се истрошио.. 
p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православн 
аквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан на њим 
атак решавање озбиљних проблема, јер се у таквим приликама огледа колико његова вештина, толико 
адине никло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство тол 
ло се да се у главноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{ 
 земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и везане помоћу какв 
а одвоје од обичаја своје прошлости, те у дружби са младим људима понављају или продужују своју 
иметих вам мало пре, младићу, да падате у понављања.{S} Имате ли још какав разлог?</p> <p>— Ја  
то по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обичних ђака.{S} Како ми изгледа, имате више вр 
 оној благословеној библијотеци спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару,  
:</p> <p>— Ви, милостива госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Д 
<p>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их и 
из образе, да сам и ја плакала као дете у споредној соби, а и сад ми суза наиђе на очи, кад се  
— Видим, видим.{S} Ви треба да останете у своме кругу; немојте га прекорачити, па ће вам све би 
српски, имаћете прилике да се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} 
, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику несрећу 
 и он одговори:</p> <p>— Ви ме доводите у велику забуну...{S} Ја одиста не знам да ли бих на та 
ћ. — Ако желите да се састанемо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разгова 
И ви збиља мислите да је и даље одржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</ 
г кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Па 
вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сили ових п 
е постојала.</p> <p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој 
 да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — рече грофица.</p> <p>Павле ј 
2" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице трчите у тако звано иностранство, ваше слатко, примамљиво, тај 
а, па кад вам је душа празна и када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју  
p>— Није га ни било.</p> <p>— Можда сте у праву, можда је био само сан.</p> <p>— Било је врло с 
х прилика не могох испунити.{S} Кад сте у мом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, се 
кнегињица га запита:</p> <p>— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Чет 
 но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте  
лило?{S} Било вам неуредно куца; ви сте у грозници.</p> <p>Нинчић се саже пријатељу, подиже га, 
тигнете своју прекрасну жељу.{S} Ви сте у величанственом положају, прико, као што се каже, паде 
ка ме извине пред вама.</p> <p>— Ви сте у тако високом положају, кнегињо, да ту с моје стране н 
уку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шт 
, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто двориште међу робијаше, да би се састал 
и да младић неће прездравити, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, так 
једна луда девојачка засновица, која ће у кругу озбиљних дужности изветрити не остављајући траг 
астан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то 
 на овој кући какве промене, и да ли ће у авлији видети нечега необичнога; али није видео ништа 
“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да 
еба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступк 
е се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним личностима.{S} Ако се сећам, у изве 
 књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине реч 
амења: затим наста мир.</p> <p>Иза куће у двору а у сјајној месечним стојао је непомично Павле. 
али више но оно првом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава 
ито откако ми је и син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно,  
ну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шап 
>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде т 
 узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по сво 
 немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је први племенити Јанк 
н.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије породице и отменије куће, не би ли ту могао  
е.</p> <p>О зид привремене мале болнице у Београду наслоњен је капак мртвачког сандука.</p> <pb 
у гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мези 
Ту су се скупљали сви готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те с 
исамце од грофице Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и нес 
 их изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Гроф 
дин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је остао на страни овога старца и онда, 
аци вео и састављених руку дуго гледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете,  
место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се наслагао измет друштвени, 
продужила се у два отвора, један вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу,  
ко господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отменијих грађана. 
врату, био испао из кошуље, те блисташе у предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га в 
 дипломатска заступства још дуго осташе у овоме граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Беогр 
од старешина, затим и робијаши потрчаше у дно авлије где се сви скупе око једног бледог човека, 
ошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, не 
ом завичају били —</p> <p>— Да, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво 
га ни револуцијонарнога, — преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из че 
аља.{S} Затим се брзо спремише и попеше у кола.{S} Павле се после синоћњег опроштаја није хтео  
о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читал 
е велике љубави — која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама о 
ић.</p> <p>— Зашто; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, го 
анас до сутра, како кад, али нисам више у беди.{S} Кад би сваки радио као ја, престало би беде. 
раши беху онде, па, кад се они одселише у оближњу Палићску бању, ми одосмо за њима.{S} Свирали  
 лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњаштва је бил 
ут.</p> <p>После доручка сви се скупише у великој сали, где је и Агнеша била дошла.{S} Мајка, д 
узеј а кроз велика и лепа врата ступише у огроман величанствен простор.</p> <p>— Ово ће вас мес 
ред једног моста.</p> <p>Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milest 
ви кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и Павле, је 
дећи како се он вешто припрема, малакше у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, 
ечери; заточеници изађоше сви и стадоше у ред, да се преброје и саслушају дневну заповест.</p>  
нашима пренесе овамо.</p> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био  
 милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у капелу.{S} Била је православна са иконостасом од груб 
а за који дан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред пр 
бу.</p> <p>Из господских станова сиђоше у свечану трпезарију, на доњем спрату, која је изгледал 
) овога града.</p> <p>Први дани прођоше у обичним незгодама насеља, али затим је већ Павле улаз 
коро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве  
х гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вратниц 
боду, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода и ја и Павле опада 
падање у бездан одакле нема повратка, и у душевно растројство за којим скоро долази и телесно.{ 
, нема сумње, најугледнија међу њима, и у оној најмлађој... најлепшој, најсјајнијој, најмилијој 
вде је било свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с 
римети Павле.</p> <p>— Да, господине, и у отрцаном капуту.{S} Али, да баталимо лакрдије.{S} Рек 
ћим одушевљењем.</p> <p>Он проговори, и у кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом п 
ј околини мир, нико не пролази путем, и у болници никог живог.</p> <p>Отуд преко моста иза беде 
S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам  
зик.</p> <p>— Ви сте, госпођо сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом прилико 
> <p>Лепоте беше у свакој ових особа; и у оној крупној, која је била, нема сумње, најугледнија  
, Албанији, Грчкој, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, ј 
, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу 
дили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S} У крилу ове народности научио сам волети 
 реч моју и очеву.{S} Ја сам пристала и у твоје име; он ће после подне доћи, да те проси формал 
ла се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где младост, пргавост и бла 
у, једва приметна у обрту, па скромна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те 
бав и ма како појави, свуда влада; па и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да н 
 зна и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p 
путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово место и после својега одласка одавде.{S} Мали дво 
јако обвезани.</p> <p>— То је ситница и у ондашњим приликама сама се по себи разумела.</p> <p>— 
стан!</p> <p>А он је још бацио поглед и у будућност.{S} Ту је видео себе, како немирна и незадо 
раде и неодлучно погледали и око себе и у људе, те да нађу неког ко ће их разумети, кад онај мл 
p>Ипак можемо толико напоменути да је и у овом скупу било овде онде понеких личности, које као  
 њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч  
 својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузвишенијем, о најчистијем  
има крупнијим градовима, а било их је и у Америци, па и још даље.{S} Од њих се не враћа онолики 
о нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: ено, н 
дру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На склопљеним рукама све 
азио је редовно на железничке станице и у прве гостионице; прегледао је свуда пажљиво листу стр 
тисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад са 
 се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} О 
 да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци прошлих поколења, па и буду 
у доцније видети како ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчић 
двиђала, од које га није могла спасти и у коју је он сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркв 
> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, одајући се ут 
 је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Па 
илике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку културу“  
ори више румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио сло 
је врло љубазно разговарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb 
немогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} Дакле, да пустим св 
акле је ономадне један леп зрачак пао и у ову дољу скривену међу питомим бреговима и на његово  
ама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини најближа велика  
} На томе је он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} На 
рујем да није.</p> <p>— Да ли ће вест и у другим новинама изићи?</p> <p>— Не верујем још данас. 
у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ј 
 он неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се  
о свуда мртвило.{S} И овде, и у граду и у Србији, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом о 
дан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p> 
 се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој тад дошло свежије, коса с 
ао <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне  
о има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали на сличном доксату...{S} Овај је ча 
ладином појединих народности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали  
трењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко освет 
срећан, па ипак тако несрећан.</p> <p>И у полаганом тону а дугом низу пролазе пред његовим очим 
ода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би и 
врло љубазан и после сваке песме пао би у екстазу, објашњавајући кнегињици да млади господин ди 
вљач тога погледа женског пола седео би у том престолу са врло пријатно слатко-нежно насмејаним 
{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена личност. 
> <p>Стеван Нинчић изгледао је сам себи у овоме тренутку као роб везан тврдни оковом, који му н 
загазила била у једну од највећих борби у животу.</p> <p>Погледа замишљено преда се.</p> <p>Тад 
у најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S 
ише захвални погледи, све док се изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се ниј 
да ли због тога и он треба њу да остави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загр 
о брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се р 
у се јако промениле.{S} Њена мајка живи у иностранству; тетка такође; она је постала самостална 
центру, радо су гледани српски витезови у појединим нацијоналним комадима:{S} Оберњикова дирљив 
нку.</p> <p>— Знам, али данас су строги у одабирању због доласка владаочева.</p> <p>— То неће и 
ан вођаше у гостионичарев стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велик 
анжованом <pb n="265" /> нојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнка 
кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанст 
ми ипак тетка помоћи, која са нама седи у породици, али, кад сам јој признала све, она ме је та 
ликој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га два лепа нежна п 
и и коректор, остаде мало дуже и поседи у пријатном разговору дозвољавајући да у њему и Павле у 
ан терет.{S} Он га лежећи на земљи види у висини, али није у стању да макне укочене удове, није 
оју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпођица по 
к белетристичке критике.{S} Ови су људи у најбољим годинама својим најсвежији део својега дара  
} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем уд 
ладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано п 
и да је мангуп.{S} Његова опасност лежи у његовој великој моћи завођења.</p> <pb n="124" /> <p> 
е кћери, а ова не знаде како да се држи у овом, можда, првом тешком тренутку свога живота.</p>  
Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало 
>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, као по старешинству први и најпамет 
иху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом коректоровом свој 
ила у свом елементу; тада се она налази у најбољем расположењу и у најгушћем диму; лице би јој  
 када Павле сазнаде да се Агнеша налази у Пешти, где се вратила с мужем са свога дугог двогодиш 
 је оно пријатно осећање када се налази у непознатим али занимљивим крајевима и приликама, а не 
азнадох, да се Павле још једнако налази у Пешти и да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебру 
 зарађивати ноћним радом на који одлази у осам сати и то право одавде, пошто не вечерава.</p> < 
екоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао где, већ везан за постељу морао их  
развитак свих источних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, 
што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто показује деци.{S} У мом селу не беше школе 
укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези са мојим дужностима.{S} Да не околишим мн 
 лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, а између њих је зид-</p> <milesto 
есама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући: написа јед 
</p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази 
 види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у Смедереву све?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели х 
у ја пре видети своју кћер мртву, но ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и ов 
их се морао одвојити од мојих Срба, али у том случају ја бих се без околишења придружио другој  
емају.{S} Прозори су били отворени, али у соби се још осећаше онај сладак и тежак мирис.{S} Као 
.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у овом смислу.{S} Он је дао оставку на живот, којим жив 
, издржљивији, задобио би Агнешу... али у оним годинама младости он можда немађаше ни искуства, 
еде мирно, очекујући дан посете.{S} Али у томе погледу он није довољно познавао самога себе.{S} 
, Агнеша одважно по спољњем изгледу али у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и р 
 /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини, тако, да је у полукругу пред њима  
 вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том писму?</p> <p>Кнегињица пребледе на ово ново незг 
ну заповест.</p> <p>Ми смо се загледали у зграде, док се <pb n="342" /> они намештају, кад на д 
ли и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Грцима, а Грци су тада били оно што  
— и остали сви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госп 
и Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим ваш 
ви одоше онамо.{S} Они који су заостали у кавани поседоше још мало; али после одоше и они.{S} К 
, док нису срећом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах пот 
спођицу с Агнешом.</p> <p>Кад су стигли у грофичину собу, кнегињица запита своју сестру:</p> <p 
ој?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.< 
ом разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опомену на  
ким вратницама и на механском зиду, или у новинама вест, понајразумљивија и понајчудноватија: о 
разговору, или гледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце косн 
мају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је 
о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче не може добро да види која му  
ђо.</p> <p>— За то време у Баточини или у Крагујевцу, или овде, нисте од нас ништа добили?</p>  
су одвели кола у воденицу, на гумно или у варош; али су остали били на броју сакупљени и око ку 
а ће ме присутност опомињати на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш л 
еља обично намештала још при виделу или у сумраку.{S} Али, замислимо његово изненађење, кад му  
них типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђачким становим 
би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p>  
разговарала са господом који су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и приста 
 сасвим верно.{S} Ви сте са дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега  
коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица. 
му не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код куће, само се газдари 
са.{S} Ви сте поред свега тога загазили у овај опасан одношај, а то значи да сте били свесни о  
, обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили 
те, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њега, нај 
 самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сам 
 у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у главноме слажу, али су  
осетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је је 
а, њу су слабо <pb n="262" /> приметили у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога он 
им најсвежији део својега дара страћили у посао њима неподобан и силом се намеће питање каквих  
 ми ви сами кажете да сте се сав бацили у наручје своје људске слабости.{S} Ту више нема другог 
рвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумовати, само д 
ак са села; казасте нам да сте довршили у главноме своју спрему, но да бисте је радо још допуни 
е глава; она га сад по други пут заболи у животу, али више но оно првом приликом код куће у Срб 
жења.{S} Има ту правника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинар 
с, господине Ђурићу!{S} Добро сте дошли у Пешти и код мене.{S} Зашто се тако дуго нисте јављали 
његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ћ 
му.{S} Овај дође и нађе Павла у постељи у ватруштини; опипа му било и промуклим гласом рече:</p 
пућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо с 
оворили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по обичају, како се ов 
воје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S} Овде смо тек робови!{S 
>— И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p 
енска, а жена још нема своје слободе ни у деветнаестом веку, ни у овим образованим круговима.{S 
га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећи пут тврдила да 
 са сентименталном подлогом, који се ни у зрелијим годинама не могу да одвоје од обичаја своје  
не он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухват 
аде?</p> <p>— Ако нисте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече ко 
ашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И она је знал 
мало где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често п 
 она једва мрдну главом, већ се наслони у столици.</p> <p>Гроф позва госпођицу Јулију и замоли  
 разговарали, били су и остали присутни у не малој забуни.{S} Механџија је изишао из механе са  
p> <p>— Ви сте, грофе, и сувише површни у овом важном тренутку, али ја желим да саслушате моје  
сто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научи 
е силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се искашљ 
 сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове 
на кратку замену, док он буде на вечери у оближњој каваници, и да се мало напоји свежа ваздуха. 
ма овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалнос 
Било му је лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу,  
 су по обичају, како се оваки разговори у младости обично воде, понегде нашироко објашњавајући  
ини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која и 
е жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" /> <p>Мајка је међутим испекла  
била несрећна.{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> < 
 укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варо 
, и твој отац и ја трудили смо се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; ка 
е срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Дошао сам једин 
нда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично познавање оних туђих сјајних прил 
напустити, да ће те позив твој одазвати у друге нове прилике, где те више нећемо моћи мазити св 
n="335" /> кроз неколико недеља спадати у ред најбогатијих прилика у земљи.</p> <p>Павле му мир 
лицем, са којим не мисле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчи 
 хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно предузеће.{S} Ја сам ти, дакле, за ових  
ку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему блисташе суза, која  
ле и попе се у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пођ 
, име:{S} Агнеша.</p> <p>Затим се врати у гостионицу.{S} Полагано оде у одаје где су странци пр 
о себи заменика.{S} Павле се опет врати у кавану са намером, да ту сачека пријатеља.{S} Било је 
е присталица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, ин 
оста празна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{ 
оно млађе слабуњаво, тешко да ће остати у животу.{S} Да, заборавих да ти кажем, да је <pb n="33 
 је заветовала, да се више неће враћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> < 
ртничке постеље да се више нећу враћати у иностранство и ја сам ову заклетву погазио.{S} Без ст 
ете се, пргави и млади, кадтад затрчати у самоубијство било то нагло или поступно.{S} Зар томе  
де да може кога наћи, ко ће га разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све д 
ивала само бескрајно нежну страну, бити у стању да подуже буде срећна у сасвим новим ситничарск 
сте сјајни, симпатични; ви ћете то бити у племенитијем смислу но ја, јер ја нисам онакав какав  
чувана овако она ће временом још добити у вредности.</p> <p>Пошто су површно прегледали и богат 
="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но  
у у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је већ скоро пола године прошло од њихова  
ој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би прибегл 
 <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, молим вас, 
јој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му 
 угледах белешку, можете себи замислити у каквом расположењу.</p> <p>— Да ли је истина?</p> <p> 
а да да ће Агнеша кроз који дан ступити у своју двадесет и прву годину.{S} Гроф који је разумео 
и да се ова струја лако може претворити у буру, и ви треба да гледате да се у том случају за вр 
, настави:</p> <p>— Ја ћу вас посветити у моје прилике, ако вам то не буде на досади.</p> <p>—  
пред гледаоцима, којима је морала пасти у очи велика противност између предвечерја и зоре живот 
никаква сметња.</p> <p>Павле се намести у столици, наслони један лакат на наслон а други на сто 
ање добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по к 
све није за нас, већ треба постепености у развитку, а нарочито — армоније.“</p> <p>Да нам се не 
а.{S} Зар да је моје очинско срце пусти у ту бездан?{S} Но ви ћете то порећи, знам.{S} Ви ћете  
негињица Страга се полу несвесно спусти у наслоњачу.</p> <p>— Ах, дакле, није за њега!</p> <p>— 
није још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола в 
 плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве. 
исном Смедереву граду, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази ов 
 више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао гор 
 једном већ видео овде, и који, стојећи у другој половини каване у разговору са неким младим љу 
 И Павле се опрости са породицом носећи у срцу једно драгоцено сазнање.</p> <milestone unit="su 
е је стиснуо песнице и погледао претећи у пријатеља, груди му се силно надимаху, али одмах зати 
елите.{S} Приметио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња,  
лу библијотеку и могао сам каткад отићи у позориште, на какав концерат или томе слично.{S} Био  
 знали да ће њихови потомци једном доћи у овакав положај, зацело не би допустили својој деци да 
гама, и где ти никад нећемо моћи помоћи у довољној мери; и баш зато смо за тебе непрестано стре 
роведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на будућност, реших се д 
 могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S} Од 
де нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трош 
дем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Нисмо ни от 
и нараштаји имали пред очима, гледајући у њих са пуно признања према овим старијим преходницима 
ни се једном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>—  
рио.{S} Павле је једва дисао; гледајући у ове сјајне бистре очи, био је под неком врстом сугест 
 подижући главу и победоносно гледајући у мене одозго а са стране...{S} Али камо вас неколико в 
p>Ова се трже, окрете се и, погледајући у сестру немило изненађена, труђаше се да прикрије сузе 
</p> <p>Коректор се насмеши погледајући у Павла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> < 
њега?</p> <p>Грофица погледа испитујући у сестру, која је ћутала.</p> <p>— Молим те, — понови о 
 једна незнатна разлика.{S} Ови јужњаци у осталом брзо старе; и онда и с те стране имаћеш оправ 
варање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић уст 
ље, или да вас бацим за неколико месеци у тамнину, где ће се већ постарати да вам прође воља за 
ек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео  
ов отац и преци били су великопоседници у Славонији, тако се мисли.{S} Међу овим сликама има мн 
у ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јој одговори:</p> <p>— Јест, тако се зове.< 
{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци у корист моје љубави према Павлу...{S} Она обећа.{S} Од 
оду, да га оваке одличне особе виде очи у очи.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену,  
а.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336 
 као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p>Кад је био п 
рати да ми одговорите или овде мени очи у очи право и поштено или пред судом.</p> <p>Очи грофов 
</p> <p>Похита доле и пред здањем скочи у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p> 
нију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> < 
е су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му 
ивен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојт 
љиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на своју и своје браће пропаст.{S} Сад их већ и 
ћ му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато 
о?</p> <p>Павле му тада исприча догађај у Баточини.{S} Кад је довршио додаде:</p> <p>— И сада р 
ст своје пријатељице, затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> спомен 
ј госпођици Грофици Агнеши Јанковићевој у Пешти“.</p> </div> <pb n="33" /> <div type="chapter"  
сно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и другог сина осле 
ло, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи са својим младићским невиним погледом, који га је 
Богоматере тужне са напаћеним сином јој у крилу и тај га поглед сузних плавих очију довуче до с 
{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и мало руски 
 бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што 
 који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим  
еном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Немачкој; затим повратак у до 
гујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
им путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега велико 
 Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и душа вам је сељачка са блештавим 
них догађаја повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачек 
на.{S} Ми ћемо вам онемогућити опстанак у вашој земљи као и у овој.{S} Камо ћете?{S} У свет?{S} 
ше и Павле.{S} Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове свој 
му је идејална слика.{S} Стварна је пак у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули  
unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио 
ки узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У јед 
ђачке године у Немачкој; затим повратак у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па он 
ес година.{S} Петнаес година, то је век у животу српскога сељака, који просечно мало живи а од  
 се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпу 
иховом, где су никле; док овамо још тек у одломцима стижу дела Ласалова, јавна предавања Бихнер 
 доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а та 
не, — одврати Павле, — и ја сам заменик у последњем тренутку.{S} Али немајте бриге, извештај ће 
их ствари; ви сте мојима били заштитник у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; 
 биће вам познато, како се осећа путник у туђој земљи, нарочито кад је у неприлици.{S} Ви ћете, 
лицу пријатељеву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="3 
довољној мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извин 
 све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив пример и доказ од кости и м 
S} Ја бих се јако радовала, кад бих Вам у Вашој болести остављеног без родбине у туђем свету мо 
ири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној занатлијској или другој сиротијој пор 
брани.{S} Више пута ми рекоше да спадам у ред озбиљнијих младића; можда образовање и моја спрем 
 му вири добра ћуд; ономадне вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице,  
игао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји див 
ња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за при 
ој крити, и ја нећу више да те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и нај 
оправдањем, а то сам мислила да га имам у довољној мери у нашој обавези према вам у томе што са 
"309" /> о коме само снивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далмат 
сте ни били дошли мени.{S} Само не знам у каквој вези стоји то са вама, ма да видим да неке вез 
 да сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора 
жности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, можда, већ од 
Ђурићу, ви сте још млади.{S} Ох, да сам у вашим годинама!</p> <p>— Ви би да ме заведете!</p> <p 
ред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац 
те Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од св 
адраживала живце.{S} Нема сумње, ја сам у Паризу сазрео.{S} Можда сам отуда из оног света, где  
ке моје домовине. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се поди 
p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас:  
<p>— Он је болан, — проговори, — ја сам у овим страшним приликама остављена сама себи без савет 
мо вас неколико вечери?</p> <p>— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном  
матрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ј 
ја да се заузима противу мене, који сам у очигледном праву?{S} Како је она смела да преотме суд 
ем.{S} Знам вам географију, а и био сам у Србији, Бугарској, Маћедонији, Албанији, Грчкој, Миси 
ва.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прелазио путеве  
кнез?{S} Ево, све вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене 
ани дупком пуно света.{S} Око пола осам у вече појави се једно бледо лице над малом завесом на  
мачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворки 
а кажем, овако да говорим, и да доведем у оваку везу име моје кћери са оваким људима!</p> <p>—  
а ви сви мрзите, ја слободно располажем у њој са свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</ 
>— Е, дакле, слушајте...{S} Ја станујем у Будиму и сад ми је зими врло незгодно да прелазим пре 
ено писмо и поред тога било прави мелем у бољи.</p> <p>Вашој Светлости најпокорнији слуга Стева 
ћи се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем неколико богаташких  
вање, јако се збуни и погледа с питањем у коректора.{S} Овај се обрадова његову доласку јер је  
сом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно ја 
мам помоћи и од државе, те с тиме живим у Паризу.</p> <p>Госпође се згледнуше.</p> <p>— А где с 
есечно.{S} Од петнаест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а  
 био довољно објашњен положајем њиховим у туђем свету, овде, на прагу Истока, како вељаше стара 
ика или професора, — или људе не сасвим у исправном Јевропском оделу, новинара, књижевника и уч 
и разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да просим  
 гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују ж 
 <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чи 
евојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Говорите: ево, прст ми је  
> <p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанс 
бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине;  
 господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без 
нако кривоног и прљав, постао демагогом у Паризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне 
е ту збило једно немо признање са сузом у оку.</p> <p>Гроф се врати.</p> <p>— Која вам је то књ 
 то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, ако су пр 
редвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љубави према свом 
арске послове, преместих се и са станом у главну зграду, то сам тако имао прилике да по дужност 
а је пружало писмо, нађено пред механом у Баточини, приближи кући оних странкиња, ма на који на 
к у домовину и онај призор пред механом у Баточини; па оно изгубљено писмо; па смрт мајчина и њ 
и.{S} Ви сте нам били покровитељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољ 
нима.{S} То сам осетила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је П 
 Механџија је изишао из механе са капом у руци; стоји пред странцима и гледа збуњено преда се.{ 
исави ваздух ове куће, пала је као гром у ову досад мирну срећну и благородну породицу, и сад ј 
 убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S}  
<pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљење и  
е.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица проговори коју — и још по коју <pb 
 црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и ру 
мереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у н 
сташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатији 
 <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и глас 
 да вам кажем:{S} Ми ћемо кроз који дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две  
ојом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} Павле му опијен од среће пр 
им корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед, мамура 
ни пред младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у  
ених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" / 
 људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите редове, и на све оно, што 
кашким кућама, вратише се у главни стан у салончић где су били пређе.{S} Грофица је још ту седе 
} Павле ће преболети рану и биће срећан у новим повољним приликама, које му је он тако ревносно 
ци, замишљен корачао млад сељак, одевен у одело, какво се онуд носи, полу празнично, просто али 
ђите ближе.</p> <p>Младић је био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђ 
p> <p>— Веле да је овај иконостас нађен у некој задужбини наших краљевских рођака у Босни; мој  
оњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака ру 
нак био је, а и сада још стоји обновљен у сличном облику, на крају малога луга, првог „парка“ т 
чењу; поред овога орман изнутра подељен у два одељења, једно са рафовима за рубље, друго са чив 
 то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина облас 
воклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутака мога  
ив, он је ипак тако дубоко био посвећен у најскривеније прилике једне од најмоћнијих породица,  
ма!{S} Он, заборављен, проклет, повучен у своју неутешну сиротињу, у своју и душевну и телесну  
атим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младић 
угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли дозволити себ 
када сте у неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то! 
и заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; и 
ло поносито држање странаца, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но 
 посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, које је узаптила гро 
е скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув главу од оне која је проузрокова 
браћа.</p> <p>Ђурић је међутим пребивао у неком стању стрпељива очекивања, изгледало је као да  
иво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да прича у к 
о је.</p> <p>Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, 
њу.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим старинским стилом и старосло 
 једна затворена врата и једва је могао у мраку са својим непоузданим рукама да откључа.</p> <p 
> <p>Павле је неколико тренутака гледао у <pb n="288" /> непомично лице грофово, који је своје  
, пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гом 
исму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупним словима исписано стојаше:</p> < 
 о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да са овим  
и нешто необично.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до м 
 његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пријатељ саветова 
ој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој плавој кутији.</p> <p>— Светла госпо 
гледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка р 
subSection" /> <p>Тако се Павле повијао у душевној борби између слатког очекивања и несносног с 
црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до врата, где је свет излазио после свршене Сл 
о скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће времен 
е почеше да му се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.< 
д грофовске куке.{S} Пола бесвесно, као у напитом стању, ишао је пред кућом, па је посматраше о 
и једнако придолазе.{S} Било је ту, као у пратњи господе, неколико коњаника, још једне омање ка 
а покрета или, боље рећи, осећао се као у сну, видев како са огромне висине пада некакав страхо 
х на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било божанственом руком приу 
 у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо  
 су пет година прошле као сан, брзо као у лету са пуно догађаја, потреса и патњи.{S} Ја ћу ти н 
е према Павлу.</p> <p>Разговор је текао у обичним границама, како при овакој прилици може.{S} П 
ко једнога послужитеља, кога је затекао у авлији, пошље му своју карту с молбом да изађе мало п 
ст да ми саопштите одговор који би имао у обзиру тај доказ.</p> <p>— Остајем при пређашњем.</p> 
да је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећање на претрпљене  
ивао још онда, када вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори. 
 сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обележавајући нац 
јом руком, пошто је он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>—  
.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво тело м 
 утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву оба 
, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} И он 
одилазио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је ч 
 својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам варао <pb n="137" /> о 
ивао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>О 
ранака, са највећим нестрпљењем похитао у вече, да у таласању отменога света продужи своје траг 
/p> <p>Овим начином живота он је постао у круговима оне престонице позната, а у српским тамошњи 
исак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање 
Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио се овог поступка противног свом 
ле, који за то време случајно није ишао у кафаницу, оде опет тамо, да се мало одмори, па после  
е урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику где се опио и изашао трештен пијан.{S} Т 
м сам начином пре тридесет година дошао у крајњу беду.{S} По свој прилици посреством својих пор 
ством родитељским, и више пута је дошао у искушење да свога пријатеља пред светом загрли и ижљу 
 да пусти одмах господина који је дошао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла за 
одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки 
им душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помислио на 
 И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш  
вао, а ја сваки дан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне ма 
ље.{S} Случајно била је погледала право у очи младићеве, у којима у том тренутку, а при сјајној 
вљен кроз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у то 
одјури.</p> <pb n="229" /> <p>Оде право у редакцију онога листа, где је Нинчић радио.{S} Преко  
он му се и не осврте, већ гледаше право у лице старије госпође и остаде гологлав.</p> <p>Затим  
 је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даљ 
ари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.</p> <p> 
/> лукаво измишљеног плана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочек 
звољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то ј 
 је одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој го 
, опет скиде наочаре, па погледа строго у сестру:</p> <p>— Говори.</p> <p>— Ја сам писала Павлу 
јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џад 
p>Не могу дух музике схватити другде до у љубави.</p> <foreign xml:lang="de">Wagner</foreign> < 
дости био доста лаке руке, док је живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глуми 
ном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и че 
ота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, 
е око на осамљеног госта, који би седео у десном кутку осмејкујући се на ђачке досетке.{S} Пошт 
ли.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими на се бригу око мога школ 
</p> <p>— Пола у Београду где сам седео у кући <pb n="18" /> Немца странца, а пола у Немачкој г 
 коректору Нинчићу, који је мирно седео у једном крају отомана, и није одговарао на пребацивања 
сам се са једном од тих породица сусрео у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у је 
себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај про 
 бољка опасна.</p> <p>Павле је тада био у критичком тренутку и коректор одговори:</p> <p>— Госп 
— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше да му не  
tion" /> <p>Још истога дана, кад је био у посети код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици с 
ога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време, када ће баш о 
не вас гледам у вече из ложе, он је био у партеру —</p> <p>— Мамице, молим те, не говори ми виш 
јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћерчиво гледао је озбиљно  
стаде пред њим стојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратник 
усед поплашено тргао натраг, јер је био у опасности, да падне у дубину.{S} Павле се повуче натр 
еки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди колико неки сензацијони комади, за које  
 овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори и једну реч.</p> <p>— Зашто не одг 
 својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна 
а то ма како ипак дознао.{S} Да сам био у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто 
} То је било и са мном.{S} И ја сам био у истом положају као и ви.{S} Ја сам вам о томе нешто н 
ним ове грешне замисли, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностран 
чи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили месеци.{ 
ли донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, крстиће,  
 својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само садашњост  
е те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; с 
.{S} Књаз се у последње доба више бавио у Пожаревцу или Београду.{S} Али како имађаше навику да 
ра глава!{S} Међутим му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба 
ов би се душевни дар тек доцније развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на осно 
ова његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с прил 
од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља онога, који је временом, онако кривон 
ја које је овај болесни младић пробудио у оној слабој жени толико необазривој, да му чак пише.< 
увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, 
ктора није више видео, јер није долазио у кавану.</p> <p>Дође и Субота, а Павлова напрезања ост 
о у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} Склоњен самоћи а мало разговоран бацио  
мени стан, кад ја код вас будем долазио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас увер 
а насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му је био  
кнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам по 
 ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> <pb n="2 
а смо једнаки?“</p> <p>Павле се извалио у наслоњачи и опчињен слушаше ватрене речи старчеве, ко 
Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мо 
 <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволити.{S} Н 
 да одступите.</p> <p>Павле је приметио у том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и  
, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овако му сам 
, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке де 
ја сам се са свима овим изгледима бацио у наручје своје људске слабости.{S} То сам досад чинио  
им покретима.</p> <p>Тема коју је бацио у гомилу јако је заинтересовала.{S} Појави се неко тала 
 Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло би се помислити, е ће се о 
твори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако као о 
ичким колима јучерашњих странаца срушио у јаругу, те се ту, можда, и сломио точак.</p> <p>О тим 
 овамо до прозора сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, 
ивао о некој великој богатој кући, како у дворани седи у сјајном мирисавом куту, а гледају га д 
а, можда нас је и произвео, али свакако у њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему 
за оних више од десетину година, откако у ову кавану долази и држи са ђацима, неколико пута пок 
у вам те песмице врло лепе.</p> <p>Тако у свирању и певању прође неко доба, када послужитељ уђе 
е није развијена у толикој мери, колико у омладини двају суседних југословенских народности на  
обично пред вече, када није јако падало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна по 
и се не може друкчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу  
ер је иза њих седела, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p 
{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би машир 
опадљивог на себи, полу празнично одело у радни дан пак потврђиваше да пред нама није обичан се 
а нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нест 
ележје тадањега Београда.{S} То је било у времену, кад се престоница Кнежевине већ давно премес 
здржи још једно искушење.{S} То је било у овоме.</p> <p>Нинчић га је више пута подсећао на случ 
мирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да полази на продудужење наука, к 
ећи, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио госп 
p>Мало друштво младића, повукло се било у један мали салончић, да заједнички вечерају, и позваш 
еридбе са другим просиоцем; још би било у питању и њена воља.</p> <p>— Она пристаје.{S} Ево док 
 је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S} Он га  
ислили, међутим он је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> < 
изближе до да је Србин.</p> <p>Ми знамо у каквом је расположењу Павле долазио у овај град.{S} С 
да посећује породицу, но, изгледа, само у оно доба, кад се нису очекивале посете из вишега друш 
 и ја сам га ипак волела, ипак.{S} Само у његову загрљају не беше више оног младићског поуздања 
 прилично раскошно.{S} Али то бива само у границама нашега домаћега живота; ван њега ми се само 
 шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено 
чно.</p> <p>— Јест, и која не тече само у твојим дамарима.</p> <p>— Ах, моји господски рођаци н 
исмо није потражило <pb n="308" /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где  
омци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим позн 
ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више дражи, још више глибова.{S} Ја 
дала је тако трошна као њена мајка тамо у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао  
з; то је једна стара мала државица тамо у Бургундској области; Бога ми, и не знам кад је преста 
прекрасна.</p> <p>— Боља него наша тамо у Бечу и Пешти.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — уз 
е прошлости му: његов мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, 
вљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру делао је по његовим интенцијама, а он је још има 
тан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Крагујевац, тамо ће знати где ће с њим.</p> <pb n="39 
ра трудимо.{S} Прекосутра навече бићемо у Турској, у Нишу; ту ћемо на конак.</p> <p>Младић је о 
х сместе ту.</p> <p>Ено, и сад налазимо у поменутој авлији неколико добро одевених лица, шетају 
е један од оних типова, каквих налазимо у круту или у близини омладине, у ђачким каванама и ђач 
 не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест  
оја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога олтара пр 
/p> <p>— Ваше је казивање непотпуно, но у годинама се вашим не може очекивати да о себи говорит 
која се огледала више у њеним делима но у држању њену, — а у њеним годинама обично бива.{S} У т 
ећи да се за то време ту осећао боље но у другим напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то до 
оваку, какву је данас видите.</p> <p>Но у основи ја сам остао сељак.{S} Жудња за завичајем непр 
оро дође.</p> <p>Павле погледа зачуђено у лекара, кога је за време болести свега једном видео п 
тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она — вељаше грофица, — не треба више да  
д тебе.</p> <p>Кнегиња погледа смотрено у сестру.</p> <p>Седоше.</p> <p>— Он је код мене био, д 
земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим другим приликама.{ 
 нежности, које беше раније тако обилно у њему.</p> <p>— Колико ћеш да седиш тамо?</p> <p>— Так 
ком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилагодан.{S} За ова 
Тако.</p> <p>И старац погледа задовољно у своју домаћицу, као да је погодио згодан одговор.</p> 
аједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском 
ост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и 
тоница владаочева, он је то био стварно у друштвеном и политичком погледу.{S} Иностранство га ј 
етаргије.</p> <p>Агнеша је седела мирно у друштву, које се око ње разговарало, кретало и шалило 
а му треба радити бар пет сати до касно у ноћ, те му није могуће свршити оправку а да господа п 
импатичан; а одлазио би из каване тачно у осам сати.{S} Поручивао је малу белу каву с једним ле 
женице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само с 
ење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, ок 
е чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивала сваке године једну од грађанских заб 
 Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над п 
ких земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градова.{S} По Србима се назива  
аљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна година или неколико месеци овам 
код сваке важније реченице гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја про 
тако силно и љубити тако страсно, да то у тој слабој малој <pb n="313" />женици нико не би смео 
, но ли високом положају њихову — да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава о 
та ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода  
е зовемо Великом Трпезаријом, јер је то у ствари.{S} Међу овим ликовима има доста великодостојн 
и сами себе схватите.</p> <p>— А ако то у вашим очима не буде баш повољно по мене? — упита млад 
 гледао да то време прекрати.</p> <p>То у осталом у великим градовима није тешко младим људима, 
.{S} Они су врло рђаво живели, нарочито у последње доба.{S} Сад се рашчуло, да се растају.{S} Т 
.{S} Понекад и више зарађујем, нарочито у млађим годинама имађах скоро за трећину више прихода, 
затим њен положај у друштву, а нарочито у породици; <pb n="261" /> споменула је њено велико бог 
 турске најезде, а и бивало је нарочито у источним и јужним земљама Српства.</p> <p>— Српство?{ 
мене породице.{S} Ово одвајење нарочито у последње доба бива нагло.{S} Већ дедови им нису говор 
ребе и смисла, каквих налазимо нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом в 
им осуђеницима обично је одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких наро 
новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспослича 
p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одј 
 вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или домаћ 
ило само да ми се по некад пошаље нешто у сировини.{S} Тако сврших гимназију и одох на страну.< 
S} У сразмери, у којој је син јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула 
годејање је за потребе Павлове било кап у море.</p> <p>Овим начином живота он је постао у круго 
удара, па га обеси о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљ 
ко удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, засад.</p> <p>— Није ми потребно, надам  
мо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у 
бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у колико је луда, она по нашу децу може бити опасна, је 
мо ће кум?</p> <p>— Води стоку на пазар у Смедерево.</p> <p>— Зар сам собом?</p> <p>— Собом.{S} 
уд, него ћу послати Агнешу са њима, јер у њену ће присуству Страта бити обазривија.“</p> <p>— Ј 
 тако рећи, дрско, држање старчево, јер у томе беше много духа, те га и он понуди.</p> <p>— Мол 
ло врло ружно од нас, јер је романсијер у згоднијем положају него сам историјограф да буде непр 
ом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то дијалектичари, 
не повући ће се наш стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог 
о, неуморно и поштено.</p> <p>Као одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто с 
 обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим наклоностима и ви ћете га сматрати за неког све 
ознатом и незнатном сељаку, али сам вас у току разговора познао као карактер који то заслужујет 
 пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједно са персоналијама и квалифика 
е.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам  
елим да саслушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се 
бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих  
ампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n="330 
овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у расположењу  
већом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији 
таде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.</p>  
одно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој соби 
 и оде.{S} Нинчић се попе на први спрат у своју собу.{S} Глава му је горела.{S} Он отвори прозо 
ебе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мен 
оја вам је то књига?{S} А, „<title>Кмет у Заламеји</title>“ од Калдерона.{S} Ми смо имали једну 
таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани бе 
онде са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Л 
 све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење на игранци и његову посету овде.</p> 
ас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у великим градовима, а тамо у Паризу он има још више др 
с показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад вам је душа празна и када 
утите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста нисам слутио.{S}  
има. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречила.{S} Ох, Боже мој, да ли ће  
 обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, т 
емства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја постала најомраженијом 
а пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то девојка мл 
 ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за 
жно оценити каква ће вам бити будућност у оним по вас великим и судбоносним приликама које вас  
му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећивања најбољи 
маљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти онда започе мислити </l> <l>Како 
свим други момак враћа.</p> <p>Први пут у животу заболе га глава.{S} Мутним оком гледаше расеја 
само да на ни једно није одговарао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар по 
асте.</p> <p>— Да, он и ја — ми смо већ у велико познаници, а ја о њему ништа изближе не знам.< 
одуже пут још данас.</p> <p>Павле Ђурић у пристојној даљини, доле <pb n="16" /> пред степенима  
о заузео, да би провеле једну мирну ноћ у овом незнатном и забаченом кутку света, одакле је хте 
 мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак одобрења али и лако мрдну раменом, као да је не  
ла нано!</p> <p>И метну јој тешку главу у крило и сакри лице у њену кецељу.</p> <p>И на главу м 
деличког Кланца поред Врања кроз Мораву у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <p 
есника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, и 
 врат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје 
та укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а овамо је наредила да се доручак згото 
</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно 
 одаду њима, они сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, о 
од куће вешто користе; неки и пропадају у њима непознатој светској вреви, или се враћају болесн 
еви де През, одакле је грофица, спадају у владаоце...{S} А... ко сте ви?</p> <p>Павле покри лиц 
кле, сада у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић 
ој судбини и о своме незгодном положају у овом стицању осећаја са стварним приликама.{S} Од сво 
вају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Се 
м једноликошћу нису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини 
не стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет заточеника, које овде називају ро 
ед слободоумних идеја и њихову историју у извору, пређе на примену наших прилика.{S} Немилосрдн 
редњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човеч 
} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште мо 
> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто припр 
ти, где се мисао исказује у оном облику у ком се родила; где она од срца непосредно искочи на у 
сада мислио да оде неком свом познанику у варошицу, да позајми пристојно варошко одело, те да у 
ио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни.</p> <p>Слатке засновице мл 
ршио преглед болесника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем  
ава, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и вла 
 вељаше стара госпођа, о коме се Истоку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и п 
огле понети собом, али по свом повратку у отаџбину обратиће му се писмено, ако се он још буде б 
м дахом, колико ће им после по повратку у отаџбину користити, а да им не нашкоди.{S} Овај одлаз 
он разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо 
погледав у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p 
</p> <p>— Пре свега да вам стиснем руку у знак захвалности.{S} Ви сте нам били покровитељ једно 
диму; једну српску и једну македовлашку у Пешти, у којој се последњој и Грци моле Богу.</p> <p> 
а и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте 
толу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво шт 
ојећки.{S} И он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у ру 
брази зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица огледало се неко н 
уцајима; док је на <pb n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> < 
 пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле 
Севера се диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговор 
овином, као оштар мач на главу, паде му у очи разлика места, одакле оде а камо дође.{S} Овде ов 
рија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се руковаше с њиме мрмљајући  
итискујући је непрестано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} 
ских, понегде „псећи језик“) које су му у последње време, по његовој наредби, доносили из редак 
азио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у 
n" /> <p>Кнегињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти  
; доцније га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му тр 
 је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} 
тера, како би још данас могли да стигну у Крагујевац на преноћиште</p> <p>— То ћу, разуме се, п 
Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио слу 
мо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу на Балкану  
> <p>И тада јој кнегињица исприча сцену у библијотеци, којој је нехотице била сведок.{S} Она је 
ењу свом морао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, 
елу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за прв 
 извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом крају огњишта, да се исхл 
 лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у девет и требали смо онде да преноћимо, али ја нисам м 
ћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву питање о животу и смрти, питање д 
ме сеоцету.</p> <p>Био је у расположењу у коме би се налазио сваки, кога после неколико година  
} Па погледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de 
b n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S} Но он се био задо 
кле, заборавља разлику положаја, кад су у питању њене симпатије.</p> <p>Пошто је Павле разумео  
„Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у 
, али је имало својих љубимаца, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје пр 
 пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући њихове наредбе, па су и о 
јер се осећаји не преиначавају, исти су у свакоме, само им се облик мења у изразу, а то је и је 
 али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p> <p>Од 
уд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, али није могао претпоставити у тврдо, јер је в 
и Павле оде у означено позориште.{S} Ту у једној скривеној ложи, где је у присенку било згодно  
да се приближује варошици, стајао је ту у гомили и гледао дошљаке непомичан, са изразом <pb n=" 
рофица то дозволила.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино  
не потребе дошао сам овамо, да живим ту у близини ваше куће, у коју сам толиком зебњом, лукавош 
емој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> <p>— Овде није ваздух та 
донде, и не би знао ништа о овоме свету у коме сада живиш, — рече Нинчић.</p> <p>— Па зар мисли 
се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље виш 
ад спази да кнегињица држи његову карту у десној руци, где је Павле због мараме досад није спаз 
игура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да је предвиђао озбиљ 
иси спавао ноћас.</p> <p>— Нећу; ићи ћу у поље да ми мало прође.</p> <p>Снајка редуша, која је  
о главну пажњу непрекидно и дању и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{ 
ца и мајке, којима ти осећаји припадаху у највећој мери, како би их одсада могао усредсредити с 
 <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. —</p> <p>Не, није добр 
 ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гл 
вет?{S} Дакле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката,  
 време коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{ 
е.{S} Она, срећом, спази вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад сп 
 Јулију и замоли је да одведе кнегињицу у њен стан.</p> <p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} 
; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако с 
де на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре. 
дожењу, одбио.{S} Ви сте отерали Агнешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да с 
ми је тешко.{S} Јеси ли испратио депешу у Пешту?</p> <p>— Још јуче.</p> <p>Болесник полугласно  
ако силну.</p> <p>Откуд бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, ко 
{S} Немојте се срдити, ја сам вам одмах у почетку рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви 
 — да не идемо овим путем.{S} Ето одмах у почетку снађе нас несрећа.</p> <p>Она сувља се насмеј 
што се од своје ране младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју  
 сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетила наше пок 
 воде у једно од два одељења, колико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо по 
 чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај долазио, јер сам прирастао овима.</p> < 
бих и тамо био срећан?...{S} Па кад бих у том рахатлуку сазнао за ову беду, коју сада гледам по 
ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при свршетку трудила с 
ам том вашем свету туђ.{S} Ја се иселих у ову Америку, и не желим више натраг у вашу Јевропу.{S 
вају као нека врста испосника повучених у се и у овај засебан свет.{S} Међу нами има и опасних: 
мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена већ сам жудео за обр 
ам говорио, разбише главу, те се вратих у Јевропу...{S} Даље, знам вам те ваше тако зване народ 
сам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу беду; по три дана нисам јео; једном два месеца 
имназију и одох на страну.</p> <p>Дођох у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промен 
 није могао сносити мисао да му љубимац у туђем свету, а онако болан — <pb n="304" /> јер му ја 
 свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свак 
је да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти;  
е поправљање, то је кажњавање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Т 
p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па зар сам  
и.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац с 
то би био згодан тренутак, да се вратиш у Пешту.</p> <p>Павле се подругљиво насмеја.</p> <p>— Д 
ш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао да одеш на неко време у топлије кр 
ару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици био ђачић.{S} Ако му је доста још ј 
њему.{S} Да сам тада знала да је он још у граду, ја бих полудела.</p> <p>Одмах после венчања од 
 јако променио.{S} Мајку је изгубио још у другом месецу нашега брака, а у другој години већ нис 
граду, пошто се двор одавде и одселио. (У Београд се преместио најпре руски консулат.) Тако ист 
говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блаженст 
и говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време.{S} Ах, да небеског блажен 
="SRP18970_C16"> <head>XVI</head> <head>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам стра 
:id="SRP18970_C5"> <head>V</head> <head>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости,  
ато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p>У оно време у поменуту каваницу скупљала се омладина ср 
ртвачког сандука.</p> <pb n="349" /> <p>У пространој околини мир, нико не пролази путем, и у бо 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У грудима са највећим болом, у глави са великом навалом 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У кабинету грофа Тиме Јанковића седели су обоје супруга 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оној соби пак у којој су остале биле Агнеша и госпођи 
а.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем окренута  
 срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign xml:lang= 
 увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осирот 
граду, по вароши и по вртовима. </p> <p>У овоме дворишту пребивају злочинци, док се међутим каз 
дских кућа и државних надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се днев 
жењу и ја нисам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говор 
аше гроф. — Сад су наша својина.</p> <p>У тај пар донеше грофову пошту.{S} Било <pb n="197" />  
е пун ватре, пун озбиљних тежња.</p> <p>У такни се јавним приликама тада обре Павле у Пешти.</p 
 српских и бољих туђинских кућа.</p> <p>У Пешти Срби само делимично живе својим нацијоналним жи 
 напреднијим престоницама досад.</p> <p>У то доба беше ту и извеснога интернацијоналнога Балкан 
 бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле бавио међу стотинама осталих најс 
о, ако би га још једном позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљи 
 <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</p> <p>У речени дан Павле одиста оде у ту гостионицу на ручак. 
било му је још нежније него пре.</p> <p>У таком стању затече га кратко писмо дворкиње кнегињичи 
д с извесним тековинама културе.</p> <p>У тим образованим православним домовима беше Павле радо 
бету и гледао је право преда се.</p> <p>У том га је положају затекла његова газдарица, која пре 
амо, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било је лаке ироније, као да је хтела рећ 
оли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте корект 
тклоњива сметња Павловој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попре 
 утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположењу ступи пред матер, молећи је да га са 
а лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} Очију <pb n="343" /> с 
<p>Једва једном стиже пред стан.</p> <p>У собици бејаше мрак.</p> <p>— Боже мој, да ли ће ту би 
есвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули <pb n="29" /> су ча 
регнута, сатирући и душу и тело.</p> <p>У таквом расположењу дође једно вече опет у кавану.</p> 
заједно са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладин 
</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкине речи, а примедба млађег му б 
постигне свој давно жељени смер.</p> <p>У томе му дође помоћ с оне стране, са које се најмање н 
а, било их је двадесет на броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском 
чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио би 
но помишљао и на своју половину.</p> <p>У свакој другој прилици Павла би сва ова писма јако дир 
убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се приликама Павлу полагано враћало здравље.{S} 
 А кад сам требао да га добијем?</p> <p>У место одговора кнегињица га запита:</p> <p>— Откад ст 
е.</p> <p>Викну од изненађења. —</p> <p>У средини дворане, у којој се у овај мах не играше, у ј 
ИЦА АГНЕША ЈАНКОВИЋ</p> <p>РОМАН</p> <p>У СР.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА< 
е, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се го 
м те, и против своје воље, против свога убеђења послушај старију искуснију вољу.{S} Ти и овде н 
азима лица огледало се неко неуздрмљиво убеђење које више није био плам одушевљења, већ пожар ф 
в које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким се прил 
 стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви сте код куће, господине Павле?{S} 
збиљнијих тренутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобз 
нутака мога живота; да сам убијца, и то убијца своје мајке, коју сам својом безобзирном уображе 
правити, ако га негујеш и напустиш овај убитачни живот.{S} Ја сам ти још у Пешти препоручивао д 
 му је Нинчић пребацивао, да ће га тиме убити, он му кратко рече:</p> <p>— Не мари ништа; лекар 
ко подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поу 
— да то у његовим младићским очима није ублажила љупка појава оне лепе младе девојке.{S} Он је  
ајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи иглу у нос, ако се не пробуди.{S} Јесте ди  
з преходница које су такође биле толико убрзане, да нас гоне свршетку.{S} Као део нашег догађај 
тку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у коме је дрхтао 
аде спекулације и лажи.{S} У прву врсту убројао је трговину и обрт, а у друго све остало, нароч 
.</p> <p>Тако и би.{S} Мајка је квасила убрус пред кућом, а у соби лежала је мајка сама болна у 
ја се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до 
и обмота му главу влажним застирачима и убрусима и отвори прозор.{S} Било је врло лепо летње вр 
ци биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој на пр. свакако имаће и 
аш.{S} Но дознадох да си жив и да си се увалио у неки оделити живот.{S} У какво си ти друштво у 
о година, али је све одлагао, док се не уведе грађански брак.{S} На томе је он неко време живо  
оја ме је корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот  
крвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу искуства шт 
о идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некада сам се 
ла о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало због необичности саме појав 
зира према вашим особеностима.</p> <p>— Увек та нежност, која ми се не допада.{S} Волео бих да  
знанстава, која се врло вешто намећу, а увек тако да изгледа као да смо их ми тражили.{S} Међу  
аје без обзира на стање његово, а да га увек ради тога а без оклевања пробуди, он то овом прили 
дмереним тоном.</p> <p>— Ја налазим, да увек онако треба свирати, како мислимо да је најбоље, — 
кад се једном притисне печат, остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних 
 преко.{S} Ти знаш да се је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак у 
лике доброте; но ти си ми се показивала увек као сестра, а никад као господарка.{S} Ја ти стоји 
еке нарочите карактере, — слика би била увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким п 
е савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек наклоњена, знам, али ја сам жељна вишега: ја жудим 
и се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, као да их је спевао народ 
 белу каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) 
о што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да пише, јер ствари, о којима је разлага 
летњиковац, на обали Лепенице, — био је увек приуготовљен за дочек господарев или његових синов 
<pb n="319" /> Кључ тога одељења био је увек код кавеџије; за случај потребе морао се заискати  
ичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи власти, или  
озвали, кад је на самрти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес год 
рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби  
ју иностранства; и док тога буде, имаће увек појава да, на пример, лекар пише лирске песне, а п 
у, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јако заинтересовало  
упних дужности; — и то се видео свуда и увек без одређеног правца а лишеног својега највећега з 
рупница прелазећи са неколико речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило ср 
 сувоњав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> 
о триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико десетака, што скупљан з 
ота, мало квари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну 
цу у моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер ка 
} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, заш 
 И ако се не дружим ни с ким, ја ћу ићи увек где и ови ђаци иду, да ту седим и ћутим.{S} То ми  
штава <pb n="185" /> Нинчићу, очекујући увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у 
ацивања.{S} Она, која је у својој мајци увек гледала анђела свога на земљи, а пре свега својега 
ту.</p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу,  
 одобраваше живо она сува, — ви сте тек увек најпаметнија, а на сваки начин стрпељивија од моје 
.</p> <p>— Ја сам ту у питању; и ја вам увек дозвољавам.{S} Та то је једино блаженство у свирци 
<p>— Има ли добре неге?</p> <p>— Ја сам увек поред њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта  
вога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по суштини необи 
 и врло доброћудна.{S} Издавала је стан увек српским младићима.{S} Она се убезекну.</p> <p>— Ви 
 оде мужу.</p> <p>Гроф Јанковић је, као увек јутром, и сада седео пред својим писаћим столом и  
а је коректор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, ст 
ма сељаке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама 
о сестро, и у овој прилици иронични као увек.</p> <p>— Овом приликом теткица има право.</p> <p> 
Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он понови питање:</p> <p>— Кам 
воногом демагогу?{S} Можда тај није био увек ни кривоног, ни прљав, па ни демагог.{S} Можда га  
реп и незахвалан рад.{S} Не он није био увек такав каква га је видео онај тако звани „велики пе 
 ваљан ђак, а ја знам да си добар дечко увек био.{S} Имам вере да ћеш и одсад бити поштен.{S} А 
ак добро зарађивао, јер је гостију било увек и сувише, те му је од много малога лако било пабир 
дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизаци 
у је био леп баритон и говорио је течно увек без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштил 
е понекад бивало и лакше, али је она то увек крила пред сином, и кад јој се једном здравље попр 
рема вами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да ж 
војицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је 
војих нарочитих особина, који је туђину увек нејасан и зато неприступачан.</p> <pb n="68" /> <p 
вамо прелазим, јер сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су про 
 зиду, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ва 
е ту само нека војвоткиња Баркари, брзо увела лепотица, нека пикантна дама, незадовољна <pb n=" 
интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели неку нову врсту трагедије, јер за ваше погрешке к 
и, тада је већ био у Крагујевцу, где је увелике спремао одлазак у иностранство.</p> <milestone  
рано патријотском, јер се тада већ беше увелико пробудила политичка, нацијонална свест, која је 
менила.{S} Већ сам је тамо познавао као увелу лепотицу, она би кроз коју годину јако опала; мож 
Господин Ђурић је опасно болестан, тако уверава лекар: ја се међутим надам да ће преболети, но  
мученика.{S} Али ви ћете ипак бити мој, уверавам вас, јер сте ви од врло подесног градива.</p>  
то искрено велите?</p> <p>— Искрено вас уверавам, госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што в 
ешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са 
емљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се овом новом обрту од срца радујем и 
адеждан.{S} Да, али о томе ја још нисам уверен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о то 
о нежних осмејака и милостивих погледа, уверена да ови не могаху одолети дражима што из ње овак 
ивање, да ће је он посетити јер је била уверена, да се он у Пешти бави једино на њено писмо, ко 
и то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само последица ва 
ртар који радо сејем добро семе; будите уверени, само добро, а ваша је земља тако примчива, за  
и долазите од кнегињице де През; будите уверени да Њена Светлост може рачунати на моју оданост, 
више исцрпли пред вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и 
еби неће да изда неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену од 
личан младић, без сумње, ја о томе имам уверења, — одговори Агнеша свечано. — Али ја га нећу за 
 свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник  
 очекивани тренутак, дакле, дође: да се увери да су оне ту и да види њу овде у овим сјајним при 
вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и није нужно рећи да 
} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n="81 
ешт није могао наћи.{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Доса 
им приликама по мене; али сам се морала уверити о стању Павлову, — она збуњено обори очи, када  
сте задовољни са мном, и да вас не могу уверити, и, како изгледа, моје ће опомене проћи без усп 
ица сувише јако пада у очи, а ја је још увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и гово 
</p> <p>Последице јутрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34 
о што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је много скупо, а овде и нема оне потреб 
но проводио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уре 
а не изазове сумњу противу себе: обично увече, кад су сви после вечере сакупљени око огњишта, д 
ли већ неколико година.</p> <p>Кавеџија увиде брзо да му може веровати, па му одговори:</p> <p> 
и равнодушна.</p> <p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одл 
је можда спасе.</p> <p>Али одмах за тим увиде да је у својим пребацивањима отишао далеко, те пр 
нос свој, и он сада у одсудном тренутку увиде да је био на путу, да изневери ову неизмерну љуба 
а <pb n="252" /> његово је поштено срце увидело да су му и дужности велике и одговорност пред с 
ћа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога дана, када  
авле је већ постајао нестрпељив, али је увидео, да би био прави злочин напустити ову жену, која 
е примити.</p> <p>Нинчић, до душе, није увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, ал 
био се већ толико отрезнио, да је и сам увидео како је одиста морална и материјална пропалица.. 
о.{S} Сад сам са неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам с 
са зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао. 
} У мојој поновљеној примедби могли сте увидети посредан позив на то.{S} Мислим, нећете сматрат 
ви сте обичан сељак.{S} Тамо ћете лакше увидети да сте ево већ и ви пошли стазом која је, до ду 
м препиркама и строгом погледу могао си увидети да је ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цр 
рати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом малом дијурном, прошлошћу и сад 
његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да спречи 
S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо наградила младића, од ко 
д честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi> 
 <p>Па се дуго решавао.</p> <p>До душе, увиђао је, да му онај догађај пред механом — а за њега  
 грофе?{S} Та <pb n="275" /> зар још не увиђате да сам вам одан до гроба, да бих за вашу добру  
 противниковим</p> <p>— Ви, дакле, сами увиђате, господине Ђурићу, да вас је ова несретна страс 
и и ближе су несавладљиве.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а  
<p>Како су дани пролазили, он све већма увиђаше, да му у Крагујевцу нема останка. <pb n="49" /> 
 остави књиге на столу, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој ст 
је му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> 
коли; поп гази по прашини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе н 
е мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе 
 вас је ова несретна страст већ и досад увлачила у велике погрешке, а то би вам могло бити најг 
ла са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Пав 
ним делом своје моћи.{S} То је био само увод, и ја желим да не будете несрећни, јер ћете му пас 
почето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди Бог с 
 ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако разви 
ање, које ви назвасте саветима, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао доби 
м створењу на свету, она је то створење увредила до срца, погазила њену неизмерну љубав, која ј 
кад ју је испросио.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нар 
шава.{S} Молим, немојте ово сматрати за увреду.{S} Мислим, ви ћете лако увидети, да ја са мојом 
ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако поклони:</p> <p>— Молим, г 
вест?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више,  
ако ћу се смиловати и у који ћу вас ред уврстити.{S} Засад знам да сте Српчићи, потркуше са Ист 
ла; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом стоји рељеф ка 
get="#SRP18970_N1" /> Погледам на други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на треће 
 n="254" /> пробудио и погледао на онај угао, где је коректор довршивао свој рад.{S} Он га зовн 
т начин.</p> <p>Каваница је имала низак угао са два прозора с обе стране; толико је и била широ 
 како сам се подигао. — Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној 
х изговори, једва дочека да се повуче у угао, одакле ће ћутећи да прати разговор.</p> <p>Грофиц 
ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица Јелена, жена краља Беле II.{S} Слепог,  
ас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што  
румунски.{S} Био сам међутим и у Горњој Угарској у своме детињству, где сам научио словачки и м 
овић, Змај и др.); у Народном Позоришту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гле 
та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашене очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ј 
 друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту 
сла и без које ће она, по свој прилици, угинути пре времена.{S} Зар да је моје очинско срце пус 
садити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког поступка?{S} М 
ла, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба з 
 усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља 
ве старе културе.{S} Они су тада били и углађенији но сад; тада су стајали у јаком општењу са Г 
агли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прилика, а м 
} Кроз средину с обе стране лађе високи углачани горе позлаћени ступови; по зидовима слике вели 
е степенице, поред позлаћених ступова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужите 
делове света.{S} Његово је поље више на углачаном паркету, него ли по овим труцкавим друмовима. 
 учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p>  
је била то постеља.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до с 
у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је стајала м 
често седео са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по гл 
гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где  
а се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави се:</p> <p>— Ах, Боже мој, ко 
а спусти на раме.</p> <p>Он се окрену и угледа пред собом Агнешин лик, сада већ мирнији.</p> <p 
ог пуцкања ватре у добро наложеној пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео 
упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој соби светлост.{S} Пошто је мислио да му 
ну радост, кад га је прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно о 
 би пролазили кроз онај с десне стране, угледали би пространу авлију у којој је жив покрет зато 
ова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која су га овамо домамила.{S} 
а господска каруца.{S} У њима као да је угледао сетне очи оне мале сувље госпође, или госпођице 
је рекао о оној младој девојци, коју је угледао у друштву странаца, а она је међутим знала, да  
ашио је кола, кад су према њему била, и угледао их је тек кад су била прошла.{S} Али као да је  
мо га немојте пробудити, јер вас не сме угледати.</p> <p>— Ох, Боже мој, како ћу? — рече она та 
 бих иначе одмах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, 
 на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете себи замислити у каквом располо 
S} Изиђем на балкон; погледам доле... и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни  
оља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ —  
анци, свакако из Австрије; ваљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој стран 
умунски, као и словеначки језик; у врло угледним звањима државним, војничким и друштвеним било  
словених лица, благословених богаством, угледом, лепотом, младошћу и племенитошћу.</p> <p>Лепот 
је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваниц 
је непомично Павле.{S} У оним собама на углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње 
 будућност.</p> <p>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и 
авла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Ноћ бејаше мирна, те 
Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти бил 
стране или се скупља на једну; у горњем углу одар са сниским орманчићем до њега за свећу и оста 
ких кућа.{S} Доле повећи трем, у сваком углу по једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{ 
</p> <p>Снајка редуша, која је до сад у углу сејала брашно, доврши, истресе сито, још по који п 
ом узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним лепим потезима њено име и јучерашњ 
едом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено преда се.{S} Мајка раз 
ци трчали, госпођица врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познан 
убав, она вечита, она је у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је јо 
аване, али је ипак греда била у средини угнута.{S} Одаја је иначе била тако сниска, да се таван 
морати похитати.{S} Овако доцкан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прили 
Ти знаш, — настави дворкиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сест 
е одиста много, сувише много.{S} Него у уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој годи 
шао.{S} Неки, ако наиђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, нас 
ам за мојим досадањим лаким пословима и угодним животом.{S} Сад ми је плата била права чиновнич 
и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{ 
сталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагу 
ећ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећаје срца,“ рече она мајци,- „то 
емљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са својега оск 
.{S} Ви морате увиђати, да ми не можемо удавати кћер јавном бруком, а она се ноже избећи једино 
 се ствар заплеће.{S} Агнеша је постала удавача.</p> <p>— Па?</p> <p>— Ти знаш да се на један д 
а имам посла са господином грофом, оцем удавачиним.</p> <pb n="271" /> <p>— Ах, да, то сте треб 
ешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Страшно.{S} Али прича се не наставља; међутим 
ан потрти уговор или, пошто ће Агнешина удадба бити по свој прилици ове године, не дати јој њен 
ена женска, због које је једном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да ч 
не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спасавајте  
ћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бе 
ачуна да даду.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Уд 
 дан у сватове у Беч, где нам се рођака удаје.{S} Но за две недеље од данас ми ћемо већ бити ов 
ено?{S} У тој кући где сам предао молбе удаје се једна девојка.{S} То је све.</p> <p>— Која?</p 
 претежнијим стварима.{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> < 
шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе 
и ја располажем до њена пунолетства или удаје; треће је њена воља супротна породици и свима пор 
о трећу задржала, ако би до женидбе или удаје једног или другог још била неудата.</p> <p>— Даље 
.</p> <p>— Знам; решила сам се да се не удајем никада; грофица Санда рачуна на вечито девојаштв 
одина накупило.{S} Ти си зрела девојка, удајеш се, ти си, осим тога, моја Јелица, ти ћеш ми не  
је.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, до мене.{S} Тако.{S} С 
ица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Баварског официра, и то је била последња 
есетој години, ако се ја донде не будем удала.{S} Ја међутим још немам толико.</p> <p>— Али си  
/> <p>Било је крајње време да се Агнеша удали, јер се на неколико тренутака затим Павле <pb n=" 
<p>Овим је младић био отпуштен, и он се удали.</p> <pb n="24" /> <p>Међутим било је касно, да с 
на приступи још ближе одру, а Нинчић се удали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне 
 ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се,  
ла то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошљакиња угледа Нинчића, престрави  
према вама.{S} Желите ли да се господин удали?</p> <p>— Нека иде, — рече Павле бео као зид.</p> 
Сазнала сам да су Павла званичним путем удалили одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њ 
до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на своје обично место код стола близу п 
о за дозволу, да се за пола сахата могу удалити: вратићу се.</p> <p>Госпођа као да је погодила  
ваљује, тиме се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам. 
ном погледу, којим су <pb n="320" /> се удаљавали свак својој кући и који као да је скривао чит 
ругих потреба?{S} Да није у нужди овако удаљен од својих?</p> <p>— Није, бар у колико знам, зас 
ним вратима.{S} Ова је зграда била мало удаљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад ј 
ро нестаде и тога.{S} Пси се повукоше у удаљеније кутове дворишта; петли огласише своје прве пе 
де са старешинама, док се некоји опет у удаљенијим кутовима забављају са робијашима.</p> <p>Леп 
 богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прецениле његове 
водио код болесника, и само би се увече удаљивао на два сата, да сврши главни посао у уредништв 
, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p> <p>Кнегињица се трже и брзо приђе сест 
{S} Тиче се твоје удаје.</p> <p>— Да се удам?{S} Ко мисли на удају?</p> <p>— Седи, дете моје, д 
у сцену са мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грд 
у јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задржи у завичају, јер је, к 
те остављам у неизвесности; и ако је то удар за моје природне и најмилије осећаје, ја ипак мора 
гледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући:</p> <p>— Ти ћеш да ми га отме 
ако и мене сусталог борца из ваших речи удара <pb n="146" /> струја свежег животворног ваздуха. 
 хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стреху и у паду наново отпочињући свој ужур 
дрхтало са жицама, у које су тако вешто ударали.{S} И Казмира занимала је ова туђинска свирка,  
о га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментална ћело, 
в му јурну према мозгу и силно му стаде ударати према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саоп 
 прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер  
беше исто тако позлаћена.</p> <p>Агнеша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст 
и му се силно надимаху, али одмах затим удари у сипљив кашаљ.</p> <p>Нинчић је сачекао, док се  
?{S} Јеси ли при свести?{S} Какви су то удари, које скрива свака твоја реч и падају свом силом  
очекује смрт; њега су опсениле виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила 
чајање, да га је на отвореној позорници ударила капља, те је наскоро издахнуо); угарска краљица 
ва.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи понекад дозволит 
се Павле одмаче, јер је мислио да ће га ударити.{S} Али она му од љутине загушеним гласом само  
аро место, јер су и сувише биле патње и ударци, које му је средина његова намењивала.{S} Са нај 
 је љубав, не, то је тиранија.{S} Ти су ударци били тако јаки, да су ме одбацили и гурнули овам 
ајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света 
ла.{S} Пет година је прошло, откако сам удата, и моје те писмо није потражило <pb n="308" /> та 
мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p> <p>— И ти ћеш део твога имања  
рже и брзо приђе сестри.</p> <p>— Да је удаш?{S} За кога?</p> <p>— За једну врло ваљану партију 
бити муж.{S} Ја ти не могу желети да се удаш само за онога кога волиш, јер видим то је често не 
{S} Свакако не само да си у праву да се удаш, већ то и није ништа необично.</p> <pb n="183" />  
езависан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да свираш и да певаш твоје песмиц 
удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је увек одуговлачила; тако кад је требало ићи 
сточних народности, који у њему имађаху удела, те ће сваки озбиљни историјограф, који <pb n="15 
ља им ништа, али кад им се буде доцније уделио мастан залогај или издашно звање, тад ће у целом 
и ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет скиде наочаре, па погледа строго у сес 
да изгубе стрпљење.{S} Напослетку Павле удеси све домаће послове како ваља.</p> <p>Кад то би, р 
о и душевно и телесно.</p> <p>Ми смо то удесили међу собом, Јелено, али о томе не знађаху моји  
одрима мирисаве пресвлаке.{S} То је све удесио он.</p> <p>У таквом и сличном разговору минули < 
којна сестра.</p> <p>Сутра дан је Павле удесио све, а прекосутра пође на пут.</p> </div> <pb n= 
ле су ме протерали?</p> <p>— То је лако удесити...</p> <p>— Не, пријатељу, не.{S} Видиш какав с 
о што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и остали могли да изгубе стрпљење.{S} Н 
ше тешко ништа сазнати код нас; сада се удешава отворена борба.{S} Моја мати ништа више не криј 
де подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући глас и речи према Павлу.{S} При свршетку је 
је најбоље, — рече кнегињица, — а не да удешавамо своје предавање према степену господства оних 
ше опет на доксату; а Павле је опет све удешавао, да буде како ваља.{S} Затим се брзо спремише  
 дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; је 
усретне са грофицама, али је то сад већ удешавао по извесним плановима, при којима му је Нинчић 
p>Крену се, дакле, натраг, кући.</p> <p>Удешавао је да стигне после подне, кад су мужеви одсутн 
 Пешти била је у то доба мала каваница, удешена по свој прилици за госте средњега реда или сред 
прљава и по свему је згодна и практично удешена.</p> <p>Дакле, у таквој је собици лежао Павле в 
, која су била, мора се признати, вешто удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болес 
 делова одела; спроћу одра бронзана пећ удешена за угаљ, а на њој у средини над вратанцетом сто 
 како добро прорачунати и ма како вешто удешени.{S} На послетку ви тамо нећете имати посла само 
 али као да је све у овом тренутку било удешено да изгледа још старија: рђава светлост, неподес 
м младићу.</p> <p>— Нема сумње да је то удешено — вели кнегињица Страта. — Санда је забранила њ 
сини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види  
 тиме да више посла.{S} Ако је она, као удовица породичне главе, имала ту каква удела, то је ув 
ијама своје мајке, која је рано постала удовицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али о 
оју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму.</p> <p>— Д 
</p> <p>— За каквог старијег женика или удовца <pb n="190" /> можда, али је ово од ње много мла 
ина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Прест 
дила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника 
д овим странцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Ми 
чи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су 
е обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} Затим Павле оде.</p> <p> 
 својој собици или седећи крај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n 
ало у очи, наслоњен о зид према палати, удубио у суморна посматрања.</p> <p>Тако су пролазили м 
 већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, бубице, кракове, кр 
вичаја, својих засновица; а коректор се удубио у ове слике, које су за оног значиле не само сад 
</p> <p>Опијен, очаран и као препорођен удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога дана 
неши:</p> <p>— Ниси морала толико да се удубиш у твоју свирку пред овим странцем.</p> <p>— Па з 
ичају и о вашој мајци.</p> <p>И тада се удубише у занимљив и заносан разговор.{S} Мислим, свак  
рђавим коњима.</p> <p>Ту је стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се 
p> <pb n="176" /> <p>Агнеша остаде сама удубљена у свој рад на слици, сама са својим мислима.</ 
више скулторских позиција; с обе стране удубљења, у свакоме олтар, свуда кандила са својим мела 
ихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече, уђе и стаде до огњишта. — А коме то спремаш, нано?</p>  
и и тај младић био толико рачунџија, да уђе у оваку ствар.</p> <p>— То се не зна, драга моја.{S 
„Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију, пошто је он вештачка творевина, он 
мрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би га у осталом — ак 
јте, док вас пријавим.</p> <p>Госпођица уђе.</p> <p>— Зашто да ме двапут пријављују? — мишљаше  
>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гунђајући 
</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађе се пред оном малом сувљом госпођом, за коју  
листавао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био  
, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с 
аје отворене.{S} Извол’те.</p> <p>Павле уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „в 
д своје куће.{S} И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p 
вом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом неколико српских песама, које пр 
атекла његова газдарица, која пред вече уђе, да спрема за ноћ.{S} То беше Српкиња, одлична патр 
азна.</p> <p>Тако око десет сати у вече уђе нов гост.{S} Био је на овом месту непознат.{S} Каве 
 оно у Србији: путник закуца на врата и уђе; сви се тикају и кад се растану, Богом се братиме.< 
а њему.</p> <p>У то се отворише врата и уђе гроф.{S} Он је променио био капут, приђе госту и ср 
 погнут док гост пролазаше.</p> <p>Овај уђе у једно повеће предсобље и нађе се пред женском, ко 
ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— Господ 
етно.</p> <p>Она зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Замолите Њену Милост Госпођицу амо.{S} За 
певању прође неко доба, када послужитељ уђе, да јави да је кнегињица нешто болна, није јој могу 
p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, рече му:</p> <p>— Одведите Његово Благородије код  
наест година, ко зна.</p> <p>Послужитељ уђе и донесе посетницу.</p> <p>— Ах, ево га.{S} Ја одох 
де је у споредно одељење.{S} Ту наскоро уђе војвода Баркари.</p> <p>Био је омален, врло симпати 
сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињица с Павлом и рече:</p> <p>— Ја сам га позва 
 нашем болеснику све горе.</p> <p>Лекар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело при 
и ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, заш 
ина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздра 
улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није 
им рукама да откључа.</p> <p>Напослетку уђе у собицу.</p> <p>Са грозничавом брзином запали ламп 
ађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; заборави да затвори врата, те је морала то да учин 
; кроз који минут биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријата 
<p>Госпођица се наново појави:</p> <p>— Уђите.</p> <pb n="157" /> <p>Она оде, а Павле уђе и нађ 
послужитељ отвори тешке вратнице, и они уђоше.{S} У стакленим орманима било је ту намештено пун 
вна.</p> <p>Стигоше до мале болнице.{S} Уђу у предсобље, стану пред отворена врата што воде у ј 
 моји ме сви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде,  
ојега рада, али му сећање на претрпљене ужасе увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у  
негињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна!</p> <p>Грофица метну наочаре, удену иглу, опет  
Павле је престрављен слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стакл 
 већ имала искуства, али јој сад на ове ужасне речи материне, која је у њеним очима досад бивал 
шћу и очајном душом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног ваш 
са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је ужасно! — рече грофица нестрпељиво.</p> <p>— Ту не пома 
мени јадној, канда ћу те изгубити; имам ужасно осећање, које ме почиње давити, као да ћеш ми ум 
ад сам јој признала све, она ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сам 
<p>Агнеша је посртала под теретом овога ужасног пребацивања.{S} Она, која је у својој мајци уве 
ху, осети да мора да се истргне из овог ужасног вртлога, па ипак није био у стању да проговори  
> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасној несмотрености, којом сам моју слатку малу тетки 
младића ваше народности; ви ћете видети ужасну разлику између вас и њих.{S} Они су јадни, жалос 
та прекратити!</p> <p>Нинчић виде и сам ужасну разлику, коју од пријатеља направи време и патња 
</p> <p>Па је имао да претрпи још једну ужасну муку.{S} У изузетном расположењу свом морао је д 
 карактер који то заслужујете.{S} Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја 
estone unit="subSection" /> <p>Павле се ужаснуо, кад се одједном нашао у Крагујевцу.{S} Грозио  
48" /> <p>Опет погледа на прозор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: 
ју и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S} Књиге су обележене бројевима 
ене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отвори савијутак.{S}  
ељица имао је у своме животу прилика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор  
 је вила доле претворила у виловњака па уживају.{S} Ето таква сам ја вила.</p> <p>— Врло лепо!  
чне силе.</p> <p>Тако је говорио Павле, уживајући и у своме болу, и тако га је слушао Нинчић, о 
(и сад је тако, али су га други заводи, уживајући државну помоћ, претекли, а њему се мало привр 
се увек даде нове снаге, и он се борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби пол 
а ту проведем по неколико сати седећи и уживајући у песмама, које ми је некада певао и он.{S} Н 
јама.{S} Они су говорили о своме животу уживајући и сами у своме разлагању.{S} Причали су по об 
мем примити паре; ја наиме не мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — реч 
ети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу  
ме народу још мање.{S} Њима ствара себи уживања једино спекулативни део људства.{S} Наука и ниј 
ој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипак се похвалама госпођичиним смејао и он виш 
рам признати, да сте ми дали придике за уживање, каквом се нисам надао.</p> <p>Агнешино је лице 
ијално захвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гро 
дусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у своме егзотичном госту, о коме ће довече да пр 
више дражи, још више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да 
 Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви уживате мене слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чил 
ања.</p> <p>— До тебе стоји да то право уживаш, јер теби се оно не само признаје, већ и нуди.</ 
иш његовим језиком.{S} Ти се канда ниси уживео довољно у ове прилике; та, ти и ниси њима прилаг 
сажаљевам.{S} Предвиђам, да ће, ако још уживи, а он је здрав, пропасти, но донде ће починити си 
 одаје; соба за друштвене игре, соба за ужину, соба за пушење, и друге сјајне одаје.{S} Све је  
отићи „на науке“ као овај ту; а онај из Ужица отићи ће у свет, не да зарађује трудом и доноси ш 
 стреху и у паду наново отпочињући свој ужурбани лет; преко осветљене авлије пређе још једном о 
 нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се понуди дамама за тумача.</p>  
 било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хит 
ка врата, и разумели су да се та његова ужурбаност тиче њих.{S} Једном га најмлађа спази, кад с 
та.{S} Ја сам из богате спахијске куће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим  
вом занату или како му је кад време.{S} Уз то домаћин попије коју с ћатом у кавани, а домаћица  
е тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им били у прат 
 који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је  
д, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Глас јој је био свеж као и лице 
 но ономад.</p> <p>Агнеша је одмах села уз гласовир и почела свирати као и певуцкати арије.{S}  
сјајне одаје.{S} Све је прегледао Павле уз предусретљиво објашњавање грофово, који је уживао у  
абила се да Бог да!) и тако даље; па се уз то рачунају дани, колико има до Славе или до венчања 
p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси 
 са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и, можда, још згодније  
е, које јој је Павле Ђурић био донео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S}  
ан; њега је однео ђаво у виду јектике и уз то људи су га осуђивали а брижне матере спомињале га 
га се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је, дакле, изг 
кандиоцету и прилепи на оквир мрмљајући уз то:</p> <p>— Помози ми, Крсно Име, Света Славо моја! 
љи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> <p>Павле је желе 
, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S} Па пос 
и без воље и поче грицкати пијући врућу уз то, па како је приметно озбиљно лице материно, хтео  
свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико одан овој сети, да  
нише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништ 
 да је онај младић јача страна, ако има уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица 
о његовим интенцијама, а он је још имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сп 
стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице,  
, одакле позиваше и остале, да се попну уза степенице.</p> <p>То и би.</p> <p>— Господин барон  
е, а богме и дугови да се појављују.{S} Узалуд му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно од 
.{S} Али не може бити да је твоја мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добр 
а објаву о приспелим путницима, али све узалуд.</p> <p>Почео је да малаксава, и судбина једва ј 
</p> <p>Неколико сјајних вечери прођоше узалуд.</p> <p>Дође дан, када се приредила игранка, кој 
исто је теткица покушала и код оца, али узалуд.</p> <p>Ја сам тек доцније сазнала о мојој ужасн 
 где је било могућности да их види, али узалуд.</p> <p>Помислио је и на то, да нису у граду, ал 
S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то узалуд приповедам.{S} Па, нека буде, али дуже не смеш д 
е своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Б 
и случај — ако би му, то јест, труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да п 
шта и разне друге вечерње представе.{S} Узаман.</p> <p>Трудио се да добије позивнице у богатије 
е виле.{S} Ударила је и у враџбине, али узаман.{S} Пажљиво пустила је коју реч и пред мајком, а 
Ту га сместише у малу засебну собицу на узан бонички одар.</p> <milestone unit="subSection" />  
Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега столица за лекове.{S} Т 
 усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са 
ем спуштају у Моравску Долину, она мала узана равница, где се са Северозапада ка Југоистоку врс 
цем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Ко 
 — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је  
ице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редови кућа слабо пуштају зрак у станчић, који је 
 подижући своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283"  
 <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p>  
ешти бави једино на њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p 
е излазило од три прва броја, а сва три узаптише.{S} У свакоме нађоше позив на преврат.{S} Тужи 
 којој равне он још није досад могао да узбуди ни у којој другој жени.</p> <p>Тронут уђе у млек 
жњом, коју је показивао, и само се онда узбуди у њему топлији осећај према кнегињици, кад госпо 
напоменути, да га је ово сазнање наново узбудило.{S} Сутра дан је већ двапут пролазио туда, а д 
, — да у овом тренутку и иначе није био узбуђен, — морао би признати, да је имао једно ретко за 
она оде.</p> <p>Кад је отишла, коректор узбуђен оде прозору, да види кола при пролазу, али она  
дно одоше одајама грофичиним, све троје узбуђени.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Госпођ 
и.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанств 
ним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> < 
 <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим 
а тако дирљиво, да се коректор окрену и узбуђено оде своме прозору не обазрев се више на то шта 
по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова измена мисли пријатнија и 
и у једна кода.</p> <p>Путем дрхташе од узбуђења.</p> <p>— Дакле, ту су!{S} Дакле, видео сам их 
 је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мор 
предмет и виновник његов.{S} Од стида и узбуђења не могаде ништа да одговори мајци, већ је ћуте 
е.</p> <p>Друштво остаде на доксату.{S} Узбуђење њихово ишчезе као пресечено.{S} Наместив се ка 
читао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, затим бол.{S} После му се мисли све ви 
мљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је слутил 
 ванредне прилике, стална неизвесност и узбуђење којему се сам изложио, данашњи догађаји, ноћно 
јаше главом.</p> <p>— То је неко велико узбуђење, — рече газдарици. — Срце силно куца и глава м 
севдалијске Босанске певао је са таквим узбуђењем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гр 
астанак са мојом младошћу, са гресима и узбуђењима женским.{S} Одсада ћу бити само један створ, 
ба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу  
е, — одговори грофица у великом гневном узбуђењу; — она је већ испрошена за другога.</p> <p>— Т 
гињица је седела на отоману у нервозном узбуђењу.</p> <p>— Оди, Јулијо, имам да ти говорим мног 
е лако и мило, и тихо одговори у силном узбуђењу синовљеве наклоности:</p> <p>— Нећу, нано, нећ 
ам са њим заручена.</p> <p>У грофици се узбуни нестрпљење.</p> <p>— Зар тако говориш сад, а пре 
оре, у то дубоко безгранично бесно море узбурканих осећаја незадовољених страсти!..</p> <p>А мо 
јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, 
талом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и прими лек бесвесно, али окрену главу према з 
просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао 
, <pb n="114" /> скиде стакло с очију и узверено погледа у суседа, такорећи, без присуства духа 
ига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху го 
ти ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изненађења оте се младој грофици Агнеши, а мајка  
ца, звекетање судова, трчкарање момака, узвике порука и отпорука; онда ћемо имати од прилике св 
и.{S} Њено грчевито јецање, њене очајне узвике, њено страшно лице још једнако су ми пред очима, 
ам.{S} Мајка је била скамењена, само је узвикивала: „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учин 
и.</p> <p>— Благодаримо, благодаримо! — узвикиваше госпођица неколико пута и већ се наместила н 
удбини.{S} Госпођица међутим непрестано узвикиваше:</p> <p>— Прекрасно, прекрасно!</p> <p>Госпо 
адобити ја, а не он.</p> <p>— Будала! — узвикну Павле.</p> <p>— Али све то није још све.{S} Ту  
уза се Агнешу.</p> <p>— То се не зна! — узвикну грофица.</p> <p>— То треба видети.</p> <p>— Па  
м језицима.</p> <p>— Ах, ово су Срби! — узвикну она сува. — Да су наши светли преци знали да ће 
е Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли их?</p>  
 грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кнегињица и баци се у наслоњачу. — Ти си ужасна 
е ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је њено писмо, њен руко 
sieur Jouritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Уче 
и, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, прихвати кутију и отвори је 
и ти изабрала...</p> <p>— Ја, мамице, — узвикну Агнеша дижући се, — ја га нисам изабрала.</p> < 
иста него ми сви овде; то нисам знао, — узвикну весело Павле.</p> <p>— Ја нисам никад волео да  
ње било овде у Пешти.</p> <p>— Сандо, — узвикну млађа сестра. — ти знаш све; немој ме мучити, к 
месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће  
oreign xml:lang="fr">Tiens,</foreign> — узвикну она, — <foreign xml:lang="fr">un livre français 
цкан је; Ђурић зна све.</p> <p>— Зна? — узвикну госпођица поплашено. — Ти си му, дакле, признал 
То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће бити један од најглавниј 
и предаде га младој грофици.</p> <p>Она узвикну радосно:</p> <p>— Ах, да, то је писмо моје приј 
<p>— Ево га у постељи.</p> <p>Странкиња узвикну полугласно, баци се поред одра на колена, ухват 
 позивницу.</p> <p>Један од приређивача узвикну:</p> <p>— Зар тек сад, господине?{S} Од вашег л 
ничавом брзином запали лампу, погледа и узвикну:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и м 
 му показа придошлицу.{S} Приђе овоме и узвикну:</p> <p>— Ко је то?...{S} Стеване, ти си!</p> < 
и за која сте одговорни...</p> <p>Затим узвикну:</p> <p>— Не пристајем, гроФе!</p> <p>Овај га п 
ово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, 
ше је да покушате.</p> <p>Павле радосно узвикну:</p> <p>— Ви ми то саветујете?</p> <p>— Молим д 
е и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се нан 
адајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле патње и уда 
чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се да у неку неодређену лутњу <pb n="28" />  
се међу својим друговима од заната није узвинуо до оне висине на којој беше овај простак.{S} Шт 
 имао уза се и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и д 
ст или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо 
љства му према Павлу.{S} Некакав сладак узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало ј 
дуго бавили у Паризу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и њего 
ожртвовању.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви тре 
час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело праве среће и добро схваћеног интереса  
 најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интерес.{S} Ја ћу Њену 
мукама.{S} Ох, ја нисам ни близу овакој узвишености.</p> <p>Она је сад у Немачкој, где се скоро 
ну хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што  
 слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомило 
 непрестано је држећи, наслони главу на узглавље и плакаше нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође ск 
проналаском, те га брзо гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај 
>— Морам.</p> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мис 
еланхоличан, те, дуго гледајући за њим, уздахну: </p> <p>— Добро рече онда онај лекар:{S} Рецид 
ренут пред палатом и, подигнувши главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али с 
reign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га в 
ну визиту.</p> <p>— И ја тако мислим, — уздахну кнегињица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хт 
 и не знају друкчије.</p> <p>— Ми смо — уздахну грофица, — то давно заборавили.{S} Ја сам, до д 
 предупредити ма каквим срествима. (Она уздахну.) Његова га је болест у томе, на жалост, спречи 
и не примети ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслон 
</p> <p>После дуге почивке Павле дубоко уздахну, затим рече:</p> <p>— Ви се, дакле, у том погле 
е било руменило прозорја.</p> <p>Дубоко уздахну.{S} Ово је досад била најсрећнија ноћ његова жи 
ст у неком молитвенику, илити пак Павле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тел 
ји, мртвило — без ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, поми 
ранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла каква велика интелектуална моћ, већ симпатија к 
а доцније трговину Карпатских земаља, и уздигла малени град скоро у ред првих Јевропских градов 
то богатији, трговци које је у неколико уздигла необичност њихова предузећа и њихово добро васп 
} Ово створење овде иначе се већ одавна уздигло над њом, једино их везују још природни осећаји, 
дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска приврженос 
екоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не можете рачунати на то да ћете 
х.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога града на в 
ра себи победу.{S} Стаде пред младића и уздигнутим тоном поче му говорити:</p> <p>— Јест, млади 
ље.{S} Одовуд одонуд, где спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који 
ићеве почиње ова идеја мађарштине да се уздиже.{S} Ми сад само по имену припадамо словенскоме п 
е опасно оболелог.</p> <p>Она се трже и уздиже се брзо на ноге.</p> <p>— Ох, ви велите, да је о 
ћанком, а то складно заокругљује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску  
биће младићево претвори у један побожни уздисај, у једну нему тугованку, која изли први и најве 
де спаваху људи, уздиже се још по један уздисај; кроз ваздух још по који пут прелете са зујањем 
е, дакле, разборити.</p> <p>Павле се са уздисајем повинова.</p> <p>Ваљало је издржати тај месец 
 око куће пословаше.{S} Старица би тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље,  
p>— Како?</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви св 
к узвишен бол испуни му груди, он тешко уздисаше и мало је требало па да се, надражајем <pb n=" 
 је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздржа пред овим најважнијим тренутком свога живота и к 
у.{S} Она познаје ваше побуде, које вас уздржавају, да јој се приближите, али зна да ће доћи вр 
е смела да наваљује на њ.{S} Од тога је уздржавала колико материнска нежност, толико и бојазан, 
 Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколик 
и својој тузи за изгубљеним родитељима; уздржао је сузе које се по каткад искрале под трепавица 
злије свој гнев, кад га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је 
ев за једну недељу две, али ко би могао уздржати Павла који је пребледео, кад је прочитао позив 
о молећи, само да га немим болом својим уздржи од <pb n="290" /> ове пропасти, коју је њена про 
 моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вратимо се овамо.{ 
м хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прошлих дана, ја сам се са лакомисленом же 
 зачудише се у себи <pb n="191" /> овој уздржљивости Стратиној, али нису ништа говорили.</p> <p 
естина и њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ак 
збуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегиња уздрхта.</p> <p>— Али ја сам данас ту једино по позиву  
едне године.{S} Обећај ми.</p> <p>Павле уздрхта при овом новом искушењу, при овом захтеву толик 
лио на вас.</p> <p>Кнегињица неприметно уздрхта, завали се у канабету и дуго га гледаше са стис 
ела песмицу на српском да пева, рука му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај 
које Павле не познаваше.</p> <p>Младићу уздрхта рука и очи му се замутише.{S} Скиде двоглед и о 
истотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гласом:</p> <pb n="263" /> <p>— Ваше лепе ре 
ф га погледа неодлучно; а Павле дубоким уздрхталим гласом настави:</p> <p>— Је ли то скандал ус 
н, а престављао је механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у у 
о гурну Павлу под узглавље.{S} Затим га уздрхталом руком пробуди.{S} Овај га погледа узверено и 
ма значе велику љубав.{S} Но немојте да уздрхћете, треба да се навикнете на ту реч.{S} У остало 
ве дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био рабатан и јама 
 брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубил 
— Ах, јест, имате право, — рече младић; узе двоглед и одјури.</p> <p>Стигав пред велелепну згра 
ло ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде  
ости, да је можда њима сасвим раван.{S} Узе округло огледаоце, које носи сваки млади сељанин, и 
адити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе реч:</p> <p>— Ти си нас поразила, дете, и, ако не о 
ко волео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ов 
 палатом.</p> <pb n="222" /> <p>Грофица узе кћер под мишку и одведе је у споредно одељење.{S} Т 
 само је гледала у мајку.</p> <p>Ова је узе за руку и привуче је к себи:</p> <pb n="219" /> <p> 
 нисам казала ни дела ни немој, и он је узе себи, ту златну слободу, коју сам после употребила  
 Књиге су обележене бројевима.{S} Павле узе књигу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на 
је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</p> <p>— А камо ће кум? 
Војвода пружи кутију Агнеши, која је не узе.</p> <p>— Гле, гле, — узвикну грофица са осмехом, п 
оварали о археологији.</p> <p>Нинчић не узе у обзир ову примедбу већ настави:</p> <p>— Војвотки 
 би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притискујући је непрестано и гледајући  
 вашу посетницу у рукама коморниковим и узе је.</p> <p>Павле тек сад спази да кнегињица држи ње 
је укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <m 
е механу и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупн 
ан од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе реч и окарактериса општи положај као веома критичан 
олицу и опет клече поред одра.{S} Нежно узе руку Павлову, обасу је пољупцима, затим, непрестано 
о прилика.{S} Нема сумње, да, апсолутно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изусти 
уде одбијена; но, још једнако апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтева 
 ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку малу библијо 
а се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српск 
еа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Па 
ја најсамосталнија женска, те сам могла узети слободу, да га видим.</p> <p>Коректор одговори:</ 
 заинтересујем за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} 
 платите.{S} Ако пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, у 
 романтичне теревенке, већ да бих могао узети већега маха, да вас све тамо смрвим, да ваш свет  
зговору дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле т 
те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је сврш 
 дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си,  
, гдегод опазио.{S} Нигде ништа.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где  
ње под руком осети неку тврду ствар.{S} Узме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле ха 
деља пред венчање младожења напусти, да узме другу још сјајнију прилику.{S} Она је погрешила он 
упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> <p>Али на његово велико изненађење под ру 
он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах,  
ала његове патње, али је дошла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више 
 било богатство и сјај, могао сам да га узмем, (и ту се насмеја грохотом суво и кратко); видео  
ле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од цр 
рло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове  
пак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> <p>Павле седе у столицу, ј 
му заузе место гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да  
/p> <p>Коректор га зачуђено, тако рећи, узнемирено погледа и одговори тек пошто га је неколико  
</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она узнемирено.</p> <p>— По речима госпођичиним, која ми ка 
ао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је п 
ио, та био је у тим стварима вешт, моју узнемиреност од оне вечери када сам наново видела Павла 
о грофу, који га прочита и очигледно се узнемири.</p> <p>— То је ствар онда сувише далеко доспе 
 позвале.</p> <p>У том његову пословању узнемиривало га је само подругљиво лице старога Чилага, 
ши је позлило, немојте је, кнеже, много узнемиривати вашим разлагањима.{S} То ћете моћи други п 
 крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред  
мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако р 
и слободан да вас сваке недеље једанпут узнемирим за овај сексер, и ви ми га нећете одрећи.{S}  
се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, драга моја Страто, — рече грофица озбиљио,  
 што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али ја сам имао једну дужност према Вама,  
мештани по другим тим међупросторима не узнемирују.</p> <p>— Кад ми је дуго време, ја овамо пре 
авног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би већ било доцка 
 Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да  
син јединац ван куће у служби.{S} То је узрок те са сестром седимо заједно, јер осим нас је ту  
то то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} Да сам га б 
је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је,  
, надао сам се.</p> <p>— И ви већ знате узрок моје посете?</p> <pb n="273" /> <p>— Жена ми је р 
госпођо, знате у главноме моју намеру и узрок мога доласка.</p> <p>— Да, ви сте дошли, по свој  
авла.</p> <pb n="92" /> <p>— Сад сте ви узрок.</p> <p>— Ја?</p> <p>— Ви.{S} Због вас ме је напа 
о, а нешто поплашено. — То није довољан узрок.</p> <p>— Како? — узвикну дворкиња живо. — То ће  
оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли вам рекао узрок своје мржње?</p> <p>— Није.</p> <p>— Још није?{S} 
 бар у овој прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога,  
ежност мајчина морала је имати нарочита узрока, и она је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шт 
на други разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Од 
 <p>— Да нисте увређени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио  
иво. — То ће бити један од најглавнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да 
све то није још све.{S} Ту има и дубљих узрока, о којима ми међутим није могуће да вам сад гово 
али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе овамо на дуже или краће време, или се п 
е или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењу, па да му тражи лека.{S} Због 
 биле оправдане каквим Павлу непознатим узроком, још већма га изненадише, тако, да није умео шт 
ад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели  
о није смела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути  
ај прозора, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између људ 
ња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у сат, да ли је вре 
ижавала, он постаде све немирнији и све узрујанији.{S} То је било у времену, када треба да пола 
оља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право напред.</p> <milestone uni 
о шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Гости су викали, момци трчали, госпођиц 
а се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S} Споља се зачу зврјање кола, која стадоше п 
 је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао својим практичним саветима, који су 
ку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај пут одрече помоћ.</p> <p>То је био тип пал 
је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју 
 је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемогао и близу крају своме, ипак није мо 
о ти треба?</p> <p>Павле је оклевао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном оно 
 друга се већ бејаше примицала крају, а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да 
ства о наследству и имању.{S} То је све ујак нашироко разлагао у својим писмима са својим стари 
е да, ако остане у овој вароши, како је ујак <pb n="58" /> желео, његов живот не би био ништа д 
аничним путем добио саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега в 
нута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и најзгодни 
око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у Крагујевцу, прискочи, прими  
ти, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> <p>Краг 
едну годину да проведе на страни, ту му ујак неће одрећи помоћ.{S} Павле је ову мисао неколико  
ивила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори б 
љаше на повратак.</p> <pb n="303" /> <p>Ујак му је већ два три пута писао и озбиљно му наложио  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујак га је дочекао јако тронут због смрти сестре му, ко 
ам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумњајући махну главом:</p> <p>— Па неће бити баш  
то је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ обратио у 
и, реши се да оде у Крагујевац и да код ујака још једном покуша своју срећу.</p> <p>Али се поја 
ш једну могућност.{S} У Крагујевцу имам ујака доброга стања, па мислим да се њему обратим; мада 
ла.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде ујаку у Крагујевац.{S} И мајка, видећи како се он вешто 
татке онолике љубави.{S} Затим их врати ујаку.</p> <p>— Не, нека остану код тебе, добро је да и 
 Поред тога морао је још једном обећати ујаку, да ће редовно писати и да ће неизоставно јављати 
 му препоручи да се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла. 
евцу добио.{S} Он се једном већ обратио ујаку, и овај му је одмах послао за пола онога што му ј 
Павле је међутим отпутовао у Крагујевац ујаку.{S} Али на његово велико изненађење, ујак му овај 
?</p> <p>— Једну годину.{S} Само једну, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао  
својега великога имања оставио њему.{S} Уједно га је власт позвала да јој се јави лично ради ра 
е мислила да је ова прва посета Павлова уједно и његова последња, те је због тога била према ње 
но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволе 
аве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које је овај болесни млад 
штујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у такво 
нешу у његов загрљај.{S} По томе можете уједно увидети, да смо ми спремни на крајња срества, да 
розора, где је могао натенане да ради и уједно да има у догледу својега пријатеља.{S} Посао су  
навање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, н 
позвали к себи.</p> <p>— То је лаж, али уједно и једини спас.{S} Боже, опрости.</p> <pb n="164" 
е налаже и прилике изискују, то ће бити уједно и најпаметније.</p> <p>И Павле је био тога мишље 
кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по који пут ј 
 пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— 
ина и његово заветовање; па затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанц 
одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни једно није о 
ића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће б 
је било, и он сам не зна, тек се вратио ујкиној кући несвршена посла.</p> <p>Како су дани прола 
 више не дам ништа.</p> <p>— Ама зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју ж 
е у својим душевним патњама а с мекости ујкове мало водио рачуна о материјалној страни живота,  
 останка. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо прот 
 да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да спреми вечеру, а стара 
а. <pb n="49" /> Саопшти, дакле, ујку и ујни да ће да се врати кући.{S} Ови се живо противљаху, 
али <pb n="19" /> али ми ћемо поћи рано ујутру, јер бисмо раде да стигнем завремена у Крагујева 
ену држању.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајн 
ешто пак као љубазна младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разг 
к у веома незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се  
 осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен искреним пријатељ 
 врста оног лечења, по коме се бољка не уклања одмах, већ се доводи до кризе.{S} На то га је уп 
месту, нагони је, да се подигне у одру, уклони завесу и погледа напоље.</p> <pb n="30" /> <p>То 
макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора да види и да сачека пропаст при зд 
ало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где б 
ти ништа особито.</p> <p>Лако уздахну и уклони се под стреху у засенак, где се наслони о зид. — 
опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место, те је отуда слушао весео  
 гледате да се у том случају за времена уклоните са ње.</p> <p>И после мале почивке додаде:</p> 
ице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прилике.</p> <p>— На то не мислим.{S 
е и тако даље, све, како бива у местима уклоњеним од светске вреве; где су страсти ретке, а врл 
> непомично лице грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без од 
</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; после неколико тренутака проговори:</p> <p>— Т 
, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, као да сте код своје куће. 
Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопати, да му се кућа не слегне и да се не сруши, не и 
а им се у вреви мало раскрави од самоће укочена душа.</p> <p>Овим осуђеницима обично је одређен 
иди у висини, али није у стању да макне укочене удове, није у стању да се уклони с места; мора  
 сам изгледао као новајлија и ова га је укоченост пустила тек кад је ступио на плочник (калдрму 
а вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена потрчи на врата и стаде викати.</p 
ао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао и оставио м 
 једини — одговори тужно Павле, — јесте украс и језгро мога живота, и ја бих вам га жртвовао, д 
 сребрног па и златног посуђа, ножева и украса; у једном гвозденом пак, који је сам гроф отвори 
привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним тековинама културе.</p> <p>У т 
 видела је да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима до 
овању становништва; о оделу женскиња; о украсима и накитима народним: о намештају кућевном и о  
то би се могло рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не о 
 имањима у задружним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао 
 А где си био сву ноћ?</p> <p>Павле јој укратко исприча догађај.</p> <p>— Ниси тренуо?{S} А и в 
поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад свако вече навлаш  
p>— А где остаде синоћ?</p> <p>Павле му укратко изговори све, па и случај са писмом.</p> <p>— А 
реко зиме бивало по две забаве, била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; зати 
миваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено каквим женским радом; до тога отоман или канаб 
шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилијантима, од исте перади као што их је има 
чким лицем његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека  
проста, у свакодневном и све истом раду укрућена, душа није могла разумети сложене мисли синовљ 
 хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним звањима.</p> <p>— Ти си, дакле,  
о своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежном погледу, управљ 
ке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић носи у руци малу, леп 
о, на пример, не би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим 
ледом неки бели сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је,  
мената; соба за разговор са рафинираним укусом намештена; неколико мањих собица <pb n="193" />  
 нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у тесној вези с 
 сам поуздан да ћу ту увек наћи кога од укућана.</p> <p>И одиста, како су пролазили поред појед 
живота, а кроз врата обазриво пословање укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у 
т; било је скоро подне.{S} Позва сместа укућане, да одмах после доручка дођу у велики салон, а  
 о просидби грофице Агнеше?</p> <p>— Ми укућани још ништа извесно не знамо; али се међу нама мл 
једних гвоздених врата.</p> <p>— Ово је улаз у ризницу.</p> <p>Један послужитељ отвори тешке вр 
ну страну, одакле се добро види излаз и улаз овамо.{S} Страшно.“</p> <p>— <foreign xml:lang="fr 
ино је пријатељ му Нинчић имао слободна улаза и излаза код болесника, јер је овај њега једино и 
 обе стране наћи ћемо два мала незнатна улаза; ако би пролазили кроз онај с десне стране, углед 
камијама овде онде која стара бака, код улаза неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео 
 реда или средњих новчаних срестава.{S} Улазак је на две три степени кроз стаклена врата покрив 
ца која јављаше да нека госпођа моли за улазак.{S} Нинчић одобри.</p> <p>У собу уђе омалена жен 
ео разговор безбрижне момчадије.</p> <p>Улазећи видећемо пуно једноножних столова од лажног бел 
eign xml:lang="la">Singidunum</foreign> улази се кроз три бедема.{S} Он је и споља и изнутра вр 
зачудио, када виде своју жену како брзо улази без куцања а зажарена лица.</p> <p>— Добро јутро, 
ту.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и разумели су да се 
 се пред женском, која је баш тада брзо улазила на супротна врата.</p> <pb n="156" /> <p>— Пст! 
{S} Ви сте, по свој придици, господине, улазили у његове замисли и смерове, ви бисте ми, осим њ 
ко сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говористе и сами; но ја бих по томе мога 
ради вас самих волео да знам колико сте улазили у овај брлог, јер да сте улазили о томе говорис 
е људски разрешити?</p> <p>— Ја нећу да улазим у овај заплет, госпидине грофе, ја сам дошао да  
 прилици не налазимо довољна узрока, да улазимо у опширније разлагање једино стога, што Павлова 
езгодама насеља, али затим је већ Павле улазио у живот, који је себи припремио.</p> <p>План му  
 више глибова.{S} Ја сам уживао једне и улазио сам у друге.{S} Нећу да тајим, да сам и ја прела 
а да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад 
 дакле, ње одричете?</p> <p>— Кад будем улазио у борбу, прво ће ми бити да је се одречем.</p> < 
— За оног кога она не воли.</p> <p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</ 
или, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, ако се не повинујете сил 
ор тихо рече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам. 
о.{S} Твој ће је корак увредити; она ће улазити у борбу.{S} Познајући њену нарав, мислим, да би 
"251" /> <p>Она, мислећи, да он не жели улазити у оваку ствар, настави:</p> <p>— Немојте ме, мо 
ине?</p> <p>— У таква разлагања не могу улазити.</p> <p>— Али ја ћу вас ипак приморати да ми од 
иреш својој симпатији; али даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да  
по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а Павле, ни своју жалост, ниј 
 била сама у одаји; стајала је окренута улазу, дакле, према Павлу, а леђима према прозору.{S} Ј 
уга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Он 
астих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; соба за друштвен 
 његово изненађење, кад му собарица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори вра 
лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на  
љење пролазно, — молим посетите нас.{S} Улица Надвојводе Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на 
 Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преходницама може се разумети 
 А таква ти је она сама.{S} Свега једна улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам ка 
грађе („Рашка Варош“) у Будиму, и једна улица у Пешти („Српска Улица“).</p> <p>По оваким преход 
је безуспешне лутње по јавним местима и улицама.{S} Може се рећи, био је срећан, да није било м 
е ви овако сами и замишљени овим мртвим улицама, а у овом господском крају?</p> <p>— Нисам знао 
и дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица која тражи и која  
а — турско; неке <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилиза 
а углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, удешена  
 најмлађа спази, кад се са другог краја улице враћао са котарицом пуном дивног свежег воћа: жут 
ина, а снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио к 
у станчић, који је још и при земљи а са улице.{S} У једном прозору између двоструких окана обли 
атворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и 
 <p>— Сад ће их спремити.{S} Има две са улице, а две са двора; које желите?</p> <p>— Које нам в 
је него његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио б 
ио је у српску каваницу и тумарао у оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често н 
све докле кола не заврнуше на савијутку улице, пратио погледом неки бели сребрнаст вео на једно 
, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући 
/p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо одевен, от 
у собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су заостали  
Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, ка 
хом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расположење опасно по њега.{S} 
ји и јачи.{S} Једном се разговарасмо на улици; рече ми да ће да се жени.{S} У осталом се није п 
 код Јанковићевих, Павле се сусретну на улици са коректором Нинчићем који је са својом старом у 
 не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надвојводе Карла број 43.</p> <p>— У том крају им 
пођу и једног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе  
 замишљено ишао неком омањом мање живом улицом.{S} Кад се осврнуо, видео је да за њим иде госпо 
ом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање в 
 окрете лице према прозору и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се н 
окуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још проговорио <pb  
> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о  
и њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва  
<p>Коректор му рече дан састанка, име и улицу гостионице.</p> <p>— Доћи ћу, — одговори Павле.</ 
?</p> <p>— Да.</p> <p>Они су приспели у улицу Надвојводе Карла, а баш пред кућу Јанковићеву.</p 
ришта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао ј 
Каваница је била згодно место за то.{S} Уличица поред ње вођаше у „доње“ делове града, где се н 
шевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња или осиротела госпоштина се 
 према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то доба мала каваница „Код Занатлије“ 
 у нижим звањима: у таквој собици такве уличице лежао је Павле болан.</p> <p>Високи узани редов 
ише врата; сви покуљаше напоље, па кроз улична врата на улицу.</p> <p>Само је онај говорник још 
им у собу уђе неки непознати господин у уличном оделу, без поздрава оштро посматрајући младића. 
 пут кад је био овде, она га је пре нас уловила и наредила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шт 
је сад настао свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и суви 
 да у јавном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и 
ак драме, а ја нисам имао воље да играм улогу интриганта. <pb n="295" /> Само, ви сте увели нек 
чан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена,  
рпски Деспот Ђурађ Бранковић“ у главној улози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуња 
су у моди (Интересно је, да је Егреши у улози Деспотовој у тренутку када му се јавља да су му и 
— Али је разложно, младићу.{S} Ја сам у улози очевој и много сам старији и искуснији од вас: ев 
позивницом, али је није могао добити на уљудан начин, а коректора није више видео, јер није дол 
о се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни таласи и покрети чо 
есто гроф.</p> <p>— Пре свега узмите на ум, да смо се ми једном за свагда решили, да вам не уст 
ћем дошао болан кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову ста 
а Стевана.{S} Ту се трже.{S} Паде му на ум нешто.{S} Оде код продавца и купи воштаницу; запали  
ажних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће са сутраш 
 — настави Нинчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним 
ветлише живе плаве очи одајући бистрину ума и енергију.{S} Био је варошанин који се обогатио св 
уни, а и домаћица му изгледаше да му не уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста да 
е у столицу, јер га ноге издадоше, а не умеде да одговори.</p> <p>— Ако сте желели да постанете 
зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори.{S} Онај настави: — Но има ту ј 
питиваше о узроку свађе, али му нико не умеде све рећи.{S} Видели су само толико, да је коректо 
ли јако да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на к 
ио задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење 
ћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као да сам ја к 
; за коју питате?</p> <p>— Е, то вам не умем рећи.{S} Нисам знао да их има више.</p> <p>— Да, и 
а, који је за своје кратко бављење овде умео да пробуди толики интерес наше породице, у којој с 
.</p> <p>После неколико месеци Павле је умео да изусти неколико речи.{S} Почео је и да распозна 
 још већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p>  
аг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пр 
 до костију изгладнео,... а жестоко сам умео да гладујем,... ја ти дигнем газдаричине празничне 
 чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више потпуно госп 
у дозвољавајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико  
 Банатске ниске мочарне обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а са 
чино, која се у свему држала куд и камо умереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њ 
чно.</p> <p>Павле је лежао у бунилу, ма умеренијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео 
 мало као и све друге, он беше и бољи и умеренији од нене; он је недељно свега три пута лумпова 
Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у Моравску Долину, она мала 
ви; по зидовима слике великих сразмера, умерено живе колоратуре али тим више скулторских позици 
м коњак и рум, ликер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здр 
олео погачу из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p 
зором).{S} Довече не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад 
Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, он га праћаше камо је одушевљен 
авле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахир 
е мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да се радујете доласку пролећа, све већма бивате 
чић, саветова да грофовску кућу посети, уместо после две недеље, тек после месец дана.</p> <p>— 
н није довољно познавао самога себе.{S} Уместо да се за то време одмори и душевно припреми, он  
е будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша уместо одговора подиже руку; он је тумачио да пристаје, 
о варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник; јер за своју ниску судбин 
ценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнеш 
а ствар; ти си мајка, ти ћеш то најбоље умети свршити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири 
а су те идеје по вас опасне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најл 
 — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унакази 
вачко Удружење, Атлетски Клуб, Удружење Уметника и Књижевника, Општина Краљевске Престонице и Џ 
о прилике; те су им ликови били предати уметнику на милост и немилост.</p> <p>Отуд пређоше у ка 
ња и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је ред господских кућа 
што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос присутне су је госпође слушале, затим п 
им и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, што су о 
ни музичар, који је у кући предавао ову уметност, а доцније добио права да посећује породицу, н 
српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатично; драме Сиглигетијеве и  
 <p>— Да, да, то почињемо да опажамо, — умеша се госпођица Јулија.</p> <p>Младић јој се лако по 
иње интересовало.</p> <p>Ту се и Агнеша умеша у разговор; она јако воли туђе народне песме.{S}  
 а и овај их је сам разгледао.{S} Ту се умеша мало живље и Агнеша.{S} Разговор постаде живљи, п 
ке, моћи ћу и сама.</p> <p>Ту се и гроф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замо 
 села и назива.{S} После су се и остале умешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању 
ачи.</p> <p>— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете д 
p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позив 
очима или Венере која се смеши; до тога умиваоник, над њим убрус обешен о држаље украшено какви 
 био сасвим изнемогао и одведоше га код умиваоника, да га водом полију.{S} Ту га газдарица стад 
илимовима, њима досад непознатим.{S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на 
та које почиње да говори, оне су лепе и умилне.</p> <p>Грофица је мислила да је ова прва посета 
 дух досетљивији, око светлије и држање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међ 
ова велика супротност, или можда велика умиљатост и велика отменост ових благословених лица, бл 
будућност му, као и она блага младићска умиљатост у опхођењу стекле су му стално право посећива 
бодни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред гледаоц 
тога маха издахнуо и ја, као осица која умире кад је извршила своју најодсуднију одбрану.</p> < 
 је старио, остарео и допао тамнице где умире.</p> <p>Па да је био трезвенији, издржљивији, зад 
исам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</ 
</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Бо 
ити са својом кћерком.{S} Али пре свега умири се, седи, размишљај, па тек кад си се охладила, п 
ња према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из зах 
избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, Павле распитиваше о узроку свађе, али му нико не 
а никако не пушта сина, докле се или не умири, или док она не дозна за узроке његову расположењ 
 узрок.{S} Свакако даћу му нешто, да се умири, затим да заспи.</p> <p>Написа наредбу.{S} Пред о 
е!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити ствар, ако буд 
долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> <p>— Мени је наређено да видим 
се заустави, сачека док се и Павле мало умири, па отпоче:</p> <p>— Господине Ђурићу, — то име о 
 опасно болестан, и наређујете ми да се умирим!...</p> <p>— Опростите, госпођо, он не сме прима 
ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозници.</p> <p>— Не, још не 
има.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Она убриса сузе и запита мирно, али гласом у 
и се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га за руку, притис 
шао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела несвестица.</p> <p>Ни 
ну.{S} Вратив се пријатељу, овај се био умирио, као да је пређашња посета благотворно утицала н 
ш увећавам.{S} Молим, господине Ђурићу, умирите се и говорите ми даље.{S} Говорите ми о себи са 
...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да пробуди <pb n="247"  
ње, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, покушајте.</p> <p>Павле га погледа очајно:</p> 
азованим светом.{S} Но полагано се и ту умирих.{S} Имађах изгледа да ћу добити положај, у коме  
а сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се обично жестио, зашто да је болест 
p>Напослетку и Павле увиде, да нити има умна разлога да даље наваљује на одлазак, нити смисла њ 
ена, да их оствари, она дакле прибегава умним људима да их задобије, међутим оне овима не треба 
ко ништа друго, млади господине, својим умним способностима створио би једну фабрику, у којој б 
ти, већ да ће у најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</ 
а.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком (гарнирунгом) десет; треће ј 
асови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Сед 
 ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући п 
 те се сад враћа у стан блед, мамуран и уморан.</p> <p>Стигав у стан, паде на столицу и није ни 
 прошао.</p> <p>Једном кад је исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи п 
са зборишта или из ђачких кавана обично уморан дошао кући једино са тим задовољним осећањем, да 
урне вечерње забаве, стигав у свој стан уморен и киван, имао само да прибележи наново један изг 
е своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се каткад из даљине за 
телесни рад мало разгалити; али се брзо умори, те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под  
 се повлаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о ди 
ико да радим, јер ми је мој једнолики и уморни посао већ постао несносним, те га лаганије отаља 
Али је Павлу било лако да задовољи овог уморног старца одраслог и оседелог у непрестаном послу  
рећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу.{S} Тамо ће се одморити.</p> <p>...{S} Ах, 
ђарски књижевници радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и  
 неколико погружених просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрст 
омашак има <pb n="297" /> право само да умре, ако му ваш товар ових разних киселина и бљувотина 
шта; лекари су га осудили на смрт; нека умре на слободном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чи 
ћати у туђину.{S} Он се заветова, и она умре спокојно.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chap 
ј; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је  
едном пропао, удаде се за њега, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слобо 
 се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста не 
о ме срећа поново поче гонити: напрасно умре наш главни надзорник, и поче подуже препирке око к 
ој намери.</p> <p>У рану јесен напрасно умре отац.</p> <p>Овај удар попрети да га занавек задрж 
исто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао је овај. — све ће бити ваше; сад више не 
рти била.{S} Он се увек надао да ће пре умрети — та био је скоро дваес година од ње старији, —  
срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p> 
:</p> <p>— Ах Боже мој, Боже мој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите  
ој, он ће умрети!...{S} Боже мој, он ће умрети.</p> <p>— Умирите се, госпођо.{S} То може да про 
е, које ме почиње давити, као да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грч 
 <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од оних које с 
</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни  
родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер м 
 <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јунак, а ти умиреш као баба, кукајући  
мом, док не престадох.{S} Помишљах е си умро, али сам се ипак надао да бих ја то ма како ипак д 
ара грофица обудовила.{S} Тима Јанковић умро је пре неколико година.</p> <p>— И она седи са кће 
о саопштење, да му је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оста 
— И најјачу снагу може мала умешност да умртви.</p> <p>— Може, али ви ипак нећете добити моју к 
пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њихов жагор, наново наста тишина.{S} И двориште  
та; петли огласише своје прве песме, па умукоше; блејање уморене јагњади ишчезе.{S} Једва се ка 
 „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком косом и разбарушеном брадом, јер је п 
} То је било код подуже јаруге, која се унакрсно продужавала до у дољу, где је пресецала друм.{ 
 то је по средини сале стајало неколико унакрст симетрично постављених дугачких ормана, са разн 
вори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела да иде.{S} О 
аг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> <pb n="127" /> <p>— Зашто „још сад у напре 
твари било је главно, и како је она све унапред припремила, известила <pb n="221" /> војводу и  
аши за јаку ескорту.</p> <p>— Ми смо се унапред прилично обавестили о предузетом путу.{S} За ту 
сном састанку, али то ни сам не знађаше унапред.</p> <p>Пријатељ га, у осталом, саветоваше да и 
да је забранила њојзи да ишта проговори унапред о посети мени или теби, а можда и зету.</p> <p> 
, који похвале достојном сталношћу увек унапред показује за један или два сата, како би ваљада  
и се; како који дан, све горе.{S} Видим унапред како ће господин проћи све системе: алеопатија, 
имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" /> <p>Сасвим је дру 
осподар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам вам геог 
дваес година од ње старији, — па се већ унапред радовао колико ће благостања донети њиховој кућ 
 пошто не вечерава.</p> <p>Павле се већ унапред известио да ово није ни мало опасна егзистенциј 
обом при рођењу; његов је живот био већ унапред опредељен.{S} За тебе смо се бојали највише и ј 
ег, а имајући посла са мукама младости, унеколико подмладио.{S} Његова намера беше, да ублажи у 
шем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и свесно толику 
ју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим унесрећио своју кућу, а с тиме и своју кћер; запамтите  
можда и вас.</p> <p>— Покушајте, грофе; унесрећите ме на тај начин, молим вас...</p> <p>— Ви ст 
оро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте понижени, видим 
.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад се толико нис 
но, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Университета.</p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Un etudia 
ања и отменог мишљења.{S} Био је некада университетлија, а сада је коректор код једних новина с 
и по дворани, где је наишао на неколико университетлија, са којима је остао неко време у весело 
не игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко Удружење, Атлетски К 
е било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки са превлашћу  
на“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим забележио.{S} По св 
 ђачким каванама и ђачким становима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и на п 
се са њиме на улици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у по 
 који смо као неки додатак свакој већој университетској омладини.{S} То су, мање више, пропалиц 
вле.</p> <p>— Где?</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града. 
овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није  
ек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је д 
љавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> <p>— Ја не рекох да 
е. <pb n="143" /> Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем н 
 врата са новим проналаском, рецимо са „уништењем естетике“, те се после на то баце са грозначи 
то вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рукама све мо 
ихових досетака, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Дан 
 да примећује ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво 
пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол 
игу број 1. <title>Календар</title>.{S} Унутра на корицама исписане беху ове речи: „Ово је најз 
љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и жен 
 погледа у кућу и назва добро јутро.{S} Унутра беше мајка која га сад љубопитљиво али и радосно 
е добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја долазим из апсане,  
вле се заустави на прагу собе и погледа унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> 
о, затим застаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какв 
то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра обележена старинским неспретним жигом са натписо 
Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — рече,  
и се обично знало ко или који се налазе унутра и ретко би се ко пуштао онамо, ако је дошао доцн 
 корела за моју несмотреност и уведе ме унутра.</p> <p>И сад... сад је наступио живот пун бола, 
ију на неколико речи.</p> <p>— Извол’те унутра.</p> <p>— Нећу; причекаћу овде.</p> <p>После нек 
асвим близу једно другом, само она лежи унутра у топлој постељи, он стоји у свежој летњој ноћи, 
ико их у болници свега има, и погледају унутра.</p> <p>Тамо поред одра гори мала танка воштана  
реме коморник однесе његову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} 
тресе, и насртај, да оборе.{S} Са таким унутрашњим немиром достиже до половине пута.{S} То је б 
таринским избледелим везом; иза тога на унутрашњој страни окна она мала бела завешчица, која по 
ографија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина наука, или наука на 
горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обичном распореду т 
есреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{S} Зар није лепше оно у Србиј 
пола стојећи, тако да је лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомил 
 бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто привлачна као и ови на 
ногоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долазио не само не 
 као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад дођу на одмор својим кућама.{S} Овај  
на пут, најпре у иностранство, затим по унутрашњости.{S} Ово последње ја сам предлагала и Казим 
?</p> <p>— Има ли војвода каква имања у унутрашњости?</p> <p>— Има.</p> <p>— Пошаљите га тамо д 
скупо, а овде и нема оне потребе, као у унутрашњости на имању.{S} Очувана овако она ће временом 
 разори наше домаћинство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{ 
.{S} Она је међутим добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је 
ада би стао проклињати некакав свет пун уображених врлина и лукавих лажи и себе кривоклетника,  
воје мајке, коју сам својом безобзирном уображеношћу отерао у смрт; да сам варалица, јер сам ва 
отрцаним оквирима, представљајући какву уображену врло нежну Емилију са белим голубовима, или п 
ји више срећа.</p> <p>— То је младићско уображење, лажна машта.{S} Ви ћете се временом умирити, 
, које је он у први мах приписивао више уображности или охолости, но ли високом положају њихову 
тоносне струје.</p> <p>Кад виде Павлово уозбиљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове иде 
Ватрен му поглед паде на бледо лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душев 
 признање сестрино.</p> <p>Гроф се јако уозбиљи и запита:</p> <p>— Кад је то било?</p> <p>— Пре 
каним шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори. — Кућа је била, као и околина, мир 
у прошлост, намере, карактер и прилике, уопште вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по и 
шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек сам мрзио класификације.{S} До душе, некад 
ја нисам ни мало примамљива личност, ја уопште и нисам личност; личности и нема.{S} Ви сте млађ 
Да вам докажем како добро познајем људе уопште, а оне вашега кова на по се, рећи ћу вам, да сам 
ржање умилније, као те вечери.{S} Он је уопште био омиљен међу друговима, који су га ценили и з 
а ишта извесно ода о својим намерама, и уопште избегава да са мајком говори о самом себи, па је 
стави у неизвесности о самом себи?{S} И уопште ако обоје загрева исти осећај, да ли је паметно  
тио сам, да наши младићи у иностранству уопште имају велику срећу код женскиња, и они би могли  
овај одлазак.{S} Код омладине на Истоку уопште, поред свег тако радо показиваног патријотизма,  
 цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и наместити онде.{S} И моја жена и ја мало 
 је Павлова мајка његова сестра.</p> <p>Уосталом био је врло пријатан и богато је угостио Павла 
авикао.{S} Ви сте, по свој прилици, већ уочили нашу врсту ђачких пришипетља, који смо као неки  
ојим оштрим погледом промотрио положај, уочио расположење Павлово и погодио је да се овај налаз 
е би заслужио своју славу, да није умео уочити згодан тренутак.{S} Видео је младића при пролазу 
 канда се, по већини судећи, могло и ту уочити нешто опште, нешто заједничко.{S} По живим препи 
 Прелазе са дубљих ка вишим гласовима и упадање оних првих у ове друге, затим српске мотиве при 
 своју крв...</p> <p>— Која је плава, — упаде кнегињица иронично.</p> <p>— Јест, и која не тече 
<p>— То је он онда нека врста Марата, — упаде Павле.</p> <p>— Марат и Монтескије, а можда и Нап 
ј, Мисиру —</p> <p>— И у Калифорнији, — упаде весело Павле,</p> <p>— И тамо, јест, и тамо.{S} А 
p> <p>— Ако донде већ не буде доцкан, — упаде она са страхом.</p> <pb n="253" /> <p>— Не верује 
а, то беше у Србији, сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица 
Али са руком која је дрхтала, јел’те? — упаде грофица.</p> <pb n="172" /> <p>— Ах! — узвикну кн 
 целе недеље само о томе говори, док не упадне један на врата са новим проналаском, рецимо са „ 
оговори Нинчић:</p> <p>— Ви сте, дакле, упали у једну велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чуд 
атке снове.{S} Он га остави неко време, упали лампу и приближи се орманчићу, да узме лек.</p> < 
стаде.{S} Је ли случајно <pb n="346" /> упао у воду, је ли сам скочио, не зна се.{S} Ни мртво т 
ов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на лев 
а јој, по спољашњости привлачнији, није упао у очи ни у сјајном двору, где је проводила век.{S} 
оделити живот.{S} У какво си ти друштво упао, мој Павле?</p> <p>Павлов угашени поглед оживи, ка 
живи, када одгори:</p> <p>— Ја нисам ту упао, Стеване, ја сам то друштво сам тражио.{S} Ја сам  
а млађег му брата, прошле би без дубљег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када 
лаца одједном разведрише, а мештанке се упињаху на прсте, да је виде.</p> <p>— <foreign xml:lan 
 над ручним радом и, не подижући главе, упита:</p> <p>— О једном писму?{S} Дакле, романтика?</p 
е нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас је то врш 
кву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам ли имала права да вам чи 
њака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> <p>— То желите да знате?{S 
ођо.</p> <p>— А зашто вас је позвала? — упита кнегињица живо.</p> <p>— Ја мислим само на почасн 
нцем.</p> <p>— Па зар сам се удубила? — упита она наивно.</p> <pb n="170" /> <p>— Мислим да јес 
о за мном.</p> <p>— Кнегињица Страта? — упита Павле гласно.</p> <p>— Да, да, — одговори госпођи 
нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слободније. — А јесте ли знали да сте то 
 да вам се поклоним.</p> <p>— Одиста? — упита кнегињица узбуђено.</p> <p>— Али...</p> <p>Кнегињ 
стре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљаци овако разгов 
ла.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорник наново узе ре 
а каква је смисао такве радње његове? — упита Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи 
ам ко је и младожења.</p> <p>— Ко је? — упита Павле једва дишући.</p> <p>— Неки војвода Баркари 
 на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— Врло ми је тешко.{S 
ено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> <p>- Не знам.</p> <p>— Ја 
им очима не буде баш повољно по мене? — упита младић.</p> <p>— Ах, моје су очи ослабиле у напре 
рибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита га сатанским осмејком.</p> <p>— Желим.</p> <p>— Е 
замисао?</p> <p>— Ко говори о љубави? — упита Павле, а очи му засветлеше. — Да се одам љубави,  
и сам.</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— 
.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава.</p> <p>Коректор га оз 
 спасти.</p> <p>— Зашто да се вратим? — упита узбуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу та 
ар ти задатак живота називаш навиком? — упита Павле.</p> <pb n="333" /> <p>— Па, тако је.{S} Зн 
/p> <p>— Је ли онда одиста сиромашан? — упита Павле.</p> <p>— Не, није, врло је богат, али у ов 
; зар не мислите више у иностранство? — упита сестра.</p> <p>— Мислио сам, госпођице, али изгле 
сам необразива.</p> <p>— Зашто, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хте 
агласила оно П.</p> <p>— Зашто, како? — упита кнегињица збуњено.</p> <p>— Има ли ова кућа своје 
здравити.</p> <p>— Надате се извесно? — упита она, а глас јој задрхта.</p> <p>— Извесно, госпођ 
илици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-к 
љењу.</p> <p>— Да не напустимо ствар? — упита је кнегињица радосно.</p> <p>— Тако је.</p> <p>Кн 
дару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, господине мој, стекао сам је 
сно!</p> <p>Господин из страног друштва упита младића:</p> <p>— Молим, где су нам собе?</p> <p> 
адинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> <p>— Па где и кад би се могли састати?</p> < 
 изиђе портир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, не 
 раменом, као да је не разуме.{S} Затим упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго  
и данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p>— Тако рече, — одговори 
 будалаштину.</p> <p>— Боже, госпођо, — уплете се трећа дама, која је по свему изгледала остали 
што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са приликама у овој земљи, где толика његова б 
ишта.{S} То је судбина.{S} Он се сваким упозна, с ким само зажели.{S} Рекосте да је био код вас 
су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама живота. — Моје бављење у П 
нитије женске, са којом сам се у животу упознала.{S} Задатак, који ми је приликом овог састанка 
ти за моју прошлост, кад се будемо боље упознали, но ја налазим за пробитачније да вас о томе о 
с бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он  
p> <p>— Ја бих јако волео да се изближе упознамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви  
мао је само толико користи, да се добро упознао са свима деловима вароши и околине, али иначе и 
ене и да веже пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније  
 опазио и мислио сам да ћемо се кад тад упознати.{S} Није ми првина да ми се приближују млади љ 
идите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу вас онда када будете оцењени као довољно јак,  
рошеница: то није рђаво, да за то време упознаш боље нарав онога који ће ти бити муж.{S} Ја ти  
и, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n="189" /> < 
/p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он с 
сам и правичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, 
е волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од тог т 
признајете да сам силан?{S} Погледајте; упоредите ме са вама; не изгледа ли овако један владала 
човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу безсмислену идеју?</p> <p>Павле се понов 
њена силна пребацивања која би уздрмала упорност у свакога доброга детета, нарочито ако је то д 
г?</p> <p>— Ја не могу разумети оволику упорност, грофе, а противну блаженству своје једине кће 
о је приметила грофица и она се реши да употреби прилику.</p> <p>Погледа у сат; било је скоро п 
себи, ту златну слободу, коју сам после употребила и ја, и у којој <pb n="312" /> смо и војвода 
ред породични. — Мајка је и овај случај употребила за свој смер.{S} Где год је могла то да учин 
робови!{S} И можда бих ја своју слободу употребила врло рђаво.{S} А да ли би то имало смисла по 
рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно.</p> <p>— Немојмо се вређа 
песме су драгоцене у вашем положају.{S} Употребите згодну прилику, да вас још једном позову.</p 
 што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око начела.</p> <p>Предаде му књ 
че, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женске.{S} Оне су већ биле заогрнуте и та 
 деца, те празан или полупразан простор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S 
ољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и даље мој послужитељ 
у за ревизора, а не могу да се решим да употребљавам наочаре.{S} Плата ми, до душе, не би била  
ладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам закона средства да вам га не дам.{S} Ова с 
о се може да осигура напредак до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем повере 
дини сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника  
ме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се може да осигура напредак до врхова у 
це грофово, који је своје укокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздр 
 стари супер-ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за  
месеци.{S} Љута болештина не даде му да управља сам својом судбином, па кад се сломљене душе и  
шој земљи сами владамо, ми смо они који управљамо судбином своје земље, и зато и немамо куд на  
ћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одру дела 
оз тренутно отворена врата право у нас; управљач тога погледа женског пола седео би у том прест 
, и пао би обично на један други поглед управљен кроз тренутно отворена врата право у нас; упра 
То врло гласно довикнуто питање било је управљено Павлу, који је замишљено ишао неком омањом ма 
опла срца, у том слатко-нежном погледу, управљеном кроз тренутно отшкринута врата право, могао  
подуже препирке око кандидације других; управни одбор изабра мене за место које је због своје п 
пошто писац белешке вели да науке нема) управо поука.{S} У њој су збијене све остале натке,“ ве 
мљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је тако.{S} Лепо; сада та твоја већина нека се н 
е била рођена, али му је била најближа, управо једина својта.{S} Кад се сит најадиковао стаде ж 
 појмити мој долазак Ја сам дошла сама, управо побегла од куће, молим вас, господине, немојте м 
мичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу осталих варо 
> <p>— Ако оздрави.</p> <p>— Оздравиће, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да н 
а, за време Павлове кратке одбране или, управо рећи, оптужбе самога себе, прибрао, и једва доче 
аш народ.{S} Ви ћете можда напредовати, управо натераће вас да напредујете, али само привидно,  
 углу, близу њега, починули су странци, управо странкиње, за које се он био заузео, да би прове 
 се да ти у животу осигурамо независан, управо сјајан положај; кад се удаш, имаћеш времена, да  
 што би и она на мени приметила велику, управо одвратну промену.</p> <p>— То није никаква сметњ 
износим све; написао сам вам једначину, управо сам вам је израчунао.{S} Ви имате да потпишете с 
 отмеш!</p> <p>Очигледно су се потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а о 
 То је стара мржња; ми смо непријатељи; управо само он мени.{S} Не може да ме трпи.</p> <p>— Па 
p>— Јесу ли Срби?</p> <p>— Па, јесу.{S} Управо, како да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрват 
а је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба,  
ст који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ 
а мном упознали.{S} И моја опомена дође управо доцкан, јер он је ваше прилике испипао и вашу на 
ећа и њихово добро васпитање; слутио је управо да су и нешто више, али је волео онако да мисли; 
 учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког извештаја, да ћеш се кроз две тр 
неша удари у први акорд.</p> <p>— То је управо у вашу почаст научила. — примети грофица Павлу.< 
ела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде, она п 
животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;... затим Едгар Калај, 
аткад се и мешале; мађарска омладина се управо наслањала тада на српску која је била <pb n="151 
 увек при крају његове савете.{S} Он се управо и држао у овој ствари строго онако како му је пр 
S} Та, ја сам већ одавна приметила... и управо ствар је свршена.</p> <p>— Како је свршена?</p>  
о, јер је овај знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете с 
</p> <p>— У Пешти, на университету, или управо по јавним местима овога града...{S} У друштву је 
после жалосног породичног случаја, били управо једно непрекидно размишљање о томе, како ће да с 
не.{S} Видите ли како је разрогачио очи управо на мене.{S} Ви бисте се поплашили, а ја се баш п 
> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова врста духова.{S} Ја нис 
тугаљивој ствари.</p> <p>— Ја сам дошао управо к вама.</p> <p>— Стојим вам на расположењу.</p>  
 слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећ 
 <pb n="166" /> <p>— Ми смо по мом мужу управо сународници, — вељаше она са љубазним осмејком.  
ти плиткоумних не марим, и зато је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам об 
х!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, види, дет 
итни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>—  
у души смрвљена од страха, а Јанковићка упрепашћена и решена на све.{S} Кад се мало освестила,  
 неће да га одмах одбију, да неће да га упропасте?</p> <p>Када кнегињица и овај пут не доби одг 
 је својим тихим дирљивим гласом, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треб 
ако несразмерно дивна?</p> <p>Агнеша се упропасти.{S} Није пре ни издалека помишљала е ће ова б 
 веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, велите.{S} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} А 
да истерам своју кћер из куће, па да је упропастим заједно са вама, или да је ставим под вечито 
 се одречем.</p> <pb n="281" /> <p>— Ви упропашћавате дете и с њим оног који жели да буде ваш с 
 који би се са њима дружили, јер својим упропашћеним животом представљају опомену онима, који с 
ица сестра замоли га да јој да неколико упустава о народу и о крају и забележи име варошице (<f 
оф умеша.</p> <p>— Ако је боље да ти да упуства, онда замоли господина Ђурића, да још једном до 
сподина, ма да би боље било да ми он да упуства.{S} Али песме нису тешке, моћи ћу и сама.</p> < 
цело последњи пут посаветује и да му да упуства о наследству и имању.{S} То је све ујак наширок 
жао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене пријатеља му Нинчића.{S} До душе, ниј 
{S} За турске власти иначе носимо собом упуства за нашу сигурност, у Београду пак, као што види 
е народности; од ње је тражио и добивао упуства, која су почетнику у оваким приликама потребни. 
 подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвиш 
лендар</title> испуњен разним потребним упуствима о мерама, рачунању времена и поред других ств 
осподаре.</p> <p>Нинчић није смео да се упусти с њим у препирку, јер не би јој било краја, зато 
, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим човеком, 
S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да с 
единац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло високом дамом,  
ало јачи, Нинчић би се сада са њим радо упустио у какво опширније практично разлагање, али овак 
офицу.{S} Оне би могле, до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућ 
ом заступнику, који је још ту седео.{S} Упути се онамо; али док је до куће стигао, сети се да м 
<p>— Дакле истина је!</p> <p>Па се онда упути вратима.</p> <p>— Опрости, ово је тако важно пита 
код Агнеше.{S} До виђења.</p> <p>Она се упути салончићу кћерину, где је послужитељу заповедила  
Коректор оде и наскоро затим и Павле се упути кући.</p> <p>Дошав пред свој стан угледа у својој 
едно или више лица.</p> <p>Мало друштво упути се појединим рафовима и орманима, да разгледа пон 
као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га нису приметили: тако се исто чудио, 
подином, који се, поред њега пролазећи, упутио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза ши 
и се постељи где је девојче спавало.{S} Упутио се право тамо, јер као по нагону погодио је која 
крипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, те на углу заврну према Варош-Капији.{S} Н 
носи у руци малу, лепо повезану књигу и упутио се право варошици.</p> <p>Стигав пред прву механ 
 ти, Агнеша, са господом.</p> <p>Ови се упутише камо их је гроф водио: најпре у одаје чији дива 
ан; време је.</p> <p>Изиђоше у авлију и упутише се путањом према пољу.{S} Ту пред прошћем мајка 
ао, остави кожу, да суши, те се заједно упутише у поље код жетелаца.{S} Ту је нешто помагао и П 
бојажљивом надом да ће јој он моћи дати упутства.{S} Он је био у великој забуни; наслоњен о ћер 
 зна да ће доћи време, кад ћете ви бити упућени једино на њу и она вам ставља у изглед да вас н 
је живот врло скучен.{S} Ми смо већином упућени на делокруг својега рада: али ми у нашој земљи  
а на то.</p> <p>— То писмо није на мене упућено.{S} И доста је тешко.{S} Канда је злата у њему. 
душевну снагу.{S} Међутим баш га је она упућивала на напрегнут рад, ако их је мислио остварити  
већ неприметно било зачето; на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па  
 већ се доводи до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му  
ику.{S} Мала нарођеност, а богата земља упућује на неку врсту ведра размишљања, на философију п 
 Овај је говорио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво. 
вда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто мало доб 
могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност и стрпљење.{S 
асне, јер нећете умети са њима ништа да урадите, а изгубићете уз то најлепши део свога живота и 
 <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо  
ипак боље не урадити; али видиш, оно је урађено.</p> <p>— Но ми смо тек при почетку.</p> <p>— Н 
ече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, кој 
, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чила 
ја.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба госпође Пијуковићке“...{S} Овај овде је „Прибежи 
з неповољне критике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Пав 
о на листу, и кад пре месец дана главни уредник захвали, поставише мене на његово место: но изг 
на одговора; засад сам се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз к 
главом коректоровом својим једноставним уредним откуцајима; док је на <pb n="242" /> столу у не 
 иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{S} Радио сам на друштвеној и критичној рубр 
теља.{S} Посао су му већ били донели из уредништва, и он се удубио у љ правећи своје барјачиће, 
 главним сарадником и кандидовало ме је уредништво и за посланика у Доњем Дому.{S} То је трајал 
ао на два сата, да сврши главни посао у уредништву, па да се затим опет врати Павлу.</p> <p>Ова 
 сексер, и давао је и реднику (келнеру) уредно напитак од два новчића.{S} Никад никога није осл 
ер мрзим, а оно двоје умерено пијем.{S} Уредно живим.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредн 
ио је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кава 
ме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни  
о; па и ако је лекар казао да му лекове уредно даје без обзира на стање његово, а да га увек ра 
а болесничке постеље.</p> <p>Па ипак је уредно добивао паре из домовине.{S} Ујак, онако изнемог 
е није ваздух тако покварен; прозори се уредно отварају.{S} После вечере свакако ћу доћи, као и 
им.{S} Мишићи су ми још здрави; срце ми уредно куца; имам и нешто мало сланине; видите ове пуне 
о?</p> <p>— Поштом; ја ћу писма примати уредно и брзо и без сензације.{S} И сад збогом!</p> <pb 
 каву с једним лепчићем, плаћао је увек уредно свој сексер, и давао је и реднику (келнеру) уред 
246" /> мумлање болесниково, већ његово уредно дисање.{S} Коректор је довршивао рад с намером,  
било прирођено, и то му је као и његова уредност осигурало поштовање редовних гостију и каванск 
тором Нинчићем који је са својом старом уредношћу долазио сваки дан у каваницу српских ђака.{S} 
дљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове; ти ћеш <pb n="215" /> 
оглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.</p> <p>То је  
ао.</p> <p>Тако дођоше до тада већ лепо уређеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разго 
Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“, 
имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Новој Години  
и био васпитач, али и доцније остао, да уређује грофовску архиву и остале збирке, и да напише и 
овамо.{S} Ту се оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу у 
а устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим камењем, на златном ланчићу, и смешећи се 
ote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улице у Пешти била је у то доба мала каваница, 
скупа, то га јако потресе.{S} Просто је урликао пред каваном, затим је отишао у једну бутику гд 
ан.{S} Али овој младој девојци је још и урођена сујета казивала да је садањем угодном осећању ц 
уздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића испратише захвални 
уди га да седне.</p> <p>Поред све своје урођене или само прирођене поноситости грофица је ипак  
пусти и обриса своје и њене сузе.{S} Са урођеном лукавости својом видела је да је племенито срц 
 на положај, на моје родитеље и на моју урођену женску уздржљивост.</p> <p>После две године вра 
 Беле II.{S} Слепог, кћи српскога краља Уроша, представљана је у уметности и историји симпатичн 
икло мноштво замисли, и да су се у њему усавршавали они људи, којима доцније Српство толико има 
у, и, кад се ја појавих на свет, она се усади у моје срце као у згодно земљиште, које је било б 
 неколико и приуготовљени, он у њу тада усађује своју мисао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он 
овори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљена, да није било тв 
: сви су били против тебе; ти си остала усамљена са својим предлогом.</p> <p>— Да, управо је та 
ан цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, за мене и за госпођицу доста је  
 каруца са лепом опремом; туда је касао усамљени Јахач или је пролазио пешак <pb n="8" /> па је 
позиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је т 
прста дебео који је после неколико дана усахнуо.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
ној.{S} Ја само тебе имам.{S} Та, једна уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буд 
на од мога избраника, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој об 
с мајком разговарао, извесна луда мисао усели у главу, и тек га поплашено лице родитељско опоме 
здравље.{S} Али се са здрављем полагано уселила у његову душу она велика мржња која је у Хришћа 
ше.{S} Из овог писма, које се очигледно усиљавало да прикрије страховање и јаку наклоност, и ко 
х разви искрено дубоко пријатељство без усиљавања и готово само собом неким пријатним природним 
 том бегство грофово са мегдана, у њему ускипти крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, гр 
адашње Павлу било загонетно, овај му је усклик објаснио све.</p> <p>Приђе кнегињици:</p> <p>— М 
 понови она, — објасни ми твој пређашњи усклик.</p> <p>Кнегињица се, у место одговора, заплака, 
довршио додаде:</p> <p>— И сада разумем усклик једне од њих:{S} Да им светли преци нису требали 
оје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала као укопана; 
у партију.</p> <p>— За Павла Ђурића?! — ускликну кнегињица, а сва се стресе.</p> <p>— Каква ти  
м се, оздравити.</p> <p>— Ах, истина? — ускликну она нагло, са очигледном радошћу. — Оздравиће! 
а.</p> <p>— Кад и где?</p> <p>Кнегињица ускликну:</p> <p>— Ох, твој је глас равнодушан.{S} Ја с 
оректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево  
но.“</p> <p>Тада је младић престрављено ускликнуо, али онај се насмејао оштрим и сувим гласом,  
република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљив 
 Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на в 
47" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, Србин, ускок, добра аквизиција, али још неискусан, мек, моралн 
.{S} И младић се придружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се 
ишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака који ће и глумоват 
налазе се у престоници од пре Божића до Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јан 
 знаш, Страто, да сам и тада одобравала условно.</p> <p>— Знам; рекла си да је ипак боље не ура 
} Ви извесно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одис 
ва, — те су према томе прецениле његове услуге.{S} А могло је бити и то, да су га сматрале за р 
незгодној прилици, а и сад им указујете услуге; налазим, дакле, за дужност да вам се и с моје с 
и нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам се до 
 зна да ли ћете ми за ту <pb n="111" /> услугу одиста бити вечито благодарни.{S} Но засад не ме 
о примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва своје 
јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало њену ретку н 
{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и ако од вашега 
овратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљи 
 младића који им је указао некада добру услугу.{S} Она је врло љубазно разговарала са Павлом и  
у долину Вардара; ту живи народ питом и услужан.</p> <pb n="21" /> <p>— Да, да, то почињемо да  
кле се надала помоћи.</p> <p>Међутим је услужни младић нашао ковача, довео га и показао му штет 
ли и сенке.{S} Пријатељи су обично тако услужни кад треба да нас упознају са мрачним странама ж 
без родбине у туђем свету могла бити на услузи, ако бисте Ви имали доброте да ми пошаљете ма ка 
 ми, милостива госпођо, да вам будем на услузи и да вам се представим.</p> <pb n="13" /> <p>Ста 
 <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у  
нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађен 
гледате!{S} Куку, та то је крв на вашим уснама.{S} Зато сте се ви јадни укочили.</p> <p>Жена по 
јој тад дошло свежије, коса сјајнија, а усне руменије, по свој прилици од радости што је радња  
 сад под наваљивањем мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити 
а; где она од срца непосредно искочи на усне, са којих тада говор тече искрено са пуно лепоте,  
ћи своје провидне прсте к својим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе 
дрхтећи, скочи и притиште обадве руке о уснице.</p> <p>Павле, дубоко тронут, захвали јој се пос 
ако семе тако <pb n="97" /> лепо и брзо успева, да је дивота.{S} Ја не кријем да сам ја вртар к 
 могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати на питања мале женске и  
тио у стан грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степе 
 да се окане пустога живота, и можда би успео, да Павле није званичним путем добио саопштење, д 
хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> < 
ате...{S} Па ипак ја верујем да ћете ви успети тамо где сами највише желите.{S} Приметио сам, д 
а дошла.{S} Мајка, да би само осигурала успех, није јој споменула ни да промени тоалету, јер би 
ила одиста заљубљена и то с изгледом на успех, могла би се јако подмладити; она досад није обра 
 младом, и толико је био поуздан у свој успех, да је већ и заручни дар држао у рукама у великој 
 али његово напрегнуто трагање оста без успеха.</p> <p>Почео је већ и да се трошкари: ишао је н 
 Субота, а Павлова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада  
како изгледа, моје ће опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да ка 
дећу.</p> <p>— Ради како знаш; желим ти успеха.</p> <p>— Ја све мислим, да нема до ње нити крив 
мер Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се, молим те, и против своје воље, про 
мати оних <pb n="102" /> величанствених успеха и умрећете једном пресрећни и благословени од он 
огла применити, само можда са још већим успехом.</p> <p>Наоколо нешто мало лугова, а много пашњ 
але у борбу, и само се она могла надати успеху, која је овде била истакнута.</p> <p>Није, дакле 
p>Али је било доцкан.</p> <p>Са сјајним успламтелим погледом бојажљиво се осврте према оном про 
метно осмехну али, погледав у озбиљан и усплахирен лик Павлов, и он му озбиљно одговори:</p> <p 
 међутим већ прочитао натпис на писму и усплахиреним болним лицем гледао у завој на коме крупни 
 ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стад 
да се прекрсти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и  
у кола.</p> <p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> < 
х утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он.</p> <p>Јер он ће се за задовољством  
но по њега.{S} Реши се да раскине с тим успоменама, које су претиле да коче његов напредак.{S}  
ети се да му то ништа не би помогло.{S} Успомене се не би могао ослободити, док је код њега она 
> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове успомене!{S} Да ти нисам и сувише написала?{S} Сувише з 
мне <pb n="203" /> али тим примамљивије успомене.{S} Другом то, можда, не би ни било лепо, а ме 
е стајао дуго удубљен у своје младићске успомене, када осети да му се лака рука спусти на раме. 
нска младост и лепота дарива скупоценом успоменом мушку младост и каваљерство.{S} Груди му се р 
ас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{ 
.</p> <p>— И ми ћемо одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом 
члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити прекинути ред породични. — Мајка је и овај  
плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се 
 зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> 
 <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> <p>Старац се усправи.{S} Разапињао је кожу поред реке.{S} Павле стиж 
гологлав.</p> <p>Затим овај дар!</p> <p>Усправи се и извади из појаса ланчић са крстићем.{S} Пр 
Одведоше болесника до једног камена.{S} Успут се он мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта т 
рао је да се преда берберину у руке.{S} Успут, за сваки случај — ако би му, то јест, труд био у 
и, пошто га свукоше, леже.</p> <p>Душан успут најпре сврати код лекара.</p> <p>Овај стиже раниј 
ви су ту стали и пристајали у једној од успутних механа, где их је, по степену госпоства, пред  
повукла у један свој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а виш 
о у Србији, и то са женском страном.{S} Усред Србије у једном малом местанцету.</p> <p>— Како т 
0" /> <p>То је била дивна сјајна ноћ, а усред авлије стојао је онај младић, коме су морале бити 
а, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је сам изгледао као новајлија 
о лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег чове 
а то.{S} Сад се сећам, да, кад ме мајка усред бурна призора једном запита, откуд та велика стра 
ена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у средини угнута.{ 
 сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле људи који једнако придолазе.{S} Било је ту 
ила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и блажено, на мишицама својега љуби 
p>— Као код своје куће, госпођо; ви сте усред Србије.</p> <p>Убедљив, поносит тон младићева одг 
парка“ тада у Србији, на обали Лепенице усред града.{S} Преко реке водио је ту узан мостић за п 
а овде одједанпут није пао један зрачак усред мога срца тамо.</p> <p>Ви знате тај догађај; и са 
, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине.{S} То је случај и са осталим туђим на 
 неко пријатно поуздање у своју судбину усред туђине.{S} Урођене им охолости нестаде; младића и 
 га пресели на Будимску страну у кућицу усред лепе баштице на обранку.{S} Набави му троколица < 
 /> тамо у вашем лепом Банатском дворцу усред дивног парка, где би имала доста времена, да ми н 
 највећој мери, како би их одсада могао усредсредити само на једну једину тачку.</p> <p>Али сад 
 са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S} То је потребно.{S} Замисли, прош 
 желе пријатељи, у онај далеки град, да усрећи друге, и да на крило љубави положи уморну главу. 
служила да буде срећна, а у стању је да усрећи друге.</p> <p>После овог општег описа пређе на п 
јте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога је одиста заволела.{S} Она би ва 
оја нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са телом још и 
и гроф зловољно.</p> <p>— Је ли скандал усрећити људе?</p> <p>Гроф га погледа неодлучно; а Павл 
асом настави:</p> <p>— Је ли то скандал усрећити своју децу?</p> <p>— Господине, ја бих тим уне 
еби истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где с 
ного боље.</p> <p>Коректор сврши посао, уста и оде Павлу.{S} Кад га погледа изближе, зачуди се  
 стаде трљати, али се одједном отворише уста Павлу и на њих покуља крв.</p> <pb n="232" /> <p>Г 
{S} Збиља се мисли да се да слободоуман устав.{S} Слободоуман, тако веле.{S} Са два горња дома. 
из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Једногласно „Живе 
вао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И он је био у све 
одину, ево, твој крстић.</p> <p>Девојка устаде, скиде с врата скупоцен крстић урешен драгим кам 
и.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој 
 ствар остане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад  
/p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, да оде у своје собе, а кнегињица оде са њом, ос 
 <p>— Па зашто сте овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одгово 
те ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Господине грофе, ваше пређашње разлага 
— ослови је мајка.</p> <p>Она се трже и устаде.</p> <p>— Остави, сине, свирање тих наивних поче 
ти грофица Павлу.</p> <p>Он поцрвенивши устаде и поклонивши се према Агнеши остаде да стојећки  
p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак.{S} Полагано је метнула ш 
а, ако му не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му 
е речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим чов 
плахирено лице младе грофице, која брзо устаде и стаде пред наслоном на коме је радила слику.</ 
о и почео га гњавити, па, кад овај брзо устаде, ударао га је по глави вичући: — Ти, сентиментал 
и тихо куцање на вратима.</p> <p>Нинчић устаде и отвори; била је домаћица која јављаше да нека  
и дан имаћеш мој одговор.</p> <p>Нинчић устаде и плати трошак.</p> <p>— Треба ли ти новаца?</p> 
S} Желите ли то?{S} Реците.</p> <p>Гроф устаде у највећем нестрпљењу.</p> <p>— Или вам то још н 
ру реч жртвовао свој живот.</p> <p>Гроф устаде и благим гласом рече:</p> <p>— Лепо, младићу, жр 
ите, наставићу други пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — с 
 то било.{S} Откуд знате?</p> <p>Старац устаде и извади из ормана три савијена писма.</p> <p>—  
ћи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и оде брзо, да не види лице материно која зачуђе 
дан све је било заборављено.{S} Странци устадоше рано, доручковаше опет на доксату; а Павле је  
>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, устајући и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, 
ме.</p> <p>— Не знаш? — одврати грофица устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да  
неколико дана Павле толико ојача, да је устао, а сутра дан се извезао на колима, па је за кратк 
ије могао да спава и кад је раном зором устао, био је блеђи и слабији но икада.{S} Али се уздрж 
 ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине када је ове р 
ладић, кад је видео да се овај господин устеже; — све је ту близу.</p> <p>Поклони се и оде.</p> 
дуго га гледаше са стиснутом марамом на устима.{S} Затим га запита:</p> <p>— Можете ли ми објас 
ло и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба још, пиши ми.{S} Да знаш: да ми пишеш!{S} А не  
те што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један корак и поцрвене.{S} Госпођа је приметила 
ак, која му најближе стојаше, бојажљиво устукну, те га погледа неодређеним изразом.</p> <p>— <f 
оравих да ти кажем још, да јој је тетка уступила трећину својега имања; она ће, дакле, кроз нек 
и своје место, које би му се одмах радо уступило, јер је био свима симпатичан; а одлазио би из  
да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаж 
е ми једном за свагда решили, да вам не уступимо нашу кћер, и ви улазите у опасну борбу по вас, 
андалом, јавношћу или лукавством да вам уступимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настат 
оркиња, — да си се уговором обвезала да уступиш твојим <pb n="180" /> сестрићима две трећине тв 
страни своје забринуте матере.</p> <p>— Усуђујем се и ја да се придружим госпођици сестри, мило 
главнијих узрока; та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима преда 
а заврши свирање, он дуго није могао од усхићења да нађе погодних речи.</p> <p>Док је свирала и 
писала је њен карактер до ситница; није утајила ни њене године.{S} Она ју је окарактерисала као 
д веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста ошт 
} Не; ја велим:{S} Естетика.{S} Ах, она утамањује вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, в 
е поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, п 
и, румунски и словачки, а пред натписом утврђен је огроман позлаћен рог; са средине овог рога в 
ојака, онда ваше право још није довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p 
е досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше га у зачетој намери.</p> <p>У овом расположе 
оси.</p> <p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим  
 никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви ћете ме запи 
хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твојим сузама.</p> <p>За све то досад сам ти 
лизма; и не би слушао више ни Нинчићеве утехе, нити би се умирио, док га опет не би обузела нес 
> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и саучешћем неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p 
о њеној бољи ништа јавили, да би својом утехом бар олакшао смрт сиротици или да би се побринуо  
м теби одана и која жудно очекује твоју утеху, твоје савете, твоју љубав.{S} Ти си ми била увек 
на страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S} Мала нарођеност, а бога 
их видети срећном и тиме бар нешто мало утешити срце, ако то са другима не би био случај.{S} Ал 
м налогу...</p> <p>Грофица је приметила утисак, који је произвела код овог неискусног младића,  
руштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се брзо диже са 
прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, 
</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очекивао.{S} Павле 
лебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ствари било је гл 
х у Париз.{S} Да ли треба да вам опишем утисак ове промене?{S} Како сам се осећао у Паризу?{S}  
 зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у реду и на дну 
 места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ нових.{S} А даље Сремска ча 
ета, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пријатних успомена — као он 
ри пређашње борбе много заборавио и под утиском извесног сажалења и поштовања отишао је даље но 
ме, које су некада падале у несвест под утиском лепоте оних стихова, са једним врло финим и нем 
 под влашћу јаче силе од себе и под тим утиском за тренут заборави и свој најсилнији осећај и с 
 и тако га је слушао Нинчић, одајући се утиску тренутка.</p> <p>Младић је износио свеже слике с 
р, ипак он се не подаје првом пријатном утиску своме; међутим могу вам рећи, да сте ви већ задо 
е био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али 
, тамо је већ било мање.{S} Свакако ови утисци, спојени, и борећи се један с другим, а доцније  
 тако даље. — Па кад је то тако било са утисцима при погледу на спољашни Париз и у ситницама, а 
танце.{S} Павле је био као скамењен под утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он 
утрошњег изненађења, увећане јучерашњим утисцима и ноћашњом сетом, <pb n="34" /> почеше се све  
код њих развијао, да ли се у њему опажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; к 
Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у старо душевно  
овицом; у њему још живи њен благотворни утицај; али она је већ на прагу гроба, и кад умре, пред 
у вашим годинама, а још не рачунам свој утицај.</p> <p>— Ви сте га употребили и то веома срамно 
надао, да ће, ако и даље одржи претежан утицај свој на Павла, свакако моћи извршити своју намер 
однику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али ма како да  
 удешена и по ефекту, и имали су некоја утицаја на болесног младића, који у осталом није имао г 
је је познанство било доцније од велика утицаја на његов начин мишљења.{S} То беше један од они 
це, оне су на младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb 
и је био тако јако развијен, да је имао утицаја на културни развитак свих источних народности,  
рећи, да је у то доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у  
адаочева.</p> <p>— То неће имати толико утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учин 
ко, верујем.{S} Али на мене више немају утицаја те конзервативне мисли.{S} Из твојих речи говор 
 у оном тешком и свечаном тренутку, под утицајем неограниченог поштовања према овој паћеници, к 
него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном или трајнијем — њихових досетака, < 
у.</p> <p>На грофа је личност младићева утицала повољно, он је морао признати да је његово држа 
, као да је пређашња посета благотворно утицала на његове узрујане живце.{S} Коректор погледа у 
је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је прве недеље поновио  
укчије, јер би то падало у очи свету, а утицало би врло неповољно и на породицу војводину.</p>  
 не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало и на њега.{S} Ви сте и сувише лепо свирали, и ј 
ање дивљења и туге.{S} Јер на мене није утицао само поглед на дивовске сразмере овога светскога 
ћа.{S} На овог задњег врло је неповољно утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајст 
е већ с почетка <pb n="131" /> пријатно утицао на Павла, сада пак Павле не могаде а да му не ст 
Нинчић је видео да је на Павла немогуће утицати овим путем.{S} Он се, дакле, врати на започети  
то сам тако имао прилике да по дужности утичем и на уређивање листа.{S} И једног лепог дана о Н 
збуђено Павле, на кога су већ почеле да утичу тајанствени изрази старчеви.</p> <p>— Идите, немо 
ањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зид 
вољна духа оставља живот; видео је себе утонула у множину свакодневних поситних и покрупних дуж 
ини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дубок сладак сан, а можда и у слатке снове.{S 
По свој прилици и он је пре имао неких „утопија“, те оде на тај збор.{S} Али кад је видео како  
ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прек 
а дочек господе, остаде у механи дајући утпуства газди и одређујући стражу, да би се дошљаци ос 
 коња и одјахао где се господски јахачи утркују; ишао би и у лов у оближња места и обигравао би 
а, година, и моју још заосталу снагу да утрошим на маштанија, која ће ми и то мало живота прекр 
дела.{S} Младић беше случајно код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједничк 
 она могла претпоставити, да ће он први ући у собу и први наићи на ову лепу стварчицу?{S} Не.{S 
 је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отворени, али у с 
будете схватили њене намере.</p> <p>Она ућута мало, и Павле јој одговори, гледајући јој у очи с 
обично.</p> <pb n="183" /> <p>Госпођица ућута.</p> <p>— Ти ми ласкаш, Јулијо.</p> <p>— Не, Стра 
} Имаш ли ти дворкињу?</p> <p>Кнегињица ућута, седе поред сестре на отоман, наслони се о њ и по 
гињица Евстратија де През.</p> <p>Павле ућута и пође даље за госпођицом.</p> <p>Прођоше кроз не 
ћ, — ако је врло несрећан.</p> <p>Павле ућута и после исприча своме пријатељу потанко његов оно 
о у кући.</p> <p>Павлу би много жао, те ућута.{S} Осећао је, да је и овај пут побеђен.{S} Морао 
, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одговор Павлов.{S} Он одговори без за 
сао.{S} Па да је још само то!</p> <p>Он ућута, махну руком, сркну вина, па додаде:</p> <p>— Али 
ла дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста 
репирку, јер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према 
ш могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута и погледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта ј 
уне прегрши, прихватите је!</p> <p>Гроф ућута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди 
ада, и будите ви нами спаситељи.</p> <p>Ућутао је и, уморан од дугачког разговора, тешко је дис 
путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућуташе.</p> <p>Млада није легла одмах.{S} Седећи на од 
 још имена... ето то су ти ваши.</p> <p>Ућуташе и после дугог ћутања коректор рече:</p> <p>— Са 
ићеве, <pb n="264" /> и најзад га Павле ућутка овим речима:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста  
изусти реч „република“, али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један 
лугласно, баци се поред одра на колена, ухвати болесникову врућу руку, наслони на њу своје лице 
ом.{S} Младић, ма колико да је пазио да ухвати какву реч тога господина, по којој би могао сазн 
и над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чека 
рно погледа преда се.</p> <p>Грофица је ухвати за раме:</p> <p>— Страто, немој од мене крити ни 
нуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи пред њих.</p> <p>Узвик изнен 
угој жени.</p> <p>Тронут уђе у млекар и ухвати мајку за руку.</p> <p>— Нано, зашто се бринеш то 
говора, заплака, а грофица је поплашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш н 
и дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било вам неур 
ђим нагласком, но се никако не би могло ухватити којим.</p> <p>Павле га погледа подозриво, али  
, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да би у одсудном ча 
ли, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртва својега опоз 
 месту овога?{S} Та он се већ за живота уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чил 
Ето, овај мој драги колега до вас, кога участвујете (тако рече) својим познанством, већ ме је п 
пажа утицај туђинштине; да ли Срби лако уче стране језике; каква им је књижевност и друге ствар 
му много бринуо, видео га је „ваљаног и учевног“ и знао је да ће скоро у државну службу; једна  
ођица. — Прекрасно, прекрасно.</p> <p>— Ученик Париског Университета.</p> <p>— <foreign xml:lan 
едног од „грађана“ (званичан назив ових ученика јесте „университетски грађанин“), па затим забе 
аких појава међутим општи живот тадањих ученика одликовао се извесним полетом проузрокованим он 
купштинским и општинским; на састанцима учених и уметничких друштава, не би ли кога од господе, 
ности, тако су и у овом граду одраслији ученици по разним групама имали свој оделити живот, у к 
но ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </div> <pb  
да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала, и кад је свршила рад  
авајући да у њему и Павле узима умерена учешћа.</p> <p>Кроз неколико дана Павле толико ојача, д 
ав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да је сахранио неко 
Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметни 
има тма Божја у већим градовима, где се учи младеж, беспослена вирећи кроз полуотворена врата и 
гледнију и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</ 
аких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> 
природним начином, који, као оно пређе, учини да од тада проводе заједнички живот као нераздвој 
{S} Теби се сама нуди добра прилика.{S} Учини то, пријатељу мој, молим те, за моју љубав, и за  
е, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам се јако поправио, а не б 
д гледам да испуњавам своју дужност.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти нала 
права и пошту.</p> <p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p 
> <pb n="22" /> <p>— Имаће за сваког. — учини младић.</p> <p>Госпођица сестра замоли га да јој  
ебало би, — потврђиваше она и мољаше: — Учини то, мамице.</p> <p>Грофица саже мало главу у знак 
ваља мислити на пут.</p> <p>— На пут? — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p> 
ећ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму са мном...{S} Да ли  
тајанствености размрси, не би требао да учини друго до да уђе у ово примамљиво место, у које би 
обуди, он то овом приликом није смео да учини, кад је видео мирно лице младићево, утонуло у дуб 
ви да затвори врата, те је морала то да учини газдарица, која се затим удали.</p> <p>Када дошља 
за свој смер.{S} Где год је могла то да учини неприметно, гледала је да замрси прилике и да Пав 
 Извади једну књигу, Агнешо.</p> <p>Она учини то и предаде је Павлу.{S} Књига је била унутра об 
Убедљив, поносит тон младићева одговора учини, те се госпођа предаде судбини.{S} Госпођица међу 
, да не упропасти своје дете, већ да ме учини срећним. „Не треба никад угушивати племените осећ 
 „Зар ти то велиш, Страто?!“ Али јој не учини по вољи.{S} То исто је теткица покушала и код оца 
{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале девојк 
а дела, а уз то да се нашали, кад му се учини згодно.{S} Тиме је и разговор био свршен.</p> <p> 
а млада.</p> <pb n="27" /> <p>И њему се учини, као да се завеса мицала, али не примети ништа ос 
привиђење.</p> <pb n="90" /> <p>Њему се учини, као да су у тим колима биле и остале женске.{S}  
да постаје све млађи, нужда му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n 
о отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је Павлу било лако да задовољи ов 
ним карактерима.{S} Овај му се тренутак учини згодним да без насилних средстава осигура себи по 
да буде по друштво врло непријатно, оно учини такав утисак само на ону крупну госпођу, која се  
и да га одведе горе у конак.{S} Овај му учини љубав. — Унутрашњост малог дворца била је по обич 
весно и не слутите да је та Ваша услуга учинила обрт у моме животу?</p> <p>— Не, то одиста ниса 
 И сама увиђам некоректност, али сам је учинила, јер пишем <hi>теби</hi>, и пошто ми је ово прв 
, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Н 
ме је тако ужасно погледала, као да сам учинила смртан грех, и сама је била у толикој забуни, д 
нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било загонет 
сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам  
огуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио 
— Али је тако.</p> <p>— Зашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће. 
д искрена, и кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што н 
 је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218 
часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хр 
 <p>— Ја вас слушам.</p> <p>— Ви сте ми учинили љубав, — рече Павле. — за коју вам се никад нећ 
то је да ви пристајете?</p> <p>— Ми смо учинили своје, — одговори гроф гласно; — заручили смо д 
пристаниште овог старинског места, нису учинили <pb n="87" /> на њ утисак познатих крајева већ  
ао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима видео одобра 
офица Агнеша.</p> <p>Ово саопштење није учинило онај утисак на младића, какав је коректор очеки 
лтуре, овде, на лицу места; можда је то учинило и изненађење којим га обузе ова велика супротно 
да је пред великом опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ но 
транама живота. — Моје бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро  
сте; јер кад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке 
им срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристајем, узмите кнегињицу Страту.</p> 
 паметно, али ја бих била кадра и то да учиним.</p> <p>— Е, онда, — одговори дворкиња решито, у 
ако строга...{S} Дакле, реших се да вам учиним какву услугу.{S} Знајући да ви примате помоћ, и  
ве вам обећавам, јер сам у стању да вам учиним.{S} Ви ћете бити богатији од мене, имаће смисла  
— Сад у Суботу.</p> <p>— Гледаћу да вам учиним, но немојте рачунати поуздано, али се надајте.</ 
, при нашем повратку ја се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита  
.{S} Моја настрана сестра наведе ме, да учинимо овај вратоломан пут преко средине Балканског Тр 
тада обре Павле у Пешти.</p> <p>Приспев учинио је онако како су радили и остали му другови: при 
е мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита она мало слобод 
 приметих касније, да сам сасвим доцкан учинио одсудан корак.{S} Али ви, господине Ђурићу, ви с 
аново почиње живети, али, кад бих ја то учинио, изгубио бих ово добро здравље, па зато продужав 
и баш зато матере достојна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око про 
војим.</p> <pb n="57" /> <p>Он је завет учинио пола несвесно од бола, а у оном тешком и свечано 
бити свето.</p> <p>Доцкан је: он је већ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада  
то ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузетак, а доцније се доказало, да је његово но 
и?</p> <p>— Како да не.</p> <p>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> 
овиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле је престрављен слушао ове 
те ли знали да сте то требали раније да учините?</p> <p>Павле још једнако зачуђено одговори:</p 
"271" /> <p>— Ах, да, то сте требали да учините!{S} Идите код њега; он је то предвиђао; он вас  
} Ви?</p> <p>— До душе, то бих ја смела учинити само са извесним оправдањем, а то сам мислила д 
њим.{S} Он је предвидео да ће та посета учинити прелом у досадањем животу Павлову, па је, из љу 
, неколико година, јер ће моја породица учинити све, да то спречи.{S} И напослетку ја сам слаба 
{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учинити ако одступите, а то вам је и једини начин.</p>  
да вас просим и да вам кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за  
ом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али сам ипак готов да учиним: ево, ја пристаје 
ни према својим друговима не би то смео учинити отворено.</p> <p>Међутим проводно би дневно по  
а не упозори.</p> <p>— Не, то неће нико учинити, јер се он само некима приближује, и ови ћуте.{ 
а последице, али се ту ништа није могло учинити, већ се мора сачекати пропаст.</p> <p>Он је сам 
о да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.</p> <p>Тиме би Павле требао да б 
те да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} На дан венчања постаћете угарским грофом, и 
е лакше, — додаде и она.</p> <p>— Ја ћу учинити како ви наредите.</p> <p>— Како велиш, Агнешо?< 
 <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио око пре него што 
 Све то јеси, али је корак, који мислиш учинити, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће на 
адосно одговори:</p> <p>— Ах, збиља?{S} Учинићете ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну 
ђица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите.</p> <p>Најстарија нестрпељиво прек 
ико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Че 
{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа 
м бити да га на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се  
 не бисте могли намирити сами.</p> <p>— Учинићу, кнегињо.</p> <p>Она приступи још ближе одру, а 
е госпођа показавши на крстић.</p> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклон 
<p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога.</p> < 
бично оставимо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога к 
х сиво-кадивених огртача, <pb n="11" /> учинише, те су их и људи окружавали у пристојној даљини 
да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише тако), да се разговарамо о мени јадној.{S} Ја с 
сам кривоклетник, јер сам погазио завет учињен у једном од најсветијих и најозбиљнијих тренутак 
обзирно.</p> <pb n="178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не  
ћ учинио кривоклетство; а оно није било учињено тек сада где је погазио своју реч, већ још онда 
о одређеним, колико одмереним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са т 
вао ону у оближњој варошици; па како ме учитељ прогласио за првог ђака, мајка ми преко оца нава 
јих даскала (старинско турско-грчко име учитеља) да си био ваљан ђак, а ја знам да си добар деч 
европском оделу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, тргов 
рговци, ћифте, паланчани, путници, па и учитељи имађаху већ своја места где се радије прикупљах 
 овако васпитавају вас ваше старешине и учитељи.{S} Овако су и мене васпитали, и ја сам био про 
<p>— Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ак 
но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој слободи, ре 
т биће ту.{S} Молим те, уђи и ти и буди учтив према њему.{S} Он је врло пријатан.</p> <p>— Лепо 
млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну почасну визиту.</p> <p>Гроф 
молио за његово познанство, био је врло учтив, разговоран, али и повучен.</p> <p>Озбиљно сетно  
те подносити и морске буре, само будите учтиви као овај младић.</p> <p>— О, не можете ме начини 
де.{S} Ја сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтал 
ртир преда њ, скидајући капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа 
 сећамо се добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгу 
</p> <p>— Не, кнегињо, — одговори Павле учтиво, — то је моја несрећа, јер ја сам од оно доба мн 
ећаја.</p> <p>— Забадава, — објашњаваше учтиво гроф, — порекло се не може ни порећи ни избрисат 
 не би био на досади.{S} Туђин устаде и учтиво се захвали на његовој пажњи казујући му име свој 
 на ову примедбу грофичину, па одговори учтиво:</p> <p>— Ја сам мислио, да је и Ваша Милост пос 
> <p>— Светла госпођице, — прозбори јој учтиво и званично, — дошао сам, да вас просим и да вам  
пољубио у руку, која му се поклони врло учтиво али и збуњено; са Агнешом се руковао и руке су и 
 оде грофовској кући: написа једно врло учтиво писмо грофици молећи је за „аудијенцију“.{S} Она 
зетом у рупици од дугмета.</p> <p>После учтивог поздрава и руковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви с 
ш вам се нисам представио; а то захтева учтивост, — говорио је некако подругљиво, — и ако знам  
ланчић са крстићем.{S} Права западњачка учтивост: женска младост и лепота дарива скупоценом усп 
је међутим набрајала све поједине ситне учтивости, које су по свој прилици имали свога извора у 
ичну салонску предусретљивост и данашње учтивости плиткоумних не марим, и зато је и не упражњав 
га у своју кућу, а гроф му врати све те учтивости.{S} Кнегињицу је пољубио у руку, која му се п 
и силом, стрпало праве мотиве у границе учтивости, било је уједно и доказ и моћи осећаја које ј 
а се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше 
твар.{S} Он ће још доћи.</p> <p>Да није ушао послужитељ, дворкиња би приметила усплахирено лице 
лону врло лепо одевена.{S} Кад је Павле ушао, примила га је озбиљно, са пристојним поклоном, ма 
ћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад је Павле ушао, грофица је држала у рукама неке новине са сликама 
служитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што ч 
а неким душевним немиром увидео, да сам ушао у редакцијону ијерархију, али сам са зебњом помисл 
у.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Жив 
м вели...{S} Но ја сам вам овде напунио уши туђом бригом, а време пролази...{S} Ипак бих још хт 
су ми пред очима, још једнако ми зује у ушима.{S} Напослетку, ја сам морала да њу умирим.{S} Он 
ник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако, онако  
овршно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њима и посади се пр 
, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била је повучена дуг 
ина, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што ч 
им умним способностима створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране 
д мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да потраж 
 <p>— Неминован је пристанак свију оних фактора, од којих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па ш 
ликим брковима, који је заређао, те све факултете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он  
а на души, па <pb n="98" /> им ништа не фали.{S} То је од прилике као и са неморалним и телесни 
ише није био плам одушевљења, већ пожар фанатизма.{S} Павле, да је био трезвенији, можда би се  
 видео господина песника на месту онога фанатичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се м 
ите ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата у постељи.{S} Ја 
есто истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде у сентименталним или прес 
жда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта см 
аром али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осредњем дрворезу, а над отом 
да се за сво време налазио ту.{S} Једне фебруарске вечери код нас је била забава.{S} Ја не беја 
 Ускрса или бар два месеца, у јануару и фебруару.{S} Јануар је био ту, али његово напрегнуто тр 
партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али 
позлаћен рог; са средине овог рога виси фењер са окнима млечне боје, на којима пише одовуд „Kaf 
Станем на један угао и погледам у један фењер.{S} На огромној гранитној плочи стоји диван гвозд 
>Старац тада стаде на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{ 
 и угледах га.{S} Ту је стајао доле под фењером мој јадни Павле.{S} Ох, тај поглед!{S} Ја се на 
е још из Србије знамо.{S} Ја сам Јулија Фернек, дворкиња кнегињице де През.{S} Каква срећа!{S}  
па ћу ти доцније причати.</p> <p>Јулија Фернек опет оде, а кнегињица понуди Павла да седне.</p> 
 неким страним новинама да се госпођица Фернек, дворкиња кнегињице де През, удала за неког Бава 
којој су остале биле Агнеша и госпођица Фернек, водио се отприлике овакав разговор:</p> <p>— Не 
 на марвену пијацу, — примети госпођица Фернек.</p> <p>Све се насмејаше.</p> <p>Грофица устаде, 
 знаш, Страто, — одговори јој госпођица Фернек, — да сам ја усамљена у свету, и била бих изгубљ 
Ништа, ништа, госпођо.</p> <p>Госпођица Фернек уђе.</p> <p>Кнегињица седе и ослови је:</p> <p>— 
о писмо дворкиње кнегињичине, госпођице Фернек, којим га је молила да се са њом састане у ложи  
м га онај стари господин позва да метне фес на главу, али он му се и не осврте, већ гледаше пра 
нично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турск 
 доле <pb n="16" /> пред степенима а са фесом у руци, саопшти најстаријој госпођи ковачево мишљ 
кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седим обрвам 
ојом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономијом.{S} Волео бих да сам видео господина песн 
мисли.{S} Међу овим сликама има много и фиктивних (измишљених), јер су многе загубљене, а неки  
а, а наоколо пространо гробље заграђено филаретама; овамо напред била је реалка премештена из Ч 
авника који су отишли у марвене лекаре; филолога који су ускочили у медицинаре; па природњака к 
о читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, 
ћује на неку врсту ведра размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n= 
<p>— Опет понављања, младићу, и то сада философских, — рече гроф и исправи се нестрпељиво.</p>  
ека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз то и енергичан.{S} Његова слабуњавост је,  
зме је и погледа.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни зал 
гласом комично подражавајући говор неке фине даме. — Дакле рандеву-у-у!{S} И то на подуже време 
рођоше једна кола: у њима седе две врло фине женске; један господин и један малишан.{S} Госпође 
о трећи пут тврдила да је то један врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега. 
обрисање обуће, — онда намештај спада у финији и тада стаје месечно мало скупље но обично.{S} С 
ком лепоте оних стихова, са једним врло финим и немарним покретом бацити на страну његову књигу 
е какве продавнице са интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима к 
 да су владарке; мушкарци пак, отмени и фино одевени, стајали су у пристојној даљини очекујући  
им или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} 
 и одличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки мили 
овек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим разним  
десет година, то имам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форина 
од прилике вредност од једнога милијуна форината, — рече домаћин.</p> <p>Кад прегледаше, изиђош 
ам побројао дакле месечно триест и осам форината.{S} Од тога ми увек преостају месечно неколико 
ашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју књигу или на непред 
уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и виш 
у споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то би за мене био  
е, рекох вам једном да имам триес и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зар 
.{S} Сад сам коректор са тридесет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде  
и пет форината плате, и од пет до десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини чет 
сет и пет форината плате и пет до десет форината споредне зараде месечно.{S} Од петнаест година 
 новчића, месечно мало више од тринаест форината.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина и 
то недељом, онда ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест  
е ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ више о 
љине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле,  
 породици.{S} Ту ми перу и рубље за два форинта.{S} Трошкова на огрев и осветљење немам.{S} За  
месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да држим засеба 
идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој поштеној з 
ме; он ће после подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон јед 
вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, којима сушите мозак и исисавате себи здраву ду 
страну његову књигу и слатко заспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје 
н од среће претераним речима и ватреним фразама описиваше први дивни састанак свој са драганом, 
он, сад ту нема никог осим оне дремљиве фрајле тамо на престолу која ће сад одмах убости себи и 
дели, — настављаше госпођица, — како му фрак стоји као наливен, и како му витки стас изгледа ви 
ледајте ону величанствену ватру у пећи, Французи би рекли <foreign xml:lang="fr">feu de roi</fo 
да били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се ипак не допадају ове час разм 
"fr">un livre français!</foreign> (Гле, француска књига!)</p> <p>Појава момкова, као и овај узв 
а, — одговори Агнеша.</p> <p>— Ма која; француска револуција овамо још није продрла.</p> <p>— П 
b n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S} Ево, ово је п 
чан број песама, и превео готово све на француски у стиховима, реши се да оде грофовској кући:  
ође и пратња им говорили само немачки и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неод 
д „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњост одаје толико је исто прив 
ео, и уз које бејаше својеручно написао француски превод.{S} Она је певуцкала расејано, полугла 
ју и поклони се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p> 
један малишан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу 
та нема ту никога.{S} Јел’те, господине Фрањо, од тога листа нема ту никога?</p> <p>— Нема, да. 
 труд био узалудан — ипак сврати се код фризера, где је имао да претрпи пола сата несравњиве ду 
и врло издашно...{S} Ово је „Исток“,... ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не  
као баба, кукајући над прошлошћу?...{S} Ха?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш та 
„Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „Супруга грофа Тиме Јанковића, ро 
ашено ухвати за руку и запита:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да г 
дличног је понашања; па после...{S} Фон Хадерик, такође пријатан младић а десетоструки милијуна 
 синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ прочитао  
ајка, синко.{S} Бапска посла, велиш.{S} Хај, хај! — и отклеца.</p> <p>Павле је међутим већ проч 
ше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси неш 
 што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је са срећом.</p> <p>Нинчић је првих дана о 
<p>— Ниси тренуо?{S} А и види ти се.{S} Хајд унутра да се прихватиш.</p> <p>— Нисам гладан, — р 
кнегињица Страта још једнако радосно. — хајде да седнемо ту близу једна другој (и оне учинише т 
head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На да 
пу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, каванама 
</head> <head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> 
 <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофиц 
...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајдемо даље, молим вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> < 
<p>— Изгледа да је пролазна слабост.{S} Хајдемо даље, — говораше гроф. — Ова се библијотека, ка 
 Ама, зашто опет стојимо, молим вас?{S} Хајдемо, молим вас.</p> <p>— Знате ли ви то извесно?</p 
да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви заједно.{S} Онде ће вам лако бити да кажете 
и мало треба, а ја имам доста.</p> <p>— Хајдмо, дакле, да спавамо.{S} Сутра путујем натраг; пос 
е у речима онога угнетеног раденика.{S} Хајне је био у моди, дакао је још мало, доћи ће време,  
S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и нешто ма 
 песнику згади и помисли: „Зар овај — и Хајне, да су једнаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте ч 
ио лепши дечко и здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физи 
 сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у једном од својих Париских писама описује неки з 
ичког занатлије, и обратно.{S} Господин Хајне се међу својим друговима од заната није узвинуо д 
м гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда тај није био 
а којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби родитеља  
есник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} Та он се већ з 
о у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и 
е с правом могла рећи за слабуњаве мале Хајнеове потомке,... да их је имао, али није их имао: „ 
 Сирена, Лорелеј.{S} Знате ли ону песму Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну ко 
 питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа друго, млади господине, својим у 
ете, али само привидно, а то је тактика хале која пушта марвинче да се гоји, да буде куснији за 
ите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуш 
ање болесниково, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије и остало приде  
ојевом перади у високој проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат 
ме иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} Кад се вратио њојзи, 
 ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавицама годишње; зимски капут, који 
жевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или беспосличара у свакојак 
 сале, збирка старина под именом музеј, хаљине, новци, споменице, <pb n="195" /> оружја, алати  
шкова на огрев и осветљење немам.{S} За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту  
старија: рђава светлост, неподесна боја хаљине и њена велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чу 
их беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и 
И седите.</p> <p>Павле уђе, скиде горње хаљине и седе спрам незваног госта.</p> <p>— Ви сте то, 
ље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нема ко да ми опере рубље,  
иску столицу до ње тако близу, да им се хаљине додириваху.</p> <p>Госпођица није отпочела одмах 
крвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине 
} Уми се брижљиво; пресвуче се, промени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша 
 улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова млађа же 
p>Њена висока крупна појава у утегнутој хаљини са симетрично развијеним нагим горњим деловима т 
одбацим тамо негде у неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога мах 
ост.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, па нас 
} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредба гос 
е да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав младића, он по 
своје коректуре над дугачким „језицима“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понег 
вори Павле тихо.</p> <p>— Видите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања 
спод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, али је мл 
својом нежном руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим ст 
леда.{S} Био је то завој од фине дебеле хартије и како није био ни запечаћен ни залепљен нити н 
ав упрепашћен.{S} У руци је држао парче хартије.</p> <p>— Ама, какви су то ваши успеси, Павле,  
ху, приближи са једним увијеним табаком хартије.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и о 
ВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што  
а подиђоше жмарци.</p> <p>Он прочита на хартији:</p> <pb n="347" /> <p>„<hi>Павле Ђурић</hi>, С 
одвојена од њих, мало подаље, где је на хартији, положеној на полеђини повеће тврдо повезане књ 
мојега брака.{S} Перо је летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S 
е једног сата донеше је; ево је на овој хартијици; при коректури листа угледах белешку, можете  
 за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>— Ништа више?</p> <p>— Ништа.{S} У лов 
хану и околину.{S} Уздрхталом руком узе хартију и прегледа је.{S} Доле у углу било је крупним л 
 га је послала?</p> <p>Павле мирно сави хартију и врати је у лисницу.</p> <p>— Ја сам вам изнео 
и Агнеши одан до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове реч 
е, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну 
неозбиљну, и изиђе из собе носећи собом хартију.</p> <p>Пред механом опет застаде и погледа на  
ишљено преда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на зем 
 <p>— Желим.</p> <p>— Ево! — и пружи му хартију. — Прибележио сам вас у ред наших бораца заједн 
.{S} Биле су увијене у дебелу плавкасту хартију и везане ужетом.</p> <p>Павле одреши уже и отво 
, пошто их понова увије у ону плавкасту хартију, али при том на горњој страни њезиној примети и 
; то је била велика дивна сва позлаћена харфа са неколико педала доле, а горе са изврсним жицам 
харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>Агнеша скочи и оде до свираљке; то је бил 
на и сад нешто српски.{S} Она свира и у харфу.{S} Дела, Агнешо, нешто српски на харфи.</p> <p>А 
те?</p> <p>— Ама, зар ја да не знам?{S} Хаха, ви сте врло наивни, господине млади; зар вам је т 
ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми 
вештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје отворене. 
већини твојих просилаца.{S} Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и  
јадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твојој утеси и на твој 
Јеси ли здрав?</p> <p>— Јесам, ништ ми, хвала Богу, не вали.</p> <p>— Знадеш ли ти то тврдо?</p 
ече домаћици:</p> <p>— Немојте улазити; хвала Богу, лакше му је, а жели да остане сам.{S} Још в 
инама.</p> <p>— Већ и у новинама?...{S} Хвала вам на <pb n="228" /> пратњи; ја идем натраг.{S}  
и младићски неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз ста 
 и ја сам ти се изјадала, исплакала.{S} Хвала ти, душице, хвала ти на толиком стрпљењу, на твој 
итељ једном у нашој великој незгоди.{S} Хвала вам.</p> <p>Павле пољуби пружену руку и рече:</p> 
читаш; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја ћу вам се отуд по 
о и излупа, те га опет обриса.</p> <p>— Хвала ти, нано, ал’ не могу сад да јем.</p> <p>То је би 
 је, надам се, кроз пода сата.</p> <p>— Хвала, не мислим више да идем.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— 
утицаја колико висина бакшиша.</p> <p>— Хвала вам, учинићу тако.</p> <p>Павле појури на врата.< 
познамо, — рече искрено Павле.</p> <p>— Хвала вам; ви сте ми симпатични, признајем, и гледаћу д 
— Много, много лакше, Стеване.</p> <p>— Хвала Богу, сад се само причувај.</p> <p>Павле се задов 
на после ваше последње посете.</p> <p>— Хвала вам, — рече Павле и даде му бакшиш.{S} Затим одју 
и смо дуго разговарали о теби.</p> <p>— Хвала на пажњи, прико; ви сте се тада извесно разговара 
 сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним 
.</p> <p>— То никад неће бити.</p> <p>— Хвала вам на утеси.{S} Али да се вратим на ствар.{S} Ви 
иге, извештај ће бити исцрпан.</p> <p>— Хвала, хвала.{S} Ево вам белеге, да су вам све одаје от 
могаде а да му не стисне руку.</p> <p>— Хвала вам; и ја немам друкчије да вам покажем своју рад 
уше, слагао, прећутао си њен долазак, и хвала ти, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћем 
 и сам за тај посао.</p> <p>— Верујем и хвала вам.</p> <p>Нинчић је ћутао, а она после кратке п 
S} Сећам се, из овог ми комада нарочито хвалила једно лепо место где млади официр објашњава дру 
изгуби у светини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ ј 
стави.</p> <p>Она га и није пуштала.{S} Хватала се за њега грчевито, проричући њему пропаст а с 
сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више му је она одм 
пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који 
S} Ово овамо су „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло  
лаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз моје руке, и ја сам тим рук 
} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стр 
е идеје, оне ће живети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих т 
богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годишње, ако их узимам укупно по мојим  
ма створио би једну фабрику, у којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но 
на потреба.{S} Кроз његове руке пролазе хиљаде месечно, све му се то поверава без признанице, е 
то се зове „математика“, али дође после хиљаду година један спекуланат и рече да је то математи 
у.{S} Други људи имају сто пута већих и хиљаду пута више грехова на души, па <pb n="98" /> им н 
сти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадника, а десеторо забринуте госпо 
ање, када више мари за мир, или за неке химере,... назови их ма и тако,... него ли за новац.{S} 
неску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Овај опет „Скуп 
нбрачне ћери“; овај „Скупљање марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо д 
тавише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на 
ду и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збор у ову кавану, могао си мислити: да су то 
овача, — дакле, да не би тога било, ево хитамо да изјавимо, да у овоме кретању не беше ничега н 
 сасвим као ја.</p> <p>Павле је међутим хитао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Ка 
, да ће покварити ствар, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи н 
 на малом тргу, где се он сад налазаше, хиташе тамо амо; по сјајним излозима дућанским; по кочи 
/p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепашћен.{S} 
мо свега један дан доцније.{S} Није нам хитно.</p> <p>— Јест, јест, драга госпођице, — одобрава 
ми велику радост.</p> <p>— Сматраћу као хитну заповест.</p> <p>— Та, моја кћи зна и сад нешто с 
ете са зујањем задоцнела буба у очајној хитњи својој, а у мотрењу за заклоном, ударајући о стре 
тигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи десио немио случај, сломио се један точак на глав 
н до гроба.{S} Павле извади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„З 
ости, снаго ненадмашна!{S} Са колико се хитрине овај младић бацио у овај њему нови свет, могло  
подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу погачу голим рукама, потапша је и на 
у сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, 
не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али оним тихим покретима срца, што 
 те се уклони са сунчане жеге и легне у хлад под снопље, где болну главу положи да отпочине.</p 
рукчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{S} Он неће да смета мојој сло 
убоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стране лађе висо 
обгрли га руком и наслони болну главу о хладан камен.{S} Тако је стајао ту погнута тела дуго.{S 
горела.{S} Он отвори прозор и саже се у хладан ваздух.{S} Била је јасна месечина, а снег је бли 
аше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S} Затим их врати уја 
е згодно и видно почивао над склопљеним хладним рукама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па ипак тупо.</p> <p>— Рецимо, — говораше 
 му говораше Нинчић к срцу, он га доста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји 
а погледа кроз натакнуте наочаре најпре хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>П 
 сам писала Ђурићу, разуми ме, учтиво и хладно...</p> <p>— Али са руком која је дрхтала, јел’те 
добро, — упаде стара грофица учтиво али хладно.</p> <p>— Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, 
њене пређашње отмености, и одговори јој хладно:</p> <p>— Ја сам погрешио пут, госпођо; нисам тр 
објаснити, млади господине, — рече гроф хладно. — Ви ми отимате моје благо, и ја употребљавам з 
ај последњи тренутак дође.</p> <p>Неког хладног новембарског дана о Задушницама, када је отишла 
под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њојзи се досадило де 
у од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави:</p> <p>— Видите, младићу, овде су  
 грофица.</p> <p>Павле је сачувао своју хладнокрвност и на ову примедбу грофичину, па одговори  
, ако буде овако хитао.{S} Сад му треба хладнокрвности.</p> <p>Потражи нужне ствари и хаљине.{S 
 примену наших прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу нек 
 завесе и неприметно отворих прозор.{S} Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престра 
их просјака.{S} Павле умочи врео длан у хладну водуцу и, уместо да се прекрсти, <pb n="289" />  
ди овде до мене.{S} Дај ми твоју глатку хладну руку, да се мало умирим.</p> <p>— Ви сте у грозн 
ло доведе овамо противу воље, да се под хладовином сводова освежи и душа му се прибере, а сад ј 
 је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач на главу, паде му у очи разли 
 доброг стања, могла би зарађивати свој хлеб и овом вештином?</p> <p>— Не, грофице, на то не тр 
ефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба два, свега доручак дакле седам новчића. — Вечера  
иле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом.{S} Од глади и од огорчења једва сам гледао очим 
е погачицу.</p> <p>Она извади из пепела хлепче, обриса га брижљиво и излупа, те га опет обриса. 
и широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, до 
сару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти рук 
ок се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле се бо 
 неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве 
ли није могуће да госпођица...</p> <p>— Хм, дакле, и она зна?</p> <p>— Слушај ме: ти знаш о том 
хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар.</p> <p>— Али то још није све,  
 клисару, и пусти нека догори.</p> <p>— Хм, хм, — рече брат, погледав у длан, затим брзо спусти 
рбин био последњи пут код нас.</p> <p>— Хм; дакле, примисмо плебејца у кућу, и он нам је на прв 
е, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Павле с 
 ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да г 
 га ја онда претекао. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, д 
ј је био свеж као и лице јој, покрети и ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатос 
пак при завршетку сваког корака одсечни ход — били су својственост овамошњем становништву, али  
 је не испитује.</p> <p>Грофица поче да хода горе доле очевидно љутита.{S} Затим стаде пред сес 
лији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по праш 
p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа. 
ајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу, који је 
оф зазвони и ћутећки сачека послужитеља ходајући по соби; кад је овај ушао, нареди му:</p> <p>— 
н од дугачког разговора, тешко је дисао ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи  
ћутање.{S} Кнегињица се опет диже, поче ходати по соби; напослетку стаде:</p> <p>— Какав је то  
јим узаним усницама, поглади брк и поче ходати <pb n="283" /> горе доле.{S} Затим се заустави,  
одине, пакао.</p> <p>Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важниј 
тане на томе.</p> <p>Кнегињица устаде и ходаше по соби горе доле забринуто.{S} Најзад се зауста 
устајући. — Па ево ја ти саопштавам.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шт 
и кораци под сводом на степенима и кроз ходник; отвараху се врата мало брже но мало пре и отвор 
оспођицом.</p> <p>Прођоше кроз неколико ходника и врата, и напослетку стадоше пред једна.</p> < 
.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предсобљу и тихо куцање на вр 
.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окрену 
брзих корака грофица се ипак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реш 
 и ђачким становима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} Т 
ици и у кавани као и по университетским ходницима, камо је Павле, до душе, у последње време оди 
ку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужурбаном ходу и нестрпељивом изразу лица, којим су хитали на збо 
а у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си? 
и плот, па преко поља у врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> < 
врбак.</p> <p>— Хој, бабо!</p> <p>— Хој-хој!{S} Јеси ли ти, Пајо?</p> <p>— Ја-а.{S} Где си?</p> 
њ нове мисли, тајанствене, недовршене и хотимично непотпуно изјашњене произвеле у њему неки стр 
без својих лепота.</p> <p>Павле је, као хотимично, у сагласности са својим душевним расположење 
/p> <p>— Собом.{S} Овај пут има повише, хоће сам да види.</p> <pb n="36" /> <p>— А може ли у См 
 у борбу.{S} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пи 
иташе књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту на пазар.</p> <p>У другим приликама мајкин 
 да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер његово држање није правда 
а телесна представа њихове науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност 
 климатати главом према младићу, као да хоће да га поздрави или охрабри; сувља сестра насмеја с 
 не бих трошио ни речи, ако вас девојка хоће, јер знам да сте ваљан <pb n="136" /> младић.{S} А 
а такође збуњено одговори:</p> <p>— Она хоће насамо са вама да говори...{S} Како сте могли тако 
и против воље, вуче нешто одавде, а она хоће свакако да га задржи, али да он то не види.{S} Син 
отресен одврати:</p> <p>— Ни кад ме она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту о 
ао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека д 
рече мала сува женска, — ето, госпођица хоће да га позове.</p> <p>— Збиља, учинићу, ако желите. 
 дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ћ 
Зар још не видите да Вас волим?{S} Мене хоће да удаду, већ су ме испросили код родитеља.{S} Спа 
нако пред друштвом да се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је  
а ће доцније поборавити појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у р 
вашом руком писано.</p> <p>— Јест.{S} И хоће ли госпођа грофица примити још једном господина Ђу 
е?</p> <p>— Пе знам, сине.{S} Кума вели хоће одатле још даље.</p> <p>— Камо?</p> <p>— Не знам к 
е оне још тамо бити?{S} По свој прилици хоће, ако се само не задоцни.{S} Неће се задоцнити, ако 
сеци.</p> <p>— Каквих девет месеци и ко хоће са мном да говори?</p> <p>— Кнегињица Страта, госп 
/p> <p>— Велика неће, али некоја зацело хоће.{S} Она је кућа много уздигнута над вама; ви не мо 
апсолутно узев, ви сте у праву, кад вас хоће она, коју ви захтевате.{S} Јесте ли о томе поуздан 
но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном упусти у борбу.{S} Замислите <hi>са  
то је она, она... да ли ће доћи?</p> <p>Хоће ли скоро сванути?</p> <pb n="348" /> <p>Опет погле 
 једна!{S} Може ли се мрзити паук, кога хоћемо да згазимо.{S} Ја га не мрзим, само га презирем, 
 да је видим вашом.</p> <p>— Ви, дакле, хоћете њену и моју смрт?</p> <p>— Пре то, него оно.</p> 
 озбиљним погледом:</p> <p>— Ви, дакле, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф 
м шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, врте 
е, према вама сам свемоћан.{S} Бирајте: хоћете ли да истерам своју кћер из куће, па да је упроп 
њем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћете са тога достојан 
ио у посету.{S} Ја на то имам права.{S} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине. 
аст.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви, Сандо?</p> <p>Грофица помисли: „Страта  
амо за себе...{S} Него, оставимо то.{S} Хоћете ли далеко овим путем?</p> <p>— Не знам ни сам.</ 
сти.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> 
који дан ћу доћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> < 
pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ево, све вам  
леменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S} Набавићу <pb n="28 
 ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ја ћу вас учинити.{S} 
одице, има права на титулу Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да 
> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, трист 
ла.</p> <p>— Врло лепо! — рече Павле. — Хоћете ли још једну?</p> <p>— Не, благодарим.{S} Ја пиј 
им упита Павла:</p> <pb n="118" /> <p>— Хоћете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још нек 
ледаше у болно лице младићево.</p> <p>— Хоћете ли да седнете, кнегињо?</p> <p>— Не, захваљујем; 
т.{S} Тиме охрабрен он запита:</p> <p>— Хоћете ли још даље од Ниша, госпођо?</p> <p>— Да, госпо 
 ослонио на његово обећање.</p> <p>— Па хоћете ли их добити?</p> <p>— О томе нема сумње.</p> <p 
 Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S} Ев 
право наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, 
о о мени мисли грофица Агнеша: а ви сад хоћете да ме одгурнете од мете после толиких мојих патњ 
адите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Вид 
а је погодила његову мисао.</p> <p>— Ви хоћете да се преобучете; није потребно; ваше је одело в 
ала, а тај је скоро већ ту.</p> <p>— Ви хоћете силом да унесрећите своју кћер, грофе.{S} Ви сте 
а романима са отменим девојкама?{S} Или хоћете да вас затворим у лудницу, њу или вас?...{S} Гов 
 Светлост?{S} Хоћете ли је и ви?{S} Или хоћете још више?{S} Хоћете да постанете владаоцем?{S} Ј 
д вас само делимице знам.{S} Молим, ако хоћете да се добро разумемо, кажите ми како вам се заме 
а?</p> <p>— Не; то не може бити.{S} Ако хоћете учинићу ја; ако не, можемо јој јавити преко кога 
ост према спаситељу или господару, како хоћете</p> <p>— Господару? — упита Нинчић.</p> <p>— Да, 
?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам; како хоћете.</p> <p>Коректор седе и написа одговор:</p> <p>„ 
ишта.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозна 
рдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{S} Сто, двеста, триста хиљада, или више?{S} Кол 
ста, триста хиљада, или више?{S} Колико хоћете?</p> <p>Павле се стресе и погледа у ову разјарен 
младићска жестина не пита зато; ви само хоћете да дођ те до мете, па... <foreign xml:lang="fr"> 
јавам о вашем срцу, да ми кажете, зашто хоћете да унесете у овај свет пун јада својевољно и све 
и ноћу у тешким бригама и неизвесности, хоћеш ли бити срећна.{S} Знађасмо да ћеш нас морати кад 
еће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти устреба 
више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у 
добро.{S} Па?</p> <p>— Па то је тај.{S} Хоћеш да видиш писмо?</p> <p>— Не; оно је њена својина. 
 изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине; овде з 
ано; глава ме мало боли, мало.</p> <p>— Хоћеш једну врућу?</p> <p>— Могу.</p> <p>— После иди па 
болна, да те више нећу видети?</p> <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај од 
са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{ 
ебаш да себи истакнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом гр 
кво је то питање, мамице?</p> <p>— Тиме хоћеш да кажеш да ме волиш.{S} Дакле, слушај.{S} Верује 
<p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш.{S} Лепо, нека буде.{S} Ја сам писа 
h</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде 
 А не смеш се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако  
оговори се са Агнешом и са теткицом ако хоћеш.</p> <p>— Са теткицом? — насмеја се грофица полуг 
у да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је 
ати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти је давала пуним рука 
 <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p> <p>К 
Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балза 
ајка ће.</p> <p>— Не, не; минуло ми.{S} Хоћу сама.</p> <p>Он изиђе, а она устаде и хитро, као д 
и.</p> <p>— Молим, пијте и ви.</p> <p>— Хоћу, хоћу, само полагачко: ја сам већ оквасио гушу.</p 
 ли бити ту до краја Месојеђа?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Онда имам ово да вам кажем:{S} Ми ћемо к 
ете ли се дуго бавити у Пешти?</p> <p>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутова 
<p>— Ја не рекох да вам се противим, ја хоћу само да ме обавестите. — одговори Павле тихо.</p>  
ако дете, али је у рђавим рукама.{S} Ја хоћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p> 
</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна војводи?</p> <p>— Зато ш 
е.</p> <p>Затим још додаде:</p> <p>— Ја хоћу једно велико Браство.</p> <p>Нинчић му вели:</p> < 
ћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S} Баш  
 каквом реду, — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уо 
вишену душу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер 
 свим и свачим, па и са вашом кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n= 
<p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p 
м бездушник; јер за своју ниску судбину хоћу да вежем једну невину, младу, и узвишену душу; да  
, хоћете само Агнешку?</p> <p>— Само њу хоћу.</p> <p>Гроф пребледе.</p> <p>— Откуд у вама толик 
и мени потчињени, а не као сада, где ја хофирам вами.{S} Мој глас то је сиренски, јер ја сам Си 
е испод сјајних крпица труло месо...{S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред 
естано и гледајући му у очи поверљиво и храбрећи.</p> <p>— Није вам доста?{S} Или, ваљада, не в 
вот, да предупредим ствар.{S} Држите се храбро.</p> <p>Сав Ваш П.“</p> <p>Послужитељ оде, а Пав 
у, која је изгледала као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палат 
та ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p>Павле га погледа озбиљно па ипак љубопитљ 
ечи: „Ово је најздравија <pb n="152" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S}  
{S} Потреба, неодољива потреба, душевна храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме прису 
ј: будите људи, господари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мал 
ова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у држању и простодушности.{S} Вратих се  
е гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли није отровна, — о 
 којој би хиљадама својих другова давао хране, здравије и боље но она којом је онај „велики пес 
природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам  
шене а у свему спекулантске?{S} Њима се храни једино известан ред људи, буржоазија, као што се  
немо, дођите у ону гостионицу где се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошт 
га на земљи, а пре свега својега анђела хранитеља, о којој је и у сну снивала само као о најузв 
м своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали суво 
прибележи бројеве.</p> <p>— Затим имамо храну, — настави. — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак 
стању болесникову и нареди му мало јачу храну, па, како се за време његова бављења врати и коре 
— Рећи ћу вам, — поче онај својим јаким храпавим гласом. — Ви сте мислили, ви обојица, ви и она 
е: један је доправљао плот, други дељао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најм 
ко да вам кажем.</p> <p>— Лепо, јесу ли Хрвати или Срби?</p> <p>— Они су већином православни, а 
атина (вице-краља); ено онај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} 
а се истакнете у Горњем Дому, постаћете хрватским баном!{S} Хоћете?{S} Кроз две три године ви ћ 
} Замислите <hi>са мном</hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</ 
 његову душу она велика мржња која је у Хришћанској Јевропи вековима тињала под пепелом, и која 
S} Он представља Историју, Астрономију, Хришћанску науку и Метеорологију, колико народу треба;  
лико противној науци великога осниваоца Хришћанства.</p> <p>Па ипак, кад је Павле почео већ и д 
но духа и оштрине.{S} Најгоре је прошло Хришћанство.{S} Ова је књига требала да буде, по белешц 
вори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам лектиру 
 дужност.</p> <p>Говорник метну руку на хрпу хартија коју је донео и која је лежала на столу, п 
ди.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је „Уредб 
е на пут овамо, дође старац и донесе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говори 
е да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије своју радост, али је син примети и ту 
ути пре времена.</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде  
 оде за својим послом...</p> <p>И Павле хтеде ићи, јер кавану почеше да остављају другови његов 
е управо у крило Агнешино.{S} Она га не хтеде подићи, већ је даље свирала и певала удешавајући  
 њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине и он је 
 пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да иде.{S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Ч 
ревизор у мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја с 
- које иначе још ни пред самим собом не хтеде признати, већ се реши да остане ту, у чему му уја 
 — учини она преплашено. — Па ти још не хтеде ићи.</p> <p>— Па не знам; видећу.</p> <p>Устаде и 
 задруга се жестоко позавади око мене и хтеде да се дели.{S} Тада ми ујак, код кога сам седео у 
ађено, али ипак нешто жалосним осмејком хтеде да пољуби руку, али старац му не даде да се захва 
предвечерњем сумраку.{S} А кад коректор хтеде да га врати у недра болеснику, виде да на њему бл 
> <p>— Онда оне са двора.</p> <p>Младић хтеде да иде.</p> <p>— Молим. — рече стара госпођа, — н 
ми, Крсно Име, Света Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с о 
да то теби тако буде, ако, то јест, Бог хтедне да послуша молитву једне грешне жене.</p> <p>Сва 
ни сам.</p> <p>— Канда сте стали ту или хтедосте стати.{S} Ја имам посла у овој кући.</p> <p>—  
.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох ти јавити, да сам се решила да удам Агнешу.</p>  
ни не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него ви сви овде: је 
е.{S} Оне су већ биле заогрнуте и таман хтедоше поћи.</p> <p>Павле ухвати ову прилику и ступи п 
з собе?</p> <p>Кнегињица седе.</p> <p>— Хтела сам мало да се разонодим.{S} Мислила сам да ће ми 
а.</p> <p>— Да, жао ми је, јер сам и ја хтела да га запитам о неким занимљивим стварима...</p>  
овде можда више не носе.{S} Ипак би она хтела, рече, да има неколико лепих везова и тканина, па 
дали, да спреми место, ако би кнегињица хтела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашуш 
 речима било је лаке ироније, као да је хтела рећи: — Ниси баш морао то учинити на овом месту.< 
сава, и судбина једва једном, као да је хтела да награди његово постојанство, показа му једно о 
ашто би она то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљ 
је судбина баш с обзиром на ове осећаје хтела да га лиши оних двају створења, оца и мајке, који 
ах разумела, она га је слутила.{S} Није хтела да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је д 
ње Агнешино добро дошло, и зато га није хтела никаквим новим насртајем реметити, јер би то могл 
нили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од свију такмичара, ма да ј 
се изјасне, да се хоће.{S} Али она није хтела тако да пристане.{S} Он је имао намеру да се ожен 
сао да је он „замиловао коју“, али није хтела да види везу између тога и његове жудње за одласк 
S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у сто.</p> <p>Она —  
творено признање?</p> <p>Као да је тиме хтела поред своје љубави да покаже и поверење у онога,  
 да га испитује.{S} Нежност љубави њене хтела је да избегне сваки поступак који је издалека лич 
 Било их је, хвала Вогу, доста.{S} Ниси хтела рано да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуж 
 та и ја сам била тако усхићена, да сам хтела да скочим да вас пољупцима предавим или да се зап 
а са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га питам.</p> <p>Грофица се саж 
о његовим загрљајима.</p> <p>Али ја сам хтела да се осветим за толике патње и уздржљивости прош 
осто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га уступим одмах.</p> <p>— То је сасвим та 
<p>Или је, можда, пуним потписом својим хтела да замени отворено признање?</p> <p>Као да је тим 
> <pb n="181" /> <p>— То бих ја свакако хтела да избегнем.</p> <p>— А могло би се избећи само а 
.. шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, јер ако није примио писмо, откуд га овд 
а сам га позвала к себи, јер сам просто хтела прва да му благодарим; нисам хтела да вам га усту 
 сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свег 
ате, али бадава: нећете ме наљутити.{S} Хтели бисте да се развичем, па да ме и одавде отерају.{ 
и подносити и великих жртава, ако бисте хтели одустати од своје намере?</p> <p>— Грофе, — плану 
ољнијим погодбама но другоме, бар не би хтели да се њихова творевина преобрати у спекулативно п 
ају нашег главног догађаја, а кад бисмо хтели да се узносимо при томе својом вештином, то би ве 
ом хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у ову земљу на основу ис 
Сад се рашчуло, да се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала. 
ли смо бар одржавали равнотежу, коју су хтели да поремете.{S} Она почиње да се колеба.</p> <p>К 
како је приметно озбиљно лице материно, хтео је да је разговори.</p> <p>— А кад иде кума Милић? 
убави према свом напаћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у њег 
ма, показивао му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је о 
стаде пред капијом и погледа унутра.{S} Хтео је да види, да ли има на овој кући какве промене,  
уги пут.</p> <p>Старац устаде.</p> <p>— Хтео сам вам свим овим — рече још, — само да докажем да 
време пређашњег разлагања неколико пута хтео да плане, накашља се, подижући своје провидне прст 
укућана; ову тиху дисармонију као да је хтео да одржи у вечитом току сат на зиду над главом кор 
 кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару 
тном и забаченом кутку света, одакле је хтео да не понесу рђавих утисака, ако већ неће имати пр 
 а ујак је ове зиме јако боловао, те је хтео још једном да види својега главнога наследника, да 
ка му уздрхта и он испусти лист који је хтео да преврне; овај испаде управо у крило Агнешино.{S 
ивао, јер сам неког тражио, и случај је хтео да га нађем баш на оној забави, на коју сте ми ви  
ли поузданији преконоћ.</p> <p>Затим је хтео да оде, па остаде.{S} Видео је богату опрему кола  
у већ отерала у ову моралну смрт, он је хтео бар покушати да себи набави оно највеће задовољств 
излагао непотребним незгодама.{S} Он је хтео да излије свој гнев, кад га више није могао уздржа 
 је радозналост била пробуђена, и он је хтео нешто више да сазна.{S} Непријатно би га дирнуло п 
осети сутра пре подне.</p> <p>Нинчић је хтео да га одврати од те посете, јер је налазио, да је  
 поштовања према овој паћеници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јо 
по каткад искрале под трепавицама; није хтео да легне кад га је главобоља мучила, већ често, ст 
оће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</ 
 Павле се после синоћњег опроштаја није хтео више показивати.{S} Уклонио се на скривено место,  
подин Павле Ђурић?</p> <p>Кавеџија није хтео одмах да му одговори, и после неколико тренутака о 
нчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако пред друштвом да с 
ије разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику, већ после мучног споразум 
есто изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути.{S} Но поред тога ја сам тамо увек осећа 
 и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе згодну с 
} Али, пропадајући једном, он није више хтео да се узвине на старо место, јер су и сувише биле  
о. <pb n="95" /> Охо-хо-хо.{S} То сам и хтео.{S} Ето, само зато сам дошао, да га претекнем.{S}  
им речима; па кад је наново прогледао и хтео га запитати о неким њему још тамним појмовима, оно 
ци; али кад год би Павле споменуо да би хтео да продужи науке, постао је плах и одлучно одбијао 
су видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Можда бих  
е је твоја мајка увек противила, кад си хтео да идеш...</p> <p>Ту ујак ућута и очекиваше одгово 
p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је ли непоштен.</p> <p>— Није  
 Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хтео да сврнем у овај сокачић, имам још да обиђем некол 
њица. — Јесте ли били?</p> <p>— Сад сам хтео.</p> <p>— Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, ш 
p> <p>— Досад није било; ја на то нисам хтео <pb n="292" /> да потрошим ни једну мисао; али одс 
адило, легао бих, да спавам.{S} Свакако хтео сам данас да вас видим после вечерашњег случаја.</ 
 је био тога мишљења и зато није никако хтео да мисли о томе како ће то сутра бити.{S} Но преко 
мо би ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као 
>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих хтео да вас запитам о нечем.</p> <p>— Стојим на располо 
гом, а време пролази...{S} Ипак бих још хтео да вам кажем ово, — настави. — Из свега овога ја и 
уд ишчекиваше остварење, — а тамо сјај, хулећи на Бога и не помишљајући на највишу идеју васион 
авним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересно је, да  
и набор (то ће одмах да окуша госпођица Цанка, — пошвабила се да Бог да!) и тако даље; па се уз 
леп начин.{S} Већ је деда мога мужа под царицом Маријом Терезијом био понемчен; примамио га је  
жена има и <pb n="194" /> једну немачку царицу и две француске краљице у породичном стаблу.{S}  
коп; тамо две владике; овде овај био је царски главни надзорник; онај врховни пехарник; имали с 
 све то нисам помишљао. — Блештави сјај царскога двора није ми могао толико очи засенити, да не 
е угарским грофом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пош 
м бити господар једном.{S} Ја сам своје царство унапред проучавао.{S} Ја вас познајем.{S} Знам  
 цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не пр 
ила, врло мала.{S} Ова је каваница ваше царство; па ипак, ја, кога ви сви мрзите, ја слободно р 
 сасвим природно падају у талог где оне цветају.{S} Ја не презирем тај талог, он је потребан и  
н је сиромах отегао папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакл 
е, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога  
 решетке зеленкастим завесама са ситним цветићима; прозори на локалу средње величине са истим з 
едње величине са истим завесама и истим цветићима; над вратима с обе стране обичног натписа на  
ава.{S} Мутним оком гледаше расејано на цветне ливаде и мурузне њиве с обе стране.{S} Потруди с 
, њива, веселих долина, - питомих брда, цветних ливада, сочних пашњака; живописних села са здра 
 свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном сјају своме и  
осао, она је пак научила само да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњен 
је вас.{S} Немојте васпитавати жене као цвеће, век као <hi>људе</hi>.{S} Ено, на Кварнеру и у С 
 да негује цвеће, материјално и душевно цвеће, све једно.{S} Гоњени проклетством родитељским ви 
е да су собу опајали, опрали и украсили цвећем и лепим источњачким ћилимовима, њима досад непоз 
еном косом, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са неверов 
, када се због својих погрешака нађу на цедилу.{S} Али оставимо пребацивања и гледајмо своја по 
ју, то оне отпадају по себи.{S} Моја је цел, само да вам означим опасност.{S} Ви то сад не може 
 <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме храни, она 
 и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови не би дос 
 припомогле само завршетку, а стварањем целе потпуне слике ваљало би почети.{S} У осталом, прич 
аинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне један на  
 казивала да је садањем угодном осећању целе дружине узрок поглавито она сама.{S} И њој не беше 
е се овај несретник све више удаљава од цели.{S} Пустио га је, дакле, да говори сам.</p> <p>— Ј 
ни.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше ликове светитељске.{S} Дође до мале иконице ар 
и искуство, којим се могао узвисити над целим сплетом њихових разних интереса, и да на тај начи 
и појединости, те хоће да их утврди.{S} Цело вече није узимала учешћа у разговору, па је ћутала 
имо на крај.{S} Ево, то и ја учиних.{S} Цело моје писање потекло је управо с твога кратког изве 
олитва по облику, већ по суштини; то се цело биће младићево претвори у један побожни уздисај, у 
 се ја храним, ту се можемо разговарати цело после подне, пошто ћу тога дана имати одмора.</p>  
 афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писма, било је узбуђење страха, зати 
ако овој двојици пријатеља прође готово цело после подне у занимљивом међусобном споразумевању  
лим те, за моју љубав, и за ону која је целог свог живота само на тебе мислила.</p> <p>— Верује 
ио овај ствари светски каваљер, који је целог свог века имао посла са префињеним карактерима.{S 
 не <pb n="220" /> знаш да мајчино срце целог свог живота гине у болу и бризи, када има само је 
вао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, 
ла.</p> <p>— Кнегињица је — рече она, — целога свога века била несрећна, и ако је одрасла у изо 
ова напрезања осташе без успеха.</p> <p>Целога се дана надао до пред вече; тада му преоста само 
да у извесности о своме положају у овој целој замршеној афери, — рече једног дана Нинчић Павлу, 
заштитник мале путничке дружине, а он у целој овој авантури и није налазио ни мало уживања; ипа 
му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у свима покретима и на изразима лица  
ло, које је по живот тих држава тамо на целом Истоку и као културних јединица не само опасно, в 
Имаћу ужасну борбу са својом женом и са целом породицом, и ја ћу то с тешким срцем учинити; али 
е подне доћи, да те проси формално пред целом породицом и доноси ти на поклон једну вековно ста 
тан залогај или издашно звање, тад ће у целом свету одједанпут бити све како ваља.{S} Него то н 
 ти одједном онолико колико ти треба за целу годину.{S} Биће ти доста ваљда, ако ти дам онолико 
и своју кћер; запамтите даље: и себе, и целу кућу и своју кћер; а можда и вас.</p> <p>— Покушај 
 и у лов у оближња места и обигравао би целу околину.{S} Од свега тога имао је само толико кори 
 препатио, и ако би то могло да објасни целу ствар и да ме у вашим очима, можда, и одбрани.{S}  
ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p>— О, 
главу, уздахну дубоко; затим похита без цељи и без пута; али се после неколико корака опет бесв 
ози са славним Беном Егрешијем и опера „Цељски и Хуњадијеви“ од Еркела биле су у моди (Интересн 
е, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на трошкове око 
 оваке ствари израђују и уређују у пола цене, и ја сумњам да би смо оваку кућу уопште могли и н 
 у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не постоје више.</p>  
е био омиљен међу друговима, који су га ценили и због његове темељне образованости, али данашње 
иђао и осигурао сам се.{S} Но ја високо ценим вашу личност, колико поштујем <pb n="282" /> чист 
е поносити, господине.{S} Ја вас високо ценим; ваше лепо држање, ваше личне особине, вашу разбо 
 <p>Коректор одговори:</p> <p>— Потпуно ценим ваш поступак и поштујем <pb n="243" /> ваше побуд 
тву што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, — ако се тај разговор тиче наших најми 
мантичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред  
 речима видео одобравање онога, кога је ценио.{S} Тек после неколико дана Нинчић му рече:</p> < 
 ове народности научио сам волети људе, ценити пријатељства и мислити на задатак живота. — У Па 
а да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хо 
ти, да не видим и, пре свега, не научим ценити његову великодушност и хитру генијалност, — али  
де разумем и поштујем и да ћу их вечито ценити и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека,  
у овоме граду, те да овде намести своје централно гнездо; он разори наше домаћинство на спахилу 
шту угарском, тада најживљем друштвеном центру, радо су гледани српски витезови у појединим нац 
 надлештва.</p> <p>У том, тако званом, „центру“, дакле, претресаху се дневни догађаји и прекода 
{S} Али сад, кад се уверио, сад ће и по цену живота бити одсуднији.{S} Досада је провео у трага 
ладих људи, којима даје стан по јефтину цену и већином на вересију, док не нађу посла.{S} То ти 
ди сад, да вечераш; и немој се враћати; цео дан си затворен ту у овом поквареном ваздуху.</p> < 
 добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сиромашне занатлијске сирочади.</p> <p> 
са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и постави на земљу; хитро извади врућу пог 
и мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у орман.</p> <p>Сутра дан оде у ка 
као неки старински храм и обухватила је цео простор на једној страни палате: зидови су покривен 
 поред њега столица за лекове.{S} То је цео намештај.</p> <p>У такој је одаји лежао Павле.{S} О 
љавам са највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час 
аше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у теревенци пребдио те се сад враћа у стан блед 
орност велика.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох  
ма; ја за себе задржавам право на један цео целцат у коме желим бити сасвим „усамљена“.</p> <p> 
ута врата право, могао би назрети један цео свет слатких снова и вешто сплетених тајана, па кад 
 сувим покривачима.{S} Прозор је готово цео дан остављао отворен; после неколико дана натовари  
им изменио и како живи пусто, готово по цео дан и целе ноћи ван куће.{S} Доцније, да му другови 
ркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S}  
 на углу испод једног фењера, извади из цепа неке хартије и прибележи нешто.{S} Далеко је било, 
прилика.{S} Немилосрдном хладнокрвношћу цепао је оне, који су хтели да уведу некакав поредак у  
тку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали код грофице на милости и уживању  
њачки народ живео некада близу средишта цивилизације.{S} Ти си сама видела на нашем путу остатк 
осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеј 
 тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин делања у њима и опхођење у друш 
стањем православне куће привукле тамо и цивилизоване елементе и украсили град с извесним текови 
, не радује се много овом излету у полу цивилизоване делове света.{S} Његово је поље више на уг 
истом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста цела природа.{S} Она је моје царство, она ме  
нчић се насмеја:</p> <p>— Са врло малом цивилистом.</p> <p>— Не треба ми.{S} Моја је цивилиста  
ецу...{S} Овај опет „Скупљање врхова од цигара за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозн 
ручка.{S} Павле је поручио вина, каве и цигаре, те су после ручка ту и даље остали седећи.</p>  
 <p>Павле, стојећи поред стола и палећи цигару, исприча му укратко случај.</p> <p>— Зато он сад 
лим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Колико хоћете?{ 
е мислим да уживам то право, на које ти циљаш.</p> <p>— Лепо, — рече коректор зловољно, — онда  
окушати...{S} Али, оставимо то; наши су циљеви заједнички, они нас одушевљавају и он су определ 
 нисам изишао из мог стана, јер немађах ципела.{S} Украде ми их мој собни друг, кад је побегао  
била је врло дебела дама, те су ми њене ципеле биле потаман, и изиђем на улицу у лов за хлебом. 
,... ја ти дигнем газдаричине празничне ципеле,... била је врло дебела дама, те су ми њене ципе 
а; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним 
 у Прагу, у Љубљани, Лајпцигу, Минхену, Цириху, Женеви, Паризу, Петрограду, Москви и Кијеву, а  
уго нешто, не знам.{S} Напољу беше јака цича.{S} Ја сам стајала близу прозора; сакрила се иза з 
 то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах.{S} Па погледајте о 
волео, и то без мржње, да га смрвим као црва, да га више нема.</p> <p>Старац наново седе и поче 
препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>Социјалдемократ</title 
е, прав нос и врло лепи мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид 
јама; остало, осим простих белих гаћа и црвених опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота 
огачу.{S} Батином је одгурнула пепео са црепуље те му је завуче; тако подиже цео поклопац и пос 
де пепео са поклопца и извуче жар испод црепуље те га одгурну у ватру, а суд остави на овом кра 
у из пепела, па кад год би се умесила у црепуљи, искао би да му се начини и онако.</p> <p>Мајка 
 на пут.</p> <p>Мајка је пекла погачу у црепуљи.</p> <p>Павле узе троножац и седе крај ватре.</ 
споменика, иза кога се дизаше старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан б 
стић за пешаке.{S} С десна била је мала црква са високом засебном звонаром од греда, а наоколо  
ате провео радним даном као и свецем по црквама православним и католичким, јер не знађаше посиг 
је очи подигнуте према горњим сводовима цркве, али кад стиже до пред Павла, поглед му постаде с 
 га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била је и ова.{S} Дубоко тро 
та Славо моја!</p> <p>Хтеде да изиђе из цркве, но у томе примети да му се с оне стране главнога 
> <p>Павле га остави, полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p 
адоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему била, и углед 
етој Слави.</p> <p>— Свете Славе у овој цркви нема.{S} Ти се ругаш канда!</p> <pb n="291" /> <p 
е.</p> <p>Пође.{S} Нога га вођаше право цркви.{S} Католичанске цркве отворене су цео дан, била  
н сам непрестанце јурио.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S 
и ова.{S} Дубоко тронут Павле уђе.{S} У цркви беше хладан полумрак.{S} Кроз средину с обе стран 
 прошле зиме једном угледала пред неком црквом и од то доба њено нервозно очекивање, да ће је о 
 за мало.</p> <p>То је било пред једном црквом.{S} Павле је, као обично, стојао у гомили до вра 
опресвитеријат са лепом, тада најлепшом црквом, у Будиму; једну српску и једну македовлашку у П 
дину тачку.</p> <p>Али сада, када му је црна земља отела ту драгу препреку, - сада га је можда  
нтом, за твојим топлим бистрим погледом црна ти ока, али тек после оног случаја.{S} Потреба, не 
 успеси, Павле, за Бога?{S} Каква је то црна вест?</p> <p>— Дакле, већ и ви знате?</p> <p>— Ево 
моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне коже, где се немарно спусти и хладнокрвно настави: 
за њ.</p> <p>Можда је овај разговор или црне слутње његове утицале толико на Павла, да кад је п 
леп и окретан младић са живим и великим црним очима, са којима је, као и са јужњачким лицем њег 
равим борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али  
м, или ватрену Мариту са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако 
 он је био у свечаном оделу у салонској црнини са белим оковратником и розетом у рупици од дугм 
ане ствари и побијајући вас показивањем црних слика, каквих живот у довољној мери пружа, па кад 
проседој пунђи; хаљина је била од тешке црнкасте златом проткане брокат-свиле са дугачким шлепо 
ног малог господина са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао к 
ен, и како му витки стас изгледа виши у црном оделу?{S} Врло пријатна појава.</p> <p>— Немојте  
ом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив, био ј 
а пресрећна помилова и пољуби му сјајне црнпурасте власи.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које јело више, нарочито недељом, онда ме 
а, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољство, које је за њ значило само  
ти згодни да се од њих створи занимљива црта карактера или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта 
 удубио се у посматрање оних племенитих црта, онога данас нешто сетног погледа плавих јој очију 
ђини повеће тврдо повезане књиге, нешто цртала, а уз то се разговарала са господом који су им б 
 ово скуп опозиције, а по опорим тврдим цртама око усана, да је то опозиција нечему што је силн 
еву.{S} Он виде дубоки бол у армоничним цртама његовим.{S} Зато рече:</p> <pb n="339" /> <p>— Д 
 брига починила по овим иначе поноситим цртама.{S} Јако порумене на простодушно питање пуно теш 
 их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају 
тњи једног од господе, где је наставила цртање.{S} Стара госпођа разговарала се са господином б 
 су им били у пратњи, па се сад, свршив цртање, приближила и пристала уз старије женскиње.{S} Г 
бу уђе омалена женска под густим велом; црте коректор није могао распознати, али је могао позна 
фици.</p> <p>— Сумњате ли да су то њене црте?</p> <p>— Ах! — узвикну грофица ван себе, — ово је 
не очи у огледалу, бледило лица и опоре црте.{S} Ја <pb n="336" /> имам да живим још свега неко 
до лице.{S} Уозбиљи се, кад опази да му црте показују трагове душевне и телесне малаксалости.</ 
олео сазнати.</p> <p>Без размишљања узе цртеж, да га присвоји и сачува.{S} Та можда је и ово би 
светлила на сточету, довршавала је свој цртеж, од којег је имала два нацрта.{S} Рече мајци да с 
.{S} Кад стаде до ње, угледа на сточету цртеж.{S} Био је довршен и скоро до ситница израђен, а  
м игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и житнице почињу  
ивио те се боји — није; да је бегенисао цуру те ваљада од тога хоће да бега — и то није, јер ње 
аиста после неколико тренутака донесоше чај за обојицу.{S} Павле је полагано сркао и запиткивао 
већ оквасио гушу.</p> <p>Кад Павле попи чај, проговори:</p> <p>— И сад ми реците зашто сте дошл 
 ће свршити.</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се  
ше не да изменити.</p> <p>— Поручио сам чај.{S} Хоћеш ли и ти?</p> <p>— Донеће ми без поруџбине 
 је, задовољно осмешкујући се, пијуцкао чај.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали 
!) Не знате како је то дивно пити врућа чаја кад је напољу цича.{S} Охох, ја се дивно загрејах. 
 Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одговори му Павле.</p> <p>— Ј 
е довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајн 
ао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична, насилничка појава овога 
и рум, тај вам је ненадмашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја 
инутом лампом, а при брујању потпаљеног чајника и веселог пуцкања ватре у добро наложеној пећи  
p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и  
ем, да су му сви искрено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.< 
на уседелица досадна је свуда и сваком, чак и својима; буди ми ти добра.</p> <p>— Ти знаш, Стра 
упим одмах.</p> <p>— То је сасвим тако, чак и не лаже, — мишљаше Павле.</p> <p>Кнегињица је гор 
волити.{S} Не живим баш сувише скучено, чак ми нешто и преостаје.</p> <p>— Данашњи трошак нека  
о папке, а ја остах и цветам још и сад; чак нисам никад ни боловао...{S} Дакле, дођох у крајњу  
> <p>— Не.{S} Откуд бих их познавао?{S} Чак и не знам који су.</p> <p>— Стан им је у улици Надв 
овних гостију и каванског особља, ма да чак и ови други нису ништа о њему знали изближе до да ј 
 <p>— Која?</p> <p>— Ваша, а та је воља чак и трећа.</p> <p>— Зар она не важи?</p> <p>— Важи са 
учи прилике „на образованом Западу“, па чак и у оних, а то је већина, који мрзе „западњачку кул 
оме не би ни имао коме да се обрати, па чак ни према својим друговима не би то смео учинити отв 
или социјалиста, или тајни Јеврејин, па чак полицијска ухода, нека врста ажан-провокатера, да б 
ла и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у својој кући књиж 
е је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је 
хова врло рђава певања и дрскости ретке чак и код ове врсте уметница!{S} Мало подаље почињао је 
ирис њене беле коже и, једном, да им се чак и руке нехотице додирну.</p> <p>— Ево још једна инт 
 али је волео онако да мисли; једном се чак и упоредио био са њима, колико се сећа.</p> <p>И од 
туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем са неким старим чове 
тала у пуном сјају своме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном  
е снаге за већу споредну зараду, мислим чак око дваес форината могао бих споредно имати, а то б 
 најмоћнијих породица, да је у неколико чак и управљао судбином ове: та, онај младић тамо у одр 
p>— Не, грофице, напротив, то се од вас чак морало и очекивати.</p> <p>— Ја сам се дуго предоми 
ј слабој жени толико необазривој, да му чак пише.</p> <p>Или је, можда, пуним потписом својим х 
га била нека агонија, у којој је и овде чамао првих дана.{S} Онда се још лађом полазило од Смед 
енталног постепеног самоубијства у коме чамите.{S} Ја ћу вам дати лектире, и ви ћете <pb n="104 
ђаше да захвали.{S} После десетогодишње чамотиње почеле су нове струје да струје, и нацијонални 
у сиротињу, у своју и душевну и телесну чаму, у којој ће боравити док је жив, он је ипак тако д 
нисам могао да сачекам јутро, те пређох чамцем.</p> <p>— Та Дунав је пун ледних санта.</p> <p>— 
т, да се посветим овоме пуном истинитог чара и блаженства које вечито траје и никад се не досад 
лушајући речи пуне топлоте и миља, пуне чара за његову изгубљену душу и црпао је из њих задовољ 
 зинимају.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове ту 
ход слободни и лаки, осмејак и очи пуни чара и умиљатости, а то се сада нарочито истицало пред  
насмејаним лицем а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у т 
ме и остављала би чак и своју неодвојну чарапу, да би се одала пикантном измењивању мисли са он 
реда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини вечерали н 
 једна соба; горе то исто с изласком на чардак.{S} Ту је Павле <pb n="48" /> подуже остао.{S} О 
черали на сличном доксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шаре 
упки, пролетњи цвете, </l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p 
би био онако идејалног укуса — мамили и чаробни мириси пржене каве и не сасвим рђавог дувана, к 
кесом ако хоћу.</p> <p>— Можда сте вешт чаробник, те је на <pb n="80" /> ваше враџбине може и н 
а њ значило само посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су  
у са жутим цвећем у црним увојцима, или чаробну Зулејку са невероватно јако развијеним недрима; 
 а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном свету, који <pb n="40" 
породице, која може да да материјала за чаршијске разговоре.</p> <p>— Ако таких разговора буде, 
о његова мала собица у дну високе улице чаршијске.</p> <p>Нарочито је пред вече износио болесни 
 грађана.{S} Десно од мостића ишло се у чаршију, а лево поред дворца у Палилулско предграђе.</p 
опадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Агнеша тужно обори главу.{S} О 
ћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано нау 
у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији, полагано научих све те послове, <pb n= 
дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад ве 
с у овој каваници, час на университету, час у својој собици.</p> <p>Сад већ није био у располож 
их крајева већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим 
час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело 
 већ нових.{S} А даље Сремска час равна час мало уздигнута раван, до Карловаца, затим од тога г 
и...{S} Но мени се ипак не допадају ове час размажено сладострасне, час сурове песме.</p> <p>Аг 
нијим тренутком свога живота и кад дође час, оде у заказану посету телесно још слаб, али душевн 
.</p> <pb n="204" /> <p>Напослетку дође час растанка.{S} Павле се врло церемонијално захвали ко 
 дакле, не можете дати ништа, а доћи ће час, кад ћете ви од мене тражити.{S} И ја ћу бити милос 
х које сте спасли, благосиљајући мене и час, када сте ме послушали; завршићете свој живот као т 
м и молим да ми изволите означити дан и час кад треба да дођем.</p> <p>Ваш најпонизнији слуга</ 
 она страна неће поменути.</p> <p>Дан и час састанка дође, и Павле оде у означено позориште.{S} 
Старац наново поче ходати, али је сваки час застајкивао и код сваке важније реченице гледао ошт 
у се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, тако рећи, један кош, 
<p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке узео њега и Вертера.{S} Тај Хајне у 
 највећом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редак 
ма (тако беше тада).{S} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се  
екивања и несносног страховања подложан час коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим з 
чу, и ако још није тада имао онај, мало час описани, састанак са Нинчићем, прекинуо је био свој 
вом приликом код куће у Србији.{S} Мало час мислио је да ће да му прсне глава, а сад скоро да м 
 Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n="334" /> Он ми је пр 
а устаде и хитро, као да није била мало час у болесничкој постељи, обуче се и спреми вечерицу.< 
 у очима двоје младих, и то јој је мало час отргло усклик.</p> <p>Грофица је пред њом стајала к 
к без забуне.</p> <p>Грофица му је мало час саопштила да да ће Агнеша кроз који дан ступити у с 
уђе у осветљену салу.</p> <p>Ту је мало час наступио „велики одмор“.{S} Већина гостију повукла  
ила.{S} Ја сам за твоје сузе, које мало час видех у твојим очима, мислила, да си се нешто сетил 
и, а оно им се онај старац, о коме мало час говораху, приближи са једним увијеним табаком харти 
ео собом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачко 
ашкодити.</p> <p>Разговор, који се мало час водио између два пријатеља, био је за време болести 
 од завичаја.{S} Помисли, да му се мало час, кад је с мајком разговарао, извесна луда мисао усе 
на коња, где су се по свој прилици мало час сишле оне две три женске у страном оделу са једним  
њаву оних мојих кола, о којима вам мало час говорих.</p> <pb n="100" /> <p>— Дакле, и ја да гла 
ца Агнеша не каза ништа, ма да сам мало час, а одмах пошто је посета отишла, са њом разговарала 
акле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан, и толико од 
ијем но досада; Нинчић, који је до мало час седео поред његове постеље, удалио се и сео на свој 
оријентално.</p> <p>Каваница, коју мало час поменусмо, била је поред свега тога и од свега тога 
дине докторе, зар ви нисте били ту мало час?</p> <p>— Не, господине, ово ми је, до душе, друга  
вле уздахнуо очајно, тешко.</p> <p>Мало час га запаљено тело доведе овамо противу воље, да се п 
проводно Павле своје дане у овоме граду час у овој каваници, час на университету, час у својој  
 тебе видим.{S} Приспео сам пре једнога часа са Бечком лађом из Пеште.{S} Лађа стаде у Земуну у 
="104" /> бити срећни до свог последњег часа, јер ћете умрети с уверењем да сте учинили своју д 
ду, сада више не би имао стрпљења ни за часак.</p> <p>Реши се одмах.</p> <p>Похита доле и пред  
а и у дивљој звери, кад је инстинкат за часак уздигне, да наслути вишу љубав, а материнска прив 
лицем гледао у унутрашњост простора.{S} Часком се скупи око њега гомила.{S} Он је пре неколико  
ад нема ко да ми опере рубље, учиним то часком сам.{S} Тамо ћете видети своје земљаке, који су, 
м изгредима.{S} Имао сам једнога брата, часне ми речи, ма да и ова клетва вреди тако исто мало  
>Међутим проводно би дневно по неколико часова лутајући по улицама, не би ли негде угледао лица 
{S} Досада је провео у трагању неколико часова дневно и само понекад и ноћу, али сад ће то чини 
че, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог разговора 
.{S} Па ипак дође да му загрчи последње часове.{S} Неки нарочити демонски израз има данас ово л 
 претекао, и ја ћу му отети те најлепше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не б 
 па оде у немирном размишљању проводити часове.</p> <p>Како се јесен приближавала, он постаде с 
м, па готово сви волимо ту да пробавимо часове; прекодан бар једанпут овде се скупљамо.</p> <p> 
ичном разговору минули <pb n="29" /> су часови, и путнице малаксаше.{S} Обузе их умор, те ућута 
борцем.</p> <p>Можда је понекад у црним часовима посумњао у исправност својега рада, али му сећ 
 <p>— Ја сам Тима Јанковић, домаћин.{S} Част ми је поздравити вас, господине Ђурићу, у моме дом 
ку и друге ствари.</p> <p>— Сматраћу за част.</p> <p>— Молим, хајдемо, дакле.{S} Хоћете ли и ви 
за пријатеља.{S} У вашим је рукама моја част.{S} Ја сам се уверила да сте му одиста пријатељ, и 
 <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госп 
о Грофице,</p> <p>Са болесничке постеље част ми је замолити Вас да свакако одложите заручење Ва 
p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невер 
њу.</p> <p>— Ја вас молим да ми укажете част да и мене посветите у ове неразумљиве тајне, — реч 
 сад у Пешти, и, ако хоћеш, можеш имати част да се упознаш с њиме данас овде код нас.</p> <pb n 
да ме већ познајете.</p> <p>— Не, немам част.</p> <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, 
дговорити, — рече Нинчић, — пошто немам част познавати вашу прошлост, намере, карактер и прилик 
 била она прва.</p> <p>— Мислим да имам част говорити са кнегињицом де През.</p> <p>Она климну  
ки неискусним примедбама...{S} Хвала на части!{S} Збогом!</p> <p>И нестаде га кроз стаклена вра 
 Карла, број 43.</p> <p>— Благодарим на части.{S} Доћи ћу.</p> <p>— Још нешто.{S} Хоћете ли бит 
рити, али јако осећа велику радост због части коју му указујете.{S} Он је, до душе, опкољен иск 
то стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је промет незнатан, те понеки вртијаше главом 
оје заклетве положене у онако свечаноме часу, а лицу које је за њ морало бити свето.</p> <p>Доц 
ници, коју је хтео да умири у последњем часу вечитога растанка, да јој из захвалности поднесе ж 
рста ажан-провокатера, да би у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на по 
амо напред била је реалка премештена из Чачка; даље болница, и неколико господских кућа крај пу 
д њим већ стајала по други пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита на 
ано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у 
 стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S}  
ната.{S} Додајмо да по који пут попијем чашу вина или пива, <pb n="122" /> црну каву или које ј 
да одговори, за то време Нинчић куцну о чашу, и зовну момка.</p> <p>— Имате ли бројеве ма какви 
о одмор у своме говору коректор куцне у чашу Павлову, и пошто се здравише, он настави.</p> <p>— 
ко једанаест сати редовно попијем једну чашу.</p> <p>И заиста после неколико тренутака донесоше 
; зове се Агнеша.</p> <p>— Дакле, ту је чвор! — узвикну коректор весело.</p> <p>— Познајете ли  
и.{S} Ви никад нећете пресећи Гордијски чвор.</p> <p>— Зашто?{S} Треба ли да будем као ви?</p>  
 ходајући по соби.{S} Кораци су му били чврсти а образи зажарени.{S} На целом његову телу у сви 
> <p>— Мораш? — Ту застаде, уздахну, па чврстим гласом настави: — Добро.{S} Кад мислиш?</p> <pb 
гнеша се усправи и с озбиљним лицем али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p 
ећ био изишао на ту стазу, и, идући њом чврстим корацима, срце му је ипак дрхтало.{S} Изишао је 
прехитрио.{S} Ту треба полагано зидати, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згра 
вести се на ове речи, па се усправи.{S} Чврсто стаде пред најугледнију и поклони се онако, како 
ла, да сама узме његову руку, држећи је чврсто као да је никад више не мисли пустити.{S} Корект 
ест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као ш 
; у мојој земљи нога ми чврсто стоји на чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’  
 драгу препреку, - сада га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао кра 
</p> <p>— То би био једини разлог, због чега бих пристао, али све друго побија овај једини.</p> 
а са сјајно улицканом црном пароком, од чега му је задњи део главе изгледао као политиран.</p>  
м?</p> <p>— Та, ви већ гладујете.{S} Од чега бисте били тако мршави?{S} Кад пре неколико месеци 
потребно; било би глупо, јер ја имам од чега да живим.</p> <p>— Од тих сексера?</p> <p>— Не, то 
ед њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она  
 сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, чедо моје, и унесрећујеш и нас све.{S} За Тасила никад  
аке.</p> <p>— Ти си оштроумна као увек, чедо моје.{S} То је по свој прилици у тим песмама отуда 
шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашто?{S} Немој да ти је криво на твоју мајк 
 обвезан.</p> <pb n="79" /> <p>— Ви сте чедо практичних родитеља; сељак у господском руху; а и  
 се добро, јер јој је то много отргнути чедо занавек.</p> <p>Муж јој учини по жељи.{S} Али је П 
показиваног патријотизма, најсилнија је чежња да види и да проучи прилике „на образованом Запад 
већ није био у расположењу беспредметне чежње, а прошла је и душевна бура.{S} Код њега је сад н 
нивамо и која нам у срцу буди непознате чежње.{S} Одатле одосмо на Далматинско Приморје; ту сам 
ин јој венуо у некој њојзи тајанственој чежњи, у тој мери је клонула и она.</p> <pb n="44" /> < 
најгорем случају одбијена страна губи у чежњи, а иначе се брзо утеши и тражи другу прилику.{S}  
ешто сплетених тајана, па кад би осетио чежњу, да све те тајанствености размрси, не би требао д 
 лице своје према послужитељу:</p> <p>— Чека ли се одговор?</p> <p>— Рекоше ми да вас нађем лич 
озивнице?!</p> <p>Нареди кочијашу да га чека, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један  
олико рачунџија, да кује засновице и да чека, док његово време дође; та, живот је тако кратак.. 
 <p>— Био је још болестан; није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>По 
, јер не могу остати подуже.{S} Доле ме чека дворкиња.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у чо 
душе, трновита, али где вас на крају не чека рај, већ пакао, млади господине, пакао.</p> <p>Ста 
ица при уласку јави да га неки господин чека.</p> <p>Отвори врата и погледа у собу.{S} Ту пред  
д је ушао у стан, јавише му, да га неко чека.</p> <p>То беше неки господски послужитељ.</p> <p> 
у:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати госпо 
рзо, док вас нису приметили.{S} Она вас чека.</p> <p>И госпођица пође напред кроз разне одаје.< 
те код њега; он је то предвиђао; он вас чека.</p> <p>Грофица зазвони и, кад послужитељ уђе, реч 
/p> <p>— А коју је узео?</p> <p>— Неку, чекај, неку удову Српкињу из Српског предграђа у Будиму 
ужно се осмехну.</p> <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту;  
а.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> <p>Болесник врисну; бесни с 
 <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом...{S} Или не, не могу, нисам до 
и та са ћерком Агнешом“, која ли је,... чекајте... не могу да се сетим.</p> <p>— Сетите се, мол 
 сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, како ли стоји обично: „та и та грофица Јанкови 
</p> <p>Павле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, и 
— одговори момак. — Но видећу.</p> <p>— Чекајте; онда боље донесите ми последња два броја какво 
ого великашких кућа; не знам....{S} Али чекајте, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће чита 
ква срећа, те сам вас приметила.{S} Али чекајте, још вам се нисам представила, и ако се још из  
како вам се заметнуо овај осећај?{S} Но чекајте, — дода брзо, кад виде да ће Павле да падне у в 
и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите својима поздраве овога света ко 
ти у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свес 
еликим и судбоносним приликама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погод 
on" /> <p>Грофица Александра Јанковићка чекала је Павла у сјајном салону врло лепо одевена.{S}  
 Тако су ту седели обадвојица ћутећки и чекала на долазак младићев.</p> <p>Тек после неколико д 
у и није ни приметио да су га у сумраку чекале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p 
: да су то дијалектичари, који су једва чекали да отпочну своју препирку; а по замишљеном често 
ковања Павле отпоче:</p> <p>— Ви сте ме чекали, господине грофе?</p> <p>— Да, надао сам се.</p> 
<p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви сте ме чекали, кнегињо?</p> <p>— Откуд знате то? — одврати она 
волу да вас могу запитати, зашто сте ме чекали?</p> <p>Кнегињица се трже на ове поузданим гласо 
твеном руком приуготовљено, те је једва чекало да прими ту клицу и да је одгоји онако бујну, он 
 отишло; ја девет месеци <pb n="173" /> чекам одговор, а ви га виђате на балу, позовете га, и ј 
} Хоћете да вас уверим?</p> <p>-— Једва чекам, господине.</p> <pb n="81" /> <p>— Погледајте око 
м могао набавити, — рече овај, — али је чекам овде.{S} Донеће је, надам се, кроз пода сата.</p> 
м шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли как 
 рећи, био је срећан, да није било муке чекања.{S} Неизвесност будућности није га више кињила;  
сенку било згодно местанце за разговор, чекао је госпођицу.{S} Она скоро за њим дође и поздрави 
пше часове земаљске среће и уживања.{S} Чекао сам вас; не бих вас испустио за живу главу.{S} Пр 
n" /> <p>За оне две недеље док је Павле чекао да стигне дан посете код грофовске породице, он с 
знао где је био младић и управо га је и чекао због тога, да се после те посете састане са њим.{ 
остали подуже ван куће, ја бих вас ипак чекао, па кад би ми се досадило, легао бих, да спавам.{ 
је доста рано дошао, коректор га је већ чекао при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите 
ову посетницу у унутрашње одаје.</p> <p>Чекао је неколико тренутака.{S} Затим се наново отвориш 
овори...{S} Како сте могли тако дуго да чекате?</p> <p>— Како дуго?</p> <p>— Ама девет месеци.< 
рти, коју је донео послужитељ, да ће га чекати сутра у дванаест сати.</p> <p>Сутра дан Павле од 
има:</p> <p>— Јамчиш ли ти да ће одиста чекати на моју посету још две недеље?{S} Смеш ли ме ти  
 што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове лепе очи канда се понекад и нехотице мут 
оћи, да видим ресултат.{S} Хоћете ли ме чекати или не?</p> <p>— Зашто да не.</p> <p>— Ја ћу се  
т, да вам саопштим, да је она у стању и чекати све донде, док се ви не смилујете на њу.{S} Она  
ским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати, док <pb n="270" /> грофица Агнеша Јанковићева б 
 па затим забележио.{S} По свој прилици чекаће га код њега.</p> <p>Али је већ било доцкан.{S} П 
едном руком на врбу и, гледајући у оца, чекаше неколико тренутака, док доврши.</p> <p>— А где о 
пова и углачаних зидова.</p> <p>Горе га чекаше други послужитељ.{S} Дошљак скиде врскапут, пред 
ао у посету.</p> <p>Заузе своје место и чекаше на Павла заједно са Агнешом, која је овом прилик 
мајчиним искочи на усне као варница под чекићем, то она не могаде схватити.{S} Али ова је тајна 
то мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак облак; он се замисли, затим, као да се р 
 мараму и обриса зној <pb n="278" /> са чела; а гроф пређе дланом преко темена, и настави:</p>  
 великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један о 
:</p> <p>— Ту је!</p> <p>Обриса зној са чела и мало се умири.</p> <p>Увидео је, да ће покварити 
у? — запитао је младића бришући зној са чела; а овај му не смеде или не умеде ништа да одговори 
бројим зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су луд 
; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било заче 
рецимо, Бетовенова, у старом али добром челикорезу, или „<title>Фауста и Грете</title>“ у осред 
 ватру, заустави се, притиште мараму на чело, да би се умирио.{S} Затим седе до Павла и узе га  
 погледом; врло лепо, развијено, високо чело и црномањасто лице; изгледао је сувоњав и болешљив 
е диже лак поветарац и пирка му у врело чело.{S} Било му је лако и мило, и тихо одговори у силн 
ти, <pb n="289" /> пребриса усплахирено чело.{S} Стиже до ступа, обгрли га руком и наслони болн 
 Хладноћа, као оштро гвожђе, удари ме у чело; ја престрављено затворила прозор, јер ми се чињаш 
рат.{S} Затим пољуби Агнешу и војводу у чело, Агнеша не проговори ни једне речи, она их обоје и 
ор, већ са суморним лицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи м 
ица, ви и онај вуцибатина са испупченим челом, да ме можете изиграти.{S} Знам ја да се од дана  
и, до душе, већ израстао, али господска чељад подуље треба неге, него ми сиротиња.{S} А ти си о 
 стражарење на вратницама, кроз која је чељад носила јело и пиће за господску трпезу, ред ђакон 
че не бих могла да му је умесим, јер ће чељад доћи гладна с поља; то, велим, сад.</p> <p>— А гд 
и не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још из Србије понело собом „божанствену искру“.{ 
м положајем; породица задружних са пуно чељади; мужева радних и поштених, жена покорних и родни 
р није могао овако без пута тумарати по чемерној долини мисаоној, у којој се век почео заглибљи 
спадате у ред најсрећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно увера 
/> <p>— Кажите ми, — проговори Павле, — чему се могу надати.</p> <p>— И ако вас видим јако погр 
и у одсудном часу власт могла да зна на чему је, ако би избила на површину каква озбиљна револу 
— Ах, међутим тако бих волео да знам на чему сам; живот ми зависи од тога.</p> <p>— Можда ћу се 
Ја ћу Њену Светлост скорим известити, о чему жели да зна.</p> <p>Тиме се састанак сврши.{S} Гос 
 тешких и неутешних осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугуј 
а:</p> <p>— Ха, Страто, ти знаш нешто о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од  
одаље: све то нема ничега нарочитог, по чему би га подуже памтио, кад си га једном видео.{S} А  
, пуне су увреда и неисправности.{S} По чему не бих ја могао добити руку ваше кћери?</p> <p>Гро 
p>— Ви канда говорите у њено име?{S} По чему судите ви?</p> <p>— По њој самој; по њеним речима; 
 бити ваша последња посета.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По оној љубазности родитеља.{S} Они су с 
p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допа 
лучно одбијао све разлоге сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова же 
етини; нарочито га госпођица хваљаше, у чему се није ни у колико ограничавала, већ је и по трећ 
е породице, он се мало мирније држао, у чему су му била од велике помоћи упуства и опомене приј 
е признати, већ се реши да остане ту, у чему му ујак свакојако иђаше на руку.</p> <pb n="46" /> 
ћу да стече добре васпитаче.</p> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво,  
ађе једном ослонца својој слабости ма у чему, и млада му га душа нађе тамо где му је био најбли 
дружи мештанима, те ускоро и разумеде у чему је ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре  
>— Верујем.{S} Али треба још да знате у чему су ове власи оседеле.{S} Оно, до душе, мало их има 
p> <pb n="244" /> <p>— Не оскудева ли у чему другом?{S} Лекар, по свој прилици, дневно долази,  
 И не мислиш да га мењаш?</p> <p>— Ни у чему.</p> <p>— Међутим тебе у Пешти жудно очекују.</p>  
ло где бар нечега заједничког, ако ни у чему другом, а оно у карактеру опште-српском, често пре 
а сворим никаква мишљења, јер не знам у чему је ствар.</p> <p>— Ви се сећате нашега разговора у 
а његову доласку јер је одмах погодио у чему је ствар.</p> <p>— Ја сам прилично познат с прилик 
нице, већ најпре треба извидети тачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се  
, са нама заједно да се радујеш.</p> <p>Чему?</p> <p>— Ти се у последње доба мало интересујеш з 
<pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о другима, а  
м.{S} Ходи овамо, да те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли п 
ом новом обрту од срца радујем и да вам честитам ту вашу велику и ретку срећу, која одиста спад 
ћи и стиснувши руку кнегињици, — ја вам честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвова 
учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се чести 
лим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректно 
7" /> оца и данас непрестано варам оног честитог старца који ми је уместо оца; да сам бездушник 
 бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприметно осмехну али, 
а питам зашто не бисте, дакле, дали ону честиту Српкињу честитом Србину?</p> <p>Гроф се неприме 
у своме очајању.{S} Постала је ћутљива, често зловољна, каткад болесна.{S} У сразмери, у којој  
ругом, а оно у карактеру опште-српском, често претерано патријотском, јер се тада већ беше увел 
ни често живе својим одређеним животом, често јако изолованим, па кад се одовуд врате, доносећи 
.{S} Ја сам му одлазила, Јелице, тајно, често; ја сам била срећна, Јелено, срећна, у загрљају њ 
цепани, прљави и неумивени и пуни гада; често и ја налазим по коју животињицу у моме оделу, ма  
им добро видела његову унутрашњу борбу; често и радо је прихваћала мисао да је он „замиловао ко 
/> разбраства, тираније и сујеверја.{S} Често би доносио књиге, па и Свето Писмо, из којих је в 
и њихова личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд 
де сам научио словачки и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучи 
 куће, али је тим више тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижи 
угословенских народности на Балкану.{S} Често се прибегава крајним, понекад очајничким средстви 
делу, новинара, књижевника и учитеља, — често у непотпуним хаљинама занатлију, трговца или бесп 
новима: по университетским ходницима, а често <pb n="71" /> и на предавањима.{S} То су већином  
сетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а често бива, да они моле да их пусте у горе поменуто дво 
негде нашироко објашњавајући ситнице, а често преко крупница прелазећи са неколико речи, али ув 
ка.{S} Морао сам да проведем цео дан, а често један део ноћи у радњи, но како дадох оставку на  
ости слушалаца, јер је њихова првенства често нестајало брже или лаганије него што је и постоја 
и готово свако вече у толиком броју, да често немађаху места да седну, те стојећки расправљаху  
Београду.{S} Али како имађаше навику да често путује по Земљи, свраћао се више пута и у ово мес 
 се водио обично живо; у омањим групама често су сви говорили у исто време; видело се да се у г 
авноме слажу, али су се у појединостима често управо сваки час размимоилазили.{S} То је био, та 
жаје у земљи и тиме јако запоставља, па често и угушује друге одлучније таленте, који су са сво 
е је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где би се обично 
ај налази на раскрсници.{S} Виђао га је често, сусрео се са њиме на улици и у кавани као и по у 
о у старо душевно стање.{S} Одилазио је често на леву обалу Дунава; одилазио је у српску кавани 
мо за онога кога волиш, јер видим то је често немогуће на овоме свету; али ја ћу се ипак молити 
 могаде бити сретан.</p> <p>Коректор је често поред болеснога Павла радио свој посао; наместивш 
врискала, а тамо у углу, где је и Павле често седео са својим новим познаником, угледа где Чила 
у својих школских бележака, те се после често и они сами и њихови протектори чуде, како да не м 
озно заинтересовање и напоље, и тада се често целе недеље само о томе говори, док не упадне јед 
 у Палилулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странк 
да губи популарност.{S} На скуповима се често завађао са својим присталицама.{S} Доцније се раз 
а кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чу 
не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што сва 
део је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру објашњавајући своје „мисли“ и обел 
 ово нерасположење кћери и унука јој, и често би, сунчајући се пред кућом, пажљиво пратила погл 
те задруге.{S} То никад није порицао, и често је и стварним доброчинствима одуживао, али то ник 
и волео Павла.{S} Ујак није имао деце и често је своме сестрићу слао коју пару за школске потре 
, који су у своме кругу били свемоћни и често тиранисали своје приврженике.{S} Њих није уздигла 
а размишљања, на философију практичну и често врло појетичну.</p> <pb n="142" /> <p>Моја је мај 
у, па да му тражи лека.{S} Због тога би често наводила разговор о њему с оцем или са њиме самим 
шта.</p> <p>Узимао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња 
 <p>— Дед сад реците ми, — ускликнуо би често, — да ваше фантазије ваљају.{S} Ево вам ресултата 
е обале, а с лева умерени зелени висови често са дивним виноградима, а само понегде нагло одсеч 
0" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је сељанка седела ту на зем 
одређено место у другом ком заводу, али често бива да се из неких нарочитих узрока преместе ова 
ају или продужују своју младост.{S} Они често могу да буду опасни али понекад и корисни по млад 
 врсте.{S} У некима од ових градова они често живе својим одређеним животом, често јако изолова 
ка покуша.</p> <p>Оваки су се разговори често појављивали између ова два противника, како је њи 
але девојке.</p> <p>Оваки су се призори често понављали између њега и лекара, док овај једном о 
а се опоравља.</p> <p>Нинчић би, седећи често вечером поред одра, посматрао са сажалењем зажаре 
 Све је мање излазио од куће, и, лежећи често на дивану у својој собици или седећи крај прозора 
и се разуме, да се овај свакодневни ток често прекидао случајевима оделите природе, или епизода 
 n="144" /> младићских порока, и да сам често изгорео прсте на сјају кога сам се хтео дотакнути 
отпочну своју препирку; а по замишљеном често заносном али мирном погледу, којим су <pb n="320" 
а, <pb n="321" /> које су уносили у ово често заједничко измењивање мисли.{S} Данас је један за 
но то вечито викање болесниково, његово често истоветне халуцинације, привиђења, фантазмагорије 
не потребе нена, то отуђивање бива тако често, — упита младић.</p> <pb n="167" /> <p>— Код вас  
деје наслагале зрно по зрно, те се тако често напуни ово местанце као нека препуна барутана, ко 
говарала са Павлом и у разговор је врло често увлачила и своју кћер.</p> <pb n="165" /> <p>Кад  
ици радо превођаху српске умотворе и то често прваци првога реда (Бајза, Вајда и др.); многи од 
вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за вре 
ћама.{S} Овај се обичај одржава и данас често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изуз 
а легне кад га је главобоља мучила, већ често, стиснув руке над узрујаним срцем, иђаше право на 
 вечерали на доксату.{S} Отуд су га још често виђали како улази и излази кроз механска врата, и 
нај је био бан хрватски; видите, ова су четворица Босански краљеви.{S} Поручио сам неколико инт 
 ваздуха.</p> <p>Али не потраја тако ни четврт сата, а оно пред капијом опет стадоше кола.{S} Л 
нечујно и дуго.</p> <p>Тако прође скоро четврт сата.{S} Павле је спавао у дубоком сну, окренув  
еља.</p> <p>Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То 
ба“, други дрско: „Страјк!“ Док не дође четврти или пети, па вели: „То <pb n="322" /> све није  
 је ујак у Крагујевцу умро, и да је три четвртине својега великога имања оставио њему.{S} Уједн 
 и сталешким правима и правилима; а као четврто још је ту и ваш непромишљен поступак.{S} Не нал 
о тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глава ми се врти.{S} Идем даље, и дођ 
 <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонетно.</p> <p>Она зазвони.{ 
видите преостаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом ж 
пили.{S} Угледа велика путничка кола са четири снажна коња, где су се по свој прилици мало час  
грађених од две дебље попречне греде са четири тањих уздужних над њима.{S} Овај је мостић био р 
— Откад сте у Пешти?</p> <p>— Отприлике четири месеца.</p> <p>— Четири месеца?{S} То је загонет 
} Отмена спољашност госпођа, којих беше четири на броју, дивне путничке хаљине њихове и онај сл 
{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринаест форината. 
ани: кава с млеком осам, пециво два или четири, бакшиш два, дакле вечера тринаест новчића.{S} С 
S} Он је тако ретко долазио кући, у три четири године једанпут; кад је то последњи пут дошао, р 
каже, „идем на кревет“, то јест: плаћам четири форинта месечно, да могу да ноћивам у каквој пош 
ога стила, троугластих или од више него четири угла а са уласком из једне велике округле одаје; 
има овога града...{S} У друштву је било четири женских: мајка, крупна достојанствена; сестра, м 
ве године, а теби слободно откинути бар четири, и онда би остала једна незнатна разлика.{S} Ови 
ет; бакшиш келнеру 2, свега ручак дваес четири новчића.{S} Доручак: бела кафа, коју ми доноси г 
о?</p> <p>— То је један народ подељен у четири самосталне државе, а у неколико десетина области 
 жао да своме садашњем осећају жртвујеш четири милијуна?</p> <p>— То је одиста много, сувише мн 
рица Српкиња), а пред вратима асурица и четке за обрисање обуће, — онда намештај спада у финији 
аонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на одрима мирис 
затегнута нека слика, преко које је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, 
 разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота  
 тапшао и гладио лице и плећа.</p> <p>— Четрдесет година! — узвикнуо је понова. — То је читав в 
ест новчића.{S} Свега рана дневно стаје четрдесет и четири новчића, месечно мало више од тринае 
азе и живе очи.{S} Ја ћу живети још бар четрдесет година.</p> <p>Говорећи то, задовољно је тапш 
жан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но тридесете године, али богат, озбиљан и од 
 уговору стоји нагодба, да важи у мојој четрдесетој години, ако се ја донде не будем удала.{S}  
ек после две године, кад будеш напунила четрдесету, то би све изазвало веома немилу сензацију к 
акако сјајан свадбени дар; она још нема четрес година, — рече грофица.</p> <p>— Па лепо, је ли  
редне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не могу да 
онама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше глас да 
оруских и словачких има доста; пољске и чешке да и не помене; али српске нема баш ни једне.</p> 
Хајнеову: седи вила на камену па пева и чешља златну косу; отуд иде веслач па се удави.{S} Стра 
S} На умиваонику било је доброг сапуна, чешљева и четкица; на прозорима китњастих завеса, на од 
ане у разговору са неким младим људима, чешће погледаше на ову страну.</p> <p>— Али о њему друг 
, али би мајци пало у очи, да је Агнеша чешће подизала главу према њему.</p> <p>У то се отвориш 
по свој прилици бити опасно да долазите чешће.</p> <p>Послужитеља мало умири ово уверавање.</p> 
те, покушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака с 
> <p>Сада га је већ и коректор остављао чешће самог, али му о посети кнегињице и грофице ништа  
оптерећивати.{S} О томе је пре већ имао чешће разлагања са задругом и с оцем.{S} Овај му препор 
, од огромне важности.{S} Ја сам ти већ чешће наглашивала твоје дужности...</p> <p>— Ах, јест,  
вине“.</p> <p>Реч „новине“ понављали су чешће.{S} Очигледно се разговараху да се издаду неке но 
већ двапут пролазио туда, а доцније још чешће.{S} Једном се чак упусти у разговор пред дворцем  
е сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чибука, одмарао старе кости.{S} Он је темељ своме благо 
а сто за писање.{S} Ако у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобра 
а, једно са рафовима за рубље, друго са чивилуком за вешање горњих делова одела; спроћу одра бр 
 храна ми беше да имам око себе некога, чија ће ме присутност опомињати на оно или у неколико н 
ћна, Јелено, срећна, у загрљају његову, чија сам требала да будем још с почетка.</p> <p>Али как 
ођицу из нижега племства, и то Српкињу, чија је народност у нашој породици од оног случаја пост 
ни појма...{S} Ето, такви сте ми ви, на чија ће се плећа положити будућност ваших земаља и ваше 
 тој кући по свој прилици биће још лица чија је реч у породици уважена, можда и пресудна; у њој 
на земљи поред својег образованог сина, чије узбуђење ако није у први мах разумела, она га је с 
ута, да се одмори од узбуђења: а Павле, чије се груди надимаху, осети да мора да се истргне из  
а ту седим и ћутим.{S} То ми је обичај, чије изворе ни сам не истражујем, <pb n="74" /> јер ме  
ких веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утицаја на ње 
ас разумети, који нам је по души раван, чије груди надимају иста узбуђења.{S} А како ли је ова  
сумње, какве међународне алијанције, за чије се сврхе заузима и душом и телом.{S} Изгледа да је 
еком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{S} Он, заборављ 
старинска црква неког калуђерског реда, чији је високи самостан био дозидан до ње.</p> <p>Пође. 
аљада каква угледна трговачка породица, чији је син у далекој страној служби, и који су могли д 
слушао ове по њега ужасне речи грофове, чији је глас звонио као звук стаклета: хладно, јасно па 
оворку важних мисли: да су то философи, чији ће ум преконоћ родити неку велику идеју, која ће с 
ту.</p> <p>А мисли, оне имају свој ток, чији је извор изван наше воље.</p> <p>- - Скупа сви су  
она хоће?</p> <p>— Ни онда.</p> <p>— Па чији пристанак ту онда треба још, а да буде неминован?< 
м се ангажовао као уредник једног листа чији је број већ сложен.{S} Кроз који дан имаћеш мој од 
е камо их је гроф водио: најпре у одаје чији диван намештај гроф показиваше, свуда сам објашњав 
амо га презирем, и њега и сав онај свет чији је он представник; ја бих волео, и то без мржње, д 
а га је можда још чвршће везивало небо, чијим се именом био заветовао крај самртничке постеље м 
само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неколико пута з 
рофица стајала пред једним наслоном, на чијој предњој страни беше затегнута нека слика, преко к 
, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне он боље познаје но она сама!{ 
 стан, а други у једну особиту одајицу, чију средину беше заузео велики сто наоколо са пуно сто 
тим панталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога проне 
е Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам веза са свима ситним и тако званим „н 
во бављење овде, његов „рад“ ... дакле, Чилаг је победио... па ипак не би победио, да га нису п 
најбољем случају остати умно поремећен, Чилаг их, тако рећи, изјури на врата.</p> <p>То је било 
бијао.{S} Како је Павле полагано јачао, Чилаг је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сат 
е потукли; управо је само <pb n="91" /> Чилаг тукао коректора, а овај се бранио колико је могао 
 за време својега јурења за песмама.{S} Чилаг га је гледао најпре љубопитљиво, затим све са већ 
ер не би јој било краја, зато ућута.{S} Чилаг међутим стаде пред одар и окренут према Павле поч 
>Болесник отвори очи и престрави се.{S} Чилаг ушио у собу и стоји поред одра и гледа га онако,  
оне улице где је био господски крај.{S} Чилаг га је често налазио пред кућом Јанковићевом, где  
ктор мирно седео код стола као увек.{S} Чилаг је, као обично, обилазио столове, те, стигав до к 
Павле га слушаше са највећом пажњом.{S} Чилаг продужи.</p> <p>— Бијографије немам.{S} Можете ли 
коректором био, тако рећи, прекинуо.{S} Чилаг је, до душе, такође наваљивао на њ, да се окане п 
својим нежним погледом плавих очију.{S} Чилаг је стајао у углу дурљиво, а гледао намрштено пред 
зио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да није умео уочити  
Нинчић одмах похита њему, да га види, а Чилаг само стаде пред њим скрштених руку посматрајући м 
радању може доћи крај и награда...{S} А Чилаг је међутим гледао само да га одврати од те жеље,  
роф Тима; затим, ах ах... опет га гледа Чилаг.</p> <p>То је било последње вечери његова бављења 
</p> <p>— Јесте ли се намирили? — упита Чилаг.</p> <p>— Јесам, — одговори Павле.</p> <p>— Е, да 
{S} Ах, то је одиста класично, — додаде Чилаг са танким гласом комично подражавајући говор неке 
о дана, када се боља погоршала, постаде Чилаг смелији, а још доцније показивао нестрпљење.{S} О 
 са својим новим познаником, угледа где Чилаг, нападнув на коректора, удара га по глави вичући: 
 живота.</p> <p>Само га још једном виде Чилаг на улици после годину дана.{S} Био је врло лепо о 
} До душе, још га је за неко време онде Чилаг прикривао по разним местима, показивао му се као  
 утисцима те силне речитости.{S} Кад је Чилаг отишао, он устаде и отвори прозор гледајући са чу 
 потреба његове помоћи или не?{S} То је Чилаг једва дочекао; брутално је напао нарочито на ту „ 
ти према слепим очима.{S} Већ кад му је Чилаг саопштио вест, поразила га је као гром, а непоузд 
дном зраку.</p> <p>Местанце, које му је Чилаг одредио, било је одиста лепше и здравије него њег 
ана, паде му поглед на књиге које му је Чилаг ономад донео.{S} Биле су увијене у дебелу плавкас 
и их гунђајући баци на сто.{S} Затим се Чилаг брзо врати Павлу.</p> <p>— Сад сам им предао пови 
 одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се наслонио на сто и сакрио лице у  
</p> <p>— Ах, ахаха, ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мен 
Прође трећа зима, па дође и четврта — и Чилаг је увидео, да је изгубио Павла.{S} То би онога да 
инчић, — не треба сметати с ума да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте  
 његову стану сачекали заједно Нинчић и Чилаг.{S} Присуство онога првога било би му је разумљив 
.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласом. — То није више обична тутњ 
но утицао долазак овог новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном 
ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде 
а да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p> <p>— Ве 
 је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја вечита п 
.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знати и ово 
р за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну чашицу, малу, сасвим м 
моралног пропадања.</p> <p>Тада и стари Чилаг мал’ не постаде меланхоличан, те, дуго гледајући  
, то знајте.</p> <p>То је говорио стари Чилаг, ходајући по собици Павловој, коректору Нинчићу,  
и био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, кад сам говорио, разбиш 
?</p> <p>— Не, то нису моји, — одговори Чилаг озбиљно. — О томе други пут....{S} Дакле, ви сте  
о седећи дуго.</p> <p>— Но? — проговори Чилаг, ухватив га за руку. — Вама је позлило?{S} Било в 
„Биће вам разумљиво једном“, има обичај Чилаг да говори; то вам кажем и ја још сад унапред.</p> 
</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема писма скоро годину дана.</p> < 
и,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чила 
hi> хоће да се хрве.{S} Као да ја нисам Чилаг.{S} Молим, пијте чаја.</p> <p>— Не могу, — одгово 
ва.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мил 
 пропасти, видим, кад ми се већ и један Чилаг смео да приближи, јер сам му згодно градиво...</p 
доба највише на њ имао утицаја господин Чилаг, с њиме још заједно становаше у Будиму.{S} Он је  
сврнуо, видео је да за њим иде господин Чилаг са неким хартијама под мишком као увек.{S} Стигав 
кале две личности:{S} Нинчић и господин Чилаг.</p> <p>Нинчић одмах похита њему, да га види, а Ч 
кар уђе и, кад виде да је ту и господин Чилаг, невесело приђе болеснику.</p> <p>— Случај је озб 
дите ли ове хартије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца  
_C13"> <head>XIII</head> <head>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мањ 
 само Мохамед бен Муса.</p> <p>Господин Чилаг још додаде:</p> <p>— Будите, дакле, паметни, посл 
 противника, како је њих двојицу назвао Чилаг, ма да је то Нинчић увек одбијао.{S} Како је Павл 
вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може да говори о стварима које не зна?</p> <p>— О 
ају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих успеха.{S} Тргни се 
 своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, 
 заведете!</p> <p>— Ја завести! — викну Чилаг и скочи. — Не, господине млади.{S} Ви ћете ми сам 
S} Хохохо, ево га, иде лекар, — узвикну Чилаг, ставши пред прозор. — Да видимо коју ће десетину 
а како да радимо?</p> <pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вр 
х био залогај ма био пун отрова.</p> <p>Чилаг је био устао и глас му је био пун снаге и дубине  
ћеног интереса народа и људства.</p> <p>Чилаг је био неисцрпан у мржњи и нападима на оделите ре 
>— Дајте да видим квалификације.</p> <p>Чилаг га опет погледа неким дрским погледом, да младића 
p>— Нека му буде, — учини Павле.</p> <p>Чилаг пречу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што им 
ично ради расправе заоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; а 
подари природе, а не храна хали.</p> <p>Чилаг се мало замисли, стаде, па мало спуштенијим гласо 
 за постељу морао их је слушати.</p> <p>Чилаг се сваким даном приближивао својој победи, која м 
/p> <p>— Ја ћу се одмах вратити.</p> <p>Чилаг уђе и предаде портиру неколико молби, који их гун 
озор и опет ужаснут заклопи очи.</p> <p>Чилаг је сасвим близу њега: сагнуо се над њим и лице му 
 овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Није нужно да В 
вас: али најпре: хоћете ли чаја?</p> <p>Чилаг се, као какав младић, вртео око чајника и, као да 
.{S} Па?{S} Јесте ли му помогли?</p> <p>Чилаг очекиваше одговор, али Нинчић остаде нем.</p> <p> 
ни Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи згодна одговора, затим 
вало га је само подругљиво лице старога Чилага, са чијим се Мефистофелским изразима сусрео неко 
р гледа лукаво занесењачко лице старога Чилага.{S} Међутим он зна да њега нема више.{S} Па ипак 
м му је Стеван јавио у једном писму, да Чилага нема више.{S} У последње доба постао је сасвим н 
аго, ове су прилике подобно земљиште за Чилага, осим тога ви сте склони да га слушате.{S} Он св 
p>Павле још једнако гледаше узверено на Чилага и био је толико задивљен, да је стао.</p> <p>— О 
/p> <pb n="305" /> <p>Тада се одсели од Чилага, пресели се натраг у свој мали станчић и престад 
колико је могао.</p> <p>Развадише их, и Чилага избацише на улицу.</p> <p>Кад се кавана умири, П 
 распознаје, ма да за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према с 
ак, кад је Павле почео већ и да излази, Чилагов се утицај почео губити.{S} Младић је упао у ста 
томана, и није одговарао на пребацивања Чилагова која трајаху већ скоро пола сахата.</p> <p>— И 
опомене не би могле имати вредности без Чилагова наваљивања.{S} Није ли он започео своју акцију 
биљено лице, коректор настави:</p> <p>— Чилагове идеје нису лудорије, оне су плод вековних патњ 
силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове нападаје на тај проклети друштвени поредак кон 
ком опасношћу, све је то учинило, да су Чилагове речи, и његове необичне за њ нове мисли, тајан 
коректоровим пријатељским упуствима час Чилаговим зивкањима у ред бораца за узвишено начело пра 
љу потанко његов ономадашњи састанак са Чилагом.</p> <p>— То вам се он онда показао само са јед 
S} Месецима је одуговлачио одлазак пред Чилагом, а овамо је преко писама и заступника свршао по 
осле оног изненадног састанка са старим Чилагом, Павле, који за то време случајно није ишао у к 
је друкчије стајала ствар са господином Чилагом.{S} Он је својим оштрим погледом промотрио поло 
 слушајући.</p> <p>— Тако је, господине Чилаже, и, молим, продужите.</p> <p>— Да, ја велим, рећ 
снивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господине Чилаже?</p> <p>— Јест, господине, ја, Чилаг.{S} Ја имам 
<pb n="96" /> <p>— Реците ми, господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p> 
љан и компликован, рекох вам, господине Чилаже, и одмах с почетка изјавио сам да не гарантујем  
ог госта.</p> <p>— Ви сте то, господине Чилаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на усна 
. ха, ту да станемо.</p> <p>— Господине Чилаже, ништа не разумем.</p> <p>— Видим, видим.{S} Ви  
ње на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево;  
пећи угледа старо лукаво лице господина Чилаш, који је седео на канабету са раскопчаним капутом 
ај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла рећи за слабуња 
весели усклици или подругљиви поздрави, чим би се појавио на вратима.</p> <p>Ту су вам при стол 
верити мени.{S} Ја ћу му одмах предати, чим буде у стању да ме разуме, пошто ће за вас по свој  
талежа.</p> <p>— Та ће разлика отпасти, чим жртвујем своје име.</p> <p>— То можеш, али нећеш мо 
 се налазио, па би се одмах тога сетио, чим би ватра сустала, те би се умирно.{S} Тада би се об 
дине, да ми се изволите обратити одмах, чим наш болесник буде имао какву праву потребу, коју не 
ице над малом завесом на вратима споља; чим га изнутра кроз стаклена врата угледаху, заори се у 
 је она четкицом површно превлачила.{S} Чим су придошлице ушли, она остави рад, поздрави се с њ 
ло у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господарем ситуације, најпре откри младић 
ом још доста рано стигли у варошицу.{S} Чим приспеше пред прву механу, одмах потражише да им се 
ле, да пустим своју јединицу у свет?{S} Чим ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их н 
— Ја сам у лову.</p> <p>— За ким или за чим?</p> <p>— За једном лепом фином хартијом.</p> <p>—  
 да је онде оставио нешто најмилије, са чим ће се морати раставити занавек.</p> </div> <pb n="2 
 руком прелиставао је неке хартије, али чим Павле уђе, устаде и остаде пред њим стојећки.{S} И  
ваља.</p> <p>— Па како ћеш, кад немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања 
 првенац.{S} Њима Бог да прости.</p> <p>Чим је овако свршио, ујна Јулка се подиже и изађе, да с 
родила, однеговала, већ и васпитала?{S} Чиме сам то заслужила?{S} Јесам ли ти увек била брижна  
, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код куће вешто користе; неки и пропадају  
ем.{S} Али зато волим да се у кући имам чиме забављати, нарочито откако ми је и син јединац ван 
ативни део људства.{S} Наука и није оно чиме се назива; она не учи, већ само прибележи оно што  
талица начела, да не треба дирати у оно чиме нас је природа обдарила.{S} Ту је и онај, иначе оз 
досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да није безнадеждан.{S} Да, али о том 
е, ту су вам наше неодобравање и свршен чин веридбе.{S} Понављам, дакле, да ћете ви најбоље учи 
 се растају.{S} То су хтели и раније да чине, али је породица све спрачавала.</p> <p>— Растају? 
тра огромни зидови са дубоким прокопима чине силан утисак на посматраоца.{S} Он се одржава у ре 
 сваку појединост како заљубљени обично чине.{S} По тим појединостима ја сам одавна већ знао шт 
 /> некада неку девојку, која се звала, чини ми се, Агнеша, и ја сам јој дао много више него шт 
днесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p>Госпо 
е грубости.</p> <p>— Мени се, напротив, чини, мамице, да у њима увек има и нечега галантнога, к 
ли.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле недеље.</p> <p>— Пре 
е шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало само до тога да видите забаву и ко је 
тешка неизвесност, ја сам био срећан и, чини ми се, то ме излечи од тешке боље...{S} Ти си ме,  
одважим ни на какав одсудан корак, али, чини ми се, тај начин и иначе није најбољи.{S} Видећу.< 
ни избрисати.{S} Када ове песме слушам, чини ми се, да се у мени буде неке давнашње, тамне <pb  
мљиво.</p> <p>-— Разумећете одмах...{S} Чини ми се, рекох вам једном да имам триес и пет форина 
 <p>— А ко ће је знати како се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?< 
ме је после позвала и да је посетим.{S} Чини ми се да је чак ради мене једне зиме приређивала у 
ктних каваљера.</p> <pb n="174" /> <p>— Чини вам се, госпођице Јулијо?</p> <p>— Јесте ди видели 
га, кад јој умре муж.{S} То је могла да чини, јер је већ била слободна, а Нинчић је постао чуве 
 не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на ст 
им приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које је свестан!</p> <p>А он је  
науке.{S} Да хоће да пише, а то неће да чини, јер презире књижевност, био би раван онима.{S} Ни 
 насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да се нашали, кад му се учини  
о осталим корацима, које би још имао да чини.{S} Томе је и било сада време, јер је од грофице Ј 
 преко других сазнадосмо да многа добра чини са сиротињом, и да издржава цео један завод сирома 
а је моје царство, она ме храни, она ме чини силним.{S} Или не признајете да сам силан?{S} Погл 
маршала, јер господин барон, како ми се чини, не радује се много овом излету у полу цивилизован 
есте тако, госпођице Јулијо; само ми се чини да ћете ми ви до Солуна извадити и оно мало душе,  
.</p> <p>— Даље?</p> <p>— Даље, мени се чини да ће се Агнеша ове године удати.</p> <p>— О...</p 
је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је видео где је прешла у би 
ића, који се такмиче за тебе, и мени се чини, ти кријеш неку тајну од твојих родитеља.{S} Међут 
S} То је такође тријумф.{S} Али мени се чини, да ће то бити ваша последња посета.</p> <p>— По ч 
динама памте.</p> <p>Ту, бар тако ти се чини, све иде својим, не толико одређеним, колико одмер 
 <l>Где светиња твоја сја.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>П 
намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово др 
то, од мене не прима, и он с тим новцем чини фактичка добра.{S} По некад измишљава начине, да п 
да је и Чилаг у праву.{S} И то га право чини силним.{S} Ви сте већ имали прилике, да назирете њ 
ну.{S} Тај се прелаз иначе свуда нерадо чини, код нас је то могло да буде за време турске најез 
а споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим приходом ја не мо 
а, када наново жудно тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећ 
тим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном ко 
ном свету, који <pb n="40" /> нам живот чини за мало лепим, али често за дуго грким.{S} Ова је  
дом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом православним и целиваше лико 
а своју тоалету, али, ако то одсад буде чинила, изгледаће са свим „способна“.</p> <p>— За какво 
 нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за 
, док јој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар п 
да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратког времена 
 <p>— И ви сте то све, по свој прилици, чинили пристанком њезиним?</p> <p>— Не разумем ваше пит 
 вами, а да не би били уверени да су то чинили пред лицем, са којим не мисле и даље стајати у д 
итељима Бог вратио она добра која су му чинили, кад је био млад и зелен а у невољи.{S} Али, ето 
т, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p> <p>Ово друштво није имало својих вођа 
често и по варошима, а у оно доба то су чинили без изузетка сви.{S} Он је сада мислио да оде не 
адржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обичан догађај.</p> </ 
о могу вам рећи, да се ништа досад није чинило противу изречне воље Агнешине.</p> <p>— Можда, о 
га, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, молећи и са бојажљиво 
езу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време мирно  
те, доста слободног држања, али нећу да чиним, пошто би то било глупо, кад знам да ми нећете ре 
и крв и он узвикну:</p> <p>— То нећу да чиним, грофе.</p> <p>— Ви, дакле, желите своју пропаст? 
ла.</p> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од  
е то не тиче.{S} Ја тако волим и тако и чиним пошто могу, а то је и једина раскош, на коју сам  
ост.{S} Учини и ти то.</p> <p>— Ја то и чиним, мањ, ако ти налазиш да треба да имам других.</p> 
ојажљиво, — јесам ли имала права да вам чиним какву услугу?</p> <p>Ово питање, које је одавало  
слим да се њему обратим; мада то нерадо чиним.{S} Али се надам, да ће ми испунити жељу.</p> <p> 
а, где досад нисам одлазио, а и сада то чиним не по укусу мом, већ више по нужди која стоји у т 
ла увек непотпуна, јер би то требали да чинимо са сваким појединцем, та, готово сваки је био по 
к науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напро 
 било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чинимо, не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо 
 морао послушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех д 
 дугачке прсти на белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „в 
 своје људске слабости.{S} То сам досад чинио са неком надом, да овај мој чин није безуман, да  
етку израдио приступа.{S} Ја сам то све чинио, господине грофе, онда кад још нисам знао како о  
вршен.</p> <p>За ово време док је Павле чинио своје завршне припреме, ујак га је обасипао своји 
у, који нам је у једном селу на Балкану чинио услуге и говорио Јевропске језике.</p> <p>— Сећам 
онога држања.{S} Ја то, до душе, не бих чинио и био бих врло несрећан, кад бих у такав положај  
а, ви сте дошли, по свој прилици, да ми чините нека саопштења, која се тичу моје кћери.{S} Вери 
ушате моје речи, јер ћу вас у противном чинити одговорним за увреду.</p> <p>Гроф се олако покло 
по облику и по рукопису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео ј 
 ме радо примили, нарочито кад бих хтео чинити услугу уходе или кад бих се представљао као жртв 
но и само понекад и ноћу, али сад ће то чинити непрестано и дању и ноћу.</p> <p>И наново наста  
 је незгодно о новцу говорити, немој то чинити, јер је извесно, да га ни она страна неће помену 
то још немате српску реч), али морам то чинити, јер су ми везе све овде с ове стране.{S} Тамо с 
е опомене проћи без успеха.{S} Но ја ћу чинити своју дужност.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоћ 
ало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу чинити, али биће тешко.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Јер не 
.</p> <p>— То није могуће; то више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb  
 овде, преда мном.</p> <p>— Не, то нећу чинити, господине.{S} Са њом сам се довољно споразумела 
волите питати њу саму.</p> <p>— То нећу чинити; рекох вам, да сам се са њом споразумела.</p> <p 
а мајка узалуд бринула.{S} Ти ми се сад чиниш слабачак.{S} Добро, из очију ти вири, да ти ја то 
 си ту виђати добро одевена господина — чиновника или професора, — или људе не сасвим у исправн 
о пуно трговаца; полако ће их бити пуно чиновника, затим пуно спекуланата, и напослетку самих п 
ака друштвена група — војници, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се т 
 животом.{S} Сад ми је плата била права чиновничка, посао мањи али одговорност велика.{S} Морао 
људи?{S} Ви нисте способни за други сем чиновнички посао, она је пак научила само да негује цве 
/p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а ту је била само је 
, а одатле, седећи у једном кутку лађе, чињаше му се да први пут полази овуда.{S} Од Смедерева  
мени давно, још пре познанства са њиме, чињаше ми се, као да сам је донела са рођењем, или још  
рестрављено затворила прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познато 
сти ма и за једно вече.{S} Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевн 
намо и виде старца, кога је, како му се чињаше, једном већ видео овде, и који, стојећи у другој 
авле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи његова срећа и 
прелете преко звезданог неба, и њему се чињаше да се тим погледом и његова душа узвину, да се д 
 ваша библија.{S} Ви треба да сте народ чио, јер сте млади, али и у детету се показују пороци п 
другом је нервозно стискивала мараму од чипака.{S} Била је одевена у зеленкасту свилу.{S} Није  
рија, која се до земље продужава у виду чипкасте завесе у средини сакупљене <pb n="235" /> и ве 
} Они се на један час дневно пуштају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу с 
шини са требником, увијеним у не сасвим чист епитрахиљ, под мишком; секе намирују живину, а сна 
 време у топлије крајеве, где је ваздух чист и пун свежине.{S} Учини то сада.{S} Ево и ја сам с 
м његовим, пријатно армонисала укрућена чиста сјајна кошуља.</p> <p>Грофица га сачека близу вра 
 мали брчићи над црвеним уснама а усред чиста обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма 
да ка Југоистоку врстају бело окречене, чисте и са општим покривачем југоисточне Јевропе, са ће 
и већином замишљен.{S} Још су само лепе чисте руке падале у очи са својим заокругљеним покретим 
но тражи срећу, но то чини, верујте, из чисте побуде да уједно и другог усрећи, само оног кога  
, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на с 
<p>Отуд одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанско 
ом за писање; лице му је данас било још чистије но други пут, држање још одмереније, а дугачки  
, против које се тако јаким срествима и чистим убеђењем борио овај стари борац.</p> <p>У таким  
е његову мирном лицу, бистром погледу и чистим очима; био је мирнији, тако рећи, свежији.</p> < 
исавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стајало је неколико светлих прил 
којој се у овај мах не играше, у једној чистини, угледа Павле оне које је тражио.</p> <p>Ту је  
гуркали, њему, у тренутку кад искочи на чистину пред госпође, испаде лепо повезана књижица из р 
павати?</p> <p>— Механџија има неколико чистих соба на расположењу, — тешио је младић.</p> <p>— 
и се јако свиде.{S} Пуне су непосредних чистих израза, у којима се на прве звукове назире побуд 
че „ти“, и то као да се по себи разуме, чисто несвесно, — реци ми, откуд овог лепог мириса у ов 
ј задивљени поглед на красно намештене, чисто и лепо уређене рафове пуне јако повезаних књига.< 
адић, који досад изгледаше јако збуњен, чисто плачеван, освести се на ове речи, па се усправи.{ 
питали не ради ње, већ једино ради вас; чисто ради ваших сујетних и себичних интереса.{S} Свака 
 доћи.</p> <p>— Не верујем.</p> <p>— Ја чисто предвиђам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, шт 
ој грофица одговори, и она је то чинила чисто заповеднички:</p> <p>— Нека остане ствар при наме 
им брижно измивеним и дотераним ноктима чисто провидни; својом нежном руком прелиставао је неке 
мео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада се сасвим ослободи.{S} Она му најп 
 којој и она сама још не беше сасвим на чисто, и која јој сад под наваљивањем мајчиним искочи н 
јој се замутише.</p> <p>Павле је био на чисто; то се ту збило једно немо признање са сузом у ок 
.</p> <p>— Једанпут морамо да будемо на чисто с том ствари, — говораше јој кнегињица. — Зашто с 
омни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју примчиву словенску  
о га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто невероватно!</p> <p>— Али је тако.</p> <p>— Зашто 
 <p>— Хоћеш, нано; хоћеш.</p> <p>Она се чисто трже на овај одлучан глас, у коме назираше мање о 
?{S} Зар је такав грех волети искрено и чисто без рачуна, без задњих мисли?{S} Ја тако волим.</ 
ли даље не смеш улазити у овако важну и чисто личну ствар.</p> <p>— Да ли да му пишем, да ли да 
е онуд носи, полу празнично, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за р 
њав и болешљив, био је скромно али увек чисто одевен.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест 
моме оделу, ма да је рубље на мени увек чисто и ако су ми горње хаљине врло просте; јер кад нем 
, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само сјај дома, ка 
али.{S} Зато је младића јако изненадило чисто сурово држање ујкино.</p> <p>— Кад умрем, — рекао 
тава, мало ћелав и просед; имао је врло чисто лице и сиве очи; реткасту кратку браду напред изб 
ег упечатка на Павла, али данас му глас чисто задрхта када брзо упита:</p> <p>— У Пешту?</p> <p 
p>Павле се толико био занео, да Нинчићу чисто би жао да га прекине, те, уместо да оде у кавану, 
тано ме мучила.{S} Био сам жељан његова чистога ваздуха, свеже воде, здраве хране, слободе у др 
 честитам, Светлости, на тако великом и чистом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, он 
опанака, еве је од простог сукна.{S} Та чистота, поред простоте, имађаше нечег допадљивог на се 
Павле је био веома тронут пред оволиком чистотом женске наклоности и он одговори уздрхталим гла 
личност, колико поштујем <pb n="282" /> чистоту ваших осећаја.{S} Ви сте још одрешених руку, и  
, такорећи, без присуства духа, и прође читав минут, док се сети да му се захвали.{S} Затим се  
а, а он зазвони на капији.</p> <p>Прође читав један век, док сањива надзорница отвори капију.{S 
т година! — узвикнуо је понова. — То је читав век; вредно да се наново почиње живети, али, кад  
Ове вечери он беше јунак у том друштву; читава два сата забављао је другове својим досеткама: ј 
ко што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, војска би маширала и банда би свирала.{S 
ересију, док не нађу посла.{S} То ти је читава уредба, а оснивалац сам ја.</p> <p>— Ви, господи 
тије, — настави господин Чилаг. — Ту су читава имања.{S} Стотинама хиљада новца прошло је кроз  
 је постао тим говорљивији.{S} Седео је читаве сате поред његова одра, и често би пао у ватру о 
лужења свију вероисповести; нарочито је читаве сате провео радним даном као и свецем по црквама 
ји раздељују срца, па изађу несреће!{S} Читави сталежи никад не виде унутрашњост какве палате.{ 
несе му хрпу књига, списа и брошура.{S} Читавих пет сати говорио му је непрестанце.{S} Павле је 
ких градова.{S} По Србима се назива још читаво једно предграђе („Рашка Варош“) у Будиму, и једн 
ава.</p> <p>Доцније дође и кнегињица са читавом пратњом: са маршалом (то је онај господин, кога 
зврпољи на седишту, затим се дигне и са читавом гомилом затворе се у оно нарочито одељење, где  
зору; отвори га и виде старога Чилаш са читавом хрпом књига под мишком.</p> <p>— Ево; донео сам 
ивени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних предака.{S} Слике су већи 
то сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо интригу сплеле, да дођеш мало раније на две  
 сте људи.{S} Ето видите.</p> <p>Извади читаву хрпу хартија.</p> <p>— Видите овај свежањ, то је 
ак својој кући и који као да је скривао читаву поворку важних мисли: да су то философи, чији ће 
три савијена писма.</p> <p>— Ево ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма 
у шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите п 
ли пређе.{S} Грофица је још ту седела и читала.</p> <p>Павле стаде да се прашта, али грофица га 
једно са Агнешом, која је овом приликом читала књигу.</p> <p>Павле уђе.{S} Понео је собом некол 
ледала у позоришту, или у каквом роману читала о њему, и увек је то о срце коснуло, увек је јак 
 и заносан разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да 
мањих, малих и лоших, те је стога већ и читалачком свету постало досадно то вечито викање болес 
аспати на фотељи у којој су га случајно читале; а оне друге идеје, оне ће живети и после неколи 
гледао оштро у лице младићево.</p> <p>— Читали сте Хајнеа,... ја проклињем час када сам у руке  
д у Немачку, где је и остала.{S} Једном читам у неким страним новинама да се госпођица Фернек,  
</p> <p>Павлу сада није било ни мало до читања тешких лектира.{S} Узе цео свежањ и баци га у ор 
о за одмор, разговор <pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим  
ије на Ларошфукола, али наскоро напусти читање, па оде у немирном размишљању проводити часове.< 
говор постаде живљи, прекинут овде онде читањем, пењањем уз галерија, сагињањем и тражењем.</p> 
кодан стекла размишљањем, опхођењем или читањем; ту су се те идеје наслагале зрно по зрно, те с 
 Ако се сећам, у извештајима са забава, читао сам име грофице Агнеше Јанковићеве.{S} Чекајте, к 
кушаћемо нешто.{S} У новинама сам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница 
оварао, већ у последње доба не би их ни читао.{S} А да их је бар површно прегледао, видео би, д 
. — Ви сте једном већ били ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њено 
разговор.{S} Мислим, свак од читалаца и читатељица имао је у своме животу прилика да ужива у он 
ворах.{S} Означио сам и ред, којим ваља читати.</p> <p>— Хвала, хвала.</p> <p>— Немојте захваљи 
еднаки?!“ па напусти збор...{S} Немојте читати такве књиге, оне су вас довеле до овог сентимент 
" /> храна почетнику који је већ научио читати и писати.{S} Календар је потреба колико сат или  
<p>— То је моја ствар.{S} Кроз који дан читаћете, у осталом, и у новинама.</p> <p>— Већ и у нов 
pb n="196" /> или читање, а да се други читачи понамештани по другим тим међупросторима не узне 
ве.</p> <p>Павле држаше писма дрхтећи и читаше узбуђено ове хладне преостатке онолике љубави.{S 
окрај прозора стојаше ђаче и полугласно читаше књигу.{S} Сад проговори:</p> <p>— Хоће у Пешту н 
вади хартију и у хитњи и узбуђењу једва читко написа ове речи:</p> <p>„Заложићу свој живот, да  
иле за свакога, па ни за жене“ — ту је, чича сигурно помишљао и на своју половину.</p> <p>У сва 
слу и <pb n="43" /> вечитим бригама.{S} Чича се није о њему много бринуо, видео га је „ваљаног  
.</p> <p>— Зашто, синко, питаш. — ту је чича био у очевидној забуни, а и домаћица му изгледаше  
моме, одонуд пак псовка газда-Марка или чича-Рада; пас лане, крава мукне, маче маукне, гуска га 
зашто, ујко?</p> <pb n="45" /> <p>На то чича погледа у своју жену, која је оборила очи седећи н 
да разгледате нашу кућу, ја ћу вам бити чичероне.{S} Имамо збирке, библијотеку и друге ствари.< 
о, али није их имао: „Зар ми и ови мали чкиљави Јеврејчићи да смо једнаки?“</p> <p>Павле се изв 
као по старешинству први и најпаметнији члан задруге, могао најбоље наставити и успоставити пре 
утно узев, ви имате права да, као мушки члан друштва, изустите своју реч, али <pb n="135" /> би 
нтересујеш за ствари ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам 
 Павлом и представи се:</p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? 
вој Години сменише ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сара 
шнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{S} Ове су за 
сету и владалац, и са њиме још неколико чланова краљевске породице.</p> <p>Павле, коме је већ и 
едстављају епизоде из живота познатијих чланова каванског друштва.{S} Поред <pb n="67" /> тих с 
на; у њој на пр. свакако имаће и мушких чланова, о којима ви још ништа не знате...{S} Па ипак ј 
ојке.{S} Он је мислио да пред собом има чланове какве богате грађанске породице или нижега плем 
ци, официри, чиновници, ђаци, странци и чланови странака — које се тада већ зачедише —, даље за 
 и најсиромашнија, заједница, да својим члановима и чланицама приреди бар једно пријатно вече.{ 
и.</p> <p>— Ако сте желели да постанете чланом моје породице, ево вам прилике, прихватите је, — 
вину, а снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а  
 изгледима намамити?{S} Ти бар знаш, да човек може да дође у неко душевно стање, када више мари 
е сада како сам ја неучтив или наметљив човек.{S} То можете слободно помислити, јер ја о томе н 
најближа велика варош, нужно је да млад човек, који жели да у јавном животу своје отаџбине игра 
блик.{S} Она рече:</p> <p>— Ви сте млад човек, и ја се надам да нећете одбити какав мали спомен 
са и осећања среће, — још и више кад је човек млад, здрав и задовољан.{S} Али овој младој девој 
ашан, наравно с чајем и нарочито кад је човек овако танко одевен као ја.</p> <p>Павла је занима 
} Биће, он се поуздано надао, а он није човек ташт.{S} Биће, биће.{S} Да ли ћу још имати времен 
 Ах, ах!... <pb n="223" /> Ово је да се човек упрепасти од оволиког сјаја.{S} Види, Агнешо, вид 
исаваца, где је у реду мајмуна стојао и човек и то Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ 
 што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан са својим животом, и ако нисам задовоља 
прилике овакав разговор:</p> <p>— Не би човек помислио да тамо на оном полуцивилизованом Југу и 
дравље ме не служи; ја сам сасвим други човек постао.{S} Павла Ђурића нема више; ово му је изви 
 стране главнога олтара приближује неки човек.{S} Био је у дугој мантији до земље; лик му издал 
p> <p>— Да, колико треба... за вас, али човек не живи само за себе...{S} Него, оставимо то.{S}  
о Австралијанац као тип породице. „Бели човек“ вели белешка, „не треба да уђе у ову зоологију,  
.. а тада још ни овај озбиљни неискусни човек не знађаше да и таквом страдању може доћи крај и  
жда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произведе; али Павле није био више 
лико дана.</p> <p>Једном опет дође онај човек, који је Павлу донео оно писамце од грофице Агнеш 
Павле је видео, да је потпуно образован човек лепог <pb n="73" /> држања и отменог мишљења.{S}  
 Да, Павлу се чињаше, да је овај уредан човек приметио почетак душевног растројства, којему вођ 
Телеки, осредња партија, али врло нежан човек;... барон Феј, ближе је своје четрдесете но триде 
 n="126" /> <p>— Ама може ли се паметан човек одати овим лудоријама?</p> <p>— Може, — одговори  
 Дакле, само хоћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња парти 
те године, али богат, озбиљан и одличан човек, који ће некада играти велику улогу <pb n="214" / 
емери придошлицу.{S} То је био господин човек, мало просед, врло отмено одевен, витка стаса, ду 
 и у Северној Русији женска је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ра 
ш.</p> <p>Старац се слатко насмејао као човек који је у власти да чини добра дела, а уз то да с 
нство одиста изузетак.</p> <p>То је био човек средњих година још доста младолик али скоро ћелав 
ак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> <p>— Је  
ових десет петнаест година постао богат човек са приходом од преко дваест хиљада форината годиш 
но ова нада ништа не мења ствар.</p> <p>Човек се захвали и оде.</p> <p>То је било на неколико д 
е он тада већ био пао у постељу.</p> <p>Човек сада сасвим поверова.</p> <p>— Ја сам дошао да ви 
м а плетући вечито своју чарапу.</p> <p>Човек иоле добра укуса и топла срца, у том слатко-нежно 
г човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта  
и да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћу од њега да напр 
и да се уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио извест 
на свећица, а на одру лежи тело бледога човека.{S} Лице и у самрти нежно и привлачно.{S} На скл 
господине Чилаже, зашто дирате ви онога човека због мене?</p> <p>— Гле дивне логике. — викну он 
 <pb n="48" /> подуже остао.{S} Од тога човека сазнаде Павле да су странкиње ту вечерале по нав 
 у узнемиреном и зачуђеном погледу тога човека као да је приметио неко тихо пребацивање, што му 
у друштву; њој су наменили били за мужа човека, кога она није хтела и који је био најгори од св 
лаче по земљи, као у болесна или уморна човека.</p> <p>Најзад стиже кући.</p> <p>Ту о дивном ле 
 Агнеше.{S} Кад затече у соби непозната човека а Павла у постељи болесна и неспособна за спораз 
довољан.{S} Али да видиш, срећа не пита човека, као и несрећа.{S} После две године повући ће се 
највећим одушевљењем и сталношћу задрта човека бацио се на остварење идајала којима служи преци 
ах у првом тренутку, када угледах туђег човека, сељака, који се звао Павле Ђурић, била готова,  
 обријана лица, дају му вид углађенијег човека, ма да је у сељачком руху.{S} Кошуља празнична о 
<p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Човека, рекосте, да, човека.{S} То хоћ 
 интересом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и це 
њем зажарено лице овог несретног младог човека, кога заволеше две одличне женске у један мах и  
лије где се сви скупе око једног бледог човека, који је изнемогао пао на земљу и сад лежи онесв 
леда пред собом лик овог у свему тачног човека, који је са толиком муком зарађивао оно неколико 
а белој нежној руци.{S} Чинио је утисак човека, за кога се обично вели да је „врло фин“, али уз 
.{S} Збогом!{S} Ја се потпуно поуздам у човека, кога је овај дивни младић изабрао себи за прија 
, али неки покрети руке и главе одаваху човека од оделитијег укуса.</p> <pb n="9" /> <p>Младић  
утује, а у оваким тренуцима лако облада човеком нека врста тихог заноса и осећања среће, — још  
пријатељских веза.</p> <p>Упознао се са човеком, чије је познанство било доцније од велика утиц 
ори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућност.</p> <p>Старац 
м кажем да ћете ме учинити најсрећнијим човеком, ако ме будете примили за мужа.</p> <p>Агнеша у 
јем прилика.{S} Ево пред њим, незнатним човеком, овог сјајног чеда, чију судбину и чије тајне о 
у разговор пред дворцем са неким старим човеком, пола војником пола грађанином, који је ту врши 
 пазимо да је не оставимо насамо са тим човеком.{S} Ја ћу већ сву пажњу усредсредити на њу.{S}  
ње.</p> <p>Павле се с уздахом опрости с човеком.{S} Кад је био на улици, помисли, е је ово расп 
те да узмете као ваше, по праву припада човеку, који се зове војвода Баркари, то је једно; друг 
ворења оплемењује је и скоро приближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јут 
али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, јер је пред њ 
шницама, када је отишла на гробље своме човеку, назебе озбиљно, и врати се кући са неком потајн 
животом али ипак пригодним образованоме човеку.{S} Узео сам засебан станчић, прибрао сам неку м 
ац по свима законима државним и правима човечанским!</p> <p>— Лепо, госпођо, онда ћемо чекати,  
то незаконито и да је очигледна повреда човечанских права?</p> <p>— Није, господине, опростите, 
 Велике идеје, огромни таласи и покрети човечанскога духа чисто су запљускивали и гушили моју п 
видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу свом?!</p> <p>Али, срећом, имађа 
p>— За узвишено начело напретка и среће човечанства.{S} Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, 
а тутњава, то је грмљавина; то је вапај човечанства које се уништава.{S} Зар немате срца.?!</p> 
 мој.{S} Ја сам агитатор за опште добро човечанства, ја, стари Чилаг...{S} Момче, дај још једну 
а, као првак својега народа и добротвор човечанства.{S} Идите кући; чекају вас.{S} Однесите сво 
 општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог плитког живота начини н 
кнеш друге.{S} Ти овде хоћеш да усрећиш човечанство, у Србији, у овом малом граду где су пре не 
е добре воље и за прогнање туробности у човечанству.</p> <p>На овим зидовима висиле су и по кој 
авле појури на врата.</p> <p>— Чекајте, човече; понесите двоглед.</p> <p>— Ах, јест, имате прав 
опитљиво:</p> <p>— А ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат 
 Откуд у вама толико страсти, ви, млади човече?{S} Зашто се држите тако безумно упорно за вашу  
жање осорљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму? 
изу.{S} Онде сте поред узвишених појава човечјега духа могли да опазите и његове најгнусније ма 
високо ценимо као одличну манифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и сви 
тајала, прелаз ка озбиљнијем посматрању човечјега бића.</p> <pb n="153" /> <p>Павле остави књиг 
 — Ево свакодневних издатака.{S} Ручак: чорба два новчића, месо са умокцем (сосом) и додатком ( 
</p> <p>Једно вече, кад хтеде да легне, чу куцање на прозору; отвори га и виде старога Чилаш са 
ела да седне.{S} У томе иза својих леђа чу како зашушну њена хаљина, али се он није окренуо.{S} 
авле Ђурић?</p> <p>Агнеша пребледе, кад чу ово име, али ипак право погледа мајци у очи, када јо 
на пређашња тишина, само се сада већ не чу <pb n="246" /> мумлање болесниково, већ његово уредн 
цељу.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још 
 улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отварање врата на ходнику, па онда кораци у предс 
 од њега, али таку драгоценост треба да чува за ону, која ће је умети више ценити но ја.</p> <p 
на то учинила?</p> <p>— Јер је хтела да чува углед наше куће.</p> <p>— Хм, то је озбиљна ствар. 
тада уздисала и препоручивала јој је да чува своје здравље, „јер је и оно дете нешто слабачко“, 
хтевајући само да се мирно држи и да се чува, да не падне у очи.</p> <pb n="113" /> <p>Павле се 
тим сплеткама материнске бриге, јако се чува да ишта извесно ода о својим намерама, и уопште из 
огрлицу своје мајке, која се у породици чува више од пет стотина година, у вредности од пола ми 
снаше кљукају гуску за покладе; чобанин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи 
{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не изгубите мајкину наклоност или да је  
јем вам највећу пажњу на све стране.{S} Чувајте се своје младићске жестине; чувајте се, да не и 
вету.{S} Будите за њу благодарни Богу и чувајте је, а ја вам желим да до краја буде тако и да н 
оложењу, кад сам улазио у зграде где се чувају збирке, слике, књиге; кад сам посећивао и видео  
ела да иде.{S} Од испитивања о узроцима чувала се добро, јер јој је то много отргнути чедо зана 
ено већ и поколебано.{S} И она се добро чувала да тај утисак квари.{S} Брзо делање у овакој ств 
оници, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађујем, н 
авлов стан.{S} Док болест није позлила, чувао је пријатеља наизменце са домаКицом, а кад за јед 
ан тренут боља прећаше постати опасном, чувао га је сам, ноћивајући на отоману и не излазећи по 
 новог госта; али Чилаг, стари мајстор, чувао се добро, да у овом згодном моменту заподене кавг 
p> <p>Павле је то знао, па се ипак увек чувао тих познанстава, која се врло вешто намећу, а уве 
</p> <p>Од вечера лежи ту сам.{S} Један чувар хода горе доле у малом ходнику, иначе се не чује  
кући хода и гласка.{S} Једнолики кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у ок 
ју, састају међу собом и разговарају са чуварима или посетиоцима.{S} Ово последње бива ређе, а  
нашем састанку рекли да се од њега ваља чувати.</p> <p>— Да, рекох и велим и сад.</p> <p>— Ја ћ 
авом и дугачком брадом, од њега се ваља чувати.</p> <p>Павле погледа онамо и виде старца, кога  
 одавде однети лепу успомену, коју ћемо чувати, а ви се сећајте нас по овом малом дару, — рече  
о да се користе том срећом, да је умеју чувати.{S} И ви је имате, немојте је ставити на коцку.< 
е већ била слободна, а Нинчић је постао чувен и силан. — „Долазимо све троје,“ — вели телеграм. 
огу <pb n="214" /> у животу; ти би била чувена жена, и ја се управо поносим његовом просидбом;. 
шица у Србији припада Баточина.{S} Мало чувена по имену, једва приметна у обрту, па скромна и у 
ао што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало  
Ви треба да знате да се ја зовем Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— Знам, и особито ми је мило.</p>  
.{S} Он је то видео, он је то знао, он, чувени Чилаг и тако даље, у том току је износио своја в 
али господин са политираном главом неки чувени музичар, који је у кући предавао ову уметност, а 
> посла.{S} Ја сам свуда познат, ја сам чувени Чилаг.</p> <p>— То знам, али бих ипак волео знат 
следње време одилазио све ређе.{S} Он, „чувени и окретни“ Чилаг, не би заслужио своју славу, да 
 била је украшена са дивним оригиналима чувених живописаца; затим дворана за музику, пуна разни 
живео у Паризу, где се оженио са једном чувеном и лепом глумицом.{S} Од ње је млади војвода мор 
ака.{S} И то ће ти већ бити познато, по чувењу.{S} То ће да учини по мојој жељи и по споразуму  
ено заблагодарили, чак и гроф, који је, чувши свирку, одмах пришао овамо.</p> <p>Гроф је свој д 
ле често и они сами и њихови протектори чуде, како да не могу својој домовини да користе онолик 
 огледати, </l> <l>Бела света, земаљски чудеса, </l> <l>Па малчице прнут у небеса.</l> <l>Те ти 
њено писмо, које је узаптила грофица, и чудила се зашто га нема њој.</p> <p>Павле је слушао, ал 
 <p>— Нема, да.</p> <pb n="116" /> <p>— Чудили смо се, па и сад тако доцкан кад се краљ већ вра 
обом ону дрскост, којој сте се мало час чудили.</p> <p>Но ја сам био пре Париза и у Немачкој.{S 
ном туђинцу, ја јој одговорих, да се ја чудим, али као да је она била у мени давно, још пре поз 
ти.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и посла 
у велику и опасну ситуацију.{S} И ја се чудим вашој смелости.</p> <p>Павле, у толиким душевним  
Ја сам у први мах био уништен, и сам се чудим како сам се подигао. — Станем на један угао и пог 
 <p>— Немате част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је так 
, да је био трезвенији, можда би се сам чудио утиску који је овај човек у њему умео да произвед 
сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се брзо упути овамо, док га 
мо, док га нису приметили: тако се исто чудио, кад сам му рекла да га водим вама.</p> <p>— И та 
ицем и са набраним челом рече:</p> <p>— Чудите се једино неодољивој моћи мојега осећања.</p> <p 
о, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, у свету се д 
бор добар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И са 
пријатељица, ти ћеш ме разумети.</p> <p>Чудиш се овом писму, и ја се чудим; та, ко би смео овак 
ли су нешто сасвим друго.{S} То је била чудна мешавина.{S} Могао си ту виђати добро одевена гос 
ad>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што ж 
лаву на обе руке, а пријатељ га гледаше чудно.</p> <p>— Допусти ми још ово да ти кажем, и немој 
ста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно, да се старац застиде.</p> <p>— На добро, да ти к 
 част? — продера се онај. — Чудио, врло чудно, а и невероватно.</p> <p>— Али је тако, господине 
} Други пак о њему знају мало.</p> <p>— Чудноват човек!</p> <p>— То сам вам хтео рећи и ја.</p> 
инчић, — али још не налазим зашто да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће д 
што да је чудноват?</p> <p>— За мене је чудноват!{S} Камо среће да је остао ништа више до само  
ипак видео на његову лицу некакав израз чудноват, одвратан, паклени.{S} Он се стресе и викну га 
у требали да забораве матерњи језик.{S} Чудновата прилика.</p> <p>— То је занимљив случај, — ре 
 вас.</p> <p>Павле једва пође.</p> <p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</ 
— Ви.{S} Због вас ме је напао.</p> <p>— Чудновато; како то?</p> <p>— Просто би се могло рећи из 
 се осећао у Паризу?{S} То је било неко чудновато помешано осећање дивљења и туге.{S} Јер на ме 
 наивни, господине млади; зар вам је то чудновато?...{S} Ама зашто стојимо?{S} Молим вас, хајде 
 кући, није му падало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали зај 
</l> <l>На даљне, чаробне путе, у крило чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је 
вде била истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најп 
ам нешто више и то правих симпатија.{S} Чудо како вас волим.{S} Код вас свако семе тако <pb n=" 
foreign> (Ђак!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а госпо 
ада вам он још неје пао у очи.</p> <p>— Чудо, те ме нико од другова не упозори.</p> <p>— Не, то 
још већма пробуди радозналост.</p> <p>— Чудо, те сте изабрали овај пут.</p> <p>— Ја сам предлаг 
исмеје.</p> <p>Овај га запита:</p> <p>— Чудо, те сте заволели ову кавану.</p> <p>— То је природ 
обро, а ваша је земља тако примчива, за чудо примчива.{S} Па и ви сами красни сте људи.{S} Ето  
и се допадају оваке авантуре...{S} Није чудо. — дода полугласно, — она је још неудата, те од ду 
 види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским лис 
к!) — мрмљаше најстарија. — Чудо, право чудо!</p> <p>Сви му у се поклонише, а господа се рукова 
вотне жеље...{S} То и није було никакво чудо: та, и Нинчић је сам некада страдао... а тада још  
логе сестрићеве, у чему га је, за дивно чудо, живо потпомагала и његова жена иначе по нарави ми 
 други угао: а оно тамо стоји исто тако чудовиште; па на трећем исто, на четвртом исто.{S} Глав 
е и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата  
<pb n="13" /> <p>Старија дама нађе се у чуду; једва могаше да му одговори:</p> <p>— Мо... лим.< 
аке непомичан, са изразом <pb n="12" /> чуђења, управо дивљења, различитог од оног на лицу оста 
<p>— То није ништа.{S} То је животињско чуђење и послушност према спаситељу или господару, како 
 он устаде и отвори прозор гледајући са чуђењем за овим човеком који му је одредио ову будућнос 
е хладно, јер га није познала, затим са чуђењем.</p> <p>Павле рече:</p> <p>— Мени је велика час 
што, како? — упита грофица са вештачким чуђењем.</p> <p>— Ја сам хтела о једном писму да га пит 
 слушале, затим посматрале са све већим чуђењем, и кад доврши оне су радосно пљескале.{S} Агнеш 
ти, па читај.</p> <p>Павле са све већим чуђењем отвараше писма једно по једно.{S} У сваком стој 
/p> <p>Павле је са искреним и све већим чуђењем слушао ове речи старог лакрдијаша, овог туђинца 
мораћу се држати каквог реда.{S} Дакле, чуј.{S} Г. Ђурић одиста није добио моје писмо.</p> <p>— 
?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е па чуј, брате клисару, припалио сам свећу мојој Светој Сла 
у, ујаче.</p> <p>— Лепо, сине.{S} И сад чуј ме.{S} Слушао сам од твојих даскала (старинско турс 
ћеш Баркарија.{S} Срећан човек.{S} Ипак чуј: ту ти је гроф Телеки, осредња партија, али врло не 
ки кораци чувара, тихи по прашњаву тлу, чујаху се неко време у околини, али наскоро нестаде и т 
амо се из споредне добро затворене собе чујаше жагор.{S} Унутра је беседио неко:</p> <p>— Ја до 
ека јасно ма све тише и све загушљивије чујаше учестано кашљуцање изгубљена пријатеља.</p> </di 
ступало.{S} Међутим ове године, како се чујаше, аристократија, која је обично у групи посећивал 
 полагано изиђе из цркве, док се за њим чујаше оно клисарево: „Хм, хм!“</p> <milestone unit="su 
 мировину, главни управитељ не хтеде да чује за другог на то место до за мене.{S} Ја сам се мор 
ају сумњам да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло пој 
у засебну собу, јер се реч може лако да чује на улици.</p> <p>Сви одоше онамо.{S} Они који су з 
 горе доле у малом ходнику, иначе се не чује ништа.</p> <p>Лицем је окренут према прозору, на к 
 Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p> <pb n="301" / 
жује његову.{S} Већ му осећа задах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нис 
.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу отплаћује очеве дугове;  
шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе неке титуле, званија, неке институције буди 
 се насмеја, а Нинчић настави:</p> <p>— Чујем да се није хтео да венча с њоме, већ само онако п 
 Ти си се нешто узнемирила!{S} Седи, да чујем.</p> <p>Она остаде поред стола стојећи и исприча  
} Останимо при овоме.</p> <p>— Лепо, да чујем.</p> <p>Чилаг поглади браду и настави.</p> <p>— Н 
а и других такмичара..</p> <p>— Нећу да чујем за њих.</p> <p>— Дакле, само хоћеш Баркарија.{S}  
ла прозор, јер ми се чињаше да са улице чујем кашаљ; кашљуцање неког познатог, ох Боже, и сувиш 
лике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан народ, — одврати кнегињиц 
 пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га чујемо!“ Или: „Ено Павла, зацело доноси нешто ново!“</p 
овом залуталом али јаком духу.</p> <p>— Чујете ли тутњаву? — настави Чилаг и даље звучним гласо 
ица.</p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто  
сам помишљала</p> <p>— А зашто нећеш да чујеш?</p> <p>Агнеша се усправи и с озбиљним лицем али  
дегде лоза, а у равни кукуруз.{S} Овамо чујеш петао кукуриче, а онамо свињче грокће; одовуд пев 
> <p>— Учинићу, — одговори младић једва чујно.</p> <p>— Поклоните га једном својој изабраници,  
 мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда, у разговору, или гледа 
 <p>Мајка приступи и, као да ништа није чула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то ради 
ња досад.</p> <p>Своју мајку никад није чула да овако говори; чула је за оваке призоре, можда,  
етила нарочито једном у Банату, кад сам чула свирку на гуслама, о којима је Павле Ђурић некада  
 одавде, и од оно доба више ништа нисам чула о њему.</p> <p>— — Боже мој, камо ме одагнаше ове  
 марака за хинеску утопљеничку децу“... чули сте, да Хинези радо даве прекобројну децу...{S} Ов 
} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један добро, осим 
 живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет година сам „штамгас 
ди.{S} Ви ћете ми сами доћи, кад будете чули тутњаву оних мојих кола, о којима вам мало час гов 
.</p> <p>— Ја?{S} Код куће?{S} И ви сте чули?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p> 
 кавани наста тишина.</p> <p>— Јесте ли чули о новом покрету?{S} Збиља се мисли да се да слобод 
S} Кад би се којим чудом утишала граја, чуло би се болешљиво кркљање сата на зиду, који похвале 
и што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање при сејању брашна и женскога грла једно 
ји но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо сам да се +одиста оженио.</p> <p>— А коју је узео?< 
знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да сте и тамо били,... да младеж једног од наше 
, те је отуда слушао весео им разговор; чуо је кад су се распоређивали и кад су кола одзврјала. 
шљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заценио.</p> <p>— Ја?{S 
 велика збуњеност.{S} Њен се глас једва чуо када прозбори:</p> <p>— Поздрављам вас, господине Ђ 
или у веселом игрању.{S} Отуд из кошева чуо се смех цурица.{S} У ово време, кад се амбари и жит 
 је била последња нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И 
Случај ту је био добро познат.{S} Он је чуо грмљавину одозго, терет се приближавао, знао је и з 
ли <pb n="61" /> кашљао?{S} Овде сам те чуо да кашљуцаш, а чуо сам да си се код куће често заце 
удаје?</p> <pb n="227" /> <p>— Тако сам чуо да је просе.</p> <p>Павле још једнако гледаше узвер 
и?{S} То није истина.</p> <p>— Да нисам чуо?</p> <p>— Не, већ да је то било.{S} Откуд знате?</p 
 и погледа на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада 
оја је понекад експлодовада, те се трус чуо и мало подаље напољу...</p> <p>Каваница је била зго 
даљенија од куће, те их није могао нико чути.{S} Кад је он споља ослови, да би имао нешто да јо 
фичин и мој.</p> <p>— Желим га и од вас чути.</p> <p>Гроф одговори:</p> <p>— Не могу вам дати м 
 да се он опаметио, и заиста, више и не чух ништа о њему.{S} Да сам тада знала да је он још у г 
гласали.{S} Затим се препираху о имену; чуше се речи „<title>Црвена застава</title>“, „<title>С 
у овде.</p> <p>После неколико тренутака чуше се хитни кораци, и Нинчић изађе преда њ сав упрепа 
личност или њихова судбина.{S} Често се чуше узвици на пример: „Ено Светозара!{S} Хајд’ да га ч 
је пресецала друм.{S} Преко ње, тамо на џади, вођаше мостић, каквих има тма Божја по српским пу 
а је јака као човек; носи грдне терете, џакове у лађе и из лађе, и ради најтеже послове.{S} Зар 
 доба постао је сасвим несносан, прек и џандрљив.{S} Веле да је стари мајстор наишао на мајстор 
талом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на пут, чуо са 
ише тражио осаму.{S} Често би, лежећи у џбуњу на трави, испустио своју књижицу и погледао горе, 
 о велики дрвени клип у брвну.{S} Скиде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, 
— Верујем вашим речима, јер знам да сте џентлмен, иначе не бисте ни били дошли мени.{S} Само не 
ста крајња средства, господине, то није џентлменски.</p> <p>— Али је разложно, младићу.{S} Ја с 
 још, да смо ти причали о једном младом џентлмену у сељачком оделу, који нам је у једном селу н 
ника, оставио писаљку у лисницу а ову у џеп и рече:</p> <p>— Лепо, кад будем ја дигао руке, има 
 да наиђем на трајашну боју.{S} Додајте џепаш од неколико форината на луксуз, рецимо, на коју к 
ле, кад се момак удали.</p> <p>— Забава Џоке-клуба била је, чини ми се, прошле, или претпрошле  
8970_C6"> <head>VI</head> <head>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде с 
ор поче тражити.</p> <p>— Ево: „Игранка Џоке-клуба“... ево имена...{S} Ха, ето ваше грофице: „С 
 слутио.{S} Видим само да сте од забаве Џоке-клуба веселији и да се јако оправљате.</p> <p>— Ја 
жевника, Општина Краљевске Престонице и Џоке-клуб.{S} Ако се Павле икада надао да ће се сусрест 
обећаваше да ће бити прва по сјају: бал Џоке-клуба.</p> <p>Већ је улазница била врло скупа, а П 
а затим добри ујка и одлазак онамо; бал Џоке-клуба; они дивни састанци код гласовира; па она ве 
вницом.</p> <p>— Којом?</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је 
ад вас је она позвала?</p> <p>— На балу Џоке-клуба.</p> <p>— Ви сте онде били?{S} Ви сте се онд 
сти“.</p> <p>— Оне су га виделе на балу Џоке-клуба, и том га приликом позвале.</p> <p>— И ми о  
ају огњишта, да се исхлади.</p> <p>— Ви’ш, испекла сам и тебе погачицу.</p> <p>Она извади из пе 
 се задуживати.{S} Е, сад ако хоћеш, мо’ш да пољубиш у руку, јер видим да ме једнако хваташ.</p 
ума-Милићев.</p> <p>— Из ових писама мо’ш видети да ме је сирота ваздан преклињала да ти не дам 
а не будете несрећни, јер ћете му пасти шака.</p> <p>Павле се трже и запита:</p> <p>— Ама, у ко 
е једна врло мала сила.{S} Представници шаке јада у некој мешавини; сањалице, лумпови, лакрдија 
ије.{S} Тада ту ври од живог разговора, шале, задиркивања, споразумевања или неспоразумевања.{S 
ности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици или подругљиви поздра 
ана или брижљиво у тајности припремљене шале.{S} Жртву такове шале дочекивали би весели усклици 
, које се око ње разговарало, кретало и шалило.{S} Осим ње је само кнегињица била нешто ћутљива 
емој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђам некоректност, али с 
 није тражио дружбу, али је радо слушао шаљиве разговоре младића и, ако би га ко замолио за њег 
бине може и нестати. — рече младић пола шаљиво пола презриво.</p> <p>— Могуће, али то није потр 
ева он изгубио партију. (Реч партију је шаљиво нагласила.)</p> <p>— Стоји до тога, каква је и к 
није развио у пуној снази; па и најбољи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, 
ца полугласно. — И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој 
а на то наговорите.</p> <p>— Учинићу, — шану она захвално; затим устаде и спреми се за полазак. 
да буде отпуштен, али јој млада грофица шану:</p> <p>— Он је врло учтив: позовите га на једну п 
</p> <p>Грофица га сачека близу врата и шану му:</p> <p>— Агнеши је позлило, немојте је, кнеже, 
у.</p> <p>И на главу му паде суза; и чу шапат:</p> <pb n="41" /> <p>— Је ли, сине, нећеш још да 
pb n="101" /> <p>Чилаг му се приближи и шапатом му одговори:</p> <p>— Вратите се одавде, младић 
мљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, његово скривено стражарење на вратн 
није хтео да чека док се бар опорави. — шапуташе коректор.</p> <p>Послаше по лекара, који је и  
а, да их нису препокриле разне несташне шаре цртане оловком или четкицом у акварелу што предста 
<p>На овим зидовима висиле су и по које шарене слике у отрцаним оквирима, представљајући какву  
ска одавде.{S} Мали дворац, под именом „Шарени конак“, — у ствари и по распореду и по облику ле 
о са мађарском водио коло.</p> <p>У том шаренилу и благотворном кретању безбрижне омладине Павл 
налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако исто беху уоквирени и прозори.  
ма.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо,  
шака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Његово шапутање са газдом, њ 
срећнијих људи на овом чемерном земљину шару, и ја мислим, није ми нужно уверавати вас, да се о 
.{S} Драга душице моја, ти си ми била у Швајцарском пансијонату на обали оног дивног језера, пр 
оксату...{S} Овај је чардак био налик у Швајцарском стилу са изрецканим шареним даскама, а тако 
више животне снаге.{S} Ово је, до душе, швапски израз, али је добар.</p> <p>— Ја мислим да је и 
аредбе, па су и ови изгледали као неки „швапски“ министри.{S} Отмена спољашност госпођа, којих  
 да их понекад прочиташ; још кад идеш у Швапску!</p> <p>— Хвала вам, ујка, на вашој доброти; ја 
{S} Овај овде је „Прибежиште јеврејских шегрта“, дом се већ гради...{S} Онај онамо то су „Крајц 
лике беше мало, јер се представљао неки Шекспиров комад, а он тада није био у толикој моди коли 
коло њега гуркали су га напред нешто са шеретским мувањем, а нешто са ужурбаним нуткањем, да се 
аквој грађанској соби: затим у стаје са шеснаесторо кола разнога облика и величине; па се опет  
н.{S} Уредно је долазио у <pb n="72" /> шест сати кад је кавана била најпунија, заузимао би сво 
.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест недеља смо се стрпили.{S} Видите ли како изгледа.{ 
амо, јест, и тамо.{S} Али био сам свега шест недеља, — одговори Чилаг, — јер ми на неком збору, 
е могли састати?</p> <p>— У ово доба од шест до осам.</p> <p>— А где?</p> <p>— Само овде.</p> < 
отивим тој обвези.{S} Ја имам отприлике шест милијуна.</p> <p>— А није ти жао да своме садашњем 
тога одобрила мој поступак и то још пре шест месеци.</p> <p>— Јесам, памтим; али сада се ствар  
p> <p>— Да, има их отприлике двадесет и шест, које грофовских, које баронских.</p> <p>— Јесу ли 
остаје ми од редовног прихода четири до шест форината месечно.{S} Како овим животом живим већ в 
вари, као и огртач, трају ми увек тачно шест година, само ваља да наиђем на трајашну боју.{S} Д 
 љушти поморанџу, а у крилу има још пет шест.{S} Кола пројуре, а ја гледам за њима.{S} Бејах по 
оја спрема довршена је у основи; дваест шест ми је година; у мојој земљи нога ми чврсто стоји н 
За хаљине издајем месечно у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и цип 
ај младић?{S} Душа му је у носу.{S} Већ шеста недеља, па ни да макне.{S} Видите ли како је разр 
и, изјури на врата.</p> <p>То је било у шестој недељи Павлова боловања.{S} Чим се осетио господ 
та уцрвио, а овај је бар изродио петоро шесторо здраве чиле деце, која би после с правом могла  
о васпитање женскиња.</p> <p>Поче да се шета по соби.</p> <p>— Љубав?{S} Заљубљеност?{S} Какве  
ају на чист ваздух на бастијоне, где се шетају, састају међу собом и разговарају са чуварима ил 
ој авлији неколико добро одевених лица, шетајући се горе доле или разговарајући се овде онде са 
тима да трага.{S} Ишао је на зборишта и шеталишта у ону малену али лепу улицу где се отменији с 
е пред собом онако онесвеслог по врту и шеталишту.{S} Кад му је Нинчић пребацивао, да ће га тим 
ко време и проходао по соби, затим и по шеталишту.</p> <p>Сада га је већ и коректор остављао че 
арт.{S} Имате посла овуда?</p> <p>— Не, шетам се само.</p> <p>— Ви се у последње доба много шет 
пратњи; ја идем натраг.{S} Доста сам се шетао. — рече Павле праштајући се.</p> <p>— И ја сам хт 
илулско предграђе.</p> <p>Туда се често шетао Павле.{S} Дознао је некако да су оне странкиње, п 
ену али лепу улицу где се отменији свет шетао око подне: посећивао је Богослужења свију вероисп 
о.</p> <p>— Ви се у последње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> < 
еђеног Музејског Врта, где су продужили шетњу и разговор.</p> <p>Павле је већ навикао да сваку  
говоре.</p> <p>Нинчић му, продужавајући шетњу, даље рече:</p> <p>— Сузе у очима... то је озбиљн 
обично пред вече састајали, одилазили у шетњу и <pb n="201" /> за то време су обично и водили о 
шан.{S} Госпође грицкају неко француско шећерлеме, малишан љушти поморанџу, а у крилу има још п 
 на сто и сакрио лице у обадве руке.{S} Шешир му паде са главе, а он остаде тако седећи дуго.</ 
и се за полазак.{S} Полагано је метнула шешир на главу и заогрну се помоћу Нинчићевом, па прист 
е.{S} Кад им <pb n="76" /> приђе, скиде шешир и ослови Павла врло гласно:</p> <p>— А, а, ту сте 
м другим приликама.{S} Кад сврши, скиде шешир и великом шареном марамом обриса зној са чела.</p 
им дође и поздрави га љубазно.{S} Скиде шешир и седе до њега с оне стране која је била ближе пу 
шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, баци га на столицу и опет клече поред о 
</p> <p>Дошљак седе, поручи чај и скиде шешир.</p> <p>Наново наста тишина; само се из споредне  
кокочене очи управио на њега, затим узе шешир и без одговора и поздрава оде из собе.</p> <miles 
 у средњу руку шест форината; ту вам је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и киш 
а врло мало покрета.{S} Испод забаченог шешира видело му се голо теме, а кратка ретка брада беш 
ко у соби има мали чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за 
и сребрнаст вео на једном укусном малом шеширу, који је вирио из кола и који је, мора бити, при 
а,</l> <l>Ми смо људи браћа сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, вис 
 здравији него сувоњави Хајне са својом шиљастом <pb n="105" /> јеврејском физијономијом.{S} Во 
отпочну разлагања и препирке, које отуд шире нервозно заинтересовање и напоље, и тада се често  
ио тихо, али све се већма упуштао све у шире разлагање.{S} Слушали су га пажљиво.{S} Кад је свр 
ће зграде, која је лицем окренута према ширем тргу а на углу узане криве уличице била је у то д 
о.{S} То се свету допада, а ваш се глас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај доба 
осаше, за разлику од правог турског, са ширим теменом и богатијом кићанком, а то складно заокру 
 Нема више места за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му 
 прозора с обе стране; толико је и била широка.{S} У дубини продужила се у два отвора, један во 
 грофичин.</p> <p>Полагано се успео уза широке дебелим ћилимом застрте мраморне степенице, поре 
<p>Па се врати у редуту.{S} Успне се уз широке окићене степенице и пође горе.</p> <p>На каси по 
в у длан, затим брзо спусти руку у неки широки отвор са стране мантији, — хм, хм!</p> <p>Павле  
ред прозором плачући.{S} Наслонила се о широки прозорски оквир, а очи покрила рупцем и обадвема 
старога кова: у плавом турском оделу са широким фесом, дебелим спуштеним брковима и густим седи 
а за дуго времена само Чилага.{S} Своје широко отворене очи подигао би према старцу и као да га 
пне на велику висину и заузме место иза широког ступа те погледа кроз двоглед у сто метара дуга 
ели зидови.{S} Ноћ.{S} Са таванице виси шкиљава жишка; у кутку узан гвозден одарац, поред њега  
рица у јутру — до душе не ваља али и не шкоди, а јефтина је — пет новчића и довољно парче хлеба 
{S} То вам код младе грофице неће ништа шкодити, али ће вам код старе користити.</p> <p>— Ама д 
а улица, а пет разноликих власти; једна школа, а седам кавана; преко хиљаду вредних земљорадник 
ове побројане „науке“ треба избацити из школа.“</p> <p>Књига број 2. <title>Вечити Календар</ti 
најмилије дете.{S} У нас још нема много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито п 
и се онако, како се то учи у француским школама играња, и проговори немачки:</p> <p>— Допустите 
 што се спремају за своје позиве или по школама или у нижим звањима: у таквој собици такве улич 
што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми бар у овој прилици не налазимо довољна  
 <pb n="317" /> зграде, улице и тргови, школе и надлештва представљаху цивилизацију, али начин  
ума-Милићем. — Боље да није ни пошао на школе.</p> <p>Док је мајка овако размишљала, син је сла 
свакојаких, и таквих, који нису никакве школе учили, али се врзмају око омладине, да ту што ћар 
и околина, мирна.{S} Из оближње основне школе пуштала се деца кући; кад се разиђоше и умукну њи 
и Бог с нама.{S} Полагано ће доћи разне школе по страном, и зацело настраном калупу.{S} Жене ће 
 нарочито у осредњим књигама романтичне школе, — коју у осталом високо ценимо као одличну маниф 
то показује деци.{S} У мом селу не беше школе, ја сам посећивао ону у оближњој варошици; па как 
Много неће бити.{S} Ти сад више не учиш школе; хоћеш мало и да видиш света, знам.{S} Па ако ти  
трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруга се жестоко позавади око ме 
реним током.{S} Учитељ сриче са децом у школи; поп гази по прашини са требником, увијеним у не  
у, прискочи, прими на се бригу око мога школовања; па како сам имао благодејања од Господара, т 
д мале зараде.{S} После мог трогодишњег школовања у јединој средњој школи моје отаџбине, задруг 
 мали завичај тамо у скривеном сеоцету; школовање његово, одлазак у Париз, и ђачке године у Нем 
уће, уз то јединац.{S} Дошао сам амо на школовање и упустим се у интимност са извесном врло вис 
оје мајке.{S} Тада они нису знали да ће школовање трајати више од петнаес година.{S} Петнаес го 
сто је своме сестрићу слао коју пару за школске потребе, док је овај још у оближњој варошици би 
 пред вече, кад другови посвршују своје школске часове или кондиције.{S} Тада ту ври од живог р 
љи шаљу се тамо једино на основу својих школских бележака, те се после често и они сами и њихов 
еко оца навали на задругу, да ме и даље школују.{S} Задруга пристане после извесног одупирања,  
n="242" /> столу у неједнаким размацима шкрипало коректорово перо.</p> <p>Тада се пред кућом за 
 снег је блистао.{S} Тамо с краја улице шкрипели су кораци Павла Ђурића, који се упутио кући, т 
ection" /> <p>Напољу је љута зима; снег шкрипи под корацима.{S} У кавани дупком пуно света.{S}  
 Балканског Тропоља; ту су се стењући и шкрипући вукла натоварена рабаџијска кола; ту су понека 
а за уређење врта на Јадранском Мору за шкрофулозну младеж“,... то не знам кад ће бити готово.. 
 само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“, који је своју лепу главу унаказио дугачком 
латом проткане брокат-свиле са дугачким шлепом, а у руци је држала дивну лепезу украшену брилиј 
ог свежег воћа: жутих крушака и крупних шљива, каквих на земљину шару има само у Србији.{S} Њег 
ин чува бравче у жиру; најстарији треби шљивик, а најмлађи љуљуша мезимче: свако по свом занату 
киде џезвицу за ракију, напуни је жутом шљивовицом, заслади, па је тури у ватру.</p> <pb n="37" 
има и специјалитети ђачки.{S} Ту вам је Шљица са вечито задигнутим панталонама, вечито каљав.{S 
 је сељачка са блештавим идејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи по 
лаже?</p> <p>— Ехем, — одговори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n=" 
и, као да је он ту газда, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте,  
и поласку одавде на Исток и стрпах га у шпаг.{S} Доцније сам га изгубила, како сад видим, у Бат 
д Калдерона.{S} Ми смо имали једну бабу шпањолског порекла у породици, она је читала те књиге,  
је неки варвари свема нацртале бркове и Шпањолску браду.{S} Кад би се којим чудом утишала граја 
 „Агитацијона срества за Хидротерапију, Шротово лечење и Вегетаријанство“, врло важно за сироти 
 на опрезу, па и ја сам ту.</p> <p>— А, шта да чиним ја?</p> <p>— Ви свакако сачекајте то време 
 врати.{S} Старац се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите д 
те ли ви то извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар 
ао да ћеш ми умрети.{S} Ох, кћери моја, шта радиш?</p> <p>Она се грчевито заплака на грудима св 
уједно сматрам за најсрећнијега човека, шта сам у таквој узвишеној души пробудио известан интер 
 умети више ценити но ја.</p> <p>— Ама, шта ти је, Агнешо?{S} Ја хоћу да знам зашто си противна 
то време мирно и опрезно.</p> <p>— Ама, шта ћу с војводом?</p> <p>— Има ли војвода каква имања  
екада сам се и ја бавио тим сањаријама, шта више, мислио сам, да оне испуњавају живот, и, док с 
сте довољно јаки ни у својим осећајима, шта онда тражите од мене? — рече коректор строго. — Ако 
можда још и нешто више.{S} Јер, ко зна, шта се на вашем Балкану све може да деси.</p> <p>Ту се  
задрхташе и душа и тело, те, неодлучна, шта ће да одговори, само је гледала у мајку.</p> <p>Ова 
ина, — одговори кнегињица брижно; — па, шта да се ради?</p> <p>— Зато сам предлагала да одустан 
е истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ и предао молбе на т 
извесно?</p> <p>— До врага, шта вам је, шта вичете толико; откуд да не знам?{S} Зар Чилаг може  
пола сахата.</p> <p>— И ове дрангулије, шта су му то? — продужи старац, заустављајући се пред с 
чашицу, малу, сасвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Са 
и му Павле.</p> <p>— Ја могу.{S} Дакле, шта вам је рекао, пошто вам је заказао подужи састанак. 
{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да ме оговара?!{S} Јел’те?{S} Је ли  
је ни мало опасна егзистенција и да се, шта више, за оних више од десетину година, откако у ову 
ле и пре многих тисућа...{S} А, питате, шта би онај занатлија на месту Хајнеову?{S} Ако ништа д 
ост.</p> <p>— Срећна наклоност, мамице, шта разумеваш под тим?</p> <p>— Не, немој крити, и ја н 
рљиво:</p> <p>— Је ли ти, млади човече, шта ти ту радиш?{S} Какво је то држање у храму?</p> <p> 
 преврат беше у идејама, а не у ствари, шта више, он је потекао из често врло чисте намере да с 
ieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — уздахну стара госпођа.</p> <p>Онај м 
 Ви још нисте били?...{S} Ох, Боже мој, шта сам учинила!</p> <p>Ако је све досадашње Павлу било 
ен.{S} И дођох код вас, да вас запитам, шта ви о томе велите?...</p> <p>Наста кратко ћутање, ко 
ио овде.</p> <p>— Добро, ја вас слушам, шта више, вољна сам да се с вама споразумем.</p> <p>— М 
и заклопи опи.{S} Обузе га силна мисао, шта да предузме.</p> <p>Сада га више није задовољило са 
ичан.{S} Ја сам вас на све то упозорио, шта више, био сам вам у истом пред очима, ја, жив приме 
ео то претпоставити?{S} А и да је тако, шта знам ја да ли ћу постићи смер, на коју ме ова луда  
<p>Хтела бих да те питам, драга Јелено, шта бих после свега овога требала да радим?{S} Теби је  
во данас је сама она у таквом положају, шта више, она је предмет и виновник његов.{S} Од стида  
е, и проћи ће.</p> <p>Али, на послетку, шта би друго и радио сад овде сем да размишља, кад се в 
} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</p> <p>Војвода пружи кутију Агнеши, кој 
ang="fr">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај господину, ево, твој крстић.< 
екох ти, ствар је свршена.</p> <p>— Ох, шта си учинила, мамице!</p> <p>— Зашто, чедо моје, зашт 
зашто је, дакле, ту, он ми одговори,... шта мислиш како?</p> <p>— Баш сам то хтела да питам, је 
/p> <p>— Није, мамице.</p> <p>— Онда... шта би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que donner?< 
ра или да се изнесе сцена пуна ефеката; шта више, ми овакве описе категорично потражујемо од пи 
 моје госпође сестре.</p> <p>— Па лепо; шта ћемо сад? — упита она крупна.</p> <p>Док су се дошљ 
таде:</p> <p>— Какав је то поступак!{S} Шта се овде са мном ради!</p> <p>— Немој се узнемирити, 
аризу?{S} Правда је на страни овога.{S} Шта је Хајне урадио?{S} Испевао је један низ рђавих и н 
х да овог младића спасем из вртлога.{S} Шта ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваш 
 пријатан и богато је угостио Павла.{S} Шта више хтео је да га задржи у Крагујевцу, док не нађе 
ј.</p> <p>— Извол’те, молим, унутра.{S} Шта сте стали на прагу као укопани?{S} Извол’те, молим, 
д оградом и спустим свој рубац доле.{S} Шта је било даље, нисам видела, јер се на вратима појав 
зато?{S} Већина јесте, јер је робље.{S} Шта он има да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је 
офица озбиљио, — ништа ти неће бити.{S} Шта више, биће ти врло добро.</p> <p>Кнегињица љутито р 
е висине на којој беше овај простак.{S} Шта би од Хајнеа било, да је се случајно родио у колиби 
а мајком, када пристадох да се удам.{S} Шта сам могла да радим, ја сама противу те грдне силе,  
ени?</p> <p>— Немам узрока, госпођо.{S} Шта више, камо среће, да сам добио то извешће, јер се н 
n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам; ви ћете га брже сазнати.{S} 
<p>— Ја сам Стеван Нинчић, коректор.{S} Шта желите?</p> <p>— Да ли ту седи господин Павле Ђурић 
се реших да вам учиним какву услугу.{S} Шта велите, г. Ђурићу, — упита скоро бојажљиво, — јесам 
о.</p> <p>— Свеједно, оне већ знају.{S} Шта да радимо?</p> <p>— Зовите госпођицу, и хајдемо сви 
 јер ћете имати најплеменитију жену.{S} Шта желите више?{S} Хоћете ли још и звање или титула?{S 
?{S} Набавићу <pb n="284" /> вам их.{S} Шта хоћете?{S} Хоћете да будете барон, гроф или кнез?{S 
о чему не смеш или нећеш да говориш.{S} Шта кријеш то од нас?{S} Твоје је држање од пре неколик 
асвим малу....{S} Дакле, шта сам ја?{S} Шта рекох?{S} Да, ја сам агитатор.{S} Сад вам још не мо 
осећаја.</p> <p>— О чему си мислила?{S} Шта имаш ти <pb n="206" /> да тугујеш? — запита грофица 
о.{S} Да ли је бар позивница донета?{S} Шта ћу, ако није?{S} Биће, он се поуздано надао, а он н 
у благо:</p> <p>— Па зар овако није?{S} Шта мени треба?</p> <p>Нинчић је видео да је на Павла н 
 Пешти жудно очекују.</p> <p>— Мене?{S} Шта бих ја икоме тамо ваљао?</p> <p>— Слушај, Павле.{S} 
ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед кнегињичин?{S} Да неће да га испи 
м земљама Српства.</p> <p>— Српство?{S} Шта је то?</p> <p>— То је један народ подељен у четири  
атише га на руке.</p> <p>— Ко је то?{S} Шта се десило? — питају неки.</p> <p>— Павле Ђурић.{S}  
/p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војводо?{S} Ах, шта се трошите?</ 
ах, ах! — уздисаше Чилаг врло гласно. — Шта сте ви младићи, ви сви, за мене?{S} Једна врло мала 
жеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, не мислим већ знам.{S} Зар си ти кадг 
но што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем ш 
ивао пријатеља:</p> <pb n="328" /> <p>— Шта је са кнегињицом?</p> <p>— А ко ће је знати!{S} Одс 
руги пут поручена чаша коњака.</p> <p>— Шта вам је она артија? — упита напослетку старца.</p> < 
 окрете и погледа у пријатеља.</p> <p>— Шта желите, Павле?</p> <p>— Ви сте још ту?{S} Колико је 
ст, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви то знате?{S} Ено, ја сам већ  
се зове.{S} Чини ми се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева  
ам твој избор.{S} Ја знам све.</p> <p>— Шта знаш?{S} Молим те, реци.</p> <p>— Да си се... да си 
едила Јулији да јој га доведе.</p> <p>— Шта још неће бити, — вељаше гроф.</p> <p>— Ова ствар у  
/p> <p>— Ја сам члан полиције.</p> <p>— Шта ја имам посла са полицијом? — викну Павле гневно.</ 
ати...{S} Молим, отпустите ме.</p> <p>— Шта ћете? — цикну срдита жена. — Хоћете ли пара?{S} Кол 
етну јој пуначку руку на раме.</p> <p>— Шта радиш, Страто?</p> <p>Ова се трже, окрете се и, пог 
 се врати и запита га, шта ће.</p> <p>— Шта сте прибележили?</p> <p>— Желите да знате? — упита  
а.</p> <p>— Одговорите јој ви.</p> <p>— Шта да јој одговорим?</p> <pb n="241" /> <p>— Не знам;  
гућна; али само до њега стоји.</p> <p>— Шта, дакле, да радим?</p> <p>— О томе не смем да говори 
 ћемо, по свој прилици, имати.</p> <p>— Шта ће вам то? — упита Павле, кад се момак удали.</p> < 
е, управо наново ће се родити.</p> <p>— Шта хоћете ви да направите од овог човека?</p> <p>— Чов 
а сином заједно поче свлачити.</p> <p>— Шта вам је?{S} Је ли вас ко повредио?</p> <p>— Није.{S} 
да ће ти мајка бити од помоћи.</p> <p>— Шта бих могла ја од тебе крити; мамице?{S} Молим те пит 
а те пољубим и да ти честитам.</p> <p>— Шта ти говориш, мајко?{S} Јесам ли при свести?{S} Какво 
 српски.</p> <p>— Сад разумем.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу вам случај.{S} Ја сам се са једном 
н мало прибра и седе на камен.</p> <p>— Шта ти је, Павле? — упита га један од другова.</p> <p>— 
дговори Агнеша скоро осорљиво.</p> <p>— Шта?{S} Да се нисам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А  
 Њојзи се досадило девојаштво.</p> <p>— Шта ти ту говориш?</p> <p>— Ти си њен природни заштитни 
леда унутра немило изненађено.</p> <p>— Шта ти је, нано?</p> <p>— Нешто сам болна.{S} Приђи-дер 
.{S} Било је писмо отпечаћено.</p> <p>— Шта си ту нашао, Павле? — упита га неки његов друг.</p> 
еља загрлише срдачно, радосно.</p> <p>— Шта ћеш ти у Србији?{S} Откуд тако доцне?</p> <p>— Доша 
то?</p> <p>— Удаје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Ка 
И теткица ће скоро под шамију.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Буди хладнокрван и немој се смејати.{S} Њ 
авле приђе и пољуби је у руку.</p> <p>— Шта ти рече ујка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти ш 
ушај ме: ти знаш о томе писму.</p> <p>— Шта ћеш тиме да кажеш?</p> <p>— Ти хоћеш да ме понизиш. 
p> <p>— Да си га дао капетану.</p> <p>— Шта ће капетан с њиме?</p> <p>— Или да га однесемо у Кр 
 је са немилом слутњом запита:</p> <p>— Шта хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кће 
 пође, али грофица му довикну:</p> <p>— Шта сте наумили?</p> <p>— Наш је разговор свршен, госпо 
даје им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ш 
а хоћеш тиме да кажеш, мамице?</p> <p>— Шта хоћу, кћери?{S} Па зар немаш ништа да ми кажеш?{S}  
 Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује. 
е сузе.</p> <p>— Ти си, Сандо?</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Ништа, размишљам.</p> <p>— Са сузни 
аје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта вичете бесмислено?{S} У тој кући где сам предао мол 
леду на спољашни Париз и у ситницама, а шта да рекнем о оном расположењу, кад сам улазио у згра 
бриса зној са чела.</p> <p>— Па лепо, а шта ћемо сад? — упита један од слушалаца.</p> <p>Говорн 
више кињила; та почетак био је добар, а шта ће бити доцније то се није могло предвидети; не тре 
ста за вас, да се некажњен ширите.{S} А шта ћемо, ако умре овај младић?{S} Душа му је у носу.{S 
о смо за тебе непрестано стрепили.{S} А шта да рекнем о себи?{S} Да сам имала још кћери, можда  
ожда не би ни била срећна са мном.{S} А шта бих јој могао вредети ја?{S} Видиш ли какав сам?{S} 
 онај „велики песник“ тровао свет.{S} А шта би било од Хајнеа на <pb n="106" /> месту овога?{S} 
 пријатан.</p> <p>— Лепо, учинићу.{S} А шта ћемо са Стратом?</p> <p>— Засад ништа.{S} Треба да  
</p> <p>— На бал Џоке-клуба.</p> <p>— А шта ће вам?</p> <p>— Много ми је стало, да је добијем.{ 
 Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>Чилаг мало застаде, као да тражи зго 
 било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А шта је било с вами?</p> <p>— То ви знате; напоменуо сам 
га више није могао уздржати.</p> <p>— А шта му даде повода?</p> <p>— То је стара мржња; ми смо  
Не знам; дођох, да те питам.</p> <p>— А шта знам ја!{S} Дај да видим.</p> <p>Старац разгледа за 
То хоћу од њега да направим.</p> <p>— А шта смо ми?</p> <p>— Оно остало јесу људи, можда, како  
вечери, кад вас је ту напао.</p> <p>— А шта је хтео?</p> <p>Павле, стојећи поред стола и палећи 
> <p>— У врбак, ако је тамо.</p> <p>— А шта ћеш му?</p> <p>— Па знаш, нано, ваља мислити на пут 
а нит откако сам о њима чуо.</p> <p>— А шта ради мој стари пријатељ Чилаг?{S} И од њега нема пи 
а баш пред кућу Јанковићеву.</p> <p>— А шта ви ту имате посла?</p> <p>— Ја свуда могу да имам,  
Грофица се нервозно насмеја:</p> <p>— А шта да радимо с другим младожењом?</p> <p>— Други не по 
о спуштенијим гласом додаде:</p> <p>— А шта је знао Хајне о оном кривоногом демагогу?{S} Можда  
шака у српским листовима); о Инглезу (а шта му је то?) који има браду од три боје; о новој моди 
 ствар, — рече грофица гневно; — а онда шта значе моја опажања у вашем међусобном држању?</p> < 
ви, лакрдијаши, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам  
нко.{S} Док се сетих, одоше кола.{S} Ја шта ћу.{S} Остарела ти је мајка, синко.{S} Бапска посла 
да му буду гости.{S} Светина није знала шта да мисли.{S} Каруца су била лепа, ни Књаз их немађа 
ове куће; а њен си члан; иначе би знала шта велим.</p> <p>— Одиста не знам.</p> <p>— Та, хтедох 
мисли да наговори мужа, да запита Павла шта мисли за унапред да ради?{S} Даље никако није смела 
м зубе.{S} Видите ли од оног лепог чела шта се учини.{S} А где му је коса, за којом су лудовале 
езобразник ми просто не да мира.{S} Ама шта се једнако закачиње о мене, шта има непрестано да м 
и сте код куће, господине Павле?{S} Ама шта вам је?{S} Јесте ли болесни?{S} Како страшно изглед 
ула, проговори изненађено:</p> <p>— Ама шта ви то радите, децо?{S} Шта вам је то у руци, војвод 
и се Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb  
честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шта да се честита, — рече Павле. — Него ја те питам о д 
.{S} За њ све то сада немађаше чара, на шта не хтеде да троши пажње.{S} А усред ове туђинштине  
лим однесите моје понизно поздравље, на шта, чини ми се, имам права после ових речи?...</p> <p> 
култете (изузев теолошки) свршава, — на шта, само он зна.{S} Ту вам је од уметника „Шлекермаул“ 
лом библијотеком и настави:</p> <p>— На шта вам ових сваковрсних заплетених наука и формула, ко 
, а дужност вам је.</p> <p>— Лепо; а на шта ће то?</p> <p>— Рекох вам, да то није тако кратка с 
је увидео смер Павлов и није разумео на шта би то било, али није хтео да се противи болеснику,  
и, да се по мени не види да сам Бог зна шта спасао... хтедох одговорити, да ја имам више него в 
ће ју она примити.{S} Али ако он не зна шта она о њему мисли, да ли због тога и он треба њу да  
врло фини младић и да она управо не зна шта би они без њега.</p> <p>Та примедба, до душе, није  
 броју.</p> <p>У свом изненађењу не зна шта да ради с овим проналаском, те га брзо гурну Павлу  
јих је девојка зависна.</p> <p>— Ох, па шта треба да радим? — упита Павле, почињући да очајава. 
надлежнијем.</p> <pb n="230" /> <p>— Па шта ћете после?</p> <p>— Да видим.{S} Збогом.</p> <p>Од 
 да нећу војводу Баркарија.</p> <p>— Па шта да радимо сад, кад је ствар свршена?{S} Он има реч  
већ двадесет и прва година.</p> <p>— Па шта је с тим? — рече Агнеша, брижно посматрајући своју  
није дирао неколико година.</p> <p>— Па шта му је сад било?</p> <p>Коректор се насмеши погледај 
напослетку самих пропалица.</p> <p>— Па шта ће ту овај помоћи?</p> <p>— Можда мало, можда много 
>— Молим, учините ми љубав.</p> <p>— Па шта ће вам то помоћи?</p> <p>— Гледаћу лично да се изве 
 то?</p> <p>— Ево код мене.</p> <p>— Па шта ћеш с њиме?</p> <p>— Не знам; дођох, да те питам.</ 
p> <p>— Не, још нешто горе.</p> <p>— Па шта је било, за Бога?</p> <p>— Чекај да испричам редом. 
ново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је измеђ 
вно и све остало изгубљено.</p> <p>— Па шта да се ради?</p> <p>— То је обично питање слабијих,  
ле и даље стајати у додиру.</p> <p>— Па шта ће, дакле, бити?</p> <p>Нинчић оклеваше, затим рече 
p>Кад сврши, она га запита:</p> <p>— Па шта ћеш сад?</p> <p>— Не знам.</p> <p>Даље није питала, 
тво.</p> <p>Нинчић му вели:</p> <p>— Па шта ће онда овај у Србији?</p> <p>— Шта ће?{S} Казаћу в 
гледа у Павла, затим викну:</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</ 
 им се кћер.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Шта шта?{S} Удаје им се кћер.</p> <p>— Како?</p> <p>— Шта в 
 Агнеша.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ама шта шта?</p> <p>— Агнеша Јанковићева се удаје?</p> <pb n="2 
ко си ти, преблаги човече?</p> <p>— Сад шта ти је то опет?{S} Ја сам, брат клисар.</p> <p>— Е п 
на њега.</p> <pb n="216" /> <p>— Па сад шта да се ради, кад је ствар свршена?{S} И свет већ зна 
178" /> <p>— Већ је учињено.{S} Али сад шта да радимо?</p> <p>— То и ја не знам, зато сам те и  
ак заустави у ходнику.{S} Промишљала је шта најпре да ради, те се реши да оде мужу.</p> <p>Гроф 
асом у коме је дрхтао бол, питала ме је шта од ње желим.{S} Ја јој рекох, да говори оцу и мајци 
 код куће, утрча у собу и, кад разумеле шта је, подигоше заједнички Павла, који је био сасвим и 
емо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.</p> <p>— Ја га не могу задржати, јер немам пр 
а, и гледаше око себе, као да не разуме шта се дешава.</p> <p>Око три сата сви се узрујаше.{S}  
ти кола, па још и отићи.</p> <p>— Знате шта, — саветоваше га онај; — вами је, чини ми се, стало 
ранкиња, ма на који начин; затим видеће шта ће.</p> <p>Али је за њега била права несрећа што ни 
ти све.{S} И он се за тренут премишљаше шта да ради.{S} Да ли јој сме он ову реч казати не знај 
е само <pb n="209" /> права љубав.{S} И шта ћемо онда са нашом јединицом?</p> <p>— Ах, ово је у 
а сам се са њом споразумела.</p> <p>— И шта вам је казала?</p> <p>— Господине Ђурићу, ми идемо  
тао својој кући, да се одмори и да види шта ће.{S} Кад је ушао у стан, јавише му, да га неко че 
" /> не оста друго, до сачекати да види шта ће да буде.</p> <p>Запита кнегињицу:</p> <p>— Ви ст 
дначавате са мојом душом.{S} А знате ли шта ми она пребацује?{S} Да сам слаботиња, јер не могу  
таде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут ока му по држању кнегињич 
а си ослабео јако, а и сад си блед, али шта ја знам твоје послове.</p> <p>Павле држаше писма др 
 тражи и праведно је да се нахрани, али шта ће ту мајмун?</p> <p>Они се насмејаше.</p> <p>— Међ 
, јер си ми тиме спасао живот...{S} Али шта ћемо с овим новцем?</p> <p>— Ради с њиме шта знаш.< 
ка, решила да останем уседелица.{S} Али шта то мари, ја се не противим тој обвези.{S} Ја имам о 
тупимо Агнешу... и то је могуће.{S} Али шта ће настати затим?{S} Ја знам да младићска жестина н 
 Да ли да потражим наново Павла?{S} Али шта би од нас напослетку било?{S} Моја ће парница траја 
 и француски.{S} Таман су се договарали шта да раде и неодлучно погледали и око себе и у људе,  
ачно у чему је ствар, па после решавати шта ће се.{S} Само се не сме изгубити глава, јер онда ј 
 у овоме:{S} По пореклу, ко ће га знати шта је.{S} Чули сте да говори све језике, али ни један  
коро годину дана.</p> <p>— Бог ће знати шта ради: како која година он све млађи; сад је близу с 
бисте ми, осим њега, најбоље могли рећи шта бих имала да чиним?</p> <p>И погледа га тужно, моле 
наш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху му другови.</p> <p>Како су га непрес 
 у осталом сам сав ја.{S} Објаснићу вам шта ме је довело код вас: али најпре: хоћете ли чаја?</ 
ма.{S} Станем на једно ћоше и размишљам шта ћу.{S} Свет иде овамо онамо.{S} Прођоше једна кола: 
х подругљивих примедаба?</p> <p>— Немам шта да приметим.</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но 
даћу вам, јер сам богат, пребогат; имам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што 
но што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се природе; себичњашт 
 — одговори Нинчић, — нити хоћу да знам шта је то идејализам, ни материјализам; уопште, увек са 
и кажеш?{S} Баш ништа?</p> <p>— Не знам шта желиш?</p> <p>— Ти не требаш од мене бар сад још ни 
/p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ја не знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мо 
ице, слатка, опрости, ја одиста не знам шта радим.{S} Ја сам несрећна.</p> <p>— Да несрећна си, 
но куца и глава му гори.{S} Још не знам шта ће бити, јер се не зна узрок.{S} Свакако даћу му не 
ање.</p> <p>— Мени је наређено да видим шта је са господином, — рече још доста опрезно.</p> <p> 
ег говора — рече младић, — још не видим шта сте ви дакле?</p> <p>— То и није потребно засад.{S} 
о у стању, дошао бих лично, да те видим шта радиш и зашто се не јављаш.{S} Но дознадох да си жи 
е знао за себе; пустио је да раде с њим шта хоће.</p> <p>— Био је још болестан; није хтео да че 
гао руке, имаћете права да радите с њим шта знате.</p> <p>— А докле хоћете да чекамо?{S} Шест н 
о вече опет у кавану.</p> <p>Ту је имао шта да види.{S} У кавани беше највеће узрујаности.{S} Г 
 овде?</p> <p>И Павле устаде; није знао шта да мисли, а камо ли шта да одговори.{S} За тренут о 
судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а Павле због <p 
; са тим остатком ја одиста не бих знао шта да радим.</p> <p>Почеше да ручају.</p> <p>— Па лепо 
питај, и ја ћу одговарати.</p> <p>— Ево шта ја мислим, Агнешо.{S} Има неколико одличних младића 
већма га изненадише, тако, да није умео шта да одговори.{S} Напослетку рече обазриво:</p> <p>—  
 и прву годину.{S} Гроф који је разумео шта је она тиме хтела да каже, гледао је замишљено у ст 
ним породицама. (Ту је укратко објаснио шта је то задруга.) Ја сам досада имао од владе помоћ,  
и, или вредне будале ни за шта и ни око шта.{S} Знам вас ја све у прсте, и владам ту, баш међу  
њега.</p> <p>— Онда се због тога немамо шта бринути; ипак ако би вам тешко било, то јест,... он 
ли је она обасјавала сву околину - - Но шта он о таквим стварима ту размишља?{S} Било је, и про 
 своме прозору не обазрев се више на то шта ће она да чини.</p> <p>Агнеша скиде шешир и огртач, 
>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе нек 
аштину, и ја се обраћам вашем разуму, у шта још не сумњам, и ако очајавам о вашем срцу, да ми к 
је компликован, најбољи лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постељ 
левао.{S} Ујак му поможе:</p> <p>— Знаш шта; даћу ти одједном онолико колико ти треба за целу г 
нуди дамама за тумача.</p> <p>— Ти знаш шта говоре.{S} Дела, помози им рећи шта ће, — говораху  
, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта мислим, дете, н 
а страхом очекиваше његове речи.</p> <p>Шта ћеш ми рећи?</p> <pb n="52" /> <p>Он при овим брзо  
 али ће га други ућуткати са ускликом: „Шта република — анархија!“ Један ће бојажљиво: „Занатли 
S} И двориште је било празно.{S} С лева штале беху празне; спроћу велики зид неке подугачке кућ 
д одоше у дивна купатила, затим у чисте штале где је патос био бео као у каквој грађанској соби 
ао храстовицу или се налазио око коња у штали, док су најмлађи проводили у веселом игрању.{S} О 
ста уредно, а више од десет година сам „штамгаст“ (редовни посетилац) ове каванице.</p> <p>Тама 
уштвеним било је пуно Срба; у Будиму се штампале српске и бугарске књиге; обе омладине међусобн 
 крстиће, и остале знакове на окрајцима штампаних ступаца.</p> <p>Из постеље је до њега допирал 
.{S} КАРЛОВЦИ</p> <p>СРПСКА МАНАСТИРСКА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1897</p> </div> <pb n="2" /> <div typ 
ћом савесношћу; бавећи се цео дан час у штампарији, час у издавалачкој радњи, час у редакцији,  
чих књиговодство а у радионицама изучих штампарске послове, преместих се и са станом у главну з 
а“ хартије (име првих дугачких извадака штампарских, понегде „псећи језик“) које су му у послед 
реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешака у српским листовима); о Инглезу ( 
н неко време живо радио и у друштву и у штампи.{S} Писао је и неке брошуре.{S} Напослетку се пр 
м је шешир, колир, оковратник и ципеле, штап, рукавице и кишобран; кат хаљина са једним ногавиц 
ла близу, наслањајући се о један повећи штап. — Ту је књигу изгубило оно девојче, кад се попе у 
чивилук за остављање шешира, врскапута, штапа и кишобрана; ако над столом за писање има сат, по 
киде врскапут, предаде му га заједно са штапом и остави каљаче.{S} За то време коморник однесе  
ализму, тамо даље о подели рада, овде о штедионицама, онде о сиротињским домовима.{S} Један ће  
мам преко пет стотина форината уштеде у штедионици, а код куће око сто форината, што чувам за с 
ео од изгубљеног имања.{S} И син јој је штедљив и карактеран; чујем да са највећом уредношћу от 
е принцезе, али ова је била разборита и штедљива, и повратила је доста замашан део од изгубљено 
 у свет, не да зарађује трудом и доноси штедљиво, већ да зарађује лукаво и да троши у ветар на  
ким, а неуморним трудом и многогодишњом штедњом, те је сад, седећи на миндерлуку и пушећи из чи 
о рече:</p> <p>— Треба да се вратиш.{S} Штета је одбацити своју срећу.{S} Видиш, и ја сам се не 
 реч, али <pb n="135" /> би била велика штета и грех, везати се својим осећајима, ако та реч не 
кву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> <pb n="218" /> <p>Опет мајка узе р 
о није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње мл 
 младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, 
о да одреди последице тог неприродног и штетног изоловања, као и тешкоће са којима ће имати да  
оју књигу или на непредвиђене трошкове, штету и т. д.</p> <p>Коректор извади хартију и прибележ 
цу, и сад је само било питање, какву је штету ту учинила и како ће се та штета накнадити.</p> < 
дић нашао ковача, довео га и показао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S 
 мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p>Унутрашњо 
му стотинама прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да  
омоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видел 
имо у опширније разлагање једино стога, што Павлова болест није имала ничега карактеристичнога, 
ом да сте ви мој.</p> <p>Павле виде да, што више наваљује, тиме се овај несретник све више удаљ 
ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p> <p>Мајка хтеде да прикрије сво 
нију прилику.{S} Она је погрешила онда, што се одрекла и света и имања; а греши и сада, када на 
је по свој прилици у тим песмама отуда, што је и тај јужњачки народ живео некада близу средишта 
ек преостају месечно неколико десетака, што скупљан за ванредне прилике, за новогодишњи бакшиш  
 не би нас од тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и ко 
 посматрање неких лепих чаробних слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезл 
на и лукавих лажи и себе кривоклетника, што је силом улетео у тај свет; одобравао би и Чилагове 
нталонама, вечито каљав.{S} Ту је Чика, што четрнаест година учи медицину и за кога пронеше гла 
ћевном и о домазлуку.{S} Млада девојка, што су је звали Агнешом, оде доле пред механу у пратњи  
 разговор; као да има нарочитог узрока, што јој је овај младић антипатичан.</p> <p>— Одиста је  
одигравала по правилима општега морала, што га је поставио дух човечанства, да од овог маленог  
 више нећу чинити; и данас сам учинила, што сам мислила да се <pb n="184" /> сам решио да дође. 
тим му рече:</p> <p>— Ја сам погрешила, што сам била толико слаба, да пустим ствар, да довде до 
штених за издаваше махом господичићима, што се спремају за своје позиве или по школама или у ни 
а посматрам.{S} Јер се поред мог имена, што ми га неки глупи кум надену, зовем још и Срце.{S} Ј 
ди му:</p> <p>— Пустите оног господина, што чека.</p> <p>Мало затим у собу уђе неки непознати г 
ању да жртвује огроман део свога имања, што је превазилазило неколико златних милијуна, само да 
жена на два дрвена једва отесана ступа, што су стајала усред каване, али је ипак греда била у с 
рвих дана остао при оваком тону говора, што је Павла учинило још срећнијим, јер је у тим речима 
ћете је хранити?{S} Преписивањем аката, што су их написали сувопарни и ограничени људи?{S} Ви н 
тедионици, а код куће око сто форината, што чувам за случај несреће.{S} Понекад и више зарађује 
 за познавање великих душевних покрета, што би уједно било и лепо и корисно.{S} Да то и сами чи 
 антипатичан.</p> <p>— Одиста је штета, што није племић.</p> <p>— А зашто да буде штета, госпођ 
 ли у наручју вашем...{S} Ах, страхота, што сам морала и оволико да кажем, овако да говорим, и  
 произвела код овог неискусног младића, што је управо и био њен нарочити смер, и кад он застаде 
лност, — али оним тихим покретима срца, што топлом крвљу залевају и плоде душу, тамо је већ бил 
 он је једино згодан, да се брзо венча, што би сваки други, који се нуди за младожењу, одбио.{S 
љује лице и уздиже топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста 
 насмеја и поглади браду.</p> <p>— Све, што ви радите, радите с погледом на жену.{S} Богатство, 
уду напустили.{S} То је у главноме све, што сам имала да вам кажем.</p> <p>Павле је био веома т 
ство на спахилуку у унутрашњости и све, што је било најбоље, донесе овамо.{S} Ту се оваке ствар 
кла у породици, она је читала те књиге, што их овде у неколико редака видите постављене.{S} Сећ 
ких друштава, не би ли кога од господе, што су онда били у пратњи странкиња, гдегод опазио.{S}  
им и непоузданим гласом, — да сам тиме, што сам му сама писала, имала нарочиту намеру.</p> <p>Д 
ам.</p> <p>— По чему?</p> <p>— По томе, што му се ваша свирка јако допадала.</p> <p>— Ах! — реч 
p>— Говори!{S} Ти кријеш нешто од мене, што ја морам знати.{S} Говори!</p> <p>И тада јој кнегињ 
госпођо.</p> <p>— Опростите, господине, што вам се не представљам; ја... ја то не смем... ја са 
о да је приметио неко тихо пребацивање, што му предлаже напуштање дужности ма и за једно вече.{ 
никад није достигло висину оне потпоре, што су му Павлови родитељи некада давали.{S} Зато је мл 
диже:</p> <p>— Ви тако говорите, грофе, што не знате, какву сам борбу претрпео док сам довде до 
вирали нешто, <pb n="169" /> госпођице, што је моме срцу драго, али и да тога није, морам призн 
> <p>— Са мојим избором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="21 
n="235" /> и везане помоћу какве врпце, што је обешена о позлаћени клин до завесе, те се тако о 
у.{S} Слуга им донесе оне лаке огртаче, што при улазу и излазу на игранкама употребљавају женск 
лажи у Павлу потрес при губитку Агнеше, што је он поуздано предвиђао, па да га припреми за срећ 
 ви до Солуна извадити и оно мало душе, што ће ми ови друмови још оставити.</p> <p>— Јако вас ж 
мна и у свему другом.{S} Питоми висови, што је окружавају, те се умереним таласањем спуштају у  
калупу.{S} Жене ће се облачити по моди, што хајде-де, али ће се новац трошити по дућанима, кава 
 првина да ми се приближују млади људи, што их судбина искушава.{S} Молим, немојте ово сматрати 
 себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што ме још не знађасте.</p> <p>— И сад вас само делимиц 
Коректор је махнуо руком према постељи, што, у осталом, и није било потребно, јер је кнегињица  
 али ни један добро, осим свој матерњи, што ће бити или пољски или немачки.{S} Он је агенат, о  
 његову моћ.{S} Али он се на мене љути, што ја не умем да лечим рану коју им он показује; као д 
имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је то немогуће.</p> <pb n="179" /> <p>— С које стра 
љ своме благостању положио оном помоћи, што му је у младости доста замашно пружао Павлов отац а 
S} Та то је једино блаженство у свирци, што она не зна за препреке.</p> <p>— Да, то је утицало  
о грофице.{S} Ја вас молим за опроштај, што вас у <pb n="117" /> овом тренутку узнемирујем, али 
ами, а њена нежна душа волеће вас увек, што доцније тим више.{S} Она је била у стању да жртвује 
мењивању мисли са оном младом господом, што се око ње искупи и на које је она потрошила неброје 
 крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} Велике идеје, огромни тала 
ом оделу са једним старијим господином, што сад у живом разговору стоје поред кола усред гомиле 
> <p>Било је пред вече, кад је путањом, што вођаше из оближњег села варошици, замишљен корачао  
мично живе својим нацијоналним животом, што је и разумљиво по њихову положају усред туђинштине. 
ого година, многи напојени туђим духом, што брижљиво <pb n="83" /> крију, али чиме се после код 
дала.</p> <p>Павле се осећао посрамљен, што га је Нинчић одбио; у узнемиреном и зачуђеном погле 
 обавестите.</p> <p>— Мени је јако жао, што то не могах учинити раније, али он је на вас бацио  
азити, онда је мени одиста искрено жао, што то нисам учинио раније.</p> <p>— Одиста? — упита он 
да себи набави оно највеће задовољство, што му је поред тога још преостајало.</p> <p>И тако су  
инила.{S} Зато, немојте примити за зло, што се морам чудити овим вашим речима.{S} Али свеједно, 
 на пажњи, господине, и жао ми је само, што сте се овамо потрудили.</p> <p>У овим речима било ј 
p>Али тада се догоди нешто неочекивано, што је изгледало као последња али неотклоњива сметња Па 
урићу, — то име он сада изговори нежно, што је нарочито лепо пристајало његову звучном баритону 
 новац.{S} Мени он не треба.{S} Једино, што би у тој ствари могло бити примамљиво, то је њена л 
да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још нешто.{S} По ужур 
падима на оделите редове, и на све оно, што је, како он вељаше, живело од лаке зараде спекулаци 
ви остављају, јер сматрају за ужас оно, што ја тако чисто осећам.{S} Они то не виде, већ само с 
десет форината споредне зараде месечно, што просечно чини четрес и два форинта.{S} Са овим прих 
цу, међутим тако смо јако желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо 
Затим полагано одговори:</p> <p>— Зато, што сам вам писала.</p> <p>— Јесте ли ме звали у том пи 
атолошку слику његове болести, не зато, што бисмо то сматрали по начелу за погрешно или непотре 
n="177" /> <p>— Али га није добио зато, што га је узаптила она.</p> <p>— А, то је чисто неверов 
да је ми дајемо војводи Баркарију зато, што смо запели да њега добијемо за зета.{S} Напротив, о 
 Грофица је Агнеша тада изгубила нешто, што јој сада враћам.</p> <p>Он извади писмо и предаде г 
 би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатније.</p> <p>У граду, где се Павле 
, просто али чисто.{S} На глави му фес, што се још тада носаше, за разлику од правог турског, с 
> <p>— Онај Србин?</p> <p>— Јест, јест, што смо га видели на путу.</p> <p>— Знамо да је ту, а г 
— Мени је велика част и највећа радост, што вас ту могу поздравити, госпођо грофице.{S} Ја вас  
ељи, приметио је, да му је златан крст, што га стално носаше о врату, био испао из кошуље, те б 
 док је код њега онај мали златан крст, што га под кошуљом ношаше о врату.{S} Како је било, и о 
ло чисте намере да се злу стане на пут, што свак чини на свој начин, а то су чинили и они.</p>  
ахну стара госпођа.</p> <p>Онај младић, што смо га видели, да се приближује варошици, стајао је 
 Крагујевцу, док не нађе згодну службу, што би трајало неколико месеци; али кад год би Павле сп 
а се обрати оном богатом ујаку Павлову, што је живео у Крагујевцу и волео Павла.{S} Ујак није и 
авном животу своје отаџбине игра улогу, што она о Павлу претпоставља, да се тај упозна и са при 
удете мој саветодавац, и да ме у свему, што би ми изгледало сумњиво, обавестите.</p> <p>— То ћу 
 грофице ништа не рече, већ је и новац, што је кнегињица Страта оставила, сакрио, да му га пред 
е може добро да види која му је то реч, што иначе није чудо поред оноликих штампарских погрешак 
и увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову кућу, која ти  
ар.</p> <p>Молим те, немој да се чудиш, што ти поред честитке шаљем овако писмо.{S} И сама увиђ 
ему врло симпатична и племенита женска; што се даље ње тиче, мислим да је случај одвојен и не с 
ете крити да сте гладни, мој господине; што не тражите хране од мене?</p> <p>— Не знам да ли ни 
одиста је велика незгода <pb n="163" /> што то писмо нисам добио.{S} Шта је томе узрок, не знам 
ојима пише одовуд „Kaffe“ <pb n="66" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити  
жда у први пар изгледало потребно...{S} Што се тиче изненадног случаја са кнегињицом, ви велите 
ма ви сте много бледи; па и дрхћете.{S} Што сте онда излазили из собе?</p> <p>Кнегињица седе.</ 
мљиво, и ако није потпуно оправдано.{S} Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с  
} Јесам ли ти увек била брижна мати?{S} Што вређаш, што унижаваш, зашто хоћеш да уништиш ову ку 
збором?{S} Ох, мамице, што ме мучиш?{S} Што не кажеш шта мислиш?</p> <pb n="213" /> <p>— Шта ми 
амо једно жалим, — настави озбиљније, — што се од своје ране младости не кретах у кругу оних ид 
се амбари и житнице почињу да празне, — што прво бива са кошевима, — скупе се у ове женска деца 
 или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било никакво извињење, — напротив, налаз 
 Најпре ми реци ти, — одврати Нинчић, — што ми тако дуго ниси писао, има скоро пет година.{S} Ј 
 се у кавани „Живео!{S} Живео Ђурић!“ — што <pb n="323" /> трајаше, док дошљак не заузе место.{ 
мисао, ил’ намера опасног потказивања — што би било врло ружно од нас, јер је романсијер у згод 
— О томе нисам још размишљала.</p> <p>— Што си га тако брзо отпустила?</p> <p>— Да ти није жао? 
знам шта је, — одговори Павле.</p> <p>— Што се не смејете мојим последњим речима; камо ваших по 
е сати?</p> <p>— Сад ће седам.</p> <p>— Што не идете, да вечерате?</p> <p>— Баш сад довршујем р 
адах, већ чује његово сиктање:</p> <p>— Што ми пребацујеш?{S} Нисам ли ја умро у борби као јуна 
 већина, који мрзе „западњачку културу“ што је положена на трулим ступовима, а испод којих веје 
 прилика, да се сећа онога, што нема, а што није ни покушао да задобије.{S} Зар да вечито кука  
исам преварила?{S} Да га не мрзиш?{S} А што да га мрзиш, тог одличног младог племића?</p> <p>—  
?...</p> <p>Па ухвати Павла.</p> <p>— А што умиреш тако дуго?!{S} Чекај да ти помогнем...</p> < 
девојче, кад се попе у кола.</p> <p>— А што јој ти не рече?</p> <p>— Стара сам, синко.{S} Док с 
ле.{S} Био је код кнегињице.</p> <p>— А што сте га задржале тако дуго?</p> <p>На то уђе кнегињи 
 ковачево мишљење и додаде, да сажалева што ће за ову ноћ бити задржани с пута.</p> <p>И ако је 
тио.</p> <p>Госпођица, која се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излаз 
 поредак у ову земљу на основу искуства што је стечено у сасвим страним земљама, а у сасвим дру 
тим то је он удешавао само стога, да га што поузданије придобије; јер кад га је осигурао за себ 
, који само на посао гледа, такве да га што пре дигну с одра; а сиромаху најјефтиније, па било  
аоставштине.</p> <p>Чилаг гледаше да га што пре пошаље натраг у отаџбину; али Павле не хтеде да 
на то га је упућивала и младићска снага што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мисли 
дејалистичким шљокицама.{S} Ова битанга што обичествује ту да седи потпомагаће вас у вашим накл 
н му је био такав, да се помоћу разлога што му га је пружало писмо, нађено пред механом у Баточ 
о свестан рад, наступила је улога онога што се зове вољом, ма још неодређено и сувише обазриво. 
и овај му је одмах послао за пола онога што му је био при поласку поклонио.{S} Али је и то било 
мам више него ви сви овде: јер од онога што ја имам преостаје ми, а вами свима без изузетка не  
гла наћи другога бољега начина до онога што сам га досада употребљавала, то јест, да долази и д 
м тамо увек осећао да сам у крилу онога што се зове цивилизацијом, што је врхунац уљудности.{S} 
твари; а Павле због <pb n="134" /> тога што му се чињаше да од прве изговорене речи зависи њего 
атнија. — То је било нарочито због тога што је тада и университетски језик био латинско-немачки 
анифестацију човечјега духа, поред тога што то радо признајемо и свима осталим „школама“.{S} Ми 
 ствар.</p> <p>Странци су се журили, да што пре стигну у Крагујевац на конак, па им се у хитњи  
сата, како би ваљада опомињао младеж да што пре оде на рад или одмор.</p> <p>Као свуда по већим 
ржите у важности?</p> <p>— Не мислим да што мењам у ствари.</p> <pb n="266" /> <p>— Ви сте, мож 
е међутим довољна.{S} Једина је незгода што је мора зарађивати ноћним радом на који одлази у ос 
којима се на прве звукове назире побуда што их је изазвала.</p> <p>— Да, оне су пуне и сувише н 
 рекао, да бих вас радо држао за оно за што ви сами себе држите.</p> <p>— Ви сте то рекли, што  
га за велеиздају, и за... не зна већ за што... и осудише га на пет година тамновања.{S} Он је п 
 ме, а изабраше ме за члана управе, уза што иде право на дивиденду, и за сарадника уредништва.{ 
е младости не кретах у кругу оних идеја што ме сад одушевљавају.{S} На моју велику жалост приме 
сом гледаше фино одевеног младог човека што иђаше тешким корацима као да је сву ноћ и цео дан у 
и, чврсто, темељно, да не би она будала што нашкодила згради.</p> <p>— Каква вам је то зграда?< 
д вратанцетом стоји рељеф каквог анђела што вечито лети или глава Минерве са крупним очима или  
ам изишла преда њ, јер сам исто мислила што и ви.{S} Он се као чудио, кад сам му казала да се б 
ред кућом зауставише једна од оних кола што су улицом хитале горе доле.{S} Мало затим чу се отв 
и нам поглед пао на неку врсту престола што стоји под неким високим ступом, и пао би обично на  
 разумети у овим ситничарским приликама што га чекају, и то све да чини поред своје снаге које  
верена да ови не могаху одолети дражима што из ње овако пред вече бујају, те јој се приближују, 
 — одврати кнегињица.</p> <p>— По онима што долазе на овдашњи трг, то се не види, — вељаше гроф 
а, удубио би се у посматрања о узроцима што стварају <pb n="154" /> разлике између људи и о пре 
ом погруженом под оним ужасним ударцима што су ми их доделили људи из оног вашег света.{S} Ти в 
ога буде потребно, ти ћеш му писати, на што ће он одговорити; затим, ако би ствар добро пошла,  
има и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивним и младићски неиск 
већ ће бити набројана и познатија имена што су ту била.{S} Отменије женскиње биће свакако набро 
ови његови, али га нешто вукло да сазна што о овоме човеку.</p> <p>То је онај канда приметио, ј 
је та промена донела собом много новина што су, у стицају са старинским навикама становништва к 
вам подићи вашом помоћу, ова вуцибатина што овде седи порушио, кад бих прехитрио.{S} Ту треба п 
ај узвик, јако изненади странце.{S} Она што је називаху госпођицом стаде климатати главом према 
их сличица има ту исписаних објашњавања што се тичу слика, или стихова, па и изрека појединих с 
но због тога и има у неколико оправдања што је био код нас... и код тебе.</p> <p>Кнегиња поглед 
на изгубио је и оно мало самоопредељења што га је досада имао.{S} Није могло бити сумње: оне су 
амо дође.{S} Овде ова неутешна сиротиња што је своје наде положила ван света, јер ту узалуд ишч 
 у предсобље, стану пред отворена врата што воде у једно од два одељења, колико их у болници св 
ад предлагача један од слушалаца запита што је то, он се мало узврпољи на седишту, затим се диг 
а, и неколико господских кућа крај пута што вођаше у пивару, једином недељном забавишту отмениј 
p> <p>Али је за њега била права несрећа што није знао стан њихов.{S} На завоју оног писма није  
 му се олакшавала судбином овог младића што је патио, пропао и скоро изгубио свој живот баш збо 
 држао, нарочито да не би стара грофица што приметила, али, кад је Агнеша почела песмицу на срп 
коју им он показује; као да сам ја крив што нисам доктор.{S} Дете треба да се роди; случај је к 
 до кризе.{S} На то га је упућивала крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави гор 
гао из ове луде јурије и спасао за себе што сам још могао спасти.</p> <pb n="85" /> <p>Ту ућута 
ме рана стаје петнаест форината.{S} Све што сам побројао дакле месечно триест и осам форината.{ 
ути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ све што живи ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> < 
 личност?</p> <p>Супруга му исприча све што је о Павлу знала; њихов сусрет у Баточини, виђење н 
у, која би му дала прилике, да каже све што му је на срцу, да га нападне и да га вређа.{S} Али  
и ми није могуће поновити пред вами све што сам препатио, и ако би то могло да објасни целу ств 
 сам мислила да је то тако; да знам све што ми је нужно знати, и ја сам на основу тога и чинила 
="287" /> Ми смо рекли један другом све што се по тој ствари могло рећи, и не остаје ништа друг 
е, књиге; кад сам посећивао и видео све што представља напредак целог човечанства на врхунцу св 
 досадашњим начином живота потрошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагуј 
да, сипао Павлу у шољу и додавао му све што је потребно.</p> <p>— Пијте, млади пријатељу. (Приј 
озрело до дна, па још и од стида и туге што је њену смрт највећма проузроковао главом он.</p> < 
буде тако и да на крају, а то нека буде што пре, после толиких ваших мука, постигнете своју пре 
 неколико година једнолика живота снађе што необично.{S} Погледа на сунце: како је ово сасвим д 
о сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пустили да се ствар својим природним путем разв 
шла?{S} Да ли их је видела?{S} Да ли је што приметила?</p> <p>— Одите ближе, теткице, — зовну ј 
аг; послови ме зову.</p> <p>— Жао ми је што те не могу испратити; али сам баш сутра оптерећен п 
е посматрала брижним оком.{S} Болело је што мисли на одлазак, а преко сваке мере је узнемирило  
вали трговци, бербери и друге занатлије што стојаху пред својим дућанима у овоме часу када је п 
но да прелазим преко оне велике ћуприје што виси на ланчевима (и зато још немате српску реч), а 
су имали генијалних рачунџија без науке што се зове „математика“, али дође после хиљаду година  
емена, духа, снаге и новаца, да би биле што „величанственије“ или бар, што је могуће, пријатниј 
мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са белог му чела и румених образа и ш 
а да се заљубљује?{S} Требао је да узме што је његово, јер му је било нуђено.{S} Али, ах, где б 
сигурати извесна лична независност тиме што ће се задобити поверење особља и управе, или ако се 
 <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што се зове <hi>идеја</hi>.{S} Просјачка посла.{S} Ја и 
, при овом захтеву толико сличном ономе што му је мајка била поставила.{S} Он се реши да буде о 
ом — имао сасвим противно дејство ономе што је она желела.</p> <p>Павле се, дакле, реши да оде  
икама које вас чекају.{S} Него по ономе што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали. 
 борио, уживајући у борби и супрот томе што се у овој борби полагано трошио...</p> <p>Па се ист 
ј мери у нашој обавези према вам у томе што сам женска.{S} Ове две прилике нека ме извине пред  
 дешава свашта; могуће је да се од мене што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати 
Но он се био задоцнио; гледајући на оне што излазе из цркве промашио је кола, кад су према њему 
ису вратили.{S} Богатије породице и оне што често мењају преко године своја места пребивања, за 
вање, и ти ћеш у првом реду казнити оне што те љубе и цене.</p> <p>— Ти појмови за мене не пост 
о набројано, а од сиромашнијих само оне што су биле веома лепо одевене, — рече коректор ироничн 
алих најсјајније јавне игранке беху оне што их је приредила Университетска Омладина, Трговачко  
јна; он је завет учинио још и од забуне што га је њено забринуто око прозрело до дна, па још и  
осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син, јер ме је срце неодољив 
колине, али иначе и опет ништа, тим пре што су у ово зимње доба та места била мало посећена.</p 
оријограф да буде непристрасан, тим пре што се претежно треба да бави психолошким особинама суд 
<p>— Чудновата ми је ваша вест, тим пре што није истинита.</p> <p>— Шта није истинита, шта ви т 
му се као прави пријатељ: хтео је да се што дуже бави поред њега; међутим то је он удешавао сам 
оказао му штету, препоручујући му да се што пре прихвати посла.{S} Но овај махну главом и изјав 
ам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам овог лета нешто мало боловао.</p> <p>Ујак сумња 
ћу, тамо где вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један к 
вашу особу.{S} Али већ и по оном, би се што по изгледу могло рећи, ви не спадате у врсту обични 
о га доведе овамо и зашто?{S} Зна ли се што о његовој безумној љубави?{S} Шта значи овај поглед 
 — Он је мој пријатељ, и зато ако имате што да му предате, то можете слободно поверити мени.{S} 
што крило; могуће је чак да ви то знате што ја као мати не знам.{S} Да ли је баш потребно, госп 
а као прави спас.{S} Молим вас, примите што од нас за успомену.</p> <p>Павле устукну један кора 
у овој ствари да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин,  
 и зато можете слободно да ми саопштите што вам је наложила.</p> <p>— Пре свега треба рашчистит 
лас шири, не помињући остале прапорчиће што иду уз тај добар глас, који и врло добро звечи...{S 
мим бреговима и на његово примчиво срце што је досада било мирно и безазлено: све то утврђиваше 
ва и налакти се.</p> <p>— Ваљда ти рече што?</p> <p>— Рече ми да не да, што си му ти сестра.</p 
а госпођичиним, која ми као пребациваше што се девет месеци нисам јављао.</p> <p>— Да, да.</p>  
е.</p> <p>— А зашто не волиш војводу, и што то <pb n="217" /> ниси раније рекла, док га још нис 
ам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S} Али доцкан је. 
аји, ноћно доба, претопао стан, можда и што је мало више попио чаја и рума, па затим необична,  
ало са белог му чела и румених образа и што је већ неприметно било зачето; на то га је упућивал 
 погодних речи.</p> <p>Док је свирала и што се више удубила у неки, по изгледу, уметнички занос 
де вам беше место: вратите се што пре и што брже.{S} Ви сте пред понором; још један корак, и ја 
ри да да превагу.{S} Скупите што више и што бољих песама.{S} Срећом сам и ја Србин, и ја ћу вам 
а се обрадова што ју је Павле разумео и што је пристао да одмах излазе на чисто земљиште, сада  
ога положаја могле да произлазе, ако би што погрешно урадио; зато му је препоручивао опрезност  
ћеном сународнику, хтео да осигура себи што већега утицаја при обрту у његовој судбини.{S} Али  
приступи му ближе.</p> <p>— Знате ли ви што о нашим односима?</p> <p>— Све, грофице, до ситница 
рао се:{S} Помози!{S} Јесте ли ви криви што нисте специјалиста?</p> <p>— Па каква је смисао так 
иметио је вреву међ оном гомилицом људи што су се ту скупили.{S} Угледа велика путничка кола са 
p>— Ви улазите у понављања.{S} Имате ли што друго да кажете?</p> <p>Павле устаде.</p> <p>— Госп 
сте ли имали грижу савести?{S} Јесте ли што себи пребацивали, кад сте се са самим собом борили? 
 слика, што их је и он некада имао, али што су данас већ ишчезле у неповрат.</p> <milestone uni 
 неку врсту сиротињског уверења.{S} Али што се више хватао за оваку трезвену одлуку, тим више м 
 желели да то, што нас чини срећним али што није за свакога, саопштимо оном који ће нас разумет 
мо.</p> <p>Тамо, у оној мирисавој магли што је блештила у сали, на чистини углачана пода, стаја 
 — пошто би то био задатак науке, — или што то не бисмо умели да чинимо, — што опет не би било  
осећаја.{S} Ми смо дубоко и дуго тајили што нам је на срцу, међутим тако смо јако желели да то, 
но да се вежеш, а и ја сам волела да ми што дуже останеш <pb n="212" /> у кући, кад је Тасило в 
{S} Нико даље о њему не знађаше.{S} Они што би га тражили у стану, не би га никад нашли код кућ 
; каква им је књижевност и друге ствари што би образоване странкиње интересовало.</p> <p>Ту се  
ка?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Даде л’ ти што?</p> <p>— Јок.</p> <p>Мајка се очигледно обрадова и 
т најадиковао стаде жестоко пребацивати што га нису позвали, кад је на самрти била.{S} Он се ув 
га господина, по којој би могао сазнати што о реду госпођа, није успео, јер је морао одговарати 
ије куће, не би ли ту могао бар дознати што о њима а да се не ода.{S} Тешком муком набављао би  
По оваким преходницама може се разумети што је и данашња трговина, па и богаство, у рукама Срба 
не; идите.</p> <p>— Идем, али ћу понети што је моје.</p> <p>Павле пође, али грофица му довикну: 
не руменије, по свој прилици од радости што је радња у цвету; па би се и она расцветала у пуном 
стор употребљавају за љуљање на љуљашци што виси са греде.{S} Унутра, у кући, чуло се тапшање п 
што му запињаше мишиће; па онда положај што га је мислио извојевати у друштву; и прилично позна 
Саве и Дунава, и ја, ја жалим, ја кукам што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео д 
лушати, била ми је сестра.{S} Чинио сам што сам могао, а њу нисам разумео.{S} Видех да си ослаб 
лите?</p> <p>— Рекох вам: хоћу да узмем што је моје.</p> <p>Гроф оде једном балзаку од црне кож 
речи: како сам гледао да за себе спасем што се још могло спасти, одговорити, да се по мени не в 
ом пак, који је сам гроф отворио кључем што га собом ношаше, били су адиђари, породична блага и 
ча сила на свету.{S} И ево, ја не жалим што сам наново ушао у ред живих људи.</p> <p>— Па шта т 
> <p>— Немојте захваљивати.{S} Ја чиним што ми је дужност.{S} Ви имате још и права да од мене т 
ни.{S} У осталом се није променио, осим што је сад џандрљивији но пређе.{S} Кад сам полазио на  
и палате: зидови су покривени дрворезом што је служио као оквир читавом низу слика породичних п 
ије довољно утврђено том квалификацијом што сте ви ваљан младић.</p> <p>Павле потресен одврати: 
рођаци нека буду задовољни с оним делом што је у њиховим дамарима, а ја ћу с мојим располагати  
 речи, али увек задржавајући се на оном што их је некада чинило срећним, ма то био и врло обича 
} Ми смо се, дакле, већ повиновали оном што се не може избећи... учините и ви то.</p> <p>Павле  
м за Ваш напредак; немојте узети на жао што се сад интересујем за Ваше здравље.{S} Ја бих се ја 
оглавито она сама.{S} И њој не беше жао што је, по наредби увиђавне јој матере, тако лепо награ 
>Број 3. <title>Географија</title>, као што је белешка на унутрашњој страни називаше: „Једина н 
и и мало руски.{S} Често се дешава, као што знате већ и са Париског свеучилишта,... чуо сам да  
офом, и маркизом немачкога царства, као што сам и ја; ту титулу можете добити, пошто је некадањ 
ом окорелом заступнику назадњаштва, као што је називао коректора.</p> <p>— Дед сад реците ми, — 
дино известан ред људи, буржоазија, као што се каже.{S} Надувеним великашима оне не требају, а  
овораше гроф. — Ова се библијотека, као што је видите, овде у престоници неће увећати.{S} То је 
кажи, јесам ли неразборито учинила, као што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла з 
Они то не виде, већ само сјај дома, као што веле, а ја сам тај сјај почела да каљам.{S} И тетки 
ети и после неколико хиљада година, као што су свет покретале и пре многих тисућа...{S} А, пита 
.</p> <p>Пође по цркви редом икона, као што се у његову завичају чини.{S} Кршћаше се крстом пра 
, а то је био први знак опорављења, као што је доцније и лекар рекао, који после одласка корект 
{S} За овамо требају друге природе, као што је на пример Чилаг, а сумњам да и он има великих ус 
Што се твога поступка тиче, оно је, као што сам увек с почетка казивала, и по облику и по сушти 
амљива?</p> <p>— Рекао бих да није, као што би и она на мени приметила велику, управо одвратну  
е дадоше за жену.{S} Ја се доцније, као што се каже, покварим, оћелавим; једна ми глумица помож 
р не познајем довољно ваше прилике, као што мало пре рекох.</p> <p>Преко Павлова чела прође лак 
о мислим да је у праву, ја са њиме, као што сте видели, поступам попустљиво, јер га сажаљевам.{ 
 прецртају; оне су већ и намештене, као што видим.{S} Видите, ово су кнежеви Де През; то је јед 
ам чешће читао то презиме; овде се, као што знате, свака ситница меће у новине о извесним лично 
т и одличну образованост, коју сте, као што ми изгледа, сами стекли, а пре свега вашу младићску 
азговори постали без твоје кривице, као што велиш, ти ипак треба да их уклониш.{S} Ево ти прили 
 У осталом, ви то већ знате и сами, као што је и она уверена о вами, јер су њене сузе биле само 
а чврстој подлози, имам будућности, као што се вели: ал’ ја сам се са свима овим изгледима баци 
богатог сељака и одао сам се науци, као што се код нас каже.{S} Имам помоћи и од државе, те с т 
— Слушај, Павле.{S} Мој се положај, као што сам ти га мало час обележио, јако поправио. <pb n=" 
 за нашу сигурност, у Београду пак, као што видите, дадоше нам добре браниоце.</p> <p>Павле пог 
енирало да вас то запитам, јер сам, као што видите, доста слободног држања, али нећу да чиним,  
— Није добио, вели?</p> <p>— Нисам, као што кажете, госпођице.</p> <p>— Ви нисте од нас примили 
ли они су се одавно, како да кажем, као што се вели, помађарили.{S} Да ли има сличних појава и  
 ће он тамо са својим топлим срцем, као што веле ваши романсијери.{S} Женске су га упропастиле, 
изнајем, и гледаћу да вам поклоним, као што рекосте, један дан или једно вече, кад буде два дан 
, да, колико је жељно очекивао дан, као што је мислио, по њега судбоносан, толико се и бојао ње 
 при чаши пива.</p> <p>— Данас сан, као што видите, ударио у луксуз.{S} Но ја то могу себи поне 
 ни издалека није био онако опасан, као што је она замишљала (грофицу су доцније свуда пратили  
он бити главна препрека, јер је он, као што рекох, силан и има врло вешту методу.{S} Он ће вам  
е у величанственом положају, прико, као што се каже, паде вам сикира у мед.{S} Хајд’, нека је с 
астанака.{S} То је одиста класично, као што би рекла нека од ваших напудрованих дама.{S} Ах, то 
="136" /> младић.{S} Али ако је то, као што, на жалост, морам претпоставити по свему што ми исп 
а се са њиме баш жели састати, јер, као што изгледа, донде у кући неће бити мира.{S} У осталом  
 То ни издалека није потребно, јер, као што рекох, мени преостаје од моје зараде; са тим остатк 
S} Одсада ћу бити само један створ, као што је отприлике и наша теткица.</p> <p>Ах, теткица!{S} 
не могу да држим засебан стан, већ, као што се овде <pb n="121" /> каже, „идем на кревет“, то ј 
ест година амо живим у овоме граду, као што сте ваљда чули, доста уредно, а више од десет годин 
е био одевен у свом сељачком оделу, као што га носе сви Србијански ђаци из унутрашњости, кад до 
одине, будите ми на руци, а и њему, као што сте и досада били.</p> <p>— Ја јако волим господина 
 до душе, да вас упуте на дворкињу, као што би се у неким великашким кућама а у сличном случају 
ушили моју примчиву словенску душу, као што је префињеност њихова пријатно ми надраживала живце 
о бисте ви можда волели мислити,... као што ви нисте Фауст.{S} Ја сам Чилаг, чувени Чилаг.</p>  
</p> <p>Болест је није дуго мучила; као што је заслужила, издахнула је усред јуначке борбе и бл 
погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли паралелу између оног напред 
 славу светог евангелисту Марка.{S} Као што видите преостаје ми од редовног прихода четири до ш 
/p> <p>— То је због вашег писма.{S} Као што је ћутала о њему, прећутала је и ово.</p> <p>— Без  
е га, и ја о томе не знам.</p> <p>— Као што ми ништа нисмо знали о том писму.</p> <p>— А зашто  
ог потреса, појављивала се код њега као што би се појавила и у другим сличним приликама, где мл 
 Павле бео као зид.</p> <p>Овај оде као што је и дошао.</p> <p>Павле тада довикну грофу:</p> <p 
 руковао и руке су им се обухватиле као што су им се и погледи удубили очи у очи тренутно.{S} З 
рашену брилијантима, од исте перади као што их је имала у коси.</p> <p>Њена висока крупна појав 
ису могле да ме загреју у оној мери као што је то чинила помена на њих у даљини.{S} После кратк 
шта противу ваше личности.{S} Зетом као што сте ви, могао бих се поносити, господине.{S} Ја вас 
онима, који су склони да раде онако као што су они радили.{S} Они су због сиромаштва својег нап 
е он вештачка творевина, онако исто као што у другој каквој зоологији нема места за мопса или д 
ска прилика са густим велом на лицу као што имађаше и она пређашња.</p> <p>Она брзо ++уђе; забо 
јала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са другом упознаћу в 
им појединостима ја сам одавна већ знао што сте ви тек сад сазнали.{S} Но боље је што сте пусти 
p>— Ја долазим из апсане, где сам допао што сам тражио устав, а сад га они сами дају.</p> <p>Је 
а крв што му је у дамарима врила; мисао што му је у глави горела; здравље што је одсјаивало са  
очију.{S} Тада се заклех да ћу бити ово што сам данас.{S} И одржах своју реч.</p> <pb n="99" /> 
 не пробуди.{S} Јесте ди видели друштво што овамо долази?{S} Срце ме боли, кад га посматрам.{S} 
 често нестајало брже или лаганије него што је и постојало, — већ по већем утицају — тренутном  
исто тако уморан дошао кући, а пре него што ће да легне, вадећи пресвлаку за сутра из ормана, п 
едом.{S} Она је све прегледала пре него што ће лећи, и видела је да су собу опајали, опрали и у 
је, али он је на вас бацио око пре него што сте се са мном упознали.{S} И моја опомена дође упр 
чујући дан и број ложе.</p> <p>Пре него што је отишао на тај састанак, коректор му је живо гово 
гнеша, и ја сам јој дао много више него што је она од мене тражила, јер сам јој поред својих ос 
мам шта да вам дам и то много више него што вам треба и што би ви могли исцрпсти и поднети...{S 
 је то био куд и камо у већој мери него што су они то замишљали.</p> </div> <pb n="25" /> <div  
бити по свој прилици мање по броју него што нас има; ја за себе задржавам право на један цео це 
неколико одговора и то још и дужих него што беху ујкина писма, — али овако не само да на ни јед 
> <p>— У чему?</p> <p>— И тамо је много што шта отпочето криво, — настави старац. — Чујем уводе 
ли решити о старешини задруге или друго што.{S} Но и ово није смела подуже да удешава, јер су и 
ила истакнута.</p> <p>Није, дакле, чудо што се и ујак Павлов највише надао да ће овде најпре и  
жи и душа му се прибере, а сад је жалио што је овамо дошао.{S} Са том хладовином, као оштар мач 
p>— Ја сам, у осталом, већ давно слутио што ви не знађасте.{S} Мислим да је то младо чељаде још 
после кратке почивке. — Јеси ли поручио што, па да разговарамо о другим предметима који су на в 
 потрошим ни једну мисао; али одсад ако што буде, биће добро, — рече Чилаг.</p> <p>Павле се нас 
му, и ја се чудим; та, ко би смео овако што написати па још и послати, али је мени то потреба п 
} Гледам га.{S} Кад би се код нас овако што подигло у Крагујевцу, то би била читава парада, вој 
ао што ми сестра вели.</p> <p>— Ја тако што не бих могла замислити, пошто сам и сама одобравала 
истом пожртвовању.{S} Кад сте и на тако што готови, онда ја остајем при мом пређашњем мишљењу.< 
{S} Ја одиста не знам да ли бих на тако што смео помислити.</p> <p>— На сваки начин смели би ст 
 да ће икада имати прилике да чује тако што.</p> <p>— Међутим чујем да је то врло појетичан нар 
е ни расправа нити студија, кад се тако што и није обећавало.</p> <p>Ипак можемо толико напомен 
ри му супруга, — боли је глава или тако што.</p> <p>— Мени се чини, — рече гроф, — да сам је ви 
је и не упражњавам.</p> <p>— Нисам тако што помислио, а имам обзира према вашим особеностима.</ 
тога уздржала ни прилика, што ћемо тако што наћи код неколико великих писаца и код мноштво мањи 
рочито по селима, називају се зато тако што то тако претендује онај сељак, који у њима нешто по 
немаш с чим?</p> <p>— Имаћу, нано; мало што ми дају благодејања доста ће ли бити.</p> <p>— Јеси 
лазак, а преко сваке мере је узнемирило што се одједном на то решио.{S} Он је тако ретко долази 
ва као она тамо на вашим раменима; само што је била веселија, отворенија.{S} Збиља, могао бих в 
чу његову примедбу.</p> <p>— Ја не само што имам духа, ја сам управо сав савцит дух, али нова в 
ух мемљив; идите кући и будите оно тамо што сам ја овде.{S} Немојте се страшити, ја знам да ја  
омени хаљине, узе позивницу и оно писмо што је грофица Агнеша изгубила у Баточини; сиђе доле и  
а младог Србина имале већег утицаја, но што је он могао унапред определити.</p> <pb n="294" />  
</p> <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познај 
 дана.</p> <p>— Онда ствар боље иде, но што сам мислио.{S} И та плитка памет хоће да се са мном 
мереније <pb n="258" /> и љубазније, но што то поред њене велике љубави — која се огледала више 
ложење треба да обраћате више пажње, но што би вам то можда у први пар изгледало потребно...{S} 
о пак имате, онда ћу вам узети више, но што им је цена, а вишак ћу, разуме се, употребити на тр 
 погледом, који га је правио млађим, но што је у истини био.</p> <p>— Госпођице, — рече он, — в 
ову гласу видео да му је више стало, но што би хтео да призна.{S} Он му брзо рече:</p> <p>— Мож 
 n="31" /> га је да пре стигне тамо, но што ће млађи ући да распремају.{S} Прозори су били отво 
е љубави, која нам је више нашкодила но што нас је усрећила, а она у истеричном бунилу и ја са  
и знаш да смо дошле до другог решења но што га сад предлажеш.</p> <p>— Сасвим тако; али и то зн 
 ју је по томе познавао много раније но што ју је видео лично.{S} Пред њим је ово двоје младих, 
о пуштао онамо, ако је дошао доцније но што су остали ушли.</p> <p>Кроз средине таванице била ј 
иђу на спокојније и угодније прилике но што би их могли имати код куће, настане се коначно тамо 
спођа је приметила да је отишла даље но што је било потребно.{S} Али она се толико била обрадов 
 сажалења и поштовања отишао је даље но што је и сам испрва желео, али се сада, за време Павлов 
/p> <p>— Врло просто.{S} Трошим мање но што зарађујем.</p> <p>— То ми није ни мало разумљиво.</ 
>— Хоћу још неко време.</p> <p>— Пре но што бисте отпутовали, — она је мислила да му је бављење 
ту.{S} Оде нагло по свом обичају пре но што би га Павле могао наново ословити.</p> </div> <pb n 
но, до душе, мало их има; али су пре но што су отпале, биле седе; молим, то се још види. (И пог 
 Но има још и више.{S} Он ће још пре но што га то постигне, предати тужбу за развод брака.{S} И 
 опростите, — викала је грофица више но што је говорила; — моја је кћи малолетна, и ја сам јој  
мађасмо разговор, о, сасвим друкчији но што сам га очекивала; био је хладан, учтив, подругљив.{ 
о да оде на поље озбиљнијих дужности но што су синовље.{S} Али се више не може чекати.{S} Ове л 
овори овај са шољом на уснама. — Једино што нисам господин, у <pb n="94" /> у осталом сам сав ј 
е облик мења у изразу, а то је и једино што ствара ону велику чаробну разноврсност у осећајном  
изискивати.{S} На глави немам косе; оно што имам та је проседа.{S} Мислиш да ја не видим угашен 
њ не треба пресадити <pb n="128" /> оно што ће у њему угинути, јер онда где је корист од таког  
Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} Оно што је он певао, то није љубав, то је наслада, а љубав, 
овде су интереси врло заплетени.{S} Оно што ви тражите да узмете као ваше, по праву припада чов 
и ту, и ја сам читао њено писмо.{S} Оно што је он био писао мајци њеној било је написано мојом  
 ти вреди?{S} Живећеш и умрећеш.{S} Оно што је између овога двога, не вреди ни луле дувана.</p> 
 Рећи ћете да је у његовим „делима“ оно што је вечито.{S} Ах, љубав, јел’те?{S} Варате се.{S} О 
 сте ви.{S} Дакле, ви сте пре свега оно што сам мало час казао, а још уз то сада случајно сетан 
 — ја нисам дошао, да се погађам за оно што је моје.</p> <pb n="274" /> <p>— Шта, дакле, желите 
и, и ја сам на основу тога и чинила оно што сам учинила.{S} Зато, немојте примити за зло, што с 
ем.</p> <p>— Ти се љутиш, Павле, на оно што га називаш нашим светом, а сам говориш његовим јези 
 а вами свима без изузетка не стиже оно што је ваше; па осим тога ја сам још и човек задовољан  
.</p> <p>— Јест, још како.{S} То је оно што се зове <foreign xml:lang="de">Magnatenviertel</for 
е летело само по хартији, да излије оно што се за пет година накупило.{S} Ти си зрела девојка,  
бављење у Паризу учинило је од мене оно што сам данас.{S} Вами је добро познат ђачки живот у ве 
 много школа, а нема их ни доста, и оно што их има, нарочито по селима, називају се зато тако ш 
и кратко); видео сам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама 
ошно све што је од куће понео, па и оно што је од ујака у Крагујевцу добио.{S} Он се једном већ 
 неповрат, ма у том хаосу изгубио и оно што ми је најмилије, ма од тога маха издахнуо и ја, као 
ам свет и људе, и оно што је лепо и оно што је ружно; знам шта пише у књигама и нагледао сам се 
ива; она не учи, већ само прибележи оно што су од ње бољи и паметнији привредили.{S} Оно неколи 
тењу са Грцима, а Грци су тада били оно што су <pb n="211" /> данас Французи...{S} Но мени се и 
 предвиђам да ће млади војвода бити оно што му је био и отац.{S} Видите, ја сам према вами потп 
ече Нинчић без воље; — даље ће бити оно што је са мном било.</p> <p>Павле се трже.</p> <p>— А ш 
и на оно или у неколико надокнадити оно што сам изгубила.{S} Сећаш ли се још?{S} Читаву смо инт 
нису протерали овамо, али то заврши оно што је онај стари лакрдијаш започео... његова побуна пр 
м <pb n="86" /> речима и да докажем оно што сам рекао и на што сте ме ви изазвали својим наивни 
ме што сте исказали могу да погодим оно што сте прећутали...{S} Као што сте ви нехотице повукли 
 по памћењу нотирао, затим одабирао оно што је најлепше.{S} Три песме тада у моди: „<title>Боса 
сам вам од свега тога споменуо само оно што је занимљивије, јер ми је било потребно да најпре п 
шу; да сам малоуман, јер силом хоћу оно што за мене није достижно; да сам и лажов, јер је овако 
 тражите?</p> <p>— Баш ми је непријатно што није овде.{S} Ја сам му пријатељ и желим да га види 
{S} Он је то приметио, и решио се да по што по то буде љубазнији но ономад.</p> <p>Агнеша је од 
 до врхова управе.{S} Ја се реших да по што по то задобијем поверење.{S} Како сам имао доста вр 
.{S} Нећу да кажем да вас Чилаг хоће по што по то; он ће свакојако бити наметљив, али ће вас на 
 му је.{S} И учини.</p> <p>— Врло добро што ми рече; честитаћу <pb n="329" /> му, ако ту има шт 
привидно заручење.</p> <p>— Можда, зато што сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при так 
 рећи из суревњивости.{S} Укратко, зато што се боји да ћу вас задобити ја, а не он.</p> <p>— Бу 
>— На добро, да ти кажем зашто.{S} Зато што је твоја нана моја сестра.</p> <p>— Како то?</p> <p 
 уме помоћи. — Зашто?{S} Зашто?{S} Зато што сам доста давао.</p> <p>Павле га погледа тако чудно 
следње доба много шетате.</p> <p>— Зато што је мало отоплило време.</p> <p>— Али ви, уместо да  
 али чврстим гласом рече:</p> <p>— Зато што другог волим.</p> <p>— Другог?...{S} А ко је тај?</ 
мо, кад смо већ загазиле?</p> <p>— Зато што ћеш имати огромних тешкоћа, или, боље рећи, што је  
да буде штета, госпођице?</p> <p>— Зато што би многе садашње младе племиће избио из седла.</p>  
ашто си противна војводи?</p> <p>— Зато што га не волим.</p> <p>— А, а, тако, дакле!{S} Ти га н 
рабрили на одсудан корак?</p> <p>— Зато што на њега никад нисам помишљала</p> <p>— А зашто неће 
задржала.</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Зато што кнегињица Евстратија де През не може да пише П. Ђур 
што ми не дате вашу кћер?</p> <p>— Зато што би то био скандал, — одговори гроф зловољно.</p> <p 
<p>— Покојна нана била је противна зато што сам био дуго ван отаџбине, а и бојала се што сам ов 
 <p>— Зашто баш данас?</p> <p>— Та зато што ће он од сутра навече већ почети да разапиње своје  
само понекад појављујемо.{S} То је зато што ми је кћер већ одрасла, па не бих била рада да је с 
, — вељаше грофица.</p> <p>— То је зато што песници немају обичај да долазе на марвену пијацу,  
тешко могло завирити са стране, не зато што би био скривен, већ због својих нарочитих особина,  
што ми је тело овако изнемогло, не зато што бих волео да га сачувам за ваше романтичне теревенк 
оста хладно одби од себе, и ако не зато што су му се осећаји према њему изменили, већ више зато 
То није ништа.{S} Ви ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио ваш 
ебејца.</p> <p>— Али нерадо и само зато што је мислила да је то први и последњи пут.</p> <p>— Д 
>— Шта ће?{S} Казаћу вам, али само зато што нас овај чује.{S} Србија је на ивици пропасти.</p>  
пису, но то је могао чинити једино зато што је имао доста времена; а волео је увек сам собом да 
је ово ћутање судбоносно; коректор зато што није знао шта да одговори по овако важној ствари; а 
 нуди.</p> <pb n="259" /> <p>— Баш зато што до мене стоји, не смем примити паре; ја наиме не ми 
ин распореда куће јако допада, нарочито што има чардак.{S} Павле се сећао да су и у Баточини ве 
ега тога у многоме одвојила, — нарочито што се тиче унутрашњости њезине.{S} Ту као да је долази 
ше не осећам, ја сам се попео на престо што се зове <hi>мисао</hi>; ви сте пак слуга ономе што  
 <p>— А, а, онда ствар брже иде, но што што сам мислио.{S} Да вам докажем како добро познајем љ 
о, а већином богме не без основа, — бар што се тиче удаљенијих крајева, — те су према томе прец 
љине њихове и онај сладак и тежак мирис што се диже и разлеже из бора њихових кратких сиво-кади 
е све већма појављивати.{S} Први афекат што га потресе, кад је прочитао цело име на завоју писм 
ме не слушате зато што тако хоћете, већ што морате.{S} Ја сам пробудио вашу радозналост, и ви у 
то сам ја видела.</p> <p>— Не зато, већ што се при таквом чину изискује у главноме две воље; а  
а, спремаше се да дође на ову игранку у што већем броју.{S} Заказао је био своју посету и влада 
Павле.</p> <p>— Понављам, он је у праву што тражи помоћи, само му начин не ваља.{S} Стога, што  
лика да ужива у оном ретком задовољству што нам пружа разговор са оним кога ценимо и волимо, —  
другим родитеље, а нисам осећао ни тугу што су умрли ни покајање што их нисам оплакивао као син 
мешале у разговор; волеле су да сазнаду што о живовању становништва; о оделу женскиња; о украси 
реда се.</p> <p>Тада спази белу хартију што је лежала неколико корачаја пред њим на земљи.{S} П 
ало на ум да испитује чудновату прилику што су га у његову стану сачекали заједно Нинчић и Чила 
{S} Немој да ти је криво на твоју мајку што је можда преко твоје воње похитала, да ти испуни во 
 цртане оловком или четкицом у акварелу што представљају епизоде из живота познатијих чланова к 
Павловим приликама.{S} Одобравали су му што је дошао и у овај град.{S} Он је његовој домовини н 
на жалост, морам претпоставити по свему што ми испричасте, ако је то одиста једна од најотмениј 
ма око усана, да је то опозиција нечему што је силно, што је тада било у јеку.</p> <p>И још неш 
увај.</p> <p>Павле се задовољно осмехну што га пријатељ тикаше; то беше први његов осмејак за в 
ахвали код грофице на милости и уживању што му је пружила позвав га у своју кућу, а гроф му вра 
чудноватија: о морској змији; о вампиру што дави људе у Брасилији или у Бреслави (Ђаче самоуче  
или, али се врзмају око омладине, да ту што ћаре.</p> <p>Павле је у овом случају учинио изузета 
ст за каквог ваљаног сапунџијског калфу што се у свет спрема; али Павле је и овако био захвалан 
адгод веровала да од своје матере можеш што утајити?{S} Не, не, не, сине, моје је око још доста 
p> <p>— Добро јутро, драги.{S} Да чујеш што ће ти крв узбуркати.</p> <p>— Ти си се нешто узнеми 
од дуготрајне душевне борбе од њега још што преостало, да и то раздробиш, сатреш сасвим.</p> <p 
је да ће га примити.</p> <p>— Је ли још што рекла?</p> <p>— Само толико, да се са њиме баш жели 
.</l> <l>Твоји чини вежу с нова,</l> <l>Што но мода раздвоји;</l> <l>Под окриљем твога крова,</ 
тике ни остале друштвене уредбе.</p> <p>Што се више приближивао крај месеца, Павле је бивао све 
 капу и упита га учтиво, да ли заповеда штогод.</p> <p>— Не, неман ништа да желим.{S} Али бих х 
 <p>— Ти си гладан; чекај да ти спремим штогод.</p> <p>— Немој, остани ту; мајка ће.</p> <p>— Н 
безбрижне омладине Павле је могао много штошта да научи, да му оно није служило једино на то да 
оку у оно време у Јевропи причало много штошта, страшно и претерано, а већином богме не без осн 
p> <p>— Тамо је у врбаку код коже; и он шћаше отићи с децом; а, велим, отиде ваљда.</p> <p>— Ид 
ГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро Божија,</l> <l>Ево нас код  
ни симпатичан као Маркс, нити мудар као Шулце-Делич, али је од њих по духу свежији и бар њима р 
</p> <p>Полагано ућута врева на улици и шум у авлији.{S} У аровима неста лупе, а у кући хода и  
прозоре пробијала је у виду неодређеног шума каткад врева културнога живота, а кроз врата обазр 
е лаке мирисаве маглуштине и армоничног шума.{S} Први му поглед паде кроз двоглед у средини сал 
ви?{S} Из Србије.{S} Из ког дела?{S} Из Шумадије,... мислим тако је зовете, ма да сте јој све ш 
тајао је пред њима као слуга; па његова Шумадијска одважност ипак се не побуни и не показа ни м 
же топао а благ поглед, што карактерише Шумадијску расу.{S} Отворено кестенаста коса и дуге јас 
ему вођаху тајанствене сањарије младога Шумадинца.{S} Овај се трже и сневесели, па упита:</p> < 
мао би кола и одјурио би често у поља и шумарке где се свет воза; најмио би коња и одјахао где  
ој замак у Тирингији, усред лепе борове шуме, где мисли да сачека смрт, а више неће да се враћа 
ислим тако је зовете, ма да сте јој све шуме полагано <pb n="82" /> изгрицкали.{S} Ви јатомице  
еда на улицу.{S} И овом приликом чуо је шушањ хаљине, али се не окрену; но канда је сада ова мл 
која старица накашљала обазриво, или је шушнуо преврнути лист у неком молитвенику, илити пак Па 
и лекари не знају шта ће; али он вас је шчепао за косу, довукао до постеље и раздрао се:{S} Пом 
6" /> што мора да је немачки, а одонуд „Cаffeе“, што ће бити по свој прилици француски.</p> <p> 
he (Consulat) pour Monsieur M.{S} P.{S} Gjouritch, Kragouyévatz, Serbie par Belgrade</foreign>. 
ј <foreign xml:lang="fr">Monsieur P.{S} Gjouritch</foreign> овде је сад у Пешти, и, ако хоћеш,  
p> <p>— <foreign xml:lang="fr">Monsieur Jouritch!</foreign> (Г. Журич!) — узвикну госпођица. —  
30" /><!-- 328 i 329 ponovljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме сре 
е послове, <pb n="330" /><!-- 328 i 329 ponovljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да прив 
><!-- 328 i 329 ponovljene --><!-- kraj ponovljenog --> и таман да привикнем, а оно ме срећа по 
 би могли... <foreign xml:lang="fr">Ah, que donner?</foreign> (Ах, шта да дамо?)...{S} Подај го 
n xml:lang="fr">Ah, mon Dieu, mon Dieu, que faire!</foreign> (А, Боже мој, шта да се ради?) — у 
 речима <foreign xml:lang="fr">Bibliothèque des Comtesses Yankovitch</foreign>.</p> <p>— Ове књ 
и ове путе зна.</l> <hi>Војислав</hi> </quote> <p>Познато је да, кад наступе дани Месојеђа, у о 
l:lang="fr">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>Кад је Павле после оног знаменитог сукоба сво 
l:lang="fr">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>На такав је начин Павле доспео пред грофа.</p 
l:lang="fr">Larochefoucauld</foreign> </quote> <p>Ноћ је била дивна, ведра, мирна.</p> <p>Полаг 
foreign xml:lang="fr">Renan</foreign> </quote> <p>Једнога дана грофица Јанковићева изненада оде 
oreign xml:lang="de">Wagner</foreign> </quote> <p>Јесу ли код куће господа?</p> <p>- Сви су код 
ох све.</p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке 
оји таштина.</p> <p>Јов, VII. 16.</p> </quote> <p>У Београду поред повеће зграде, која је лицем 
вој првој донесете правилан суд.“</p> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако се Павле 
адо кад се срце сети.</p> <p>Ђура</p> </quote> <p>У београдски горњи град, у старински <foreign 
ло чуднога света!</l> <p>Војислав</p> </quote> <p>Павла је, дакле, само смрт могла спасти своји 
мислене ретке те.</p> <p>Војислав</p> </quote> <p>Драга моја Јелице,</p> <p>Ово писмо пише ти н 
ближује човеку. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>Кад је на Јутрење звонило, Павле је већ био н 
ривају и плачу. </p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>А камо сте пошли овуда, младићу? </p> <p>То в 
 имајући темеља.</p> <p>Крашевски</p> </quote> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n="5" /> 
 остаје за увек.</p> <p>Крашевски</p> </quote> <p>У једној од оних уличица, где обично осредња  
о да се латим неба?</l> <p>Бранко</p> </quote> <p>Реду незнатнијих варошица у Србији припада Ба 
 сви.</l> <p>Шилер — Јов.{S} Илић</p> </quote> <p>На углу узане, високим зградама урешене, улиц 
неприлике олакшава.</p> <p>Cicero</p> </quote> <p>Павле је говорио од прилике овако: „Тамо где  
 КОРИСНОМ СХВАТАЊУ ЖИВОТА И СВЕТА“</p></quote> <p>Доде пак при крају хартије стајала је прибеле 
v> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>Ко на људском срцу зида, мора се дубоко укопа 
P18970_C8"> <head>VIII</head> <head /> <quote> <p>Не могу дух музике схватити другде до у љубав 
ead>У КАВАНИ „КОД ЗЛАТНОГ РОГА“</head> <quote> <l>Радости, о рајска шћери, </l> <l>Красна искро 
XV</head> <head>„КОД ЗАНАТЛИЈЕ“</head> <quote> <p>Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи  
/head> <head>ИГРАНКА ЏОКЕ-КЛУБА</head> <quote> <l>Чудни су пути којим воде страсти, </l> <l>Ал’ 
>I</head> <head>НА ПРАГУ ИСТОКА</head> <quote> <l>Прокте ми се једном путовати, </l> <l>Бела св 
I</head> <head>КНЕГИЊИЦА СТРАТА</head> <quote> <p>Има ипак изабраних срдаца, друкчијега кова, и 
d>X</head> <head>ТРИ ПИСМАНЦЕТА</head> <quote> <p>Срце је пуно дубина и глибова, који се кашто  
III</head> <head>ГОСПОДИН ЧИЛАГ</head> <quote> <p>Има злих људи, који би били мање опасни, да н 
2"> <head>II</head> <head>БДЕЊЕ</head> <quote> <p>Љубав, колико да је пријатна, ипак се више до 
d>VII</head> <head>Из прошлости</head> <quote> <p>Пријатељство даје срећи већи сјај: утехом и с 
head>IX</head> <head>Мати и кћи</head> <quote> <p>Питање о васпитању у модерном је друштву пита 
тој госпођици Јелени Грујићевој</head> <quote> <p>Ја Вам пишем! тиме рекох све.</p> <p>Пушкин ( 
> <head>IV</head> <head>ПОЛАЗАК</head> <quote> <l>Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи ц 
"> <head>III</head> <head>ЗАВЕТ</head> <quote> <p>Где год се љубав и ма како појави, свуда влад 
/head> <head>ГРОФ ТИМА ЈАНКОВИЋ</head> <quote> <p>Има људи, који су тако површни и празни, да и 
head> <head>У БЕОГРАДСКОМ ГРАДУ</head> <quote> <p>Много ли сам страдо кад се срце сети.</p> <p> 
/p> <p>Пушкин („Татјана“)</p> </quote> <quote> <p>...и написах</p> <p>Лакомислене ретке те.</p> 
ају хартије стајала је прибелешка:</p> <quote> <p>„Као што видите, ово је прва серија.{S} Са др 
рочита ове крупније написане речи:</p> <quote> I <p>„ПРВА СЕРИЈА:</p><p>Практика</p><p>ИЛИ ПОУК